VRBAS Media

Autor: INFO

  • Kina oštro Americi: “Moguć vojni sukob”

    Kina oštro Americi: “Moguć vojni sukob”

    Kina bi mogla da završi u vojnom sukobu sa SAD, ako one nastave da podstiču nezavisnost Tajvana, poručio je kineski ambašador u Vašingtonu Čin Gang.

    “Dozvolite mi da ovo naglasim. Pitanje Tajvana je najzapaljivija tema između Kine i SAD”, rekao je Čin Gang u intervjuu za američki nacionalni radio, prenosi Rojters.

    On je naglasio da ako tajvanske vlasti, ohrabrivane iz Vašingtona, nastave da idu putem ka nezavisnosti, to će,kako je rekao, najverovatnije uvesti Kinu i SAD, dve velike zemlje, u vojni sukob.

    Zamoljeno da prokomentariše ove izjave kineskog ambasadora, američko ministarstvo odbrane je saopštilo da SAD ostaju privržene svojoj politici “jedne Kine” i svojim obavezama prema američkom Zakonu o odnosima sa Tajvanom, navodi Rojters.

    U skladu sa dugogodišnjom politikom, Vašington zvanično priznaje Peking, a ne Tajpej, dok pomenuti zakon zahteva od SAD da Tajvanu obezbede sredstva za odbranu.

    Stejt department i Bela kuća nisu odmah odgovorili na zahteve Rojtersa za komentarom izjave kineskog diplomate, koja je usledila samo nekoliko sati nakon što su američki državni sekretar Entoni Blinken i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarali o krizi oko Ukrajine.

  • Nakon Litvanije, na red došli i Slovenci: Kina servirala osvetu, Si već povukao prve poteze

    Nakon Litvanije, na red došli i Slovenci: Kina servirala osvetu, Si već povukao prve poteze

    Nakon Litvanije, Kina zbog podrške Tajvanu preduzima trgovinske mere protiv Slovenije, piše britanski Tajms.

    Kina burno i tvrdo reaguje na svaki korak u smeru podrške “odmetnutom ostrvu” čije je povlačenje priznanja proteklih godina, zahvaljujući izdašnoj finansijskoj pomoći, ostvarila kod šačice država koje su imale diplomatske odnose sa Tajvanom. Međutim, u slučaju obrnutog primera, snažnijih veza s vladom u Tajpeju, Kina nema milosti.

    U slučaju Slovenije Peking je odlučio da poništi ugovore sa slovenačkim kompanijama sa kojima posluje i da se povuče iz dogovora o ulaganju u Sloveniju nakon što je premijer Janez Janša javno govorio o izgradnji boljih veza s Tajvanom. Slovensko-kinesko privredno veće u Ljubljani objavilo je da su im novonastale probleme u poslovanju prijavile kompanije koje sarađuju s Kinom i da su mere slične onima koje je Kina preduzela u Litvaniji, prenosi Jutarnji list.

    Slovenija i Litvanija su pred Evropsku uniju stavile geopolitički test, a Brisel zasad snažno odgovara.

    Naime, Valdis Dombrovskis, evropski šef za trgovinsku politiku, upravo je pokrenuo spor s Kinom kod Svetske trgovinske organizacije nakon što je evropski tim prikupio dokaze da je Kina prošlog meseca “oštro ograničila ili de facto blokirala uvoz i izvoz sa Litvanijom bez upozorenja ili konsultacija”.

    “Pokretanje postupka pred Svetskom trgovinskom organizacijom nije korak koji se olako preduzima”, rekao je Dombrovskis novinarima. “Međutim, nakon nekoliko uzastopnih propalih pokušaja da se pitanje reši bilateralnim putem ne vidimo drugi način. Evropska unija je odlučna u želji da deluje kao jedan i brzo kada je reč o odlukama koje krše pravila Svetske trgovinske organizacije i prete njenom jedinstvenom tržištu”, objavio je Dombrovskis.

