Rojters je još 10. aprila 2025. izvestio da su neki investitori iz Silicijumske doline i Trampovi saradnici razmatrali ideju da Grenland kao tehnološki “freedom city” s minimalnom regulacijom postane američki projekat.
Devet meseci kasnije ambicija američkog predsjednika Donalda Trampa da SAD preuzme Grenland intenzivirala se u stvarnoj političkoj i geostrateškoj krizi. Tramp je više puta javno ponovio da Sjedinjene Države “moraju imati Grenland” radi nacionalne i globalne sigurnosti, tvrdeći da bi kontrola ostrva sprečila da ga zauzmu Rusija ili Kina te omogućila SAD stratešku prednost na Arktiku.
Predsednik Sjedinjenih Država ne isključuje čak ni vojne opcije za sticanje kontrole, dok je Brisel najavio sigurnosne mere za arktički prostor i oštro odbacuje svaki pokušaj narušavanja suvereniteta Danske i Grenlanda. Zbog svega je izbio žestok politički sukob Trampa i Europe.
U takvoj atmosferi, između strateških argumenata o odbrani i energetskim resursima te rastućih napetosti unutar NATO-a i EU, kao i činjenice da Rusija i Kina jasno odbacuju da imaju planove oko Grenlanda, nameće se pitanje jesu li motivi za američki pritisak na Grenland zaista prvenstveno sigurnosni i geopolitički, ili u igri leže i drugi, manje deklarisani interesi.
U nastavku članka Indeks prenosi tekst Rojtersa iz aprila.
“Vizija za Grenland”
Dok Trampova administracija pojačava napore za preuzimanje Grenlanda od Danske, kupovinom ili vojnom silom, neki investitori iz Silicijumske doline predlažu da se na ostrvu uspostavi “grad slobode”, libertarijanska utopija uz minimalnu regulaciju poslovanja. Ovu informaciju otkrila su tri izvora upoznata s planovima, piše Rojters.
Iako su razgovori u ranoj fazi, ideju je ozbiljno shvatio Ken Hoveri, Trampov odabranik za veleposlanika u Danskoj, čije se potvrđivanje u Kongresu očekuje u nadolazećim mesecima.
Prema izvorima, Hoveri bi trebalo da vodi pregovore o akviziciji Grenlanda. Hoveri, čija uključenost u ovu ideju dosad nije bila poznata, suosnivač je kompanije rizičnog kapitala s tehnološkim milijarderom Peterom Tijelom, vodećim zagovornikom gradova s niskim nivoom regulacije. Takođe je dugogodišnji prijatelj Ilona Maska, glavnog Trampovog savetnika. Hoveri je odbio da komentariše, a Bela kuća nije odgovorila na upite.
Vizija za Grenland, prema jednom od izvora, mogla bi da uključi centar za veštačku inteligenciju, autonomna vozila, svemirska lansiranja, mikronuklearne reaktore i brzu železnicu. Ove rasprave odražavaju dugogodišnji pokret u Silicijumskoj dolini za osnivanje gradova s niskom regulacijom širom sveta.
Sam Tramp je u predizbornom videu 2023. obećao da će učiniti isto u SAD. Zagovornici koriste različite nazive za varijacije te ideje, uključujući startup ili povoljne gradove, sa zajedničkim ciljem podsticanja inovacija kroz opsežna regulatorna izuzeća.
Razmatranje ovakvog poduhvata od strane administracije naglašava rastući uticaj tehnoloških magnata i Trampovu sve ekspanzionističkiju spoljnu politiku. Nakon kampanje na uglavnom izolacionističkoj platformi, Tramp je od svojih izbora u novembru predložio povratak Panamskog kanala, aneksiju Kanade i preuređenje ratom razorene Gaze nakon što je oduzeo obalno zemljište raseljenim Palestincima.
Strateška važnost i politički pritisak
Grenland, otprilike tri puta veći od Teksasa sa samo 57.000 stanovnika, strateški je važan za američku vojsku, koja tamo ima bazu, te sadrži značajna nalazišta minerala, uključujući retke element. Tramp nije isključio mogućnost zauzimanja Grenlanda vojnom silom ako Danska ne bude htela da ga proda.
