VRBAS Media

Autor: INFO

  • Objavljena ekonomska prognoza: Najteži udarac će pretrpeti Evropa

    Objavljena ekonomska prognoza: Najteži udarac će pretrpeti Evropa

    Kako su Rusija i Ukrajina vodeći dobavljači mnogih sirovina, njihove cene su naglo porasle zbog rata.

    Svetska ekonomija će ove godine naglo usporiti zbog rata u Ukrajini, koji je smanjio kupovnu moć građana, a Evropa će trpeti najteže posledice, upozorila je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), prenosi Poslovni dnevnik.

    Svetska ekonomija će ove godine porasti za tri odsto, ocenjuje OECD, snizivši decembarsku prognozu za 1,5 procentnih poena.

    U 2023. rast bi trebalo da se malo uspori, na 2,75 odsto, izračunali su u izveštaju objavljenom u sredu.

    Najteže će biti pogođene evropske ekonomije, koje su najviše izložene ratu kroz uvoz energenata i prihvat izbeglica.

    Ekonomija evrozone ove godine će rasti 2,6 odsto, upola slabije nego 2021, procenjuje OECD, a sledeće godine aktivnost će usporiti na samo 1,6 odsto.

    Očekuje se da će inflacija ove godine dostići sedam odsto, a 2023. usporiti na 4,6 odsto, izračunali su.

    Nemačka najslabija
    Nemačka privreda porašće ove godine 1,9 odsto, a 2023. 1,7 odsto, pošto će oporavak od korona krize otežati rat u Ukrajini i embargo na rusku naftu.

    Francuskoj prognoziraju 2,4-odstotni rast u ovoj godini, koji bi u 2023. trebao da uspori na 1,4 odsto.

    Zbog rata će italijanski BDP ove godine porasti za samo 2,5 odsto, nakon skoka od 6,6 odsto u 2021. Usporiće na 1,2 odsto sledeće godine.

    Očekuje se da će Španija ove godine zabeležiti stopu rasta od 2,2 odsto zbog povećane neizvesnosti, visoke inflacije i slabije spoljne tražnje.

    Britanski BDP će ove godine porasti 3,6 odsto, a 2023. stagnirati, prema proračunima OECD-a.

    SAD uz Evrozonu
    Američka ekonomija će ove godine rasti 2,5 odsto, nakon rasta od 5,7 odsto u 2021, pošto će problemi sa snabdevanjem, više cene nafte i brži tempo normalizacije monetarne politike usporiti aktivnosti više nego što se očekivalo, saopštio je OECD.

    Procenjuje se da će u 2023. rast usporiti na 1,2 odsto.

    Japan je zaustavio talas zaraze omikronom korona virusom, tako da se očekuje da će ekonomija rasti 1,7 odsto i 1,8 odsto 2023. ove godine.

    Zbog pandemijskih ograničenja, kineska ekonomija je naglo usporila i ove godine će rasti za samo 4,4 odsto, a zatim će se ubrzati 2023. sa projektovanom stopom rasta od 4,9 odsto, procenjuje OECD.

    Na indijsku ekonomiju negativno utiče rat u Ukrajini, s obzirom na njenu zavisnost od uvoza energenata. Tako bi rast indijskog BDP-a u fiskalnoj 2022. godini trebalo da uspori na 6,9 odsto, a na 6,2 odsto u 2023. godini.

    “Postoji velika opasnost od krize u snabdevanju hranom”
    Istovremeno, sukob Rusije i Ukrajine umanjio je nade da bi visoka inflacija izazvana prekidima snabdevanja tokom pandemije Covida 19 širom sveta mogla uskoro da oslabi.

    Kako su Rusija i Ukrajina vodeći dobavljači mnogih sirovina, njihove cene su naglo porasle zbog rata.

    Ako se nešto ne preduzme, postoji velika opasnost od krize u snabdevanju hranom, upozorio je OECD.