    S druge strane, Peking ističe kako su “optužbe neosnovane i neujednačene”. Kineska diplomatija je upozorila Evropsku komisiju da bi “pravna akcija” mogla “oteti” njihove odnose te potencijalno delovati na ekonomski oporavak u Evropskoj uniji, pogotovo u Nemačkoj.

    “Problem između Kine i Litvanije je političke prirode, a ne ekonomske”, poručio je Džao Liđijan, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova. “Podsećamo EU na oprez zbog litvanskog pokušaja da otme kinesko-evropske odnose”, rekao je Džao.

    Diplomatski problemi se sada, zbog Slovenije, šire. U slučaju Litvanije spor je počeo odlukom Vilnjusa sredinom prošle godine da otvori tajvansko predstavništvo pod tim imenom, umesto uobičajenog i od Kine prihvaćenog rešenja da se u nazivu uvek nalazi glavni grad Tajpej.

    Taj je potez razljutio i izazvao Kinu. Prošlih nedelja je Janez Janša za indijsku televiziju izjavio da se nada da će Slovenija slediti litvanski primer i razmeniti predstavničke kabinete sa Tajvanom. Isto tako, Janša je rekao da Ljubljana podržava tajvanski pokušaj da postane član Svetske zdravstvene organizacije.

    Dosad su Slovenija i Kina negovale dobre odnose. Slovenija je bila deo projekta kineskog predsednika Si Đinpinga “Jedan pojas, jedan put” čiji je cilj gradnja infrastrukture kojom bi se povećao globalni dohvat Kine.

    Međutim, Slovenija sada “otvoreno dovodi u pitanje kinesku politiku prema odmetnutom ostrvu, poznatu pod nazivom jedna Kina”, te “daje opasne izjave u vezi sa tajvanskom nezavisnošću”. “Šokirani smo i snažno se protivimo”, poručio je Džao.

    Međutim, protivi se i Evropska komisija. Evropski advokati sastavili su dosije kineskih mera protiv Vilnjusa u kojem dokumentuju kako je Kina odbila da izda carinske dozvole za litvansku robu, kako je odbila zahtev Litvanije u vezi sa uvozom iz Kine i kako je sprovodila pritisak na evropske kompanije da ne koriste litvansku robu u svojim lancima snabdevanja za proizvode namenjene kineskom tržištu.

    Ova diplomatska svađa izaziva podele u Evropskoj uniji. Prema komentarima diplomata, Nemačka pritiska zvaničnike u Briselu da ublaže kritike na račun Kine kako bi se smirila svađa, piše Tajms.

    No, Dombrovskis, koji je Litvanac, to je odbio.

    Nemačka ima velike uloge. Velike nemačke kompanije, pogotovo automobilska industrija, jako su zavisne od trgovine sa Kinom. One su čak upozorile Vilnjus da će se povući iz Litvanije ako se ne reši spor s Kinom.

  • Ništa od rata

    Ništa od rata

    NATO ne planira da pošalje borbene trupe u Ukrajinu, izjavio je prvi čovek Alijanse Jens Stoltenberg.

    Praktično, to znači da je Zapad u svom sukobu s Rusijom spustio loptu, baš kao što je to nekoliko sati ranije učinila i zvanična Moskva.

    Stoltenberg je priznao da u Alijansi postoji nesaglasja o pitanju kako da se pomogne Ukrajini, koja je uzbunila pola sveta zbog gomilanja ruskih trupa na svojoj granici.

    “Mi ne znamo koje su tačno namere Rusije prema Ukrajini da bismo donosili ishitrene odluke o takvom pitanju”, rekao je Stoltenberg i dodao da će svaki sledeći potez i odluka NATO-a zavisiti od razvoja događaja.

    “Nema garancija kakve su namere Rusije, a možda nisu ni doneli konačnu odluku. Tako da, iz NATO perspektive, spremni smo da se angažujemo u diplomatskim naporima, ali smo isto tako spremni i da odgovorimo Rusiji ukoliko dođe do vojne konfrontacije u Ukrajini. Spremni smo za obe opcije”, istakao je Stoltenberg.

