VRBAS Media

Autor: INFO

  • Napadnuta ruska baza

    Napadnuta ruska baza

    Najmanje 11 ljudi je poginulo, a 15 povređeno u napadu na bazu u ruskoj oblasti Belgorod, koja se graniči sa Ukrajinom, saopštilo je u ministarstvo Rusije.

    Napad je bio “teroristički akt”, dodaje se.

    Dvojica terorista su ubijena na licu mesta uz uzvratnu vatru, saopštilo je ministarstvo i dodalo da su identifikovani kao”„državljani članice Zajednice nezavisnih država (ZND)”. ZND obuhvata većinu bivših sovjetskih republika, osim baltičkih država, Ukrajine, Gruzije i Turkmenistana. Ovaj drugi je pridruženi član organizacije.

    Ruska vojska nije dala više detalja o napadu ili identitetima napadača.

    Prema novinskoj agenciji RIA, dvojica napadača otvorili su vatru na grupu boraca dobrovoljaca tokom obuke na poligonu. Ministarstvo odbrane za sada nije komentarisalo ovu informaciju.

    Napad je usledio usred delimične mobilizacije u Rusiji, proglašene pošto je nacija zaključana u dugotrajnom sukobu sa Ukrajinom. Ranije je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da je više od 200.000 rezervista pozvano u naoružanje u okviru mobilizacije, a da je većina njih još na obuci.

    Ko stoji iza napada?
    Na ruskim i ukrajinskim portalima nezvanično se navodi da su u pitanju imigranti iz Taždikistana koji su dobili rusko državljanstvo, a da su poginuli dobrovoljci iz Brjanske oblasti.

    Postoji pretpostavka da je do sukoba došlo na osnovu vere. Takođe, neki izvori pišu da su dva državljana Tadžikistana živela u Moskvi i stupila u vojnu službu po ugovoru tek 12. oktobra.

    Marina Ahmedova, članica Saveta za ljudska prava pri predsedniku Ruske Federacije je navela je nezvanične informacije da su napad izveli mobilisani Tadžici, koji su se sa ostalima posvađali na osnovu vere.

  • Rastu tenzije između Vašingtona i Brisela

    Rastu tenzije između Vašingtona i Brisela

    Između Vašingtona i Brisela rastu tenzije, a Sjedinjene Američke Države nastavljaju da vrše pritisak na EU da poveća ekonomsku pomoć Ukrajini, piše “Washington Post”, pozivajući se na izvore.

    Prema pisanju lista, američki ministar finansija Dženet Jelen sastala se prošle sedmice u Vašingtonu sa brojnim liderima finansijskih institucija koje je pozvala da povećaju brzinu i količinu finansijskih tokova usmjerenih ka Ukrajini.

    Izvor “Washington Posta” navodi da je Jelenova posebno pokrenula ovo pitanje tokom privatnog sastanka sa izvršnim potpredsjednikom Evropske komisije Valdisom Dombrovskisom i komesarom za ekonomiju EU Paolom Đentilonijem na konferenciji Međunarodnog monetarnog fonda, prenosi “Srna”.

    Povećanje finansijske pomoći Kijevu bilo je i na dnevnom redu njenog sastanka sa svim ministrima finansija EU.

    “Dok raste ogorčenost Vašingtona zbog odlaganja ekonomske pomoći EU Ukrajini, Brisel se izgleda ne slaže sa idejom da je Evropa spora ili neadekvatna u obezbjeđivanju sredstava Kijevu”, piše list, podsjećajući na nedavnu izjavu portparola Evropske komisije Nujts Verle da kumulativna pomoć Evrope Ukrajini iznosi oko 19 milijardi evra.

    Prema podacima Instituta “Kiel” od početka ruske vojne operacije Kijev je dobio više od 82 milijarde dolara pomoći od zapadnih zemalja.

  • Šolc pozvao na proširenje Evropske unije

    Šolc pozvao na proširenje Evropske unije

    Njemački kancelar Olaf Šolc pozvao je danas na proširenje Evropske unije, rekavši na skupu evropskih socijaldemokrata da će tada EU moći bolje da pokaže svoju snagu u globalnim stvarima.

    Otkako je preuzeo dužnost, Šolc je proširenje Evropske unije uključivanjem Balkana i drugih nacija, učinio glavnim elementom svoje spoljne politike, prenio je Rojters.

    “EU sa 27, 30, 36 država, sa još više od 500 miliona slobodnih i ravnopravnih građana, može da snažnije utiče na svijet”, rekao je Šolc na kongresu.

    EU trenutno ima 27 država članica.

    “Posvećen sam proširenju EU. To što EU nastavlja da raste ka istoku je dobitna stvar za sve nas”, kazao je on.

