VRBAS Media

Autor: INFO

  • Lavrov: Morali smo

    Lavrov: Morali smo

    Histerična reakcija Zapada na specijalnu operaciju dokazuje zaključke Moskve.

    To je izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Naime, Lavrov je rekao da takva reakcija dokazuje da je zaključak Rusije bio dobar, a pokretanje vojne operacije neophodno. “Način na koji Zapad u američkom timu histerično reaguju na akcije koje preduzimamo kao deo specijalne vojne operacije potvrđuje naš glavni zaključak da je SVO, a mi sada već imamo činjenice koje to potvrđuju – bila apsolutno neophodna da bi se osujetili planovi da se Ukrajina pretvori u trajnu pretnju bezbednosti Rusije”, kaže on.

    Lavrov dodaje da je ta reakcija je pokazala da je Zapad shvatio da su ruske akcije obezbedile neuspeh njihovih geopolitičkih igara i planova.

    Po njegovim rečima, Evropa teško da može da pretenduje na ulogu posebnog centra multipolarnog sveta.

    “Vašington je izgradio ostali kolektivni Zapad, kada je Evropa ubrzano, pred našim očima, izgubila svoju nezavisnost i teško može da pretenduje na ulogu posebnog centra multipolarnog sveta, iako bismo to želeli”, rekao je on.

    “Naše savezničke države nalaze se pred veoma važnim zadatkom – da spreče urušavanje svetskog poretka koji je zasnovan na međunarodnom pravu”, dodao je Lavrov.

  • Ćosić: Centralna proslava 9. januara u Istočnom Sarajevu, gdje je stvarana Srpska

    Ćosić: Centralna proslava 9. januara u Istočnom Sarajevu, gdje je stvarana Srpska


    Gradonačelnik Istočnog Sarajeva Ljubiša Ćosić rekao je Srni da je značajno to što će centralna proslava 9. januara – Dana Republike Srpske iduće godine biti održana u Istočnom Sarajevu jer su u svim opštinama u sastavu tog grada stvarani Republika Srpska i njene prve institucije.

    “Na inicijativu predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji je ujedno i predsjednik Odbora za proslavu Dana Republike Srpske, iduće godine svečani defile organizujemo u Istočnom Sarajevu”, naglasio je Ćosić.

    On smatra da je i ranije centralna proslava trebalo da se održava u ovom gradu.

    Ćosić je rekao da će svečana akdemija povodom Dana Republike biti održana u Banjaluci, a u Istočnom Sarajevu svečani defile, koji je ranijih godina organizovan na banjalučkim ulicama.

    On je dodao da će u okviru obilježavanja Dana Republike biti održan i koncert Policijskog orkestra, te položeni vijenci na Vojničkom spomen-groblju Mali Zejtinlik na Sokocu.

    Republika Srpska osnovana je 9. januara 1992. godine pod prvobitnim nazivom Srpska Republika BiH.

    Osnovali su je srpski poslanici u tadašnjoj Skupštini BiH, nakon što su preglasani u ključnim pitanjima koja su se ticala opstanka Jugoslavije i nakon što su pripadnici druga dva naroda krenuli u secesiju mimo volje Srba koji su imali konstitutivni status.

  • “Trgovac smrću” stigao u Lugansk

    “Trgovac smrću” stigao u Lugansk

    Ruski trgovac oružjem Viktor But, nedavno oslobođen iz zatvora u SAD, posetio je Lugansk u istočnoj Ukrajini, koji je pod kontrolom ruskih trupa, prenosi TASS.

    Ruski trgovac oružjem Viktor But, nedavno oslobođen iz zatvora u SAD, posetio je Lugansk u istočnoj Ukrajini, koji je pod kontrolom ruskih trupa, prenosi TASS.

    But je u subotu prisustvovao otvaranju lokalnog ogranka Liberalno demokratske partije Rusije, bliske Kremlju, u koju se učlanio odmah posle povratka u Rusiju.

    Liberalne demokrate je vodio Vladimir Žirinovski sve do svoje smrti u aprilu, a sadašnji predsednik Leonid Slucki se pridružio Butu na putovanju u Lugansk. But i Slucki su izrazili uverenje o večnom jedinstvu Donbasa sa Rusijom i nadu da će ljudi u regionu uskoro živeti mirno, bez straha za svoje živote.

