VRBAS Media

Autor: INFO

  • Orban: Borio sam se za prava homoseksualaca u komunističkom režimu

    Orban: Borio sam se za prava homoseksualaca u komunističkom režimu

    remijer Mađarske Viktor Orban izjavio je danas u Briselu da njegova zemlja nije usvojila zakon protiv LGBT populacije, već da je u pitanju zakon o djeci i njihovim roditeljima.

    Dolazeći na samit EU, on je poručio svima da prvo pročitaju zakon, a onda da ga kritikuju.

    “Ja sam bio borac za slobodu u komunističkom režimu gdje je homoseksualnost bila kažnjiva. Ja sam se borio za njihova prava i slobodu i branio prava homosekualnih osoba. Ovaj zakon nije o tome, već o pravima djece i roditelja”, rekao je Orban.

    Premijer Mađarske je objasnio da nedavno usvojeni mađarski zakon, koji je izazvao mnoge kritike u EU, za cilj ima da da pravo roditeljima da odlučuju kako će njihova djeca da se obrazuju kada je riječ o seksualnom obrazovanju.

    Orban je poručio da ovaj zakon nije na dnevnom redu dvodnevnog samita EU u Briselu, ali i dodao da je spremana da sa svima “koji poštuju Mađarsku” razgovara o ovom zakonu, ukljućujući i predsjednicu Evropske komisije, Ursulu fon der Lajen.

  • Lavrov: Alijansa odbija vojne kontakte sa Moskvom

    Lavrov: Alijansa odbija vojne kontakte sa Moskvom

    NATO odbija da ima vojne kontakte sa Moskvom, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    “NATO ne želi da ima bilo kakve kontakte između oružanih snaga”, poručio je Lavrov tokom Devete konferencije o međunarodnoj bezbjednosti u Moskvi.

    On je skrenuo pažnju na nedavni samit NATO-a i napomenuo da konstantni postupci Alijanse sa ciljem zauzdavanja Rusije vode ka eskalaciji vojnih i političkih tenzija u Evropi.

    “Alijansa je potvrdila da nije sposobna da ide dalje od stvarnosti koju je izmislila. Stratezi NATO-a ponovo predviđaju navodne agresivne postupke Rusije”, rekao je Lavrov.

    Šef ruske diplomatije naglasio je da je Rusija i dalje otvorena za iskren i profesionalan dijalog, javio je TASS.

    Prema njegovim riječima, konstruktivni prijedlozi Moskve za smanjenje vojne prijetnje duž cijele linije kontakta između Rusije i zemalja Alijanse važe već dvije godine.

    “Baš je demokratski savez”, prokomentarisao je Lavrov.

  • Višković: Potrebna saradnja sudova i tužilaštava

    Višković: Potrebna saradnja sudova i tužilaštava

    Premijer Republike Srpske Radovan Višković rekao je u Narodnoj skupštini da je Srpskoj potreban zakon o utvrđivanju porijekla imovine i posebnom porezu na imovinu, ali da nije siguran da će na ovom planu biti postignuti adekvatni rezultati ukoliko ne bude odgovarajuće saradnje sudova i tužilaštava.

    Podsjećajući da je Srpska i do sada imala zakonsku regulativu koja obrađuje ovakvu tematiku, Višković je pozvao tužilaštva i sudove da zaista rade svoj posao u skladu sa svojim nadležnostima.

    “Što se mene tiče, nikada neću štititi bilo koga i ne pada mi to na pamet! Ali, dok ne bude te saradnje mi možemo donositi zakone… Ipak, na potezu su neki drugi ljudi da sprovedu ta rješenja”, rekao je Višković, osvrćući se na raspravu u Skupštini o Nacrtu zakona o utvrđivanju porijekla imovine i posebnom porezu na imovinu, čiji je predlagač Klub poslanika SNSD-a.

  • Ministarstvo odbrane Srbije: Nismo oborili bugarski MiG-29

    Ministarstvo odbrane Srbije: Nismo oborili bugarski MiG-29

    Ministarstvo odbrane reagovalo je nakon tvrdnji bugrskog novinara Grigora Lilova da je Srbija oborila bugarski avion MiG-29, 9. juna.

