VRBAS Media

Autor: INFO

  • Broj zaraženih u Pekingu porastao četiri puta

    Gradske vlasti u Pekingu drastično su postrožile mjere protiv zaraze koronavirusom nakon što se broj zaraženih u kineskoj metropoli učetverostručio. Pojačao se broj nasumičnog testiranja na ulicama, a neke četvrti su preventivno zatvorene na tri dana, javlja Reuters.

    Grad s 21 milijunom stanovnika je u četvrtak prijavio 18 novih slučajeva zaraze što je ukupno 197 zaraženih u periodu od zadnjih deset dana. U prošlom 10-dnevnom periodu bilo je samo 49 zaraženih pa su gradske vlasti zabrinute da se virus ponovno ne proširi na veći broj ljudi.

    Mjere su postrožene za vrijeme trajanja velikoga kongresa vladajuće komunističke partije koji se održava svakih pet godina. Očekuje se da će na ovom kongresu predsjednik Xi Jinping dobiti treći uzastopni mandat, prenosi Index.

  • U Ukrajini od danas ograničena upotreba i potrošnja električne energije

    U Ukrajini od danas ograničena upotreba i potrošnja električne energije

    Ukrajina ograničava upotrebu električne energije u cijeloj zemlji nakon masovnih napada raketama i dronovima koji su uništili nekoliko kritičnih elektroenergetskih mreža neposredno prije početka zime.

    Snabdijevanje električnom energijom bit će ograničeno između 7 i 23 sata, rekli su vladini zvaničnici i operater mreže Ukrenergo. Privremeni nestanci struje su mogući ako građani ne smanje upotrebu električne energije, dodao je predsjednički pomoćnik.

    “Ne isključujemo mogućnost da ćemo s početkom hladnog vremena još češće tražiti vašu pomoć”, rekao je Ukrenergo, misleći na redukcije koje će biti na snazi već danas.

    Rusija je posljednjih dana pojačala svoje raketne i bespilotne napade na ukrajinsku elektroenergetsku i vodovodnu infrastrukturu.

    “Postoje nova oštećenja na kritičnoj infrastrukturi. Neprijatelj je danas uništio tri energetska objekta”, rekao je predsjednik Volodimir Zelenski u svom video obraćanju u srijedu naveče.

    Kazao je da se Ukrajina sprema za sve vrste scenarija s obzirom na dolazeću zimu.

    “Pretpostavljamo da će ruski teror biti usmjeren na energetske objekte dok, uz pomoć partnera, ne budemo uspjeli oboriti 100% neprijateljskih projektila i dronova”, rekao je Zelenski, koji je ranije ove sedmice rekao da je treća elektrana pogođena ruskim zračnim napadima.

    Zelenski se trebao obratiti na samitu EU kasnije u četvrtak. Lideri 27 država članica će razgovarati o opcijama za veću podršku Ukrajini, uključujući energetsku opremu, pomoć u obnavljanju napajanja i dugoročno finansiranje obnove.

    Gradonačelnik zapadnog grada Lavova rekao je da će biti potrebni mjeseci da se poprave oštećene trafostanice.

  • Rusija i Turska imaju još jedan novi plan: “Počeli smo”

    Rusija i Turska imaju još jedan novi plan: “Počeli smo”

    Ruska agencija za atomsku energiju Rosatom i njeni turski partneri razgovaraju o saradnji u izgradnji nuklearne elektrane Sinop na turskoj obali Crnog mora.

    To je izjavio šef Rosatoma Aleksej Lihačev, prenosi Sputnjik Internešnal.

    “Počeli smo da pregovaramo sa našim turskim poslovnim partnerima o uspostavljanju pristupa tehnološkim savezima, investicionoj politici i razvoju turskog energetskog tržišta sa budućom velikom nuklearnom elektranom u zemlji”, rekao je Lihačev.

    Prema rečima šefa Rosatoma, nuklearna elektrana Sinop je veoma perspektivan projekat, koji je poznat mnogim stručnjacima za nuklearnu energiju širom sveta.