    But je ranije izjavio za Raša tudej da je “oduševljen” specijalnom vojnom operacijom Rusije protiv Ukrajine i da bi i sam rado otišao u rat kao dobrovoljac kada bi imao neophodne veštine.

    Buta, zatvorenog u SAD od 2010. godine, je američka vlada 8. decembra razmenila za košarkašicu Britni Grajner, koja je u februaru uhapšena u Moskvi zbog posedovanja ulja od kanabisa.

  • EU postigla dogovor o ograničenju cijena gasa

    EU postigla dogovor o ograničenju cijena gasa

    Ministri energetike članica Evropske unije dogovorili su se oko ograničenja cene gasa, javlja Rojters.

    Britanska agencija se poziva na navode neimenovanog portparola Češke na Tviteru.Kako javlja Rojters, do dogovora je došlo nakon višenedeljnih pregovora o ograničenju cene gasa, što je pitanje koje je dovelo do podele mišljenja u EU.

    Češka trenutno predsedava Savetom EU.

    Nemački lobi: Ograničenje cene gasa “politička iluzija”
    Nemački gasni lobi Cukunft Gas ocenio je danas da su pokušaji EU da ograniči veleprodajne cene gasa “politička iluzija” koja neće funkcionisati u praksi.

    Tim Keler, generalni direktor Cukunfta, izjavio je za Rojters da bi bilo razumnije zauzdati potražnju putem opšteg evropskog mehanizma za raspodelu količine gasa.

    “To, međutim, nije na stolu u Briselu“, dodao je.

    Ministri energetike EU sastali su se danas u Briselu u pokušaju da postignu dogovor o ograničenju cene gasa, za šta je češko predsedništvo ponudilo kompromisan predlog, budući da mesecima nisu uspeli da se slože oko metode za limitaranje cene.

    Nemačka, najveća članica EU i najveće tržište gasa u kontinentalnoj Evropi, kritikovala je predložena ograničenja, strahujući da će ona blokirati pristup evropskim kupcima gasa na svetskom tržištu.

    Sijarto: Mađarska ne mora da konsultuje EK

    Mađarski ministar Peter Sijarto izjavio je prethodno danas da Budimpešta neće morati da konsultuje EK ako želi da izmeni svoj dugoročni gasni ugovor s Rusijom u slučaju da bude odobreno ograničenje cene na nivou cele EU..

    Mađarska, koja se u velikoj meri oslanja na uvoz ruskog gasa i nafte, u više navrata se izjasnila protiv ograničenja cene ruskog gasa.

    “Bilo nam je važno da u okviru ovog vrlo lošeg predloga kao malo dostignuće dobijemo odrešene ruke za izmenu (ugovora). To jest, da ne treba da se konsultujemo s Evropskom komisijom o izmenama dugoročnog ugovora (s Rusijom) ako to postane neophodno u slučaju ograničenja cene“, rekao je Sijarto na konferenciji za novinare u Briselu, prenosi Rojters.

    Ministri Evropske unije sastali su se danas u nastojanju da postignu dogovor o uvođenju gornje granice veleprodajne cene gasa.

    Sijarto je prošle nedelje rekao da će, ukoliko se u EU usvoji ograničenje cene gasa, Mađarska morati da prilagodi svoj sporazum s Rusijom, koji je otvoren za moguće izmene.

    Prema 15-godišnjem sporazumu između Budimpešte i Moskve potpisanom prošle godine, pre ruske invazije na Ukrajinu, Mađarska trenutno dobija 4,5 milijardi kubnih metara ruskog gasa godišnje preko Bugarske i Srbije.

    Sijarto je takođe rekao novinarima da je na današnjem sastanku u Briselu predložio Evropskoj komisiji da sačini predlog kojim bi se pojedinim operaterima naftovoda zabranilo da traže tranzitne naknade veće od proseka u EU.

    Operater Jadranskog naftovoda, koji transportuje naftu iz Hrvatske ka Mađarskoj, namerava da sledeće godine podigne tranzitne naknade za 80 odsto za mađarsku naftnu i gasnu kompaniju MOL, naveo je Sijarto.

