Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nedeljko Čubrilović sastaće se danas u Banjaluci sa ambasadorom Velike Britanije u BiH Metjuom Fildom.
Početak sastanka zakazan je za 12.00 časova u kabinetu predsjednika Narodne skupštine, saopšteno je iz parlamenta Srpske.
Nakon sastanka biće objavljeno saopštenje.
Na početku sastanka biće dozvoljeno fotografisanje i snimanje kadrova.
Šef kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu parlamenta BiH Snježana Novaković Bursać ne vidi razlog zbog čega izbori 2022. godine ne bi bili održani, te da Izborni zakon nije uzrok krize u BiH nego neprihvatanje realnosti od određenih političkih faktora.
Bursaćeva, koja učestvuje u radu Interresorne grupe za izmjene Izbornog zakona, je istakla da ima utisak da se namjerno pravi košmar oko Izbornog zakona u BiH jer je Parlamentarna skupština jedina koja može da ga usvoji.
“Centralna izborna komisija je organ koji treba da provodi izbore, da bude nepristarsan i da bude legalno izabran. To nije ispoštovano. Ključna stvar – sve da stavite na jednu stranu, izborni rezultati u FBiH nisu implementirani 2018. godine. Preko toga se lako prelazi”, rekla je Bursaćeva za N1.
Ona je nagalsila da je bio jasan sporazum SDA i HDZ oko Mostara, a i u drugom dijelu oko Izbornog zakona.
“Naša poruka i pristup je – unutar BiH se mora naći dogovor i odgovor na izazove. Pokušava se nametnuti drugačiji pristup. Pokušava se izbjeći suštinski problem, a to je legitiman izbor članova Predsjedništva, Doma naroda, rješavanje presuda”, izjavila je Bursaćeva.
Prema njenim riječima, kada se zagovara Ustav, zakone i pravila, onda takve zovu razarač.
“Sven Alkalaj je nastupio pred Savjetom bezbjednosti UN bez zajedničkog stava Predsjedništva. Ministar je dao dozvolu ambasadoru da mimo pravila radi. To je razaranje institucija. Iznenađuje me da se neko usudio, ali ispravno je rekao Milanović, pokvarena logika”, rekla je Bursaćeva.
Komentarišući danas održanu prvu posebnu zajedničku sjednicu oba doma Parlamentarne skupštine BiH, na kojoj su poslanici i delegati postavljali pitanja članovima Savjeta ministara, Bursaćeva je rekla da je zadovoljna odgovorima, te da je Zoran Tegeltija pokazao da je u dijelu svojih nadležnosti sa resursima koje je imao – adekvatno odgovorio.
Od dugo najavljivane obnove i ponovnog otvaranja tržnice u naselju Lazarevo, kao mjesta na kojem su poljoprivredni proizvođači iz Banjaluke trebali prodavati svoje proizvode, nema ništa.
U pitanju je devastirani prostor nekadašnje tržnice u toj mjesnoj zajednici, koji već godinama zjapi prazan. Njemu bi se, prema najavama koje su se u zadnjih nekoliko godina mogle čuti od nadležnih, trebala vratiti stara funkcija.
Posljednje informacije iz Centra za razvoj i unapređenje sela, organizacije koja je bila zadužena za realizaciju ovog projekta, govore da se odustaje od njegove realizacije.
“Urbanisti su sagledali stanje i konstatovali da uz tržnicu, ali ni u neposrednoj okolini, nema dovoljno parking mjesta koji bi trebao imati jedan tržnički prostor. Zbog toga odustajemo od obnove prostora u Lazarevu, jer je utvrđeno da on ne ispunjava uslove za razvoj tržničke djelatnosti. Naime, građani ne bi imali mogućnost da dođu na tu lokaciju i da bezbjedno obave kupovinu”, kazao je direktor Centra, Draško Ilić. Kaže da će taj prostor vjerovatno biti iskorišten za neku drugu namjenu, ali nije mogao precizirati koju.