  • Tramp optužen za pokušaj državnog udara

    Tramp optužen za pokušaj državnog udara

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp organizovao je prošlogodišnju pobunu na Kapitolu, prenosi BBC tvrdnje do kojih su došli istražioci Kongresa tokom saslušanja o napadu na Kapitol koje su javno emitovale američke televizije.
    Liz Činij, republikanska potpredsjednica odbora, rekla je da je Tramp zapalio fitilj napada, a Bennie Thompson, demokrata, rekao je da je pobuna ugrozila američku demokratiju.

    Tompson, predsjednik odbora i zastupnik iz Misisipija, rekao je na saslušanju:

    1. januara bio je kulminacija, bio je to pokušaj državnog udara, drski pokušaj, kako je neko rekao ubrzo nakon 6. januara, da se zbaci vlada. Nasilje nije bilo slučajno. To je bio posljednji Trampov pokušaj.

    “Predsjednik Tramp je pozvao rulju, okupio je i zapalio fitilj ovog napada”, rekla je Činij.

    Nakon skoro godinu dana istrage, izborni odbor američkog Zastupničkog doma pod vodstvom demokrata otvoren je prikazivanjem isječaka iz intervjua koje je vodio s ljudima iz najbližeg Trampovog kruga.

    Emitovan je video svjedočenja bivšeg američkog državnog advokata Bila Barija koji je rekao da su tvrdnje bivšeg predsjednika da su izbori ukradeni neutemeljeni.

    “Ne možemo živjeti u svijetu u kojem sadašnja administracija ostaje na vlasti na temelju svog stajališta, nepotkrijepljenog konkretnim dokazima, da je bilo prevare na izborima”, rekao je bivši glavni državni advokat.

    Na saslušanju je takođe prikazan video svjedočenja Ivanke Tramp, kćerke bivšeg predsjednika, koja je rekla da je prihvatala Barovo odbijanje teorije zavjere njezina oca.

    Tramp je istragu i saslušanje odbacio nazvavši sve političkom prevarom.

    Podsjetimo, juče je počelo saslušanje o napadu na Kapitol 6. januara nakon što Donald Tramp nije želio priznati izborni poraz.

    Izabrani odbor američkog Zastupničkog doma pod demokratskim vodstvom nastojaće preokrenuti napore republikanaca da umanje ili ospore nasilje 6. jula 2021., pet mjeseci prije međuizbora 8. decembra na kojima će se odrediti koja će stranka kontrolisati Kongres sljedeće dvije godine, prenosi Avaz.

    Sljedeće dvije sedmice očekuje se još pet saslušanja.

    Na dan napada smrtno je stradalo četvero ljudi. Četiri policajca izvršila su samoubistvo nakon tog događaja, a više od 100 je povrijeđeno u napadu.

  • “Gvozdena zavjesa neće pasti na našu ekonomiju”

    “Gvozdena zavjesa neće pasti na našu ekonomiju”

    Ruski predsjednik Vladimir Putin je rekao da nijedna “gvozdena zavjesa” neće pasti na rusku ekonomiju, i da će njeno tržište ostati otvoreno.
    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da nijedna gvozdena zavjesa neće pasti na rusku ekonomiju uprkos sankcijama koje je uveo Zapad. Rusija, jedan od najvećih svjetskih proizvođača prirodnih resursa, suočava se sa najvećom ekonomskom krizom od pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

    Upitan o mogućim sporazumima sa partnerima kao što su Kina i Indija u jeku “zatvaranja” ruske ekonomije, Putin je na televizijskom sastanku sa mladim preduzetnicima rekao da će ruska ekonomija ostati otvorena.

    “Nećemo zatvarati ekonomiju, nismo je imali i nećemo je imati. Nismo imali zatvorenu ekonomiju – tačnije, u sovjetsko vrijeme, kada smo se isključili, napravili smo takozvanu gvozdenu zavjesu, mi smo stvorili ekonomiju svojim rukama. Budite otvoreni“, rekao je Putin.