    On je ocenio da je to povećanje nepravedno jer je Jadranski naftovod ključni alternativni put za snabdevanje Mađarske, Slovačke i Češke sirovom naftom u slučaju da bude problema s naftovodom Družba koji transportuje naftu iz Rusije u centralnu Evropu.

  • Lider crnogorskog Demokratskog fronta: Formiraćemo novu vladu

    Lider crnogorskog Demokratskog fronta: Formiraćemo novu vladu

    Andrija Mandić izjavio je da istrajavanje predsednika Mila Đukanovića na prekidu svake komunikacije sa parlamentarnom većinom neće zaustaviti izbor nove vlade.

    Lider Demokrtakog fronta (DF) je za današnje Vijesti rekao i da će premijer Crne Gore biti bivši diplomata, sada poslanik, Miodrag Lekić i dodao da ne veruje da će međunarodna zajednica prekinuti odnose sa tom vladom.Posle usvajanja izmena Zakona o predsedniku, crnogorski predsednik Milo Đukanović kazao je da ne želi da učestvuje u njegovoj implementaciji, ali da je odlučio da ga potpiše jer ne želi da krši svoja ustavna ovlašćenja.

    Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar pozvao je crnogorsku skupštinu da ne pokušava da formira novu vladu prema nedavno usvojenim izmenama i dopunama Zakona o predsedniku. Eskobar je kazao da ne vidi kako bi SAD mogle da rade sa vladom koja bi bila formirana pod tim uslovima.

    Slične poruke su uputili i predstavnici EU.

    Mandić je u intervjuu Vijestima rekao da su izmene Zakona o predsedniku ustavne i da je za usvajanje tog zakona postojao važan državni razlog na koji je skupština imala ne samo pravo nego i dužnost.

    Dakle, uradili smo samo ono što bi uradio svaki parlament država članica EU i Saveta Evrope, kazao je Mandić.

    Komentarišući izjavu evropskog poslanika Vladimira Bilčika da nema napretka ka EU sa “snagama bliskim Moskvi”, Mandić je ocenio da se radi o kampanji koja se vodi već duži vremenski period od “nekolicine međunarodnih činovnika” koji su godinama zajednički radili s Milom Đukanovićem.

    “Zar nije prirodno i politički korektno da su neki od tih čudnih gostiju koji posećuju našu kuću ijednom izrazili želju za razgovorom sa političkim predstavnicima trećine građana Crne Gore?”, pitao je Mandić.

    On nije želeo da iznosi detalje o budućoj vladi, poručujući da će javnost uskoro biti obaveštena.

    “Mandatar Miodrag Lekić je rešenje do kojeg smo zajednički došli u dogovoru parlamentarne većine. Što se tiče odnosa međunarodnih partnera ne mislim da će neko prekidati odnose s nama, a o toj međunarodnoj poziciji će nam više reći nova vlada kada bude izabrana. Ne bi me iznenadilo da u budućim ocenama ta nova vlada bude više hvaljena od svih onih koje su ranije sastavljali baš ti međunarodni faktori”, rekao je.

    Poslanici crnogorskog parlamenta su pre nedelju dana ponovo usvojili izmene Zakona o predsedniku Republike, kojima Skupština preuzima deo nadležnosti šefa države u predlaganju mandatara za sastav vlade. Izmene zakona, koje otvaraju put parlamentarnoj većini da izabere svog kandidata za mandatara, usvojene su uprkos preporukama Venecijanske komisije i Evropske unije da se od toga odustane.

    Kada su poslanici 2. novembra prvi put usvojili izmene Zakona o predsedniku Republike, Đukanović je odbio da potpiše taj akt i vratio ga je Skupštini na ponovno razmatranje.

    Crnogorska opozicija izmene Zakona o predsedniku Republike tumači kao „državni udar“, zbog čega je u Podgorici održano nekoliko protesta, sa zahtevom da sporni Zakon bude povučen i da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori.