Iako se odustaje od stare/nove tržnice u Lazarevu, Ilić naglašava da se neće odustati od otvaranja novih tržničkih prostora u Banjaluci za plasman proizvoda lokalnih poljoprivrednih proizvođača, već da će cijela priča biti preorjentisana u drugi pravac.
“Umjesto jedne lokacije, sada idemo u pravcu da na više mjesta u gradu postavimo prefabrikovane kontejnere za prodaju poljoprivrednih proizvoda, i to u naseljima Obilićevo, Starčevica, Nova varoš, Borik i Lazarevo. Ovog trenutka plan je da pokrijemo te dijelove grada, a kontejneri će biti postavljeni na javnim površinama”, precizirao je Ilić. Objasnio je da bi se na ovaj način ispunila dva cilja. Prvi je da se proizvođačima s teritorije Banjaluke ponude uslovi da mogu plasirati svoje proizvode, bez plaćanja naknade za iznajmljivanje prostora za prodaju.
“Tu neće imati mogućnost da proizvode prodaju preprodavci roba, koja dolaze sa drugih destinacija”, precizirao je on. Drugi cilj je da se građanima, koji u gore navedenim dijelovima grada žive, prvenstveno u stambenim blokovima, približe poljoprivredni proizvodi lokalnih proizvođača.
Finansiranje
Naveo je da bi finansiranje ovog projekta trebalo ići preko eksternih izvora finansiranja.
“Mi smo sada u fazi izrade ovog projekta koji ćemo kandidovati za sredstva preko projekta EUAgri 4. Radi se o izuzetnom projektu i očekujem da će biti prihvaćen kroz aplikaciju koju radimo”, kazao je Ilić. Prema dostupnim informacijama, Centar za razvoj poljoprivrede i sela raspolaže sa 20 polovnih kontejnera, koji su prethodno imali drugu funkciju i kojima je neophodna prefabrikacija za novu funkciju, prodajnih mobilnih objekata. Nakon prefabrikacije, svaki mobilni objekat bi imao dva prodajna štanda, što bi ostvarilo mogućnost za plasman proizvoda za 40 poljoprivrednih proizvođača.
“Postupak dodjele ovih prodajnih prostora bio bi definisan određenim aktima, pa bi proizvođači plaćali samo osnovne obaveze kao što je potrošnja električne energije, vode, te za “Čistoću”, dok bi objekti bili u vlasništvu Centra. Grad Banjaluka bi imao obavezu da odredi adekvatne površine u ovim naseljima, gde bi se pijačni prostor mogao organizovati”, navedeno je u programu rada ove gradske institucije.
REJONSKE PIJACE
Pored tržnice u Lazarevu, zadnjih godina su se obavljale pripreme za otvaranje četiri rejonske pijace u seoskim mjesnim zajednicama. Prema informacijama iz Centra za razvoj i unapređenje sela, od tog projekta se nije odustalo, jer je izgradnja rejonskih pijaca u mjesnim zajednicama Stričići, Krmine, Bronzani Majdan i Potkozarje uvrštena u ovogodišnji program radova ove institucije. Na ovim lokacijama bi se, pored poljoprivrednih proizvoda, trebala prodavati i stoka, piše Srpskainfo.
Ruski i američki predsjednik Vladimir Putin i Džo Bajden sastali su se juče u Ženevi, što je ujedno bio i prvi zvaničan susret dvojice lidera na mjestu predsednika.
Održana su dva sastanka u užem i širem obliku koji su trajali kraće nego što je bilo predviđeno oko četiri sata.
Osim Bajdena i Putina sastanku su prisustvovali američki državni sekretar Entoni Blinken i ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, kao saradnici oba predsednika.
Nakon samita dvojica predsjednika su održali odvojene konferencije za novinare – Putinova je trajala sat vremena, Bajdenova pola sata, a mediji koji su izvještavali bili su puni utisaka i prenosili su svaki potez i jedne i druge strane.
Nakon sastanka izdato je zajedničko saopštenje u koje je navedeno da su obje strane dokazale da su sposobne da postignu napredak u zajedničkim ciljevima, čak i u periodima napetosti, kao i da rusko-američka saradnja pomaže u smanjenju pretnji sukoba i nuklearnim ratom.