  • Ovo je bio Putinov plan?

    Ovo je bio Putinov plan?

    Procureo novi snimak tajnog razgovora lidera Forca Italija Silvia Berluskonija na kojoj on brani Putinovu invaziju na Ukrajinu.

    Reči bivšeg italijanskog premijera koji je pravosnažno osuđen na zatvor, a sad je lider stranke koju je osnovao i koja je deo pobedničke desne koalicije izrečene su juče, tokom zatvorenog skupa sa upravo izabranim senatorima Force u Montecitoriju.

    Na istom je sastanku snimljen i kako se hvalio da mu je Putin čestitao rođendan tako što mu je poslao 20 flaša votke, a da je on Putinu uzvratio sa 20 flaša Lambrukca, kao i da su razmenili “slatke poruke”.

    Snimak je u sredu objavio italijanski list La Prese. Danas je isti portal objavio novi snimak na kom Berluskoni stranačkim kolegama objašnjava rat u Ukrajini čvrsto zagovarajući rusku poziciju o tome kako je došlo do invazije na suverenu državu.

    “Znate li kako se dogodilo ovo s Rusijom? Ali za ovo vas molim maksimalnu diskreciju. Obećavate? (…). Bilo je ovako – 2014. u Minsku, u Belorusiji, potpisan je sporazum između Ukrajine i dve novonastale republike Donbasa za mirovni sporazum kako se više ne bi međusobno napadali. Ukrajina baca taj ugovor do đavola godinu dana kasnije i počinje da napada granice dve republike. Dve republike trpe vojne gubitke koji, kažu mi, dolaze na 5, 6, 7 hiljada mrtvih. Dolazi Zelenski, utrostručuje napade na dve republike. Smrti se povećavaju”, govori Berlusconi.

    Zatim kaže da je pravi Putinov cilj bio zauzimanje Kijeva i svrgavanje s vlasti Zelenskog.

    “U očaju dve republike šalju izaslanstvo u Moskvu i konačno uspevaju da razgovaraju s Putinom. Kažu ‘Vladimire, ne znamo šta ćemo, ti nas brani’. On se protivi tim inicijativama, opire se, trpi jak pritisak iz cele Rusije. I onda odlučuje da izmisli specijalnu operaciju – trupe su morale da uđu u Ukrajinu, za sedam dana da stignu do Kijeva, svrgnu vladu, Zelenskog i postave vladu koju je već izabrala ukrajinska manjina dobrih i zdravorazumskih ljudi, i još sedam dana da se vrate nazad”, priča Berluskoni.
    “Ušao je u Ukrajinu i našao se pred neočekivanom i nepredvidivom situacijom otpora Ukrajinaca, kojima je treći dan počeo da pristiže novac i oružje sa Zapada. Rat je, umesto operacije od dve sedmice, prerastao dvestoipogodišnji rat. Dakle, to je situacija”, rekao je Berluskoni.

    “Ne vidim kako Putin i Zelenski mogu da sednu za pregovarački sto. Jer nema mogućeg načina. Zelenski, po mom mišljenju… zaboravite, ne mogu reći…”, čuje se još kako govori Berluskoni.

    Međutim, objavljivanje tog snimka zazvalao je pravu političku dramu u Italiji. Oglasila se i buduća premijerka Đorđa Meloni, čelnica stranke Braća Italije.

    “Bila sam, jesam i uvek ću biti jasna oko jedne stvari. Nameravam da vodim vladu s jasnom i nedvosmislenom spoljnopolitičkom linijom”, rekla je Meloni dodavši da je Italija deo Evrope i Evroatlantskog saveza.

    “Svako ko se ne slaže s ovim kamenom temeljcem neće moći da uđe u vladu, po cenu sastavljanja vlade. Italija s nama u vladi nikada neće biti slaba karika Zapada niti nepouzdana nacija”, rekla je.

