VRBAS Media

Autor: INFO

  • Rekordan iznos: Naplata direktnih poreza premašila tri milijarde КM

    Rekordan iznos: Naplata direktnih poreza premašila tri milijarde КM

    Poreska uprava Republike Srpske je u prošloj godini na račun javnih prihoda Republike Srpske prikupila ukupno 3,103 milijardi maraka, što je za 362,1 miliona КM ili 13 odsto više u odnosu na godinu ranije, odnosno za 10 procenata više u odnosu na projekcije naplate za 2022. godinu.

    Ovo je prvi put od osnivanja Poreske uprave Republike Srpske i uopšte naplate direktnih poreza u Republici Srpskoj, da je u toku jedne kalendarske godine prikupljeno više od tri milijarde maraka javnih prihoda.

    “Upravo takvi podaci pokazuju da su u Republici Srpskoj nastavljena pozitivna kretanja ukupnog poslovnog ambijenta, te da Poreska uprava Republike Srpske pravovremeno provodi aktivnosti na redovnoj naplati, a što se direktno oslikava i na konačno stanje na računu javnih prihoda Srpske”, izjavio je Goran Maričić, direktor Poreske uprave Republike Srpske.

    Posmatrano po pojedinim grupama javnih prihoda, evidentno je da je procentualni rast zabilježen u svim segmentima, pa je tako naplata direktnih poreza u prošloj godini veća za 32 odsto, doprinosa za 10 odsto, a ostalih javnih prihoda za šest odsto, u odnosu na 2021. godinu.

    “Doprinosi su u protekloj godini naplaćeni u iznosu od 1,967 milijardi maraka, što je za 174,8 miliona КM više nego u 2021. godini, iako je prošle godine došlo do smanjenja stope doprinosa za Fond zdravstvenog osiguranja sa 12 na 10,2 odsto. Naplata doprinosa za Fond PIO i za Zavod za zapošljavanje veća je za po 15 odsto, za Fond dječje zaštite se bilježi povećanje od 16 procenata, dok je naplata doprinosa za Fond zdravstvenog osiguranja na istom nivou kao u 2021. goodini”, pojašanjava Maričić.

    Direktni porezi su naplaćeni u iznosu od oko 643,3 miliona КM, što je za 157,7 miliona maraka više nego godinu ranije. Najveći rast se i dalje bilježi kod poreza na dobit koji je naplaćen u iznosu od 329,8 miliona maraka, što je za 86,7 miliona КM ili 36 odsto više nego 2021. godine. Pored toga, značajan rast naplate kod direktnih poreza bilježi i porez na dohodak, koji je naplaćen u iznosu od 268,1 miliona maraka, što je za 35 odsto više u odnosu na uporedni period.

    Kod ostalih javnih prihoda, naplata je iznosila 492,4 miliona maraka, što je za 29,5 miliona КM više u odnosu na godinu ranije, uz rast naplate prihoda od kazni i naknada za priređivanje igara na sreću od 18, odnosno 38 procenata, dok je naplata taksi i naknada na nivou prošlogodišnje iako je došlo do umanjenja ili ukidanja naplate određenih taksi.

    Što se tiče samo decembra prošle godine, naplata je iznosila 287,6 miliona КM, što je za 26,9 miliona maraka ili 10 procenata više nego u istom mjesecu 2021. godine, pri čemu je naplata direktnih poreza i ostalih javnih prihoda veća za po devet odsto, a doprinosa za 11 procenata.

  • Novitović apeluje da građani upozorenja na obilne padavine shvate ozbiljno

    Novitović apeluje da građani upozorenja na obilne padavine shvate ozbiljno

    Uprava civilne zaštite Republike Srpske formirala je tri centra – Foča, Višegrad i Trebinje iz kojih će se pratiti situacija zbog najavljenih obilnih padavina, a time i rizika od poplava.

    Vršilac dužnosti direktora Republičke uprave civilne zaštite Milan Novitović rekao je da će u centru u Višegradu biti pomoćnik direktora Uprave civilne zaštite Dragan Kos i glavni republički inspektor zaštite i spasavanja Željko Janković.

    Novitović je naglasio da će u centru u Trebinju biti zamjenik direktora Republičke uprave civilne zaštite Nenad Ćuk i republički inspektor Bojan Šoja, a u centru u Foči će biti on i načelnik Područnog odjeljenja Sokolac Željka Kovačević.

    Novitović je ponovio da je važno da upozorenje svi shvate ozbiljno, kako lokalne zajednice i institucije, tako i sami građani.

    Republička uprava Civilne zaštite, prema planu odbrane od poplava koji je usvojila Vlada Republike Srpske, naredila je lokalnim zajednicama da pročiste rizične kanale, bujične potoke, angažuju ljudstvo i postojeću ili dodatnu mehanizaciju iz privatnog sektora zbog najavljenih obilnih padavina, a time i rizika od poplava.

    Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje da se ove sedmice očekuju obilne padavine, na jugu i obilnije.

  • UKC poslao poziv za zaposlenje najboljoj studentkinji

    Studentkinja generacije Medicinskog fakulteta Duška Regoda dobila je poziv za zaposlenje u UKC, izjavio je direktor Vlado Đajić.

    Poslali smo joj juče ponudu da radi na jednoj od sedam klinika i čekamo je sa radošću, rekao je Đajić.

    Dodao je međutim da na kardiologiji, što je bila njena želja, trenutno imaju 44 ljekara i da nema potrebe za tim kadrom.

    Narednih 7, 8 godina niko od kardiologa neće ići u penziju, a imamo klinika gdje će 112 ljekara u narednih pet godina otići, i mi moramo u ovom trenutku da gledamo prioritet Kliničkog centra. U ovom trenutku je tako, nije smak svijeta da krene na jednu od tih klinika, pa da poslije vidimo. Korektno je od nas što smo pružili mogućnost da od sedam klinika bira jednu koju želi. Tu smo za nju, imaćemo razumijevanja ako se ukaže mogućnost da je sa neke druge klinike premjestimo na kardiologiju, ne bježimo od toga- rekao je Đajić.

    Na novinarsko pitanje da li je bio potreban medijski pritisak kako bi se Duška Regoda zaposlila, s obzirom da je diplomirala još prije nekoliko mjeseci, Đajić tvrdi:

    – One ne čeka, ona je prije 20-ak dana predala molbu- odgovara on.

    UKC se pohvalio i da su lani dodijelili rekordnih 78 specijalizacija u ovoj zdravstvenoj ustanovi.

    – Ne postoji institucija u regionu koja može da se pohvali činjenicom da je za godinu dana zaposlila 78 svršenih studenata. Ponosan sam na ovu mladost- poručio je Đajić.

  • London ponovo optužuje, Kovačević im odgovara da to nije na dnevnom redu

    London ponovo optužuje, Kovačević im odgovara da to nije na dnevnom redu

    Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije optužilo je lidera SNSD, Milorada Dodika da preduzima korake koji vode ka secesiji Republike Srpske, te da u tome traži podršku Rusije.

    Navodi se ovo, između ostalog, u odgovoru koji je Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije uputilo poslanici Konzervativne partije Alisji Kerns u vezi podrške koju Dodik i Republika Srpska pružaju Rusiji.

    Kernsova je, naime, postavila pitanje Kancelariji državnog sekretara za spoljne poslove da li ima dokaze da Republika Srpska pruža podršku ruskoj invaziji na Ukrajinu kroz finansije, oružje, ljudstvo ili drugu opremu.