Na konferencijama za novinare predsjednici su istakli da je postignut sporazum o vraćanju ambasadora u diplomatska predstavništva u Moskvi i Vašingtonu i planom da se započne sa radom na postižanju novog sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja.
Ruski predsjednik Vladimir Putin i njegov američki kolega usvojili su danas i zajedničku deklaraciju o strateškoj nuklearnoj stabilnosti s ciljem da se spriječi nuklearni rat.
Ipak, dvojica lidera izrazila su veoma različita mišljenja o teškim pitanjima u koja spadaju i nasumični sajber-napadi koji se izvode sa teritorije Rusije. Putin je ponovo insistirao na tome da Moskva nema nikakve veze sa sajber-napadima iako američke obavještajne strukture tvrde suprotno.
Bajden je naglasio da je Putina jasno upozorio da će ukoliko Rusija prekorači crvene linije i npr. izvrši napade na vitalne dijelove američke infrastrukture, njegova administracija odgovoriti i “posljedice tog odgovora će biti poražavajuće”.
Predsjednik SAD Džo Bajden rekao je da su se on i ruski predsjednik Vladimir Putin saglasili da se nastave razgovore o čuvanju određenih dijelova ključne infrastrukture van domašaja sajber-napada.
Bajden je najavio da će se dodatno razgovarati i o potrazi za izvršiocima nasumičnih sajber-napada i preložio da se 16 elemenata ključne infrastrukture, uključujući energetski sektor i vodosnabdevanje, zaštite od takvih diverzija.
Iako se odnosi pogoršavaju od kako je Bajden u januaru stupio na dužnost oba lidera su potvrdila da su razgovori bili konstruktivni.
Predsjednik Rusije Vladimir Putin je ocijenio da tokom tročasovnih razgovora nije bilo “neprijateljskih tonova” i podsjetio da je pitanje ljudskih prava bilo jedna od tema, kao i da je Bajden izrazio zabrinutost za sudbinu ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.
Govoreći o kritikama na račun gušenja opozicije u Rusiji predsjednik Putin je predočio da ne želi da vidi pobunu u Rusiji kao onu na Kapitol hilu u januaru, niti događaje kakvi su doveli do organizovanja pokreta “Crni životi su važni”.
On je ukazao na sve slične događaje u SAD i podsjetio na odgovor američkih snaga bezbjednosti tokom upada nezadovoljnih pristalica Trampa na Kapitol hil.
Iako je izrazio sumnju da bi se odnosi SAD i Rusije uskoro mogli vratiti u ravnotežu, Putin je sugerisao da je Bajden iskusan političar s moralnim vrijednostima i neko s kim bi se moglo sarađivati.
– Sastanak je zapravo bio vrlo efikasan, raspravljali smo o suštinskim pitanjima i na veoma određen način. Cilj je bio da se postigne ruzultat, a jedan od njih je i da se prošire granice povjerenja – rekao je Putin i posebno istakao da je predsjednik Bajden prihvatio da se nastave pregovori na novom sporazumu o kontroli nukleranog naoružanja nakon što postojeći sporazum Novi START prestane da važi 2026. godine.
Putin je na konferenciji za novinare nakon susreta sa Bajdenom komentarisao raniju reakciju američkog predsjednika koji je potvrdno odgovorio kada je upitan da li smatra da je Putin “ubica”.
– Uzmimo primer Avganistana. U samo jednom napadu je ubijeno 120 ljudi na jednom vjenčanju. Hajde da pretpostavimo da je to bila greška, jer takve stvari se događaju. Ali šta da kažemo na ubijanje ljudi u Iraku iz helikoptera ili dronova koji su očigledno civili. Šta je to? Ko je odgovoran za to? Ko je ubica – upitao je Putin.
Mediji su zabilježili tokom kratkog zajedničkog forografisanja dvojice lidera pred početak ražgovora u vili La Granž na Ženevskom jezeru da govor tijela Putina i Bajdena nije odavao naročitu naklonost.