  • Vučiću stigli hitni zahtjevi za sastanke sa ambasadorima Kvinte i Rusije

    Vučiću stigli hitni zahtjevi za sastanke sa ambasadorima Kvinte i Rusije

    Zamjenik pomoćnika američkog državnog sekretara i specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar dolazi sutra u Beograd gdje će u ujutru razgovarati sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

    Kako saznaje Blic, u toku popodneva i večeri u Predsjedništvo Srbije stigao je hitan zahtjev ambasadora Kvinte koju su zatražili razgovor sa predsjednikom Vučićem.

    Posebno je zanimljivo da je identičan zahtjev stigao i od ambasadora Rusije Aleksandra Bocan Harčenka.

    Blic nije uspio da dobije informaciju da li će do sastanaka i doći.

    Jasno je, međutim, da se približava velika kriza oko registarskih tablica na Kosovu. Takođe, pozivi za sastanke mogu se protumačiti i kao pokušaj stranih sila da uoči Predsjedništva Srpske napredne stranke pokušaju da utiču na formiranje Vlade Srbije.

    – Nije isključeno da ambasadori pokušavaju da proguraju nekog svog u Vladu, a spriječe imenovanje nekog za koga smatraju da nije njihov – kaže izvor Blica.

  • Rusija će preispitati saradnju sa Guteresom

    Rusija će preispitati saradnju sa Guteresom

    Rusija će preispitati saradnju sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guteresom i njegovim osobljem ako Guteres pošalje stručnjake u Ukrajinu da pregledaju oborene dronove za koje zapadne sile tvrde da su proizvedeni u Iranu, izjavio je zamjenik ruskog ambasadora u UN Dmitrij Poljanski.

    On nije precizirao na kakvu saradnju bi to moglo da utiče.

    Poljanski je naglasio da nije optimista u pogledu obnavljanja sporazuma uz posredovanje Ujedinjenih nacija kojim bi bio nastavljen crnomorski izvoz žitarica i đubriva iz Ukrajine.

  • Dignut nivo pripravnosti

    Dignut nivo pripravnosti

    Putin povećava stanje pripravnosti u gotovo svim ruskim regionima, piše BBC.

    Ruski predsednik, kako se navodi, uvodi sve strože bezbednosne mere u regionima na teritoriji Rusije, a proglasio je I ratno stanje u četiri regiona koje je anektirao Luganjsku, Donjecku, Zaporožju i Hersonu.

    “Putin je pod ogromnim pritiskom. Ukrajinci kontraofanzivom vraćaju teritorije koje je zauzeo, ruske regije uz granicu s Ukrajinom su pod stalnim napadima, a opšta mobilizacija stanovništva unela je dosta nemira u rusko društvo. Umesto da prizna da je invazija na Ukrajinu bila greška, Putin želi još više kontrole”, piše BBC.

    Putin je u ruskim regionima na granici sa Ukrajinom podignuo stanje pripravnosti na “srednje”. To u prevodu znači sve više policije na ulicama, ograničavanje kretanja kao i kontrolisanje i ograničavanje ulaska i izlaska iz regiona.

    Sledeći korak je da se stanje pripravnosti podigne na “visoko” što bi uticalo i na južnu Rusiju, ali i na Moskvu čiji stanovnici strahuju da će im takav potez potpuno poremetiti svakodnevni život. U vezi toga se oglasio I gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin koji je rekao da se ne moraju brinuti iako su građani skeptični.

    Najslabiji stupen pripravnosti je na severu Rusije, u Sibiru i na krajnjem istoku, ali svi regionalni lideri morali su da oforme operativne štabove. Njima je naloženo da u svakom trenutku budu potpuno na raspolaganju vojsci i njenim potrebama što, tvrdi BBC, automatski daje vojsci puno veća ovlašenja.

  • Varhelji poslao jasnu poruku “Elitama u BiH”

    Varhelji poslao jasnu poruku “Elitama u BiH”

    Evropski komesar za proširenje i susjedstvo Oliver Varhelji rekao je da će Evropska unija nastaviti podržavati Zapadni Balkan, te da će povećati svoja ulaganja, posebno u vrijeme energetske krize.