  • Kod Beograda uhapšen Prijedorčanin Draško Jovičić

    Kod Beograda uhapšen Prijedorčanin Draško Jovičić

    Draško Jovičić iz Prijedora uhapšen je na naplatnoj rampi Vrčin kod Beograda nakon što su policajci u njegovom “mercedesu” pronašli oko četiri kilograma heroina, ekskluzivno saznaje ATV.

    On je od ranije poznat policiji i već dugo je pod policijskom opservacijom.

    Iz Ministarstva unutrašnjeih poslova Srbije ranije je saopšteno da je uhapšen državljanin BiH kod kojeg je pronađeno četiri kilograma heroina. Droga je pronađena u konstrukcionim šupljinama automobil.

    Jovičiću, koji je osumnjičen za krivično djelo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, određeno je zadržavanje do 48 časova. Nakon toga će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.

  • Brojač lažirao rezultat brojanja za Banjaluku?

    Brojač lažirao rezultat brojanja za Banjaluku?

    Na biračkom mjestu Centar 2-8 (034B231, OŠ “Ivo Andrić”, UČ. 7) u Banjaluci, Milorad Dodik dobio je 157 glasova što je potvrdilo noćas i kontrolno brojanje.

    Međutim, na konačnom zapisniku pored imena Milorad Dodik, upisano je 0, potvrdili su za ATV akreditovani posmatrači u Zetri. Na svu sreću, uočena je ova nepravilnost, a moglo bi se slobodno reći i muljaža u Zetri.

    Nakon što je utvrđena nepravilnost, tačnije krađa 157 glasova koje je na tom biračkom mjestu osvojio Milorad Dodik, kandidat za predsjednika Republike Srpske, vreća sa tog mjesta vraća se na ponovno brojanje.

    I ova muljaža u korist kandidata opozicije Jelene Trivić potvrđuje namjeru da se samo ospori Milorad Dodik kao predsjednik Republike Srpske.

    Na ovom redovnom biračkom mjestu u Banjaluci bilo je 354 važeća glasačka listića.

  • Centralna Banka BiH prodaje tone zlata kad cijena ima najnižu vrijednost

    Centralna Banka BiH prodaje tone zlata kad cijena ima najnižu vrijednost

    Ekonomski analitičar Igor Gavran ističe da je šokantna odluka Centralne banke BiH da, u periodu kada cijena zlata u svijetu bilježi najnižu vrijednost u posljednje dvije godine, proda nešto više od tone zlata.

    On je rekao da privremeni pad vrijednosti zlata nipošto nije trebalo da bude dovoljan razlog za njegovu prodaju.

    – S obzirom na to da u našim deviznim rezervama dominira evro, čija vrijednost pada i nema nikakve nade da uskoro poraste zbog katastrofalne perspektive ekonomije EU, ova odluka dodatno će umanjiti ionako simboličan udio rezervi u zlatu i potpuni je promašaj i veoma štetna odluka – rekao je Gavran za “Dnevni avaz”.

    On pita rukovodstvo Centralne banke BiH zašto zlato nisu prodavali kada je njegova vrijednost bila veća, kao i zašto su rezerve zlata u BiH na istom nivou već godinama, iako se njegova vrijednost drastično mijenjala u oba smjera.

    Prema njegovoj ocjeni, radi se o pokušaju da se privremeni lošiji rezultati poslovanja pokriju na potpuno pogrešan način.

    Gavran pita, takođe, da li je Centralna banka BiH “spavala” uljuljkana stabilnošću evra, pa se “probudila” nakon njegovog pada.

    – Neće ova odluka destabilizovati ni Centralnu banku, ni BiH, ali je razočaravajuća i pogrešna, a opravdanja su potpuno neuvjerljiva i nemaju nikakvu ekonomsku logiku – zaključio je Gavran.

  • Rusija zabrinuta situacijom u BiH

    Rusija zabrinuta situacijom u BiH

    Rusija je zabrinuta zaoštravanjem situacije u BiH i smatra da razvoj novog konflikta u Evropi ne odgovara ničijim interesima, izjavio je danas zamjenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško.

    Gruško je napomenuo da je Rusija uvijek polazila od toga da treba prekinuti sve geopolitičke igre u tom regionu i dati zemljama da same biraju svoju sudbinu.

    – U tom smislu, naravno, BiH se nalazi u prilično ranjivom položaju i to nas brine zato što stvaranje još jednog konflikta u centru Evrope nije ni u čijem interesu, ali očigledno postoje krugovi koje ne interesuje bezbjednost, a što je najvažnije to je nastavak te borbe za svjetsku hegemoniju i sprečavanje slobodnog izbora države – rekao je Gruško za Tas.

    Gruško je istakao da je Zapad posmatra zapadni Balkan kao arenu geopolitičke borbe sa Ruskom Federacijom.

    – Pažljivo pratimo razvoj situacije i nadamo se da će sadašnja kriza ubrzo biti prevaziđena u saglasnosti sa Ustavom BiH – naveo je Gruško.

