VRBAS Media

Autor: INFO

  • Trivić: Sve spremno za prelazak na onlajn nastavu ako zatreba

    Trivić: Sve spremno za prelazak na onlajn nastavu ako zatreba

    Nastava u drugom polugodištu u osnovnim i srednjim školama u Republici Srpskoj počinje u ponedjeljak, 24. januara, u skladu sa važećim epidemiološkim preporukama, a ukoliko bi došlo do pogoršanja epidemiološke situacije sve je spremno za prelazak na izvođenje nastave na daljinu, rekla je Srni ministar prosvjete i kulture Srpske Natalija Trivić.

    Trivićeva je napomenula da je nastava na daljinu izvođena pojedinačno po nekoliko dana samo za određena odjeljenja i u toku prvog polugodišta.

    “Ukoliko neko od učenika ima simptome koji ukazuju na prisustvo virusa korona ili prehlade preporučili bismo da je mnogo jednostavnije, zbog zajedničke odgovornosti, da jedan ili ili dva dana učenik ostane kod kuće i da na taj način zaštiti cijelo odjeljenje”, rekla je Trivićeva.

    Ona je zadovoljna kako su učenici, ali i nastavno i vannastavno osoblje primjenjivanjem mjera omogućili da se svede na minimum mogućnost širenje virusa korona u školama.

    Prema Pravilniku o školskom kalendaru za školsku 2021/2022. godinu, nastava u drugom polugodištu u osnovnim i srednjim školama u Republici Srpskoj počinje u ponedjeljak, 24. januara, u skladu sa važećim preporukama i uputstvima Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, kao što je to bio slučaj i tokom prvog polugodišta školske 2021/2022. godine, saopšteno je iz resornog ministarstva.

    Na osnovu Uredbe o načinu izvršavanja mjera za sprečavanje i suzbijanje zaraznog oboljenja kovid 19 škole i gradski/opštinski štabovi za vanredne situacije jedinica lokalnih samouprava u Republici Srpskoj obavezni su da prate i redovno obavještavaju Ministarstvo prosvjete i kulture o epidemiološkoj situaciji.

    “Štabovi, ukoliko bude potrebno, treba da dostave prijedlog za obustavljanje nastave u školama i prelasku na odvijanje nastave na daljinu. Prijedlog za obustavljanje nastave može da obuhvata sve škole ili samo određene škole sa područnim odjeljenjima ili bez područnih odjeljenja”, navodi se u saopštenju.

    Preporuke Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske za odvijanje nastave u školama za školsku 2021-2022. godinu nalaze se na linku: https://skolers.org/materijali/covid-19/.

  • Šeranić: Pogoršana situacija, veliki broj zaraženih bez simptoma

    Ministar zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske Alen Šeranić rekao je za RTRS da je epidemiološka situacija u Srpskoj pogoršana.

    Šeranić je istakao da je ovakvo stanje očekivano i da je veliki broj zaraženih pacijenata bez simptoma.

    On je rekao da u Srpska raspolaže dovoljnim brojem testova, ali da su kapaciteti testiranja ograničeni, te da se uglavnom samo pacijenti koji imaju upalu pluća testiraju PCR testom, a ostali brzim antigenskim testovima.

    “Antigenski testovi omogućavaju bolju i bržu trijažu”, naglasio je Šeranić u Јutarnjem program RTRS-a.

    Kada je riječ o brzim testovima koji se mogu kupiti u apotekama, on je naveo da ne može govoriti o njihovoj pouzdanosti, ali da su u svakom slučaju korisni jer, ukoliko pokažu da je osoba pozitivna, omogućavaju preventivno djelovanje, odnosno izbjegavanje kontakata i dalje postupanje u skladu sa preporukama i savjetima ljekara.

    Šeranić je pozvao građane da se vakcinišu i da na taj način sačuvaju svoje i zdravlje drugih ljudi.

    Dodao je da je uloga vakcina preventivna i da građani nemaju razloga da izbjegavaju vakcinaciju, jer je to jedini način da se izborimo da pandemijom.

  • Strahovita eksplozija u Gani: Grad sravnjen sa zemljom, broje se žrtve

    Strahovita eksplozija u Gani: Grad sravnjen sa zemljom, broje se žrtve

    Najmanje 17 osoba je poginulo, a 59 povrijeđeno u razornoj eksploziji na zapadu Gane nakon što se kamion s eksplozivom sudario s motociklom.