    Cilj je, rekao je on obraćajući se Evropskom parlamentu, što prije pomoći zemljama i njihovim građanima koji već plaćaju velike cijene energenata.

    – Vremena su izazovna, ali EU je uvijek bila uz svoje partnere. Energetska kriza je veliki izazov za Zapadni Balkan i EU. Zbog toga EU uključuje ovu regiju u svoje politike. EU je pozvala Zapadni Balkan da se pridruži zajedničkoj kupovini energije posebno plina i vodonika. Srbija i Sjeverna Makedonija su se tom planu pridružile. “Repower EU” ima za cilj smanjenje ovisnosti o ruskom gasu EU i Zapadnog Balkana. To je hitna situacija. Zbog toga radimo na šemi “Energy rescue” za Zapadni Balkan. Sredstva koja predlažemo će u kratkom roku riješiti probleme s kojima se suočava regija. Jako je važno da to uradimo ovu zimu. U okviru kratkih mjera je podrška snabdijevanjem energenata, skladištenja energije i terminal – rekao je Varhelji.

    Kada je riječ o srednjoročnim ulaganjima, riječ je o mjerama koje će pokriti široke projekte obnovljivih izvora energije, grijanja i šeme za energetsku učinkovitost zgrada.

    Naveo je i kako planiraju izdvojiti i više novca za područje migracija.

    – Tu imamo velike pritiske zadnjih godina. EU pozdravlja ljude koji stižu sigurnim rutama, ali za nezakonite ulaske nema mjesta – rekao je Varhelji.

    Poručio je kako neće ostaviti Zapadni Balkan i da će ga nastaviti podržavati politički i finansijski.

    – Naši odnosi sa Zapadnim Balkanom su važni – istakao je on.

    Potom se osvrnuo na preporuku Evropske komisije da BiH dobije status kandidata.

    – To je ponuda, to radimo za građane BiH, ali isto tako znači i velika očekivanja. Elite to trebaju pretvoriti u realnost. Nakon parlamentarnih izbora 2.10. očekujemo da zakonodavci i vlade na svim nivoima se uključe u formiranje vlasti. Evropski savjet će odlučiti na kraju, vjerovatno u decembru. Komisija je u svakom slučaju spremna da ubrza svoju pomoć i bude pouzdan partner. Komisija nastavlja praćenje provođenja 14 ključnih prioriteta – naveo je Varhelji.

    Za Srbiju je rekao kako je ona i dalje važan politički partner.

    – Moramo računati na Srbiju kao iskrenog evropskog partnera koji će zajedno s nama braniti naše vrijednosti. U sadašnjem strateškom i geopolitičkom kontekstu mora uskladiti svoju spoljnu politiku sa EU – poručio je Varhelji, piše N1info.

  • Srbija snažno i vidljivo uz Republičku upravu civilne zaštite Republike Srpske

    Srbija snažno i vidljivo uz Republičku upravu civilne zaštite Republike Srpske

    Dana 19.10.2022. godine, direktor Republičke uprave civilne zaštite Republike Srpske posjetio je ambasadu Republike Srbije, gdje se sastao sa Nj.E. ambasadorom Aleksandrom Đorđevićem i zamjenikom ambasadora Nj.E.  Natašom Đorđević.

    U prijateljskom razgovoru konstatovano je da je nivo saradnje Republičke uprave civilne zaštite Republike Srpske i institucija Republike Srbije u oblasti zaštite i spasavanja na izuzetnom nivou, te da istu treba i dalje čuvati i razvijati. Direktoru Republičke uprave civilne zaštite Republike Srpske upućene su riječi podrške i izraženo je uvjerenje da zajedničko djelovanje kako predstavnika ambasade Republike Srbije tako i institucija Republike Srbije mora biti vidljivije i pokazati građanima Republike Srpske da pružaju podršku direktoru Republičke uprave civilne zaštite Republike Srpske, Republičkoj upravi civilne zaštite Republike Srpske i Republici Srpskoj.