    MiG-29 se srušio 9. juna tokom zajedničkih vojnih vježbi sa Srbijom u Crnom moru, a pilot je poginuo. Uzrok pada i dalje nije utvrđen.

    “Vojne vježbe srpske vojske u Bugarskoj, na poligonu nedaleko od grada Šabla, i vjerovatnoća da je naš MiG mogla da obori raketa S-125 Neva koju su lansirali Srbi trebalo je da bude tema žustre političke diskusije, posebno uoči parlamentarnih izbora. Ali, takve diskusije nije bilo. Sve stranke, mediji, komentatori ćute”, napisao je on na Fejsbuku.

    Nakon njegovih optužbi na račun Srbije, reagovalo je Ministarstvo odbrane saopštenjem da su te tvrdnje netačne i zlonamerne.

    “Povodom netačnih i zlonamernih tvrdnji i nagađanja koje je izneo bugarski novinar i pisac Grigor Lilov a koje su preneli pojedini mediji Ministarstvo odbrane obaveštava javnost da pripadnici Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Vojske Srbije na dan pada Bugarskog aviona MiG-29 nisu izvodili dejstva raketnim jedinicama PVO, kao ni dejstva avijacije na poligonu ‘Šabla’ niti se na bilo koji način mogu dovesti u vezu sa padom Bugarskog vojnog aviona MiG-29”, navedeno je u saopštenju.

    Ministarstvo još dodaje i da su pripadnici Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane od dolaska na poligon “Šabla” svoje aktivnosti realizovali su u skladu sa prethodno definisanim planovima koji su usaglašeni i odobreni od strane predstavnika oružanih snaga Republike Bugarske i Vojske Srbije, prenosi B92.

  • Dodik: Rezolucije o Srebrenici donose oni koji ne poštuju istinu

    Dodik: Rezolucije o Srebrenici donose oni koji ne poštuju istinu

    Srpski član i predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik poručio je da oni koji donose rezolucije, deklaracije i zakone o zabrani negiranja navodnog genocida u Srebrenici to sigurno ne bi trebali činiti da se genocid i dogodio, te ukazao na potrebu predsjednika Crne Gore Mila Đukanovića da “pere savjest kada mu ne ide na unutrašnjem i spoljnom planu tako što će satanizovati Srbe”.

    “Ako je nešto činjenica onda se ne treba i ne može negirati, ali očito to nije činjenično, pa se onda traže rezolucije, deklaracije, donose zakoni…i pokušavaju da to ovjekovječe kao svoju istinu. Mi to nikada nećemo i ne smijemo dati”, rekao je Dodik za Televiziju “Pink”.

    On je naglasio da se parlament Crne Gore bezočnom odlukom da usvoji Rezoluciju o Srebrenici umiješao u unutrašnje stvari BiH, a da se pri tom nije bavio zločinima koji su činjeni na teritoriji same Crne Gore.

    “To nije događaj koji se desio na prostoru Crne Gore, ali treba pomenuti da su Đukanović i njegova svita u tom periodu bili logistička baza za mnoge operacije koje su se dešavale i na prostoru BiH i da je njegova potreba da pere savjest kada mu ne ide na unutrašnjem i spoljnom planu tako što će satanizovati Srbe”, rekao je Dodik.

    Dodik je rekao da je poruku da nisu dobrodošli u Republiku Srpsku svi oni koji su glasali za rezoluciju poslao jer Srpska “mora da uzvraća sa stvarima koje su moguće”.

    “Mi smo izazvani, mi ne preduzimamo nikavu akciju, to je reakcija na jedno sramno ponaše. Neki tamo koji sebe nazivaju libaralima stali su na stranu Đukanovićeve partije i manifestovali se nacionalno, kao što je taj Dritan /Abazović/, koji nema nikakave veze sa onim što predstavlja nego je skriveni nacionalista koji na ovaj način ima odnos prema srpskom narodu. Tu se ništa nije promijenilo ni kod nekih drugih kao što je predsjednik Skupštine /Aleksa Bečić/”, rekao je Dodik.