    Naveo je i da Rusija razmešta hiljade vojnika u stanju borbene gotovosti, kao i avione i sisteme S-400 u Belorusiju, preneo je Rojters. Stoltenberg se posredstvom interneta obratio javnosti iz Brisela na skupu jednog analitičkog centra iz Vašingtona.

    On je takođe kazao da NATO nikada neće javno saopštiti šta bi bio okidač za aktiviranje snaga Alijanse za brzo reagovanje.

  • Stanivuković: Izdvojena sredstva za imovinsko-pravne odnose za most u Česmi

    Sve je spremno da “Putevi RS” raspišu tender, te da nakon toga počne izgradnja mosta u Česmi, a grad je izdvojio sredstva za imovinsko-pravne odnose i svako zna da dok traje tender i počne izgradnja da se paralelno rješavaju imovinsko-pravni odnosi, rekao je za “Nezavisne” gradonačelnik Draško Stanivuković.

    On je rekao da od decembra zovu direktora “Puteva RS” kako bi potpisali memorandum o saradnji na ovom projektu.

    “Mještani su potpisali saglasnost da se uđe u rješavanje imovinsko-pravnih odnosa, i to je ono što je bitno”, rekao je Stanivuković.

    Ističe da je ključno to da je sve riješeno i na jednoj i na drugoj obali Vrbasa.

    “Pozivam ‘Puteve RS’ da raspišu tender, a mi ćemo uskoro izaći sa projektom i idejnim rješenjem. Mi smo potpuno revidirali projekat, a ja sam insistirao da se promjeni vizuelni identitet mosta, jer je na tom mjestu trebao da bude veoma ružan most, kao industrijski, ali mi smo napravili ukrasno podmostovlje i to će dati novi vizuelni identitet našem gradu”, istakao je Stanivuković.

    Naglasio je da mu je drago da postoji volja “Puteva RS” i Vlade RS da se isfinansira ovaj projekat, te da je bitno da se počne sa izgradnjom.

  • Predložen pritvor zbog sumnje na obljubu djevojčice (13) u Banjaluci

    Predložen pritvor zbog sumnje na obljubu djevojčice (13) u Banjaluci

    Okružno javno tužilaštvo Banjaluka predložilo je određivanje pritvora za H.E. (1997), iz Modriče, zbog postojanja osnovane sumnje da je počinio krivično djelo obljuba sa djetetom mlađim od petnaest godina, saopšteno je iz Tužilaštva.

    “Osumnjičeni je pomenuta krivična djela počinio 26/27. januara 2022. godine, u Banjaluci, na štetu trinaestogodišnjakinje”, navodi se u saopštenju.

    Kako je pojašnjeno, tužilac je stavio prijedlog za određivanje mjere pritvora zbog opasnosti od bjekstva osumnjičenog.

    O prijedlogu za određivanje mjere pritvora odlučiće sudija za prethodni postupak Osnovnog suda u Banjaluci.

  • Komšić: Dodik normalizovao rušenje ustavnog poretka BiH

    Komšić: Dodik normalizovao rušenje ustavnog poretka BiH

    Željko Komšić, predsjedavajući Predsjedništva Bosne i Hercegovine i lider Demokratske fronte (DF), rekao je danas da je član Predsjedništva BiH i lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik u potpunosti normalizovao i učinio javno prihvatljivim rušenje ustavnog poretka.

    Na taj način prokomentirao je Dodikovu najavu da će pitanja državne imovine i Visokog sudskog i tužilačkog savjeta (VSTS) staviti na dnevni red sjednice Narodne skupštine Republike Srpske.

    “Skretanje političkog fokusa na razgovore o izbornom zakonu u Neumu, pokazuje da to nije ništa drugo nego pokrivač za Dodikove separatističke aktivnosti”, smatra Komšić.

    Kaže da je naprosto bizarno kalkulisati s ograničenim izmjenama Ustava i Izbornog zakona dok kompletna vlast u drugom entitetu ruši ustavni poredak, a ako se ovako nastavi i s Oružanim snagama BiH, te ako izostane odgovor institucija to će značiti kraj države kakvu sada poznajemo i uvod u događaje koje niko normalan ne priželjkuje.

