VRBAS Media

Autor: INFO

  • Žestoke borbe na ulicama Kijeva, Ukrajina pokušava odbiti ruski napad

    Žestoke borbe na ulicama Kijeva, Ukrajina pokušava odbiti ruski napad

    Trećeg dana ruske vojne invazije na Ukrajinu sve su intenzivnije borbe na ulicama Kijeva. Borbe se vode i na glavnoj gradskoj aveniji.

    BBC izviještava da je iza stanovnika Ukrajine još jedna teška i neprespavana noć, a to se prije svega odnosi na građane glavnog grada. Čuju se eksplozije i pucnji. Vojska Ukrajine u Kijevu pokušava odbiti ruski napad.
    Ukrajinska vojska je saopštila da je borba žestoka. Predsjednik ove države Vladimir Zelenski je ranije izjavio da će Rusija pokušati pokoriti Kijev. Prema objavi na Facebook stranici ukrajinske vojske, više od 3.500 ruskih vojnika koji su učestvovali u invaziji je ubijeno, a skoro 200 zarobljeno.

    Ambasador Ukrajine u Vijeću sigurnosti Ujedinjenih nacija Aleksej Danilov uvjerava da je situacija u Kijevu pod kontrolom te da vojska njegove zemlje onemogućava da ruski vojnici zauzmu sve ono što je bitno.

    Administracija američkog predsjednika Joea Bidena je zatražila od Kongresa da odobri pomoć Ukrajini u iznosu od 6,4 milijarde dolara. UN očekuje da će pet miliona Ukrajinaca pokušati napustiti državu, prenosi BBC.

    Podsjećamo, Rusija je objavila da je zauzela grad na jugoistoku Ukrajine Melitopolj. Zelenski je juče, 25. februara, poručio da je spreman pregovarati s Rusijom.

    Ured ruskog predsjednika Vladimira Putina je odgovorio da je Rusija takođe spremna za pregovore te da bi oni trebali biti u Minsku. Međutim, Putin je pozvao ukrajinske vojnike da izvrše državni udar poručivši im da će s njima dogovor biti izgledniji, nego s vlastima Ukrajine.

  • Ovo je plata koju građani Srpske smatraju dovoljnom za normalan život

    Ovo je plata koju građani Srpske smatraju dovoljnom za normalan život

    Za građane Srpske optimalna visina plate za normalan život je ona u rasponu od od 1.500 do 2.000 KM mjesečno, dok velika većina zanimanje bira na osnovu očekivane zarade u toj branši.

    Ovo je pokazalo istraživanje agencije „Metrics consulting“ Banjaluka, sprovedeno s ciljem dobijanja adekvatnih informacija u vezi sa poželjnim zanimanjima.

    – Prema dobijenim rezultatima, procentualno najveći broj ispitanika, njih 78,3 odsto, zanimanje bira na osnovu očekivane plate u toj branši. Međutim, kada je riječ o kvalitetu života, mišljenja su podijeljena. Tako 53,8 odsto ispitanika smatra da bolji kvalitet života imaju osobe koje su zanimanje birale iz ljubavi prema toj vrsti posla, a ostali vjeruju da kvalitetniji život imaju oni koji su posao birali na osnovu plate ili ugleda u društvu – navode u agenciji „Metrics“.

    Većina ispitanika je u potpunosti zadovoljna vrstom posla kojim se bave, ali nezadovoljna ili osrednje zadovoljna visinom plate.

    – Kao optimalnu visinu plate za normalno funkcionisanje najveći procenat ispitanika, njih 37,5 odsto, navodi platu u rasponu od 1.500 do 2.000 KM mjesečno. Najveći procenat ispitanika koji su u potpunosti zadovoljni svojim zanimanjem, njih 21,4 odsto, bavi se ekonomijom, preduzetništvom i pravom. S druge strane, radnici koji su većinom nezadovoljni svojim zanimanjem rade pretežno u uslužnom sektoru, kao konobari, frizeri, kozmetičari, kuvari – ističu u ovoj agenciji.

    Kad se podaci o potencijalno traženim zanimanjima uporede sa poželjnim zanimanjima, pomenuto istraživanje je pokazalo da se većina traženih zanimanja odnosi na uslužna zanimanja, zanatstvo, inženjerstvo i ekonomiju, te da ukupno 43 odsto ispitanika smatra ova zanimanja poželjnim.

  • “Svaki rat je tragedija” Patrijarh i Vučić se nadaju da će sukobi u Ukrajini brzo stati

    “Svaki rat je tragedija” Patrijarh i Vučić se nadaju da će sukobi u Ukrajini brzo stati

    Njegova svetost patrijarh srpski Porfirije i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić istakli su tokom sastanka u Beogradu veliku zabrinutost u vezi sa situacijom u Ukrajini i izrazili nadu da će sukobi biti brzo okončani.

    Usaopšternju Srpske pravoslavne crkve navodi se da je Vučić patrijarha Porfirija upoznao o odlukama koje je srpski državni vrh donio u vezi sa situacijom u Ukrajini.

    – Svaki rat je tragedija, a za nas je bolna činjenica da su se sukobile dvije bratske države i dva potpuno bliska bratska naroda iste vjere, čija su istorija i kultura neraskidivo isprepletani. Otuda je svaka žrtva gubitak za sve – piše u saopštenju.

    SPC upućuje Gospodu, tvorcu mira molitve da što pre prestane upotreba oružja i da otpočne dijalog o izlasku iz krize.

  • Kako Rusi mogu da izbegnu finansijske sankcije? “Nikad lakše”

    Kako Rusi mogu da izbegnu finansijske sankcije? “Nikad lakše”

    Početna salva finansijskih sankcija Zapada protiv Rusije nije uspela da odvrati ruskog predsednika Putina od invazije na Ukrajinu.

    Sada Sjedinjene Države preduzimaju kazneni pristup, najavljujući još jedan krug sankcija s ciljem pritiskanja ruskih banaka i “korumpiranih milijardera”.

    Međutim, neki stručnjaci kažu da nije posebno teško izbeći te mere, koje do sada nisu ciljale na samog Putina, delom zahvaljujući prihvatanju kriptovaluta u Rusiji, piše CNN, a prenosi Indeks.

    Sankcije SAD i EU uveliko se oslanjaju na to da će ih sprovoditi banke. Ako sankcionisana firma ili pojedinac želi da izvrši transakciju denominovanu u tradicionalnim valutama kao što su dolari ili evri, banka je dužna da označi i blokira te transakcije.

    Ali digitalne valute deluju izvan područja standardnog globalnog bankarstva, s transakcijama zabeleženim u javnom finansijskom zapisu poznatom kao blokčejn.

    “Mogu da izbegnu gotovo sve sankcije”

    “Ako Rusi odluče, a siguran sam da to već čine, da izbegnu korišćenje bilo koje druge valute osim kriptovalute, mogu efikasno zaobići gotovo sve sankcije”, rekao je Ros S. Delston, stručnjak za borbu protiv pranja novca.

    Američko ministarstvo finansija svesno je ovog problema. U izveštaju iz oktobra prošle godine američki zvaničnici upozorili su da digitalne valute “potencijalno smanjuju efikasnost američkih sankcija” dopuštajući sankcionisanim stranama da drže i prenose sredstva izvan tradicionalnog finansijskog sistema. “Svesni smo rizika da bi ova digitalna imovina i sistemi plaćanja mogli naštetiti efikasnosti naših sankcija”, stoji u izveštaju.

    Konkretne dokaze ne treba tražiti dalje od istočne Evrope, koja ima jednu od najviših stopa kriptotransakcija povezanih s kriminalnim aktivnostima prema istraživanju “Čejnanalisisa“. Veb stranice koje se koriste za nezakonite trgovine poznate kao darknet tržišta donele su rekordnih 1,7 milijardi dolara u kriptovalutama u 2020. godini, većinom u bitkoinu.

    Problem Hidre

    I gotovo sav rast na tržištu darkneta te godine može se pripisati jednom specifičnom tržištu na ruskom jeziku pod nazivom Hidra. “Hidra je daleko najveće tržište darkneta na svetu, koje čini više od 75 odsto prihoda na tržištu darkneta u celom svetu u 2020. godini”, napisao je Chainalysis u izveštaju početkom februara ove godine.

    Naravno, izbegavanje sankcija nije tako jednostavno i nije dovoljno samo prebaciti dolare u bitkoin. Teško je bilo što kupiti kriptovalutom, pogotovo krupne stvari, smatra Delston. Uzmimo za primer hranu koju je Rusija kroz istoriju uvek uvozila.

    “Hoće li izvoznik hrane negde u svetu prihvatiti kriptovalutu koja fluktuira svaki dan i svaki trenutak svakog dana ili će hteti svetsku valutu poput američkih dolara?” pita Delston.

    Dodatna je komplikacija to što je trgovina naftom, koja čini ogroman deo ruske privrede, denominovana u američkim dolarima. Da biste upotrebili kriptovalutu za bilo šta, morate se okrenuti prema državnoj valuti kao što je dolar, smatra Delston.

    “To nije prihvatljivo rešenje za ruske oligarhe”, kaže Delston, jer se bitkoin i druge kriptovalute mogu pratiti na blokčejnu. Zbog blokčejna je teže, iako ne i nemoguće, oprati ta sredstva.

    Kako još Rusija može ublažiti udar sankcija?

    Postoje i drugi načini na koje bi Rusija mogla, barem u teoriji, ublažiti udarac sankcija prihvaćajući iranska iskustva. Poput Rusije, Iran je zemlja izvoznica nafte i već decenijama je pod gotovo potpunim ekonomskim embargom SAD, uključujući zabrane uvoza i sankcije iranskim finansijskim institucijama.

    No čak i tako izolovana država kao što je Iran smislila je kako da zaobiđe neke sankcije okrenuvši se rudarenju bitkoina, pokazuje izveštaj analitičke kompanije “Eliptik“. Iran ima višak energije koji ne može da izvozi pa ga koristi za napajanje bitkoin rudarenja. To troši ogromne količine električne energije, ali nagrađuje rudare plaćanjem u bitkoinu.

    “Proces rudarenja efikasno pretvara energiju u kriptovalutu. Rudari sa sedištem u Iranu plaćaju se u bitkoinima, koji se onda mogu koristiti za plaćanje uvozne robe”, piše Tom Robinson, suosnivač “Eliptika“.

    Smatra se da je to postalo praktički službena politika unutar iranske vlade. “Eliptik“ procenjuje da rudari sa sedištem u Iranu čine oko 4,5 odsto celokupnog rudarenja bitkoina, što bi značilo godišnji prihod od blizu milijardu dolara.

  • Okrenuli Putinu leđa? Nekad najbliži saveznik odbio da pošalje vojsku u Ukrajinu

    Okrenuli Putinu leđa? Nekad najbliži saveznik odbio da pošalje vojsku u Ukrajinu

    Kazahstan, jedan od najbližih saveznika Rusije, odbio je zahtev da se njegove trupe pridruže u Ukrajini, objavili su kazahstanski funkcioneri, prenosi NBC.

    Osim toga, bivša sovjetska republika rekla je da ne priznaje nezavisnost separatističkih republika Donjecka i Luganska koje je pre nekoliko dana priznao Vladimir Putin.

    NBC u svom liveblogu piše kako je ovo “iznenađujući potez tradicionalnog saveznika Rusije” te da su potez podržale Sjedinjene Države.”Pozdravljamo najavu Kazahstana da neće priznati LPR i DPR”, stoji u saopštenju Vijeća za nacionalnu sigurnost. “Takođe pozdravljamo odbijanje Kazahstana da pošalje svoje snage da se pridruže Putinovom ratu u Ukrajini.”

  • Putinova nova naredba: Zaustaviti

    Putinova nova naredba: Zaustaviti

    Ruskim trupama i obaveštajcima, naređeno je da pokušaju da zaustaqve bijeg iz Ukrajine bivšeg sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost zemlje Aleksandra Turčinova.

    Navodi se da će mu biti suđeno za ratne zločine i pokretanje rata u Donbasu.

    U novembru je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao da Turčinova smatra jednim od odgovornih za gubitak Krima, dodajući da je to njegovo mišljenje.

    Turčinov, šef partije Evropska solidarnost, bio je vršilac dužnosti predsednika Ukrajine od februara do juna 2014, a zatim je do 2019. bio sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu. U statusu v.d U aprilu 2014. kao šef države naredio je početak antiterorističke operacije u Donbasu.

    Turčinov je kasnije izjavio da je, posebno, u martu 2014. naredio ukrajinskoj vojsci da upotrebi oružje na Krimu, ali ga oni nisu poslušali, a takođe je rekao da je namerno naredio bombardovanje aerodroma u Donjecku .

    Rusija je 24. februara pokrenula vojnu specijalnu operaciju za zaštitu Donbasa. Predsednik Vladimir Putin je rekao da je to urađeno na zahtev Donjecke i Luganske Narodne Republike. Prema njegovim rečima, svrha operacije je demilitarizacija Ukrajine i trupama je naređeno da eliminišu samo vojnu infrastrukturu.

  • Francuska šalje oružje Ukrajini, Macron poručio da će rat trajati

    Francuska šalje oružje Ukrajini, Macron poručio da će rat trajati

    Oružje i oprema na putu su iz Francuske u Ukrajinu, dok Zapad isporučuje pomoć Kijevu u borbi s ruskim trupama koje napreduju, javlja BBC.

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski objavio je na Twitteru da je u subotu rano ujutro razgovarao s francuskim predsjednikom Emmanuelom Macronom kada je “počeo novi dan na diplomatskom bojnom polju”.

    “Antiratna koalicija funkcioniše”, objavio je Zelenski.

    Macron je u subotu objavio video na kojem izjavljuje: “Rat će trajati – moramo se pripremiti za njega”.

  • Zelenski odbio pomoć Amerikanaca u evakuaciji te poručio: Trebam oružje, a ne prijevoz

    Zelenski odbio pomoć Amerikanaca u evakuaciji te poručio: Trebam oružje, a ne prijevoz

    Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski je odbio ponudu Sjedinjenih Američkih Država da mu pomognu u evakuaciji iz Ukrajine.

    Agencija Associated Press (AP), pozivajući se na obavještajne izvore, je objavila šta je Zelenski odgovorio Amerikancima.

    “Ovdje je borba. Trebam oružje, a ne prijevoz”, poručio je Zelenski.

    List Washington Post, pozivajući se na američke i ukrajinske zvaničnike, je također objavio da je ukrajinskom predsjedniku ponuđena pomoć u evakuaciji. U jednom od obraćanja na društvenim mrežama je istakao: “Kada nas napadnete vidjet ćete naše lice, a ne leđa.”

    Tvrdi da se nalazi u Kijevu te da ne namjerava napustiti zemlju. Prema njegovim riječima, označen je kao neprijateljem broj jedan, a njegova porodica je označena kao neprijatelj broj dva.

    Zelenski je ruskog predsjednika Vladimira Putina pozvao na pregovore. Između ostalog, zatražio je i od Izraela da posreduje u pregovorima. Putin je odgovorio da je Rusija također spremna za pregovore te da bi oni trebali biti u Minsku. Međutim, Putin je pozvao ukrajinske vojnike da izvrše državni udar poručivši im da će s njima dogovor biti izgledniji, nego s vlastima Ukrajine.

  • Rusija blokirala rezoluciju UN-a dok su Kina, Indija i Ujedinjeni Arapski Emirati bili suzdržani

    Rusija blokirala rezoluciju UN-a dok su Kina, Indija i Ujedinjeni Arapski Emirati bili suzdržani

    Rusija je stavila veto na nacrt rezolucije Ujedinjenih nacija kojim bi se osudila njena invazija na Ukrajinu, nakon rasprave u Vijeću sigurnosti.

    Za rezoluciju je glasalo 11 članova. Indija, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati bili su suzdržani.

    Rezolucija je bila osuđena na propast zbog prava veta Rusije kao stalne članice Vijeća sigurnosti UN-a.

    Tokom debate, američki ambasador pri UN-u rekao je da je tijelo stvoreno kako bi se pokušala spriječiti vrsta agresije s kojom se Ukrajina suočava.

  • Ruski presjek stanja

    Ruski presjek stanja

    Ruska vojska uništila je 821 objekat ukrajinske vojne infrastrukture, izjavio je portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov. Kako je precizirao, uništeno je 14 vojnih aerodroma, 19 komunikacijskih punktova, 24 sistema PVO zaštite S-300 i „Osa“, kao i 48 radiolokacionih stanica. Istovremeno, ruska vojska oborila je sedam borbenih aviona ukrajinske vojske, sedam helikoptera i devet dronova. Kada je reč o kopnenoj vojsci, ruske snage eliminisale su 87 ukrajinskih tenkova i drugih oklopnih vozila, 28 raketnih lansera, kao i 118 jedinica motorizovanih brigada. Takođe, ruska armija je uništila i osam borbenih brodova ukrajinske mornarice.