    On je naglasio da su za njega neuporedive priče o Srebrenici, gdje se nije dogodio genocid, sa onim što se dogodilo Srbima u Jasenovcu i ostalim stratištima u Drugom svjetskom ratu, a gdje genocid nikada nije proglašen.

    “Sada imamo situaciju da oni koji su činili nad srpskim narodom sada pokušavaju da mu imputiraju upravo tu kategoriju i da nakon toga, naravno, satanizuju cijeli srpski narod. Za mene je neuporedivo upoređivati u bilo kojoj korelaciji Srebrenicu i Jasenovac, pogotovo imajući u vidu činjenicu da je međunarodna komisija, gdje su bili veoma eminentni stručnjaci, utvrdila da riječ genocid ne može ići ispred događaja u Srebrenici jer ne postoji nijedna kvalifakacija koja se traži”, rekao je Dodik.

    On je naglasio da je u pozadini rezolucije koju je donio parlament u Podgorici sihronizovana akcija protiv Srba koja traje dugo i naglasio da je istorija Srba takva da je “ti narativi neće promijeniti”.

    “Oni koji su jedno vrijeme živjeli sa nama ili onima kojima smo mi davali slobodu u Prvom svjetskom ratu, naivno vjerujući da će oni to dijeliti sa nama, krajem prošlog vijeka su krenuli da se na najsramniji način obračunaju sa nama, satanizujući nas u pokušaju da nas optuže za priču o navodnom genocidu”, rekao je srpski član Predsjedništva BiH.

    Predsjednik Nezavisne međunarodne komisije koja je istraživala stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji od 1992. do 1995. godine Gideon Grajf izjavio je da se u Srebrenici nije dogodio genocid i taj termin treba da se izbriše iz istorije, te da u događajima u julu 1995. godine tamo nije bilo više od 3.714 žrtava Bošnjaka.

    Grajf je naveo da termin “genocid” podrazumijeva namjeru, a da u ovom slučaju nije postojala nikakva namjera i da u tome leži razlika.

    Izvještaj te komisije Vlada Srpske primila je k znanju 11. juna, da bi, uprkos tome, Skupština Crne Gore izglasala 17. juna Rezoluciju o zabrani negiranja navodnog genocida u Srebrenici.

  • U EU parlamentu odbijeni svi amandmani hrvatskih zastupnika na Prijedlog izvještaja o BiH

    U EU parlamentu odbijeni svi amandmani hrvatskih zastupnika na Prijedlog izvještaja o BiH

    Danas je nastavljeno zasjedanje Evropskog parlamenta, na kojem su parlamentarci glasali o prihvatanju amandmana na Prijedlog izvještaja o Bosni i Hercegovini za 2020. godinu, koji je ranije usvojio Komitet za vanjske poslove EU parlamenta.

    Svi amandmani na tekst Prijedloga rezolucije hrvatskih eurozastupnika su uvjerljivom većinom odbačeni. Ovo predstavlja veliki politički poraz za hrvatsku diplomatiju, jer nije spomenuta ni konstitutivnost niti “legitimno predstavljanje”.

    Saznajemo da se tokom jučerašnjeg dana vodila velika politička borba između bosanskohercegovačkih lobista i hrvatskih zastupnika u smislu prihvatanja ili odbijanja predloženih amandmana.

    Sinoć su hrvatski eurozastupnici žestoko napali prvobitnu verziju Izvještaja iz razloga što ne sadrži spominjanje konstitutivnosti i “legitimnog predstavljanja”. Kroz predložene amadmane Tonino Picula, Željana Zovko, Ruža Tomašić i Sunčana Glavak pokušali su nametnuti svoje viđenje reformi koje Bosna i Hercegovina treba provesti i tako zaštititi interese Republike Hrvatske.

    Izvještaj će danas, u formi rezolucije, u drugom glasanju prihvatiti ili odbaciti Evropski parlament.

  • Fajzerova vakcina efikasna protiv delta soja

    Fajzerova vakcina efikasna protiv delta soja

    Vakcina koju su napravili “Fajzer” i “Biontek” je veoma efikasna protiv delta varijante virusa korona, rekao je danas zvaničnik američke firme u Izraelu.