    On je naglasio da Rusija uopšte ne mijenja svoj odnos prema političkim liderima u BiH, da ima jako dobar odnos prema Miloradu Dodiku, kao lideru srpskog naroda, koji čvrsto stoji na poziciji zaštite legitimnih interesa Srba.

  • Ukrajina krenula u novu ofanzivu?

    Ukrajina krenula u novu ofanzivu?

    Ukrajinski Kiiv Independent piše da su ukrajinske snage pokrenule novu veliku ofanzivu kod Hersona.

    Ukrajinski mediji se pozivaju i na Kirila Stremusova, proruskog šefa okupacione administracije u Hersonu, koji je rekao da ukrajinska vojska pokušava da izvrši napad kod sela Dudčani.

    Takođe, nekoliko proruskih vojnih blogera piše o ukrajinskoj ofanzivi.

    Međutim, Ukrajina još ništa nije potvrdila.

  • Putin: “Zatvorićemo”

    Putin: “Zatvorićemo”

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će Moskva zatvoriti koridore za izvoz ukrajinskog žita ako se budu koristili za izvođenje “terorističkih napada”.

    “Ako se bude pokazalo da se humanitarni koridori koriste za terorističke napade, to će dovesti u pitanje sporazum o izvozu (ukrajinskog) žita”, rekao je Putin novinarima posle završetka samita Zajednice nezavisnih država u Astani, prenosi Si-En-En (CNN).

    Putin je sugerisao da postoji veza između bezbednih pomorskih koridora za izvoz žita i nedavne velike eksplozije koja je teško oštetila ruski strateški most preko Kerčkog moreuza koji povezuje Rusiju sa poluostrvom Krim koji je ta zemlja anektirala 2014. godine.

    Kerčki moreuz spaja maleno Azovsko more sa Crnim morem. Zapadnu obalu Azovskog mora, na kojem se nalazi grad Marijupolj, okupirale su ruske snage na proleće ove godine.

    Ukrajina i dalje kontroliše crnomorsku luku Odesa, a u julu je iz te luke uspostavljen bezbedni koridor za izvoz ukrajinskog žita, na osnovu sporazuma Kijeva i Moskve, nakon pet meseci ruske pomorske blokade.

    Sporazum je postignut pod okriljem Ujedinjenih nacija, a ističe u novembru.

    Putinova izjava o koridoru dolazi nakon što je ruski diplomata Genadij Gatilov ukazao na mogućnost da njegova zemlja napusti sporazum.

    “Ako ne vidimo da se išta dešava po pitanju ruske strane sporazuma – izvoza ruskog žita i đubriva – onda, izvinite molim vas, mi ćemo na celu tu stvar gledati na drugi način. Nismo protiv isporuka žita, ali ovaj sporazum mora biti u duhu jednakosti; on mora biti fer i moraju ga na fer način implementirati obe strane”, rekao je Gatilov.

  • Iran pomaže Rusiji?

    Iran pomaže Rusiji?

    Elitne iranske trupe tajno su ušle na liniju fronta kako bi pomogle Rusiji da napadne Ukrajinu, otkrio je Mirror.

    Do 50 stručnjaka iz Korpusa Revolucionarne garde Irana (IRGC) raspoređeno je da obučavaju moskovske snage kako da upravljaju “dronovima kamikaza“.

    Oni su poslati na južni i istočni front sa stotinama dronova Šahed-136. Oni se sumnjiče da su kontrolisali putanju leta i gađali timove bespilotnih letelica Šahed-136 u nekim napadima.

    Ova vest dolazi usred sve veće zabrinutosti u Kremlju da ratna mašina predsednika Vladimira Putina ne radi i da ponestaje projektila. Ukrajinska artiljerija i timovi bespilotnih letelica nedavno su uništili jednu bazu Šahed-136 na jugu Ukrajine, prema izvorima u Kijevu.

    Kako navodi Miror, timovi Korpusa iranske revolucionarne garde stacionirani su u Džankoju na Krimu i Hersonu na jugu, gde je jedan tim IRGC-a već uništen.

    “Najmanje jedan od iranskih timova za obuku nedavno je pogođen i oni se aktivno love”, rekao je jedan ukrajinski vojni izvor.

    “Već neko vreme smo zabrinuti da stručnjaci IRGC-a pomažu Rusiji u njihovim strašnim napadima na civile i oni su naravno meta”, dodaje on.

    Bespilotne letelice Shahed-136 dugačke su oko 3,3 metra, mogu da putuju brzinom od 160 km/h i nose eksplozivnu bojevu glavu koja može biti razorna kada se ispali. Ovi sistemi se mogu nositi na zadnjem delu vozila tako da se mesta lansiranja mogu brzo promeniti.

    Ukrajinske jedinice protivvazdušne odbrane su oborile desetine, ali postoji trka sa vremenom da kijevske trupe dobiju najsavremeniju odbranu Zapada.