    Mnogi povrijeđeni su u kritičnom stanju, a za brojnima se i dalje traga ispod ruševina.

    Eksplozija je napravila ogroman krater u gradu i pri tome uništila nekoliko stotina stambenih objekata. Područje je nakon eksplozije prekriveno krhotinama, drvećem, ciglama i metalom, javlja France 24.

    Nesreća se dogodila u Apiateu, kod rudarskog grada Bogosa, koji se nalazi oko 300 kilometara od glavnog grada Akre.

    Na snimcima se vidi kako mještani bježe od vatre i crnog dima. Brojne spasilačke ekipe kroz ruševine pokušavaju pronaći nestale.

    Predsjednica Gane Nana Akufo-Addo rekla je da se vojska pridružila spasiocima na terenu kako bi pomogla “obuzdavanju situacije”, a državna agencija za upravljanje katastrofama imala je zadatak da pruži brzu pomoć stanovnicima.

    Državni ministar je rekao da prvi znakovi upućuju na “nesreću u kojoj je učestvovao kamion koji je prevozio eksplozivne materije za rudarsku kompaniju, motocikl i još jedno vozilo”. Nesreća se dogodila u blizini električnog transformatora.

  • Policija i jutros traga za ubicom Kenina Lukača: Da li će pobjeći kao Adel Kabaš?

    Policija i jutros traga za ubicom Kenina Lukača: Da li će pobjeći kao Adel Kabaš?

    Pripadnici sarajevske policije u saradnji s kolegama iz drugih agencija i dalje tragaju za ubicom i pomagačima pri likvidaciji Kenina Lukača (1994. godište), koja se dogodila u četvrtak oko 16:50 sati u naselju Pofalići.

    Iz Operativnog centra MUP-a Kantona Sarajevo jutros su za Klix.ba rekli da potraga i dalje traje te da u cilju istrage ne mogu davati više informacija.
    Uviđaj na mjestu događaja kojim je rukovodio dežurni tužilac Tužilaštva KS je završen.

    Kao što je već poznato, ova likvidacija je povezana s ubistvom Mehmeda Ramića na Pofalićima, koje se dogodilo prošlog mjeseca, a nakon kojeg je osumnjičeni ubica Adel Kabaš uspio pobjeći policiji te se krije, vjerovatno, van granica BiH. Adel Kabaš se nekada prezivao Murtović, ali je nakon vjenčanja uzeo prezime svoje supruge.

    Prema zvaničnim informacijama pripadnici MUP-a Kantona Sarajevo, nisu uhapsili nijednu osobu koja se dovodi u vezu s ubistvom Kenina Lukača, inače najboljeg prijatelja likvidiranog Mehmeda Ramića.

    Zbog Ramićevog ubistva policija je uhapsila Amela Jašarevića zvanog Šaja, Edvina Imamovića i Igora Zuku.

    Nakon ovog ubistva u dvije policijske akcije pronađena je laboratorija za proizvodnju marihuane i uhapšen je Emir Kabaš, inače šura Adela Kabaša.

    Na drugoj lokaciji u stanu uhapšenog Amela Jašarevića je pronađena velika količina droge spid i marihuane, puške, pištolji, bombe, policijska uniforma, blinkeri…

    Prema nezvaničnim informacijama, razlog za sukob dvije grupe je trgovina narkoticima.

  • Nafta i plin bi mogli biti još skuplji ako Rusija napadne Ukrajinu

    Nafta i plin bi mogli biti još skuplji ako Rusija napadne Ukrajinu

    Ako Rusija izvrši vojnu ofanzivu na Ukrajinu, izgledno je da će nafta i plin dodatno poskupjeti.

    Prema pisanju CNN-a, cijene nafte su već najviše u posljednjih sedam godina. Iz Bijele kuće su upozorili da bi ih ruska invazija na Ukrajinu mogla učiniti još višim.

    Razlog za to jeste što je Rusija drugi najveći proizvođač nafte na svijetu, nakon Sjedinjenih Američkih Država. S druge strane, Ukrajina je jedna od ključnih država u isporuci ruskog plina prema evropskim državama.

    Vrlo je moguće da bi ruski predsjednik Vladimir Putin na sankcije njegovoj državi zbog napada na susjednu državu reagovao poskupljenjem nafte i plina. Osim toga, poskupljenje bi moglo biti uzrokovano i štetom pričinjenom ratom na infrastrukturi za distribuciju ovih energenata.