Ipak, nakon višemjesečne oštre retorike iz Moskve i Vašingtona i uzajamnih optužbi, Putin i Bajden su se rukovali prije početka sastanka.
Samit u Ženevi pratio je veliki broj novinara i medijskih kuća, a gotovo svi portali prenosili su konferencije uživo i izvještavali iz munuta u minut.
Nakon sastanka u Ženevi, Putin se vratio u Moskvu, a Bajden u Vašington.
Potpredsjedavajući Predstavničkog doma Parlamenta BiH, Denis Zvizdić, predlaže izmjenu Krivičnog zakona BiH s ciljem sprečavanja govora mržnje, posebno na internetu, i to u cijeloj BiH.
To bi, navodi, uticalo i na brži put ka Evropskoj uniji.
Zvizdić je izmjene zakona predložio kako on ne bi tretirao samo vjersku, rasnu i nacionalnu mržnju već i svaki drugi vid mržnje usmjeren prema pojedincu ili pripadniku grupe zbog njihove nacionalne, rasne, vjerske, etničke pripadnosti, jezika, boje kože, pola, invaliditeta, rodnog identiteta, porijekla ili druge osobine.
Efekat odvraćanja
Smatra da bi ovako formulisan zakon, kako on predlaže, imao efekat odvraćanja pojedinaca ili grupe ljudi od širenja govora mržnje, s posebnim naglaskom na širenje mržnje na internetu.
– Na internetu se, nažalost, pod plaštom anonimnosti, svakodnevno pišu i izgovaraju teške uvrede na račun drugih osoba, pri čemu ne postoji nikakva pravna ili neka druga sankcija. Naravno, ovakvo sprečavanje ili smanjenje govora mržnje bi nam značajno pomoglo i u realizaciji jednog od prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije o napretku BiH na putu evropskih integracija – izjavio je Zvizdić.
Nažalost, govor kojim se „širi, podstiče, promoviše ili opravdava mržnja zasnovana na netoleranciji” je sveprisutan u javnosti u BiH. Kaže ovo za Srpskainfo direktor Centra za ljudska prava Banjaluka, Dejan Lučka.
– Često se koristi govor mržnje u nastupima političara i javnih ličnosti, doživio je veliku ekspanziju na društvenim mrežama, a u toku izborne kampanje postao je nezaobilazan „rekvizit” mnogih partija. Nažalost, on veoma često ostaje ili nekažnjen ili izvan bilo kakvog stvarnog napora da se kazni od strane vlasti, koja ga i sama zna koristiti. Svakako da je dobro da se zakonom mnogo bolje nego sada reguliše govor mržnje i njegova pojava u BiH – kaže Lučka.
Praksa
Dodaje da će u praksi biti teško provesti takva zakonska rješenja koja se odnose na npr. internet.
– Na dnevnom nivou se postavi na hiljade tekstova i komentara na internetu koji sadrže govor mržnje u sebi. Tehnički je nemoguće procesuirati toliki broj ljudi, a i pitanje je koliko represivni organi imaju kapaciteta za traženje i procesuiranje takvog ponašanja i izražavanja. Tu su i pitanja kako će se tačno zakonski definisati govor mržnje, da li će dolaziti do određene nepravilne selekcije, šta će se tačno smatrati govorom mržnje, da li će pod primjenu zakonskih odredaba dolaziti i nešto što spada u slobodu izražavanja – objašnjava Lučka.
Kada je u pitanju put ka EU, navodi, svakako da je govor mržnje jedna od tačaka na kojoj treba da se radi.
– Ali, BiH ima toliko rupa na tom putu da je govor mržnje samo igla u plastu sijena, koja treba da bude pronađena i izbačena iz sistema. Igla koja je, nažalost, sveprisutna u BiH i koja kao da je srasla s kožom njenih građana, a pogotovo političara i članstva političkih partija – zaključio je Lučka.