  • Pojačanje: Iran se uključuje u rat?

    Pojačanje: Iran se uključuje u rat?

    Institut za proučavanje rata objavio je novu analizu situacije u Ukrajini. Ovog puta su se fokusirali na odnose Irana i Rusije.”Sadašnji i bivši američki zvaničnici potvrdili su Njujork tajmsu da su pripadnici iranskog Korpusa garde islamske revolucije (IRGC) na Krimu koji je okupirao Rusiju kako bi obučili ruske snage u korišćenju iranskih dronova koje su kupili. 12. oktobra, Institut za proučavanje rata je procenio da će svo iransko osoblje u Ukrajini verovatno biti instruktori dronova IRGC-a.

    Njujork tajms je objavio da ostaje nejasno da li iranski treneri sami upravljaju dronovima ili samo uče ruske snage kako da to rade.

    Ruske snage su od sredine septembra usmerile desetine iranskih dronova Shahed-136 protiv civilnih ciljeva u Ukrajini, dajući prednost stvaranju psiholoških efekata terora na ukrajinske civile u odnosu na postizanje opipljivih efekata na bojnom polju“, saopštio je Institut za proučavanje rata.

    Iran šalje više raketa i dronova u Rusiju

    Podsetimo, Iran je obećao da će Rusiji isporučiti rakete zemlja-zemlja i dodatne bespilotne letelice, rekli su Rojtersu dva iranska zvaničnika i dve diplomate.

    Dogovor o oružju postignut je 6. oktobra tokom posete Moskvi iranskog potpredsednika Mohamada Mokbera, dvojice zvaničnika moćne iranske Revolucionarne garde i zvaničnika Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.

    “Rusi su zatražili više dronova i iranskih balističkih projektila sa poboljšanom preciznošću, posebno od familija projektila Fateh i Zolfaghar“, rekao je jedan iranski diplomata.

    Iran je takođe pristao da pošalje bespilotne letelice Šahed-136, kamikaze, za koje Ukrajinci tvrde da se već koriste u agresiji na njih.

    Fateh-110 i Zolfaghar su rakete malog dometa zemlja-zemlja koje mogu da pogode ciljeve udaljene između 300 i 700 kilometara. Drugi iranski diplomata rekao je da će poslati projektile u roku od deset dana.

    Iranski diplomata koji je razgovarao za Rojters negirao je da takav transfer krši rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija iz 2015. godine.

    “Gde se koriste nije pitanje za prodavca. Nismo stali na stranu u ukrajinskoj krizi kao Zapad. Želimo da se kriza okonča diplomatskim putem”, rekao je diplomata.

    Tenzije između Teherana i Zapada

    Teheran negira da Rusi već koriste iranske dronove Shahed-136, kao i Moskva. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da nemaju informacije o upotrebi iranskog oružja.

    “Koristi se ruska oprema sa ruskom nomenklaturom“, rekao je Peskov i dodao da “sva dalja pitanja treba uputiti Ministarstvu odbrane“.

    Pojava iranskog oružja u napadu na Ukrajinu dodatno će povećati tenzije između Teherana i Zapada.

    Američki Stejt department veruje da su te bespilotne letelice korišćene u napadu na Kijev u ponedeljak, a portparolka Bele kuće Karin Žan Pjer optužila je Teheran da je lagao da nije poslao oružje.

    Jedan evropski diplomata je rekao da su službe njegove zemlje procenile da je Rusiji sve teže da proizvodi oružje zbog sankcija njenoj industriji i da se zbog toga okreće partnerima kao što su Iran i Severna Koreja.

    “Dronovi i projektili su logičan sledeći korak“, rekao je diplomata.

    Ukrajina je u utorak saopštila da bi mogla da prekine diplomatske odnose sa Iranom zbog dronova. Nekoliko članica Evropske unije pozvalo je u ponedeljak na sankcije Iranu zbog slanja dronova.