    Delta soj je prvi put otkriven u Indiji i postao je dominantna forma virusa korona u svijetu, saopštila je Svjetska zdravstvena organizacija.

    Alon Rapaport, medicinski direktor “Fajzera” u Izraelu, rekao je da je zaključak o efikasnosti protiv delte izveden na osnovu podataka koji se dobijaju u laboratorijskim istraživanjima i iz oblasti u kojima je ovaj soj virusa dominantan.

    On je dodao u izjavi Armijskom radiju da je efikasnost vakcine u ovom slučaju oko 90 odsto u sprečavanju kovida 19.

    Izrael, koji ima jednu od najviših stopa imunizacije u svijetu, najviše se oslanja na vakcinu “Fajzera” i “Bionteka”, ali zasada ne raspolaže sa dovoljno informacija o efikasnosti medikamenta protiv delta varijante, rekao je Šaron Alroj Prejs iz izraelskog Ministarstva zdravlja.

    Analiza Službe javnog zdravlja u Engleskoj pokazala je da je efikasnost “Fajzerove” i “Astra Zenekine” vakcine protiv delta soja preko 90 odsto u sprečavanju hospitalizacije.

  • Kristijan Šmit: Dejtonski mir sveta obaveza stabilnosti u Evropi

    Za mene i za Džoa Bajdena, američkog predsjednika, dejtonski mir je sveta obaveza za stabilnost u Evropi koji je on spomenuo na samitu u Briselu, rekao je Kristijan Šmit, predstavnik frakcije CSU u njemačkom Bundestagu i budući visoki predstavnik u BiH.

    “Dobro je da su se SAD vratile. Mi Evropljani ćemo dati naš doprinos bilo na Baltiku ili Balkanu ili bilo gdje drugdje u Evropi i u evropskom susjedstvu”, rekao je Šmit.

    On je u govoru povodom posljednjeg obraćanja Angele Merkel, njemačke kancelarke, zahvalio Merkelovoj na njenom angažovanju u BiH i na zapadnom Balkanu, te je zahvalio i SAD na pomoći u uspostavljanju Dejtonskog sporazuma.

    “Ni 500 km odavde žive ljudi u jednom predivnom dijelu Evrope koji sanjaju da budu dio Evrope, da žive u miru i da imaju šansu za bolji život. Ja ću 1. avgusta stuputi na dužnost visokog predstavnika u Sarajevu u BiH. Zahvaljujem kancelarki i Vladi Njemačke za pojačan interes i inicijative prema zapadnom Balkanu”, rekao je Šmit. Dodao je da je svjestan težine zadatka koji prihvata, ali da će u te svrhe koristiti pametne alate koji su mu stavljeni na raspolaganje kroz Dejtonski sporazum.

    “Želim dati odlučujući doprinos da u regionu ne izbiju nestabilnosti i zato su mi na raspolaganju izvršne ovlasti ove kancelarije koja je I dalje potrebna”, rekao je Šmit i dodao da je važna i politička prisutnost na ovoj poziciji, kako bi se na ovaj način zaštitio i teritorijalni integritet BiH, za koji je rekao da je kroz razne non pejpere proteklih mjeseci više puta dovođen u pitanje.

    Zločin u Srebrenici je nazvao monstruoznim genocidom, a spomenuo je da postoje i drugi zločini koji moraju ostati u kolektivnom sjećanju svih Evropljana kao upozorenje.

    “Ne samo zbog ovih užasnih iskustava, mi ne smijemo zaboraviti zapadni Balkan, taj ključni region Evrope, naš južni kampus raznolikosti. Naš pogled moramo usmjeriti ka tamo”, rekao je Šmit.

    Kao jedan od zadataka za dovođenje regiona u Evropu, Šmit je napomenuo da je potrebno izgraditi međustanice, kako članstvo u EU ne bi bilo utopija, već realnost.

  • Pet godina od referenduma: Brexit je stanje duha

    Pet godina od referenduma: Brexit je stanje duha

    Prije pet godina Velika Britanija je izglasala izlazak iz Evropske unije. Protivnici su bili užasnuti mogućim ekonomskim posljedicama. Međutim, zagovornicima Brexita ekonomija nije bila argument – ni tada, ni sada.