    CNN piše da trenutno nije moguće zaključiti koliko će poskupljenje biti i koliko dugo će ono trajati. Tenzije između Rusije i Ukrajine, odnosno Zapada, već su ove sedmice doprinijele poskupljenju nafte.

    Također je već na djelu i poskupljenje ruskog plina, što Evropljani dobro osjete. Problem bi se mogao dodatno produbiti ako Njemačka zaista zaustavi plinovod Sjeverni tok 2, kako je ranije ove sedmice najavio kancelar ove zemlje Olaf Scholz. Ako se zaustavi, snabdijevanje plinom bi bilo dodatno ograničeno.

    Analitičari napominju da se i ovom prilikom pokazuje da su energenti jedno od najznačajnijih vanjskopolitičkih sredstava Rusije, navodi CNN.

  • Sputnjik V ili Fajzer – koja vakcina pruža bolju zaštitu od omikrona?

    Sputnjik V ili Fajzer – koja vakcina pruža bolju zaštitu od omikrona?

    Malo preliminarno laboratorijsko istraživanje pokazalo je da se nivoi neutrališućih antitela kod ljudi zaraženih omikron sojem koronavirusa koji su vakcinisani ruskom vakcinom Sputnjik V nisu smanjili.

    Kako navode, to nije slučaj kod onih koji su primili Fajzerovu vakcinu.

    Zajedničko rusko-italijansko istraživanje, koje je finansirao Ruski fond za direktna ulaganja, koji prodaje Sputnjik V u inostranstvu, uporedio je krvni serum ljudi koji su dobili različite vakcine.

    Preliminarno istraživanje sproveli su naučnici Instituta Spalancani u Italiji i Gamaleja instituta u Moskvi, koji je razvio Sputnjik V.

    Naučnici su rekli da su uzorci uzeti tri do šest meseci nakon primljene druge doze vakcine pokazali da su nivoi antitela kod ljudi koji su primili dve doze Sputnjika V bili otporniji na omikron nego kod onih koji su bili vakcinisani Fajzerovom vakcinom.

    Istraživanje je obuhvatilo 51 osobu vakcinisanu Sputnjikom V i 17 osoba koje su primile dve doze Fajzerove vakcine.

    “Nužnost treće, buster doze, vakcine danas je očita”, navodi se u istraživanju objavljenom 19. januara.

    Istraživanje, koje još nije prošlo recenziju, pokazalo je da su neutrališuća antitela za omikron detekovana u krvnom serumu 74,2 odsto ispitanika vakcinisanih Sputnjikom V i 56,9 odsto onih vakcinisanih Fajzerovom vakcinom. Ranije preliminarno istraživanje Gamaleja instituta pokazalo je da buster doza Sputnjika Lajt pruža snažniji imunski odgovor u vidu antitela protiv omikrona od samo dve doze Sputnjika V.

  • “Ako i jedan vojnik pređe granicu…”

    “Ako i jedan vojnik pređe granicu…”

    Američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je Rusiju da bi SAD smatrale napadom ako bi makar jedan ruski vojnik prešao granicu Ukrajine.

    Blinken se inače danas sastaje sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovim,

    “Ako bi i jedan ruski vojnik prešao granicu Ukrajine, onda bismo imali posla sa ozbiljnim problemom”, rekao je Blinken u intervjuu za nemački ZDF nakon sastanka sa kancelarom Olafom Šolcom.

    To bi, kako je naglasio, bio sasvim jasan napad na Ukrajinu, bilo da se radi o jednom ili 1.000 vojnika.

    Pema njegovim rečima, postoji veliki rizik, ne samo u Ukrajini već su odnevno ruski vojnici poslati i u Belorusiju.

    Blinken i Lavrov sastaće se danas u Ženevi, a američki zvaničnik istakao je da nema velika očekivanja od tih razgovora.

  • Rusija i NATO: Bajden tvrdi – Putin će krenuti na Ukrajinu, ali ne želi totalni rat

    Iz Bijele kuće je kasnije naglašeno da će svaki ruski vojni potez naići na brz i oštar odgovor Zapada.

    Američki predsednik Džozef Bajden rekao je da misli da će njegov ruski kolega Vladimir Putin “krenuti” na Ukrajinu, ali da ne želi “totalni rat”.

    Putin će platiti “ozbiljnu i skupu cenu” za invaziju, naveo je Bajden na konferenciji za novinare, ali je ukazao da bi manji prepad mogao biti tretiran drugačije.

    Iz Bele kuće je kasnije naglašeno da će svaki ruski vojni potez naići na brz i oštar odgovor Zapada.