    Politička kriza u Crnoj Gori manifestuje se i time što Ustavni sud od 13. septembra nema kvorum za odlučivanje, jer ima samo troje od sedam sudija. Skupština Crne Gore prošlog ponedeljka u dva kruga glasanja nije izabrala četvoro nedostajućih sudija Ustavnog suda.

  • Višković sa predstavnicima kineske kompanije: Bolnica u Doboju jedan od najznačajnijih projekata

    Višković sa predstavnicima kineske kompanije: Bolnica u Doboju jedan od najznačajnijih projekata

    Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković razgovarao je danas u Banjaluci sa predstavnicima kineske kompanije “China Sinopharm International Corporation”, povodom izgradnje bolnice „Sveti apostol Luka“ u Doboju.
    Tokom sastanka, razmotrena je trenutna dinamika radova na izgradnji nove dobojske bolnice, koje će, po stavljanju u upotrebu, biti najsavremenija zdravstvena ustanova u ovom dijelu Republike Srpske, saopšteno je Biroa za odnose sa javnošću Vlade Republike Srpske.

    Višković je naglasio da se radi o jednom od najznačajnijih infrastrukturnih zahvata u zdravstvu Republike Srpske, i, ujedno, najvećem ulaganju iz republičkog budžeta na području Doboja, koja će unarijediti kvalitet zdravstvene zaštite stanovnika ovog kraja.

    Predstavnici kineske kompanije upoznali su Viškovića sa trenutnom dinamikom radova, te naglasili da se ulažu maksimalni napori da bi se ovaj projekt realizovao na obostrano zadovoljstvo.

  • Evo šta će dobiti banjalučki penzioneri

    Svi penzioneri na području Banjaluke, njih 41.274 dobiće pomoć od 60 KM do kraja godine, a ne 100 KM, koliko je inače trebalo da bude.
    To je na današnjoj konferenciji za medije najavio gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković koji je rekao da su taj iznos tražili predstavnici banjalučkog udruženja penzionera.

    “Iako je ranije trebalo da oni sa najnižom penzijom dobiju po 100 KM, a svi ostali niže iznose, sami predstavnici su tražili da to bude raspoređeno ravnomjerno za sve”, rekao je Stanivuković i napomenuo da oni nisu pristali na zahtjeve skupštinske većine da taj iznos bude isplaćen putem računa za struju.

    “Očekujem da nakon ovog Skupština grada usvoji rebalans budžeta za ovu godinu kao i samog budžeta za sljedeću”, rekao je Stanivuković.

    Zadovoljni smo što je Grad našao razumijevanje. Očekivali smo i više, ali pokazatelji govore drugačije, kaže sekretar Udruženja penzionera Banjaluka Milanko Zec nakon sastanka sa gradonačelnikom Banjaluke.

    ,,Bilo je govora da ovi sa višim primanjima prime 50, a sa manjim 100, ali onda bismo došli u situaciju sa raznim komentarima. Najniža primanja ima 1.850 penzionera u Banjaluci”, ističe Zec.

    Stanivuković dodaje da novac neće dobiti Elektrokrajina, već penzioneri direktno na svoj račun, da mogu raspodjeliti novac kako žele.

    Penzioner Radoslav Vuleta kaže da je zadovoljan nakon današnjeg sastanka, i dodaje:

    ,,Mi smo sagledali situaciju da su dva i po miliona dovoljna, te da je 60 maraka jednako za sve”, kaže Vuleta.

    Gradonačelnik Banjaluke ujedno najavljuje i takozvane kartice prijateljstva, kao dodatnu pomoć svim penzionerima.

    ,,Razvijamo kartice prijateljstava. Grad će tražiti od apoteka, prodavnica da sa ovim karticama penzioneri imaju povoljniju kupovinu. Za to nam treba mnogo vremena, ali to je naša ideja. Osmog marta imaćemo jedno veliko druženje, na kome ćemo razgovarati o osnivanju fonda za najugroženije penzionere”, objašnjava Stanivuković.

  • Zaharova: Rusija i SAD su na rubu direktnog sukoba

    Zaharova: Rusija i SAD su na rubu direktnog sukoba

    Opasna i kratkovidna politika Washingtona dovela je SAD i Rusiju na rub izravnog sukoba, izjavila je glasnogovornica ruskog ministarstva vanjskih poslova Marija Zaharova.