    Nakon što su velike američke i evropske kompanije i investitori napustili Rusiju, Moskva je rekla da će se usredsrediti na razvoj sopstvene domaće industrije i razvoj partnerstava sa Kinom, Indijom i snagama na Bliskom istoku u pravcu okretanja od Zapada, prenosi Mondo.

    “Zemlja poput Rusije se ne može ograditi“, dodao je Putin.

  • Cvijanovićeva poručila da Šarović pričom o sankcijama sebi i SDS pravi antireklamu

    Cvijanovićeva poručila da Šarović pričom o sankcijama sebi i SDS pravi antireklamu

    Predsjednik Republike Srpske Željka Cvijanović izjavila je da Mirko Šarović besmislenom pričom o sankcijama pravi sebi i svom SDS antireklamu.

    Na pitanje da prokomentariše Šarovićevu izjavu da zbog sankcija zvaničnicima iz Republike Srpske najviše trpi Srpska i njeni građani, jer se uskraćuju neki infrastrukturni projekti i da se “već četiri godine ne završava nijedan auto-put”, Cvijanovićeva je odgovorila da prema toj njegovoj, nazovi, logici niko ne bi trebalo da glasa ni za njega ni za njegov SDS, jer je ta stranka odavno na listi američkih sankcija, kao i nekoliko njenih članova, funkcionera zastupljenih na lokalnom, republičkom i zajedničkom BiH nivou.

    Znači, zbog SDS nema i neće biti investicija – tako Šarović upozorava javnost da se za njih ne glasa – rekla je Cvijanovićeva i naglasila da ono što je vlast na čelu sa SNSD izgradila za svog mandata, Šarović ne bi mogao ni isplanirati, a kamoli realizovati.

    Upitana da prokomentariše Šarovićev stav da je posebna sjednica Narodne skupštine Republike Srpske bila manevar Milorada Dodika da bi se, kako je rekao, spasio od gorih sankcija i da obezbijedi sebi prvi red u Sankt Peterburgu, Cvijanovićeva je podsjetila da su prvo oni iz opozicije u javnosti zagovarali posebnu sjednicu, pa ne zna što se bune sad kad je i održana.

    – Šarović uporno traži izgovore i krivce za promašaje koje čini stranka na čijem je čelu. Ocjena dokle su takvim stilom i takvom politikom stigli stiže im od izbora do izbora – konstatovala je Cvijanovićeva.

  • “Moja ideja je da BiH bude u EU za osam godina“

    “Moja ideja je da BiH bude u EU za osam godina“

    Nakon parlamentarnih izbora u oktobru, vlasti BiH, ali i Republike Srpske, mogu biti uspješne samo ako se na sto postave teme oko kojih može doći do dogovora, a prioritet treba da bude ekonomija, smatra predsjednik SDS, Mirko Šarović.

    UPredsjedništvu BiH za mene je ključ članstvo u Evropskoj uniji i „Otvoreni Balkan“. Ekonomija pod broj jedan. Moja ideja je, ako me drugi budu slijedili, da BiH bude u Evropskoj uniji za osam godina, rekao je Šarović, koji važi za najizglednijeg kandidata opozicije za srpskog člana Predsjedništva BiH.

    Javna preduzeća su sad sredstvo za isisavanje para za stranačku vojsku, ukazao je Šarović, i naglasio da taj lanac treba prekinuti. Navodi da pokretač razvoja upravo treba da budu javna preduzeća, ali preduzeća koja neće praviti dugove, već razvijati ovu zemlju.

    – Izgradnja infrastrukture, poresko rasterećenje privrede, smanjenje poreskih stopa za investicije u nerazvijene opštine, sve će to biti prioriteti SDS. Mi na taj način moramo da forsiramo investicije u manjim sredinama, jer bi to za te investitore bilo značajno. Istovremeno, povećali bi bruto domaći proizvod. Ne bi bili na gubitku, već naprotiv to bi bila značajna sredstva – rekao je Šarović.