Delegacija Svjetske zdravstvene organizacije /SZO/ danas je u razgovoru sa ministrom zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alenaom Šeranićem i direktorom Instituta za javno zdravstvo Branislavom Zeljkovićem ukazala da se period stabilnije epidemiološke situacije iskoristi za napredak procesa imunizacije.
Predstavnici SZO, na čelu sa vršiocem dužnosti šefa Kancelarije Fabiom Skanom, istakli su potrebu da se vakciniše najveći dio populacije starije od 65 godina, da se što je prije moguće vakcinišu ranjive kategorije, a zatim da se taj proces proširi i iskoristi prilika za jačanje rutinskog sistema imunizacije. Na današnjem sastanku u Banjaluci razgovarano je o odvijanju procesa vakcinacije stanovništva protiv virusa korona u Republici Srpskoj, objavljeno je na Fejsbuk stranici Ministarstva.
Tokom sastanka naglašena je važnost sprovođenja i poštovanja svih epidemioloških mjera tokom ljeta, posebno prilikom putovanja i okupljanja da bi se smanjio rizik od obolijevanja i epidemiološka situacija održala što povoljnijom.
Ministar Šeranić je ovom prilikom izrazio interes da laboratorija Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske postane referentna laboratorija za grip SZO.
Skano se u razgovoru interesovao i za status donošenja zakona kojim bi se zabranilo pušenje na javnim mjestima da bi stanovništvo Republike Srpske koristilo od 100 odsto zatvorenih prostora bez duvanskog dima.
Posjeta delegacije SZO nastavila se u Institutu za javno zdravstvo Republike Srpske.
Građani koji dobiju vakcinu protiv virusa korona u bilo kojoj javnoj zdravstvenoj ustanovi u Republici Srpskoj imaju pravo na besplatnu potvrdu.
U Institutu za javno zdravstvo RS za Srpskainfo objašnjavaju da je riječ o potvrdama nakon druge doze, odnosno revakcinacije. Potvrde su uniformisane, sa logom Instituta za javno zdravstvo i bar kodom.
Potvrda o vakcinaciji sa bar kodom je potrebna građanima prilikom prelaska granice.
Prema posljednjim podacima, do sada je prvu dozu vakcine protiv virusa korona u javnim zdravstvenim ustanovama u Srpskoj primilo bar 120.000 građana, a više od 33.000 građana je obavilo kompletnu vakcinaciju.
Њемачка је била кључна земља у разбијању некадашње заједничке државе Југославије, али и једина држава у Европи која је над Србима извршила три агресије, двије војним путем и једну политичким и дипломатским средствима, која траје и данас.
Каже ово за “Глас Српске” бивши југословенски дипломата из Београда Владислав Јовановић, коментаришући изјаву хрватског предсједника Зорана Милановића, који је након самита НАТО-а открио да је Њемачка, заједно са Италијом и још неким државама, била против тога да се у завршну декларацију уврсти и Дејтонски мировни споразум и конститутивност народа, на чијим начелима функционише БиХ.
За разлику од Милановића, српски дипломата није зачуђен, а ни изненађен посљедњим дешавањима у Бриселу, јер су, како је истакао, те исте западне земље одмах по потписивању Дејтонског споразума, а преко својих старатеља над БиХ, константно радиле на разбијању дејтонских темеља.
Према његовим ријечима, ангажовање Њемачке посебно је наглашено на свим оним просторима гдје су Срби битан фактор.
Иначе потез Њемачке затекао је хрватског предсједника, који је након тога констатовао да очигледно “неки желе размонтирати Дејтонски споразум”. Оно што је Милановићу било посебно чудно јесте да то раде државе које критикују српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика због кршења овог мировног споразума.
Лажна обећања
Какве планове има Европска унија предвођена Њемачком можда се најбоље може видјети и из изјаве посланика њемачког Бундестага Александера Ноја, који је у разговору са министром унутрашњих послова Србије Александром Вулином истакао да Европска унија и поред свих обећања не жели у свом пуноправном чланству земље Балкана, а посебно Србију.