    Glasnogovornik američkog State Departmenta Ned Price rekao je da je Rusija kriva za pogoršanje američko-ruskih odnosa. Zaharova je odgovarala na ono što je rekao Price, piše ruska prorežimska novinska agencija TASS.

    “Pozivamo Bidenovu administraciju da trezveno procijeni situaciju”
    “Samo napor SAD-a da održi američku hegemoniju i ignoriranje nove geopolitičke realnosti, kao i arogantna nespremnost da se uključe u ozbiljan dijalog o jamstvima sigurnosti, doveli su do predvidljivog rezultata. Nakon fijaska u Afganistanu, SAD je uvučen u novi sukob.

    SAD ne samo da financijski i oružjem podupire neonacistički kijevski režim, već i povećava svoju vojnu prisutnost na terenu.

    Ovo je opasna i kratkovidna politika koja je dovela SAD i Rusiju na rub izravnog sukoba. Moskva poziva Bidenovu administraciju da trezveno procijeni situaciju. Nadamo se da će nas u Washingtonu čuti, ali za sada nema razloga za optimizam”, rekla je Zaharova.

    “Ne odustajemo od komunikacije sa SAD-om”
    Prema riječima Zaharove, Rusija je “zainteresirana za deeskalaciju napetosti i dogovora”.

    “Ne odustajemo od komunikacije sa SAD-om na raznim razinama, ali za barem minimalni napredak potreban je i korak SAD-a. Za to su potrebni politička volja, otvorenost i spremnost da se pregovara pošteno, bez fige u džepu. I to je ono što Washingtonu trenutno potpuno nedostaje”, rekla je Zaharova, prenosi TASS.

  • Postavljeno hipersonično oružje

    Postavljeno hipersonično oružje

    Rusija objavila novi snimak hipersonične rakete “Avangard”, koja je spremna za upotrebu, što britanski Dejli Mejl tumači kao još jednu nuklearnu pretnju Zapadu.

    Na snimku se može videti kako je oružje – koje prema ciljevima putuje brzinom 27 puta većom od brzine zvuka – spušteno u podzemni lansirni silos u region Orenburg u jugozapadnoj Rusiji, u blizini granice s Kazahstanom. Ovaj projektil koji nosi hipersonično oružje s nuklearnom bojevom glavom ispaljuje se izvan Zemljine atmosfere pre nego što se spusti na bilo koju metu u svetu za manje od 30 minuta. Barem tako tvrdi Moskva.

    Kao i za druge ruske hipersonične raketne sisteme, ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da Zapad nema načina da zaustavi ovaj projektil.

    Današnje postavljanje projektila koji se kreće brzinom većom od 32.000 km/h dolazi nakon tri uzastopna dana u kojima je Kremlj rasporedio nuklearne projektile “Jars” u regionima Kaluga i Tver.

    Ruski državni mediji u četvrtak su objavili video-snimak na kom se vidi kako se raketa “Jars”, koja može da nosi nuklearnu bojevu glavu i dosegne mete u celoj Evropi i u SAD-u, spušta u lansirni silos u bazi Kozelski, oko 250 kilometara južno od Moskve.

    Putin je ranije tvrdio da “Avangard” napada “kao meteor” i da ga ne može zaustaviti nijedan postojeći protivvazdušni sistem.

    Nazvao ga je “novom vrstom strateškog oružja”, koje je prvi put raspoređenp 2019. godine.

  • Stručnjak otkrio tri razloga zašto Amerika produžava agoniju u Ukrajini

    Stručnjak otkrio tri razloga zašto Amerika produžava agoniju u Ukrajini

    SAD i EU nisu učinile dovoljno da ublaže sukob, već ga produžavaju slanjem oružja i municije, smatraju kineski stručnjaci.

    Produženje i eskalacija rusko-ukrajinskog sukoba imaće dugoročne posledice i može da dovede do povećanog rizika od nuklearne eskalacije, zaključili su kineski eksperti za spoljnu politiku na godišnjoj konferenciji “Global tajmsa”.