    Bilo je četiri ujutro, 24. juna 2016. Sunce je izlazilo nad Londonom. Najdžel Faraž, tadašnji lider Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva izašao je pred svoje oduševljene pristalice: “Usudite se da sanjate kako sunce izlazi iznad nezavisnog Ujedinjenog Kraljevstva”. Rezultati referenduma bili su jednoznačni – Velika Britanija će poslije 43 godine napustiti Evropsku uniju, piše DW.

    “Borili smo se protiv multinacionalnih koncerna, protiv velikih banaka, protiv velike politike, protiv laži, korupcije i prevare”, rekao je Faraž. Možda je nekima bilo čudno što je Faraž svoj trijumf tumačio kao pobjedu malog čovjeka nad finansijskim moćnicima, ali je to očito imalo prođu.

    Ekonomija, čovječe? Ne, hvala.

    Kampanje protivnika i zagovornika Evropske unije bile su vrlo različite. Zagovornici britanskog ostajanja u Uniji su isključivo upozoravali na ekonomsku štetu koja bi nastala Brexitom, pozivajući se često na argumente međunarodnih organizacija kao što je Međunarodni monetarni fond. Čak je i tadašnji američki predsjednik Barak Obama dva mjeseca prije referenduma bio u Londonu da bi upozorio Britance: “Velika Britanija će čekati sasvim pozadi u redu”. To se odnosilo na izglede Velike Britanije da poslije Brexita potpiše trgovinski sporazum s Vašingtonom.

    Poplava ekonomskih vještačenja imala je suprotan efekat, zagovornici raskida s EU tvrdili su da su ljudima dozlogrdili takvi eksperti. Ti zagovornici Brexita skoro da nisu spominjali ekonomiju u svojim obraćanjima. Njihov politički strateg Dominik Kamings skovao je krilaticu “Take Back Control” – vrati kontrolu. To je djelovalo i moglo se odnositi na sve. Dok su pristalice opstanka braka s Briselom govorili o složenim ekonomskim posljedicama, pristalice Brexita govorile su o kontroli granica. Sajt zagovornika Brexita još uvijek je aktivan, on je pravi digitalni spomenik jednoj uspješnoj kampanji koja je ubijedila 17.410.742 Britanaca da glasaju za Brexit.

    Na toj stranici postojale su i spektakularne laži: “Ako izađemo iz EU uštedjećemo nedjeljno 350 miliona funti (450 miliona evra)”. Iako je suma bila potpuno proizvoljna, naišla je na dobar prijem glasača. U kampanji su se koristile rečenice “Mi ćemo ponovo uspostaviti kontrolu nad našim granicama”, ili “Možemo da kontrolišemo doseljavanje”.

    Upozoravalo se da bi Turska mogla postati član EU. Ustanovljena je snažna veza između zagovaranja Brexita i raspoloženja protiv doseljenika.

    Jedina ekonomska prednost koju su zagovornici Brexita mogli da navedu glasila je: “Bićemo slobodni da trgujemo sa cijelim svijetom”. Navodilo se da EU sprečava trgovinske sporazume s važnim britanskim partnerima kao što su Australija ili Novi Zeland, ili sa ekonomijama koje imaju snažan rast kao što su Indija, Kina ili Brazil. Nije se spominjala sudbina trgovine s EU, a i kada bi to bilo tema, zagovornici Brexita predstavljali su kao samorazumljivo to da će trgovina sa zemljama Unije biti nastavljena pod istim uslovima kao i prije izlaska iz nje. Nije ni spomenut scenario po kojem bi Velika Britanija mogla izaći iz EU i bez trgovinskog sporazuma – što se u više navrata skoro desilo, piše DW.

    Stvarnost još nije prepoznata
    Vrijeme koje je prošlo od referenduma do 31. decembra 2020. kada je stupio prelazni sporazum o Brexitu, bio je pun političkih preokreta i intriga. Tereza Mej, koja je na premijerskom mjestu bila od jula 2016. do jula 2019, pokušala je više puta da sprovede Brexit, ali da zadrži carinsku uniju sa EU. Za to nije dobila dovoljnu podršku.