    Kremlj je upozorio da bi komentari mogli dodatno destabilizovati situaciju.

    Rusija ima oko 100.000 vojnika u blizini granice, ali poriče da planira invaziju.

    “Rusija bi uskoro mogla da napadne Ukrajinu” – tvrdi visoki američki diplomata
    “Putin je manijak, on je ubica” – kažu neki Ukrajinci dok Rusija odmerava snage sa Zapadom
    Može li američka “Srebrna lisica“ da nadmudri Vladimira Putina

    Predsednik Putin je postavio niz zahteva zapadnim vladama, insistirajući da Ukrajini nikada neće biti dozvoljeno da se pridruži NATO-u i da ovaj savez prekine vojne aktivnosti u istočnoj Evropi.

    “Jasno smo stavili do znanja da je svako dalje širenje NATO-a na istok neprihvatljivo”, rekao je Putin na konferenciji za novinare prošlog meseca.

    Tačni Putinovi razlozi za gomilanje ruskih trupa u blizini granice sa Ukrajinom su nepoznati, ali mnogi veruju da je to pokušaj da se natera Zapad da ozbiljno shvati ruske bezbednosne zahteve.

    ‘Novi bezbednosni poredak u Evropi’

    U pregovorima između Zapada i Rusije do sada nije došlo do pomaka, a neki od zahteva Moskve u početku su odbačeni kao neostvarivi.

    Entoni Blinken, američki državni sekretar, trebalo bi u petak da se sastane sa ruskim ministrom spoljnih poslova u Ženevi posle upozorenja da bi Rusija mogla da napadne Ukrajinu “u veoma kratkom roku”.

    Međutim, Bajden je na konferenciji za novinare u sredu rekao da postoje razlike u NATO-u u pogledu toga šta su zemlje spremne da urade, a u zavisnosti od toga šta se dešava.

    “Ako ruske snage pređu granicu… Mislim da to menja sve.

    “Ono što ćete videti jeste da će Rusija snositi odgovornost ako izvrši invaziju i zavisi od toga šta ona uradi

    “Jedna je stvar ako je u pitanju manji upad, a onda na kraju moramo da se svađamo oko toga šta da radimo, a šta ne”, rekao je on.

    Zvaničnici Bele kuće požurili su da razjasne stav SAD posle Bajdenovih komentara.

    “Ako bilo koje ruske vojne snage pređu ukrajinsku granicu, to je ponovna invazija i naići će na brz, ozbiljan i zajednički odgovor SAD i naših saveznika”, rekla je Džen Psaki, portparolka Bele kuće.

    Kremlj je odgovorio da bilo kakva upozorenja o katastrofalnim posledicama po Rusiju neće pomoći u smanjenju napetosti, već bi čak mogla dodatno destabilizovati situaciju.

    Analiza
    Barbara Plet Ašer, BBC dopisnica iz Stejt departmenta

    Zvaničnici američke administracije i NATO saveznici ne mogu biti srećni što Bajden tako javno i jasno iznosi razlike unutar NATO-a.

    Nemilosrdne javne poruke bile su o jedinstvu.

    Ali predsednik je otkrio skrivene pukotine, što je dovelo do pitanja da li on Putin daje Putinu za upad na ukrajinsku teritoriju.

    Sada je predsednik jasno rekao ono što su svi privatno znali – da je NATO jedinstven oko toga kakav bi trebalo da bude odgovor na invaziju, ali ne i na upad.

    “Postoje razlike u tome šta su zemlje spremne da urade u zavisnosti od toga šta se dešava.

    “Ako ruske snage pređu granicu ubijajući Ukrajince, to menja sve.

    “To zavisi od toga šta će on uraditi u smislu postizanja jedinstva u NATO-u”, naveo je Bajden.

    Rusija je zauzela i anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine 2014. pošto su Ukrajinci zbacili svog proruskog predsednika.

    Od tada, ukrajinska vojska je uključena u rat sa pobunjenicima koje podržava Rusija u oblastima na istoku u blizini ruskih granica.

    Strahuje se da bi se sukob, koji je odneo 14.000 života i prouzrokovao da najmanje dva miliona ljudi napusti domove, ponovo razbuktao i da će ruska vojska preći granicu.

    Šta želi Putin?
    Ruski predsednik dugo je tvrdio da su SAD prekršile garanciju koju su dale 1990. da se NATO neće širiti dalje na istok.