    “No to će biti jedini način da se kidnapovanje institucija i antidejtonsko formiranje parainstitucija zaustavi”, rekao je Komšić u saopštenju pozivajući Tužilaštvo BiH da konačno reaguje i zaustavi udar na institucije, a probosanske predstavnike u institucijama na razgovore i konsultacije u vezi s institucionalnim odgovorom na separatističke aktivnosti.

  • Šarović: Posebna sjednica NS RS vrhunac nesnalaženja aktuelne vlasti

    Šarović: Posebna sjednica NS RS vrhunac nesnalaženja aktuelne vlasti

    Mirko Šarović, redsjednik SDS-a, poručio je da je predstojeća posebna sjednica Narodne skupštine Republike Srpske vrhunac nesnalaženja aktuelne vlasti jer organizatori sjednice ni sami ne znaju šta će se na toj sjednici dešavati, saopšteno je iz ove stranke.

    “Oni danas pozivaju Bakira Izetbegovića i Dragana Čovića u Narodnu skupštinu, što je pokazatelj da vlast pokušava da se izvuče iz situacije u koju je dovela čitavu Republiku Srpsku. Njihovo nesnalaženje je pokazatelj da je naša politika proteklih sedmica bila ispravna. Vlast se zaglavila u sopstvenom neznanju i nema orijentir kuda dalje. Neka znaju da ćemo učestovati na sjednici i da ćemo biti veoma konkretni”, zaključio je Šarović.

    Predsjedništvo SDS-a danas je razmatralo dva pitanja – potencijalni dogovor o izmjenama Izbornog zakona kao i predstojeću posebnu sjednicu Narodne skupštine Republike Srpske.

    “Ono što smo dobili od međunarodnih medijatora, Palmera i Evropske komisije, a tiče se aspekta izmjena Izbornog zakona u pogledu tehničkih unapređenja zas provođenje izbora, je korak naprijed i to je unapređenje u odnosu na dosadašnji izborni zakon. To je nešto za šta bismo i mogli da dignemo ruku u parlamentu BiH kada dođe na dnevni red”, poručio je Šarović.

    On je rekao da su Palmer i predstavnici međunarodne zajednice spremni da podrže mali paket izmjene izbornog zakonodoavstva kako bi se unaprijedila tehnička pravila izbornog procesa.

  • Palmer: Nismo tu da trošimo bilo čije vrijeme, na stolu su teška pitanja

    Palmer: Nismo tu da trošimo bilo čije vrijeme, na stolu su teška pitanja

    U Neumu su u toku razgovori izaslanika SAD-a i EU Matthewa Palmera i Angeline Eichhorst s domaćim političarima i ekspertima o izbornim reformama. Palmer i Eichhorst su nakon jutarnje runde pregovora razgovarali s novinarima pokazavši izrazit optimizam.

    Ono što je Palmer naglasio jeste da je atmosfera pozitivna, ali i ozbiljna s obzirom na to da je na stolu mnogo izazova i teških pitanja koje treba riješiti: “To što je optimistično ne znači da je lako, ovo su veoma teška pitanja”.

    “Drago mi je što smo u Neumu i radimo na ovom zaista važnom pitanju jačanja integriteta izbornog procesa. U svakom slučaju nama je veoma drago da imamo priliku razgovarati u ovom formatu. Mnogo je toga što će biti na dnevnom redu, neka od tih pitanja su teža od drugih, pogotovo su teški tehnički aspekti izmjena koje se tiču integriteta izbornog procesa”, rekao je na početku svog obraćanja.

    Na pitanje novinara o tome koliko je realno da će problem biti konačno riješen, Palmer je poručio da međunarodna zajednica nije tu da troši vrijeme.

    “Mi nismo tu da traćimo bilo čije vrijeme, da ne postoji mogućnost rješavanja problema, da ne postoji uvjeravanje da rješenje može dobiti podršku, da ne vjerujemo da je sve to moguće, mi ne bismo bili ovdje”, naglasio je.