Rukovodstvo BHRT-a, sa generalnim direktorom Belminom Karamehmedovićem na čelu, svojim potezima i nakaradnom i jednostranom uređivačkom politikom neće rasturiti samo ovu medijsku kuću, već će BiH odvesti u disoluciju.
Ovim riječima je lider Hrvatske seljačke stranke i član Predsjedništva HNS-a Mario Karamatić ocijenio Karamehmedovićevu odluku o suspenziji urednika i voditelja zato što su Armiju BiH okarakterisali kao takozvanu. Karamatić pita kako niko nije suspendovan zato što se u programu BHRT-a stalno govori “tzv. Herceg-Bosna”.
On smatra da Bošnjaci smatraju da je cijela BiH njihova i da oni treba da određuju šta i kako treba da se radi, iako im se, na njihovu velika žalost, uticaj svodi na trougao Sarajevo – Zenica – Tuzla.
Pored stalnog korišćenja termina “tzv. Herceg-Bosna”, zbog čega niko nije sankcionisan, na BHRT-u ima još niz primjera koji potvrđuju da rukovodstvo ove kuće koristi duple aršine. Naš izvor iz ove medijske kuće kaže da niko nije suspendovan zato što je premontiran intervju sa Sebijom Izetbegović, već nikada nije utvrđeno ko je to uradio.
Pored toga, on podsjeća da je urednica Samira Krehić profesora Radomira Lukića zlonamjerno predstavila kao člana delegacije sa Pala, umjesto kao člana delegacije Republike Srpske i SRJ, te da se nije izvinila, niti korigovala svoju najavu nakon Lukićevog upozorenja.
On dodaje da nije suspendovan ni urednik portala BHRT-a Jesenko Krehić koji je Republiku Srpsku nazvao “manji bh. entitet”, iako ta formulacija nije dozvoljena u programu.
Parastrukture
Dosadašnji predsjedavajući Upravnog odbora BHRT-a Ljubomir Zuber podsjeća da je u decembru prošle godine u pismu upućenom poslanicima iz Srpske u Parlamentu BiH ukazao na to da “zajedničkom televizijom vladaju parastrukture umjesto legalno izabranih urednika”.
Ujedinjena Srpska pozdravlja činjenicu da je Predstavnički dom Parlamenta BiH juče na prijedlog poslanika i lidera US, Nenada Stevandića usvojio zaključak, kojim ovaj Dom od Savjeta ministara BiH i Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH traži da hitno, a najkasnije u roku od sedam dana, izrade i u Parlament BiH po hitnom postupku upute Prijedlog izmjena i dopuna Zakona o lijekovima i medicinskim sredstvima BiH.
Ova stranka pozdravlja i zaključak kojim se traži usvojanje odgovarajuće izmjene Pravilnika o postupku i načinu davanja dozvole za stavljanje lijeka u promet, s ciljem omogućavanja da se vakcine protiv COVID 19, čiju su upotrebu prethodno odobrile Evropska agencija za lijekove ili nadležna institucije susjednih zemalja, odmah mogu staviti u upotrebu i na teritoriji BiH.
– Izražavamo žaljenje što je ovakav zaključak usvojen s priličnim zakašnjenjem u odnosu na vrijeme kad je predložen, kao i zbog činjenice da poslanici opozicionih stranaka iz Republike Srpske, kao i poslanici SDA i SDP, nisu imali sluha da podrže prijedlog koristan za sve građane ove zemlje i zaključak čiji je prvenstveni cilj ubrzanje spornih procedura u zajedničkim institucijama, i prije svega, spasavanje ljudskih života u vrijeme pandemije COVID – 19. – navodi se u saopštenju.
Ujedinjena Srpska traži od Savjeta ministara BiH i Agencije za lijekove i medicinska sredstva BiH da provedu ovaj zaključak u navedenim rokovima.
– Insistiraćemo na provođenju ovog zaključka, budući da pandemija još uvijek traje i da svaki dan potrošen na nepotrebne procedure može biti bitan za građane i zdravstvene ustanove suočene s posljedicama koje virus izaziva – ističu u US.