    “Jednostavno su nas prevarili”, požalio se on na prošlomesečnoj konferenciji za novinare.

    Tumačenja se razlikuju oko toga šta je tačno obećano tadašnjem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu.

    Ali jasno je da Putin veruje da je NATO dao garancije.

    Od tada se nekoliko istočnoevropskih zemalja, koje su nekada bile deo sfere uticaja Sovjetskog Saveza, pridružile NATO-u.

    Neke od ovih zemalja, među njima i one na Baltiku, graniče se sa Rusijom.

    Rusija tvrdi da ovo proširenje, kao i prisustvo NATO trupa i vojne opreme u blizini njenih granica, predstavlja direktnu pretnju po bezbednost.

  • Brnabićeva: Stavljena tačka na Rio Tinto u Srbiji, gotovo je

    Premijerka Ana Brnabić obratila se nakon današnje sednice Vlade Srbije, na kojoj se razgovaralo o Rio Tintu.

    Premijerka Ana Brnabić saopštila je večaras da je Vlada na sednici ukinula uredbu i prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarit.

    “Prostorni plan je ukinut i on više ne postoji. Samim tim poništeni su svi upravni akti koji su vezani za Rio Tinto, sve dozvole, resenja, odluke i sve ostalo”, rekla je Ana Brnabić na pres-konferenciji neposredo posle sednice vlade.

    Ugovore sa Rio Tintom nikada nismo imali, kao što smo više puta rekli, dodala je premijerka.

    Ukinuta je i odluka o obrazovanju radne grupe za implementaciju projekta Jadar iz 2021. godine.

    “Time smo ispunili sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Srbiji. Ovim je, što se tiče projekta Jadar, i Rio Tinta, sve završeno. Gotovo je”, rekla je Brnabićeva.

    Ona je podsetila da su poslednjih meseci održani protesti u vezi sa projektom Jadar i kompanijom Rio Tinto, odnosno njenom ćerkom firmom u našoj zemlji, koja je u Srbiji od 2004. godine kada je, kaže, dobila prvo rešenje kojim se dozvoljavaju istražne radnje i krenula u istraživanje.

    Brnabićeva je dodala da je 2006. izmenjen Zakon o rudarstvu kojim je uvedeno načelo kontinuiteta, koje podrazumeva da onaj ko istražuje ima ekskluzivno pravo da eksploatiše, a da je kompanija 2012. dobila rešenje o izvođenju bušotina velikog prečnika.

    “I tako dalje evo do danas, do 2022. godine. Imamo zahteve ekoloških organizacija, koji su predati vladi 12. januara 2022”, rekla je Ana Brnabić i ponovila sve zahteve, koje je vlada danas na sednici usvojila.

    Premijerka je pozvala sve zainteresovane ekološke organizacije da se obrate Vladi i preuzmu dokumente u vezi Rio Tinta i kazala da predstavnici ranijih vlasti, koji su sve te sporazume sklapali, sada pokušavaju na zelenoj agendi da grade političku budućnost.

    Naglasila je da trenutne vlasti nikada nisu imale nikakve ugovore sa Rio Tintom.

    Ona je, posle sednice vlade, pokazala svu dokumentaciju vezanu za Rio Tinto i poslovanje u Srbiji preko ćerka firme Rio Sava eksplorejšen.

    “Tu je sve od 2002.godine, kada je potpisan sporazum sa SRJ, koji ratifikovana u Skupštini SCG 5.maja 2004. godine, preko prvog rešenja Ministarstva rudarstva i energetike od 8. juna 2004.godine, kojim se odobrava geološko istraživanje, preko rešenja iz 2012. za izvođenje radova koje je izdato od strane Ministarstva od zaštite životne sredine pod Oliverom Dulićem za bušotine. Tu je i zakon iz 2006.koji uvodi načelo kontinuiteta kako bi Rio Tintu obezbedio da imaju i ekskluzivno pravo na eksploataciju”, objasnila je ona.

    Brnabićeva je podsetila da je 2006. na vlasti bila DS sa svojim koalicionim partnerima, a predsednik Srbije tada je bio Boris Tadić.

    Prema njenim rečima: “Svi ljudi koji danas govore protiv Rio Tinta i oni koji protestuju, blokiraju raskrsnice, međunarodne putne pravce, granične prelaze, maltretiraju građane itd. bili su u toj stranci, a to su pre svega Dragan Ðilas, Marinika Tepić, Nebojša Zelenović”.

    “Nije mi jasno, ukoliko su ovi protesti ekološki, a ne politički zašto niste pitali Zelenovića zbog čega je sa svojom strankom doveo Rio Tinto, što mu je dato rešenje o istraživanju, što su menjali zakon da bi im dali eksluzivna prava na eksploataciju. Zašto ne objasne nego se sklanjaju iza zelene agende da bi na tim leđima gradili političku budućnost, na šta nemaju šanse”, rekla je ona.


    Kazala je da svu dokumentaciju zainteresovani mogu preuzeti i večeras, jer će ona biti u vladi duže pošto mora završiti neke sastanke.

    Premijerka je izjavila da su se strane organizacije i fondacije u poslednjih godinu i po dana sjatile u Srbiju da finansiraju ekološke organizacije, učestvuju u njihovom osnivanju, radu i da finansiraju proteste.

    Ona je na konferenciji za medije rekla da nema reči o tome koliko je licemerje stranaca i stranih organizacija, navodeći da su najveći finansijeri SAD, Rokfeler fondacija i USAID, Fond za otvoreno društvo, Nacionalna zadužbina za demokratiju i mnogi drugi, iz Velike Britanije Vestminsterska fondacija za demokratiju, Britanski savet, kao i organizacije iz Nemačke.

    “Ne bi bio problem da su zainteresovani za životnu sredinu i da nema tog licemerja da ti koji finansiraju proteste, napadaju kompanije iz tih zemalja, a mi treba da ih branimo i politički slabimo. Je l’ to igra koju igramo?”, upitala je Ana Brnabić.

    Ona je ocenila da to pokazuje da ovde neki žele “i jare i pare”, što znači, kako je rekla, da finansiraju proteste kako bi oslabili i slomili kičmu Aleksandru Vučiću, a istovremeno znaju da je Vučić posvećen i ozbiljan i da će te projekte izgurati ako misli da su u interesu Srbije.

    “Pa ćete dobiti i jedno i drugo i da se oslabi Aleksandar Vučić i da da vasa kompanija ostane. E pa ne može više. Meni je dosta tog licemerja”, poručila je premijerka.

    Kaže i da su se neverovatne stvari prethodna dva meseca dešavale.

    “Platite nekoga da govori o zaštiti životne sredine, a kada Vučić i SNS žele da nešto urade, onda ste protiv”, ukazala je Ana Brnabić.

  • Konačna odluka parlamenta: U Austriji će vakcinacija biti obavezna

    Konačna odluka parlamenta: U Austriji će vakcinacija biti obavezna

    Austrijski parlamentarci su danas odlučili da vakcinacija punoljetnih građana protiv koronavirusa bude obavezna. Ovako je odlučeno nakon višesatne rasprave zakonodavaca.

    Austrija je prva evropska država u kojoj će vakcinacija protiv koronavirusa biti obavezna, a vakcinacija će biti obavezna od sljedećeg mjeseca. Bit će izuzete samo trudnice i oni koji se ne mogu vakcinisati iz drugih zdravstvenih razloga.

    Ranije je navedeno da će oni koji ne budu vakcinisani biti sankcionisani u iznosu od 600 do 3.600 eura.

    Vlast je odlučila i da finansijski podstiče na vakcinaciju, a za tu namjenu bit će potrošeno čak milijardu dolara. Opoziciona Socijaldemokratska partija (SPO) je u decembru prošle godine predlagala da se svakoj vakcinisanoj osobi da vaučer od 500 eura. Ovakav model podsticaja će biti primijenjen, ali uz manje korekcije, piše online izdanje lista Kurier.

    Model podrazumijeva organizovanje lutrije kojom će se odabirati dobitnici ovog podsticaja. Oni koji budu izvučeni dobijat će vaučer u navedenom iznosu.

    Stvaranje kolektivnog imuniteta obaveznom vakcinacijom podrazumijeva tri faze. Prva je sama vakcinacija koja bi trajala do sredine marta. Potom slijedi pregled nevakcinisanih, a posljednja je izricanje opomena nevakcinisanim, a potom i sankcionisanje.

    Austrijski ministar zdravstva Wolfgang Mueckstein je ranije ukazao da su većina stručnjaka saglasni da će uoči sljedeće jeseni biti potrebna visoka stopa kolektivnog imuniteta. Smatra da se to može postići obaveznom vakcinacijom.

    Osim Austrije, postoji mogućnost da i u Njemačkoj vakcinacija bude obavezna, kao i u pojedinim drugim državama.