    “Sukob između Rusije i Ukrajine je tipičan primer proksi rata. Produženje sukoba u Ukrajini je neminovno, a posledice će se preliti i na druge delove sveta”, rekao je profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu u Nankingu, Žu Feng.

    SAD i EU nisu učinile dovoljno da ublaže sukob, naprotiv, one su ga produžile slanjem oružja i municije. Ključ rešenja sukoba nalazi se u rukama ovih sila, smatra nekadašnji zamenik ministra za međunarodni razvoj Žou Li.

    Postoje tri glavne nepoznanice u budućnosti rusko-ukrajinskog sukoba, a to su: direktna vojna konfrontacija Rusije i NATO-a, nuklearna kontaminacija u Ukrajini i Rusija koja bi mogla da bude primorana da koristi nuklearno oružje, izjavio je Žu.

    “Možemo reći da je produženje sukoba između Rusije i Ukrajine najveći strateški izazov i najveća neizvesnost sa kojom se svet suočava u ovom trenutku”, naglasio je on.

    Obe strane sukoba u Ukrajini zaglavljene su u borbi izdržljivosti, koja bi mogla da stvori prostor za novu eskalaciju, preneo je nedavno AP.

    Stručnjaci koji su analizirali rusko-ukrajinski sukob smatraju da u ovom trenutku nema dovoljno volje za otvaranje pregovora.

    Ukrajina je još uvek u fazi kontraofanzive, dok se Rusija nada da će se prilagoditi i povratiti prednost na bojnom polju. Kada je reč o SAD, one nastavljaju da pomažu Ukrajinu slanjem napredne vojne opreme, tako da su u ovom trenutku sve strane spremne da nastave sa aktivnostima na bojnom polju, smatra dekan Instituta za međunarodne studije na univerzitetu “Fudan” Vu Đinbo.

    SAD imaju tri cilja u ukrajinskom sukobu: da oslabe Rusiju, učvršćuju režim u Ukrajini i da primoraju Evropu da prati Američku politiku, smatra on.
    Đinbo veruje da će biti veoma teško pronaći jasno rešenje sukoba u Ukrajini u skorijoj budućnosti. On veruje da će 2024. godina biti ključna, pošto se te godine održavaju predsednički izbori i u SAD i u Rusiji.

    Američka zamka
    Nakon što su na svojoj koži osetili visoku inflaciju i rast cena energenata mnogi ljudi u Evropi počinju da shvataju da su uhvaćeni u američku zamku. Visoki zvaničnici EU besni su na Bajdenovu administraciju, koju optužuju da profitira na ukrajinskoj krizi tako što prodaju naoružanje i tečni gas po visokim cenama, preneo je nedavno “Politiko”.

    U savremenom svetu, zemlje zavise jedne od drugih kao deo rastuće globalizacije, dok resursi kao što su nafta i gas sve više postaju nove linije fronta u sukobu između Rusije i Ukrajine. Kako se sukob produbljuje, svet bi mogao da uđe u post-posthladnoratovsku eru, veruje profesor Žu.

    Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, odnosi između velikih sila su se popravili, a svet je ušao u eru globalizacije. Međutim, rusko-ukrajinski sukob vratio je sukob velikih sila, a pravo rivalstvo iza ovog sukoba je ono između Rusije i SAD, smatra ovaj stručak.

    Jasno je da je rusko-ukrajinski sukob nastavak konflikta iz vremena hladnog rata. SAD su pritisle druge zapadne države sa svojim “hladnoratovskim mentalitetom” i hegemonizmom, šireći svoj narativ o „demokratiji i slobodi“ i nastavljajući svoje napore da održe ekonomski i međunarodni poredak koji su oni stvorili, rekao je direktor instituta za političke nauke pri Kineskoj akademiji društvenih nauka Žang Šuhua.

    Zapad želi dividende posthladnoratovske ere, prema kojoj Rusija mora da bude slaba i uvučena u rat. Za četiri glavne grupe u SAD: grupu vojnih konglomerata, energetsku grupu, finansijsku grupu i digitalnu oligarhiju, profiti i ratne dividende sukoba u Ukrajini nisu dovoljne, smatra direktor Instituta za međunarodne odnose na univerzitetu „Renmin“ Vang Jivej.