    Smatra da šumska gazdinstva treba vratiti lokalnim zajednicama, kao što je to bilo prije 15 godina.

    – Oni su bolji gospodari nego kada se to upravlja iz centrale. Naravno, to podrazumijeva zabranu izvoza oblovine i poluproizvoda, i dati veći značaj drvoprerađivačima, onima koji se bave industrijom namještaja. Bosna i Hercegovina samo namještaja izvozi u region vrijednosti oko 500 miliona evra, a možete misliti koliko bi se ovim mjerama tek pojačala ta proizvodnja – rekao je Šarović.

    Predsjednik SDS ističe da je značajan segment ekonomske reforme, koju zagovara SDS, brži razvoj agrara.

    – Poljoprivreda treba da ima podsticaj po zakonu, a to je šest odsto od budžeta. To je 180 miliona KM, skoro tri puta više nego sada. Vratićemo i robne rezerve već prve godine – rekao je Šarović.

    On tvrdi da u ovim strateškim programima, Republika Srpska treba slijediti primjer Srbije.

    – Srbija svake godine iz evropskih fondova povlači oko 400 miliona evra, mi ne povučemo ni deset miliona evra. Mi stagniramo, zašto to ne činimo, a možemo bar na taj način da obezbijedimo značajna sredstva za ruralni razvoj – rekao je Šarović.

    Šarović ukazuje da sadašnja vlast Elektroprivredu Republike Srpske tretira kao stranački plijen, a ne motor razvoja.

    – Vratićemo te resurse građanima. Ne smije se dozvoliti da bude sirotinje u tim sredinama gdje se eksploatišu prirodni resursi. To treba da budu bogati krajevi. Zatvorićemo i ventil za male hidroelektrane. Treba graditi velike ekološke projekte u skladu sa standardima Evropske unije – poručio je Šarović.

  • Kongresmen: Nije Putin, nego Bajden

    Kongresmen: Nije Putin, nego Bajden

    Republikanski kongresmen Bajron Donalds razotkrio je neistine koje je američki predsednik Džozef Bajden izrekao o ruskom lideru Vladimiru Putinu.

    Naime, Bajden je više puta povezivao rekordnu inflaciju u SAD sa situacijom u Ukrajini i ruskim predsednikom.

    “Amerikanci će ove godine potrošiti 5.000 dolara na gorivo, što je 78 odsto više nego pre godinu dana. Za povećanje cena kriv je Bajden, a ne Putin”, napisao je Donalds na Tviteru.

    U SAD već mesecima rastu cene energenata i hrane. Galon benzina danas košta skoro pet dolara, dok je pre godinu dana koštao oko tri dolara. Inflacija obara četrdesetogodišnje rekorde i dostigla je 8,5 odsto.

    Pokušaji aktuelne vlasti da se odupru negativnim tendencijama u privredi nisu doneli vidljive rezultate.

    Situaciju u SAD pogoršalo je i uvođenje sankcija Rusiji nakon pokretanja specijalne vojne operacije u Ukrajini od 24. februara.

  • Pentagon: Ukrajina nema programe biološkog i hemijskog oružja

    Pentagon: Ukrajina nema programe biološkog i hemijskog oružja

    Ukrajina nema programe biološkog, nuklearnog ili hemijskog oružja, saopštio je Pentagon.

    U saopštenju sa navodi i da su SAD u poslednjih 20 godina podržale 46 različitih civilnih laboratorija i zdravstvenih centara u Ukrajini u okviru mirovnih programa.

    SAD su, takođe, sarađivale na poboljšanju ukrajinske biološke bezbednosti i nadzoru bolesti vezanih za zdravlje ljudi i životinja.

  • Višković: Zabranom izvoza ogrevnog drveta štitimo domaće stanovništvo

    Višković: Zabranom izvoza ogrevnog drveta štitimo domaće stanovništvo

    Premijer Republike Srpske Radovan Višković rekao je da Vlada Srpske, i uz saglasnost Vlade FBiH, putem Savjeta ministara traži zabranu izvoza oblovine, ogrevnog drveta i peleta na 90 dana da bi i u ovom sektoru zaustavili divljanje cijena i omogućili da se građani Srpske i BiH u kontinuitetu snabdiju ovim sirovinama.

    Višković je rekao da ima informaciju da određene količine drveta odlaze u inostranstvo preko Luke Brčko i da tu postoje i neke bošnjačke familijarne veze, te da prethodni zahtjev Srpske za zabranom izvoza oblovine upravo zbog toga nije prošao.

    “Za prva četiri mjeseca ove godine peleta je izvezeno za 9,5 miliona KM, ogrevnog drveta za oko 16 miliona KM. Kada preračunate drvo u pelet koje je ugrađeno, to je manje od deset hiljada kubika, a ogrevnog drveta je otišlo blizu 93.000 kubika. Da smo ogrevno drvo preradili u pelet i izvezli dobili bismo 33 miliona KM. Duplo više od ovih 16 miliona KM kada smo prodali ogrevno drvo”, naveo je Višković.

    On je rekao da se u šumskim gazdinstvima Srpske kupuje ogrevno drvo po znatno nižim cijenama u odnosu na cijene koje važe na mjestima gdje prodaju to ogrevno drvo.

    “Pravimo dvostruku štetu, dajemo i siječemo našu šumu i dajemo da se neko grije našim drvetom, a da naši ljudi nemaju čime da se griju. Ne možemo to dozvoliti”, naglasio je Višković za televiziju “K3”.

    On je istakao da Republika Srpska nema problema sa snabdijevaljem električnom energijom i gasom, te je naglasio da će biti obezbijeđene i dovoljne količine brašna za njene građane.

    Višković je naglasio da Srpska po pitanju energenata ima određene benefite koje drugi nemaju.

    “Srpska u ovom trenutku ima i viškove električne energije, a njena cijena za domaćinstva i privredu je najpovoljnija i u BiH i u regionu. Koliko je to važno govori i činjenica da jedna Amerika uvodi vanredno stanje zbog električne energije. Šta će se tek dešavati kad dođu zimski dani i kada potrošnja bude veća nego što je sada”, rekao je Višković.

    Govoreći o cijeni gasa koja je svojevremeno na svjetskim berzama, kako kaže dostigla cijenu od gotovo 3.000 dolara na 1.000 metara kubnih, Višković je rekao da je ona danas nešto niža od 1.000 dolara.

    Kao što je poznato, naveo je on, Srpska je produžila ugovor sa kompanijom “Gasprom” pod istim uslovima kao i prošle godine i cijena gasa je najpovoljnija i u odnosu na okruženje, te je Srpska i ovdje u povlaštenom položaju u odnosu na mnoge.

    “Srpska nije veliki potrošač gasa, ali postoji veliki industrijski kapacitet kao što je zvornička ‘Alumina’. Imamo ‘Zvornik stan’, Istočno Sarajevo koji koriste gas kao energent”, rekao je premijer Srpske.

    Kada je riječ o nafti i naftnim derivatima, Višković je istakao da su njihove cijene u BiH nešto povoljnije nego u okruženju.

    On je dodao da se u Hrvatskoj već pojavljuje problem snabdijevanja ovim energentom, dodavši da BiH i Srpska još nemaju taj problem i da vlast čini sve da do toga ne dođe.

    Prema njegovim riječima, električne energije ima trenutno dovoljno, viškovi se izvoze i visoka cijena ovog energenta na berzama Srpskoj ide u prilog jer se od izvoza ostvaruje veći profit.

    “Time nadoknađujemo to što po socijalnim cijenama dajemo struju domaćem tržištu, i stanovništvu i privredi”, rekao je Višković.

    Od tri energenta, kako je naglasio, dva su stoodstotno riješena, a ostaje rješavanje pitanja nafte i naftnih derivata.

    Višković je rekao i da će Vlada Srpske obezbijediti dovoljne količine pšenice za njene građane.

    “Žetva donese oko 200.000 tona pšenice od čega se dobije oko 140.000 tona brašna dok je za prehranu građana Srpske potrebno oko 60.000 tona godišnje”, naveo je Višković.

    On je naveo da Srpska ima i veće količine pšenice nego što su joj potrebne za prehranu stanovništva, ali zbog zajedničkog tržišta BiH, određene količine završe i u FBiH.

    “Zbog toga nemamo dovoljne količine za potrebe cijele BiH, a Srpska je znatno veći proizvođač pšenice od drugog entiteta”, naglasio je Višković.

  • Stabilizovano stanje u Novom Gradu, prijavljeno sedam odrona

    Stabilizovano stanje u Novom Gradu, prijavljeno sedam odrona

    U Novom Gradu stabilizovano je stanje nakon današnjeg nevremena, a angažovane su dežurne ekipe da dalje prate situaciju, rekao je večeras Srni zamjenik načelnika opštine Bojan Lukač.

    Lukač je naveo da je prijavljeno da je voda ušla u 19 dvorišta i stambenih objekata, četiri druga objekta, kao i u dva privredna objekta.

    On je objasnio da je normalizovano stanje u Srednjoškolskom centru “Đuro Radmanović” i Sportskoj dvorani, a voda se povukla iz dvorišta kod Osnovne škole “Vuk Karadžić”, gdje će sutra biti obavljena dezinfekcija prostora.

    Lukač je rekao da su evidentirani odroni, po jedan, u naselju Jablanica, na putu prema novom groblju, u naselju Gračani i u naselju Roga, a tri odrona pored magistralnog puta u gradskom području.

    On je dodao da je lokalni Centar za obavještavanje dobio 11 prijava, a 16 prijava je upućeno vatrogascima.

    Komunalno preduzeće “Komus” čisti i pere gradske ulice, a posao je završen na području Capraga na gradskom području.

    “Angažovana su i privatna preduzeća za čišćenje nanosa pijeska sa ulica i iz privatnog dvorišta i na odčepljivanju odvoda”, pojasnio je Lukač.

    Lukač je rekao da se ujutro, prema prognozama, očekuje prestanak padavina i stabilizacija vremena što će omogućiti da se obavi čišćenje i sanacija odrona.

    U Novom Gradu, u užem gradskom području, danas je za oko dva časa palo 111 litara kiše po metru kvadratnom, sve gradske ulice i saobraćajnice su bile poplavljene i otežano se odvijao saobraćaj.

    Kiša i dalje pada, ali je slabijeg intenziteta.

  • Odloženo slanje gasa Evropi

    Odloženo slanje gasa Evropi

    Transport prirodnog gasa za Evropu biće odložen.

    Razlog je to što je jedna od vodećih američkih kompanija za proizvodnju tečnog prirodnog gasa Friport LNG obustavila rad najmanje tri nedelje.

    Prestanak rada fabrike, koja obezbeđuje oko 20 odsto kapaciteta za preradu LNG u SAD, usledio je nakon jučerašnje ekplozije u njenom postrojenju u Meksičkom zalivu, preneo je Rojters.

    Fabrika je u prošlosti veći deo gasa slala u Japan i Koreju, ali će prekid u radu uticati i na Evropu.

    Tronedeljno zatvaranje značiće gubitak oko 13-15 pošiljki, iako bi Evropa trebalo da bude u stanju da nadoknadi gubitke iz svojih skladišta gasa.

    Rizik, međutim, ostaje ako se zatvaranje produži na duži period, kažu analitičari.

    Prekid rada Friport LNG se poklapa sa održavanjem Severnog toka 1 i norveškim merama za održavanja gasa, međutim, tržište bi moglo da se izbori sa time potencijalnim povlačenjem nekih količina iz skladišta, izjavila je osoba upoznata sa tržištem.