    Dogovor Londona i Brisela o Brexitu koji se zvanično zove Trgovinski i kooperacioni sporazum sa Velikom Britanijom, stupio je na snagu januara 2021. Pandemija je otežala ekonomsku analizu, ali već postoje naznake za to da je Brexit temeljno promijenio položaj Velike Britanije. Prema navodima britanske vlade, od januara je trgovina sa EU opala za 23 odsto, a stručnjaci birmingenskog univerziteta izračunali su da je Brexit u posljednje četiri godine redukovao izvoz britanskih usluga u EU za 128 milijardi evra.

    London je do sada sklopio samo jedan sporazum koji nije imao dok je bio dio EU – s Australijom. EU je još uvijek najveći trgovinski partner Velike Britanije, a stabilna budućnost ekonomskih odnosa Brisela i Londona nije obezbijeđena. Protokol o granici sa Sjevernom Irskom i dalje je predmet ozbiljnih sporova.

    Stanje duha, a ne trgovine
    I pet godina kasnije izgleda da su ekonomska pitanja u vezi sa Brexitom nevažna. Ekonomisti će s vremenom doći do preciznije analize koliko je Brexit bio dobar ili loš za britansku ekonomiju. Ali šta god te analize pokazale, to neće imati većeg uticaja na one koji su glasali za Brexit. Ispitivanja javnog mnjenja koja su sprovedena maja ove godine pokazuju da zagovornika Brexita ima 45 odsto, a protivnika 44 odsto.

    Vladajuća Konzervativna partija koja u svojoj vladi ima odlučne zagovornike Brexita ostaje popularna. Izgleda da riječi poput suverenosti i kontrole još uvijek mogu da probude strast u glasačima, što se ne može reći za ekonomske pojmove kao što su eksport u Evropsku uniju. Jasno je da je Berexit za milione ljudi stanje duha, a ne trgovinski pojam, piše DW.

  • Nema preminulih od virusa korona u Srpskoj, šest novih slučajeva

    Nema preminulih od virusa korona u Srpskoj, šest novih slučajeva

    Оd pоsljеdnjеg izvјеštаја о еpidеmiоlоškој situаciјi u Rеpublici Srpskој, u pоsljеdnja 24 čаsа izvršеnо је tеstirаnjе 221 lаbоrаtоriјskоg uzоrka, а nоvi virus kоrоnа (SARS-CoV-2) pоtvrđеn је kоd šеst оsоbа, podaci su Zavoda za javno zdravstvo RS.

    Rаdi sе о tri muškе i tri žеnskе оsоbе, оd kојih su čеtiri srеdnjе i dviје stаriје živоtnе dоbi.

    Prеmа mјеstu prеbivаlištа, dviје оsоbе su iz Istоčnоg Nоvоg Srајеvа i pо јеdnа iz Bаnjаlukе, Istоčnе Ilidžе, Kоtоr Vаrоšа i Priјеdоrа.

    U pоsljеdnjа 24 čаsa, Institutu zа јаvnо zdrаvstvо Rеpublikе Srpskе niје priјаvljеn niјеdаn smrtni slučај оd pоsljеdicа virusа kоrоnа.

    Dо sаdа je u Rеpublici Srpskој pоtvrđеno 64.340 slučајеva virusа kоrоnа, а prеminulo je ukupnо 3.778 оsоba kоd kојih је pоtvrđеn tеst nа virus kоrоnа.

    Dо sаdа su sе оpоrаvilе 49.503 оsоbe, а tеstirаnо је ukupnо 283.718 оsоbа.

    Ukupаn brој hоspitаlizоvаnih u Rеpublici Srpskој је 71 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе 32, а u оstаlim bоlnicаmа 39. Nа rеspirаtоru је osam оsоbа (7 u Univеrzitеtskоm kliničkоm cеntru Rеpublikе Srpskе, 1 u оstаlim bоlnicаmа).

    U Rеpublici Srpskој pоd zdrаvstvеnim nаdzоrоm trеnutnо je 697 оsоba, а nаdzоr је zаvršеn kоd 192.560 оsоbа.