    Ovaj američki izaslanik za Izborni zakon otkrio je da su za stolom i brojni eksperti, koji zajedno s političarima pokušavaju doći do najboljeg rješenja, a takvo rješenje je, prema riječima Palmera, ono koje je u skladu s najvišim standardima Evrope.

    “Osim političkih lidera koji su s nama, diskusiji su se priključili i eksperti s ciljem rješavanja nekih od težih pitanja. Lideri i eksperti su se okupili oko istog cilja, kako bi razgovarali o smislenim temama, kako bi se postigao dogovor koji bi mogao biti predstavljen u parlamentu i dobiti većinu glasova”, rekao je.

    Kazao je da će sutra razgovarati i sa članovima Interresorne parlamentarne radne grupe za izmjene Izbornog zakona, među kojima su i Srbi te da će oni na taj način učestvovati u pregovorima.

  • Eichhorst: Razgovaramo o dokumentu od 17 stranica, atmosfera je dobra

    Angelina Eichhorst, direktorica pri Evropskoj službi za vanjske poslove (EEAS), u prvoj izjavi medijima nakon početka neumskog kruga pregovora kazala je da se proces odvija u dobroj atmosferi.

    Eichhorst je kazala kako su mislili da je važno da javnosti saopće kako se pregovori odvijaju u dobroj i konstruktivnoj atmosferi.

    “Svjedoci smo jedne kvalitetne i konstruktivne diskusije koja je započela još sinoć, a nastavila se današnjim razgovorima. Imamo predstavnike opozicije i vladajućih struktura, različita, ali konstruktivna razmišljanja”, kazala je.

    Ona je navela kako se nakon sinoćnjih incijalnih razgovora diskusija nastavila o opsežnom paketu od 17 stranica, koji govori o unapređenju izbornog procesa.


    “Ti dokumenti će dalje prolaziti ekspertsku analizu… Puno posla je još pred nama”, izajavila je.

    Prošle godine smo u junu bili kolega Palmer i ja te možemo kazati da sada ne samo da vidimo snažniju spremnost da se razmotre različite opcije, već jedno istinsko opredjeljenje da se postigne dogovor.

    “Vidimo i osjećaj žurnosti i želje za usaglašavanja potrebnog rješenja”, zaključila je Eichhorst.

  • Schmidt kratko i jasno: Izbori u BiH će se održati u jesen 2022. godine

    Schmidt kratko i jasno: Izbori u BiH će se održati u jesen 2022. godine

    Christian Schmidt pozvao je sve političke snage u BiH da konstruktivno rade na novom Izbornom zakonu, ističući da će se opći izbori održati na jesen 2022. godine s novim Izbornim zakonom ili bez njega.

    Dodao je da izbori moraju odražavati volju birača, a moderan izborni zakon koji osigurava transparentne izbore po utvrđenim demokratskim standardima i u skladu s odlukama Evropskog suda za ljudska prava je u interesu svih.

    “Istovremeno, želim da naglasim da postoji važeći izborni zakon koji precizno reguliše izbore. U slučaju da ne dođe do izmjene izbornog zakona, izbori će se održati u jesen 2022. godine prema odredbama postojećeg zakona”, naglasio je visoki predstavnik.

    Potcrtao je da se “o tome ne može pregovarati”.

    “Demokratija funkcionira prema unaprijed određenim pravilima, a posebno izbori ne smiju postati predmet političkih manevara. Slobodni, jednaki i pošteni izbori su u srcu demokratije”.

    Podsjećamo, danas su u toku pregovori u Neumu o izmjenama Izbornog zakona u BiH. U razgovorima učestvuju predstavnici HDZ-a predvođeni Draganom Čovićem, predstavnici SDA Bakir Izetbegović i Šefik Džaferović, američki i evropski posrednici Matthew Palmer i Angelina Eichhorst, austrijski diplomata Johann Sattler, predstavnici OESS-a, predsjednik SBB-a Fahrudin Radončić, kao i Denis Zvizdić u ime stranke Narod i pravda.