“Moramo imati Grenland”, rekao je Tramp krajem prošlog mjeseca, dok je njegov potpredsednik, Džej-di Vens, posećivao američku vojnu bazu na ostrvu.
Vens je obišao Grenland sa suprugom Ušom, a poseta je izazvala prosteste Grenlanđana koji se, prema anketama, velikom većinom protive tome da postanu deo SAD. Ostrvo je u vlasništvu Danske, ali ima samoupravu.
Novi grenlandski premijer, Jens-Frederik Nilsen, izjavio je da američka poseta signalizira “nedostatak poštovanja”. Obraćajući se vojnicima u američkoj bazi, Vens je optužio Dansku da nije uspela da zaštiti Grenland od “vrlo agresivnih upada Rusije, Kine i drugih nacija”, ne navodeći detalje o navodnoj agresiji.
Vlada Danske odbila je da komentariše ideju o osnivanju grada od strane američkih tehnoloških investitora, a grenlandska vlada nije odgovorila na upit.
“Nova Očita Sudbina”
Pokret za gradove slobode odražava fascinaciju naseljavanjem novih američkih granica, ukorinjenu u nostalgiji za ekspanzijom nacije na zapad u 19. veku. Širenje na Grenland “može biti zora nove Očite Sudbine”, rekao je tehnološki investitor Šervin Piševar, referirajući na filozofiju iz 19. veka prema kojoj je Amerika izuzetna nacija s božanskom misijom osvajanja teritorija.
Peter Tijel, libertarijanac i rani Trampov pristalica, napisao je 2009. da demokratiju više ne smatra kompatibilnom sa slobodom te se zalagao za beg od politike kolonizacijom svemira ili “seasteadingom” – izgradnjom zajednica u neregulisanim okeanima.
Investitor rizičnog kapitala Mark Andresen, neformalni savetnik Maskovog Odseka za vladinu efikasnost (DOGE), deo je konzorcijuma koji želi da izgraditi grad izvan San Franciska. Džo Lonsdejl, također rizični kapitalista i neformalni savetnik DOGE-a, podržava gradove s niskom regulacijom. U izjavi za Rojters, Lonsdejl je pozdravio “širenje naše zemlje na Grenland”, ali nije komentirao planove za grad.
Tijel i Andresen, vodeći zagovornici i finansijeri pokreta startap gradova, među onima su koji podržavaju ideju ispostave na Grenlandu, rekla su dva izvora. Rojters nije mogao utvrditi lobiraju li dvojica milijardera aktivno kod Trampove administracije za grad na Grenlandu. Andresen je odbio da komentariše, dok je Tijelov portparol Džeremija Hol rekao: “Peter nije uključen ni u kakve planove ili rasprave u vezi s Grenlandom.” Mask nije odgovorio na zahteve za komentar.
Tijel je, zajedno s Andresenom i Piševarom, investirao u Pronomos Capital, firmu rizičnog kapitala koja je pokrenula šest projekata gradova globalno, prema osnivaču Patri Fridmanu, unuku ekonomista Miltona Fridmana. Pronomos je takođe investirao u Praxis, poduhvat za izgradnju grada koji je u oktobru objavio finansiranje od 525 miliona dolara. Među investitorima Praxisa su Lonsdejl, fond koji su pokrenuli izvršni direktor OpenAI-ja Sem Altman i njegova braća, te Piševar.
Suosnivač Praxisa, Drajden Braun, rekao je za Rojters da su druge firme pristupile Praxisu u vezi s pomoći pri osnivanju grada na Grenlandu. Braun, koji je prošle godine posetio Grenland, zagovara izgradnju grada tamo delom i zato što bi njegovo surovo okruženje moglo poslužiti kao poligon za kolonizaciju Marsa, jedne od najvećih Maskovih ambicija. “Moramo izgraditi prototip Terminusa na Zemlji pre odlaska na Mars”, objavio je Braun na X-u u novembru, koristeći Maskov izraz za naselje na crvenom planetu. “Verujem da je Grenland to mesto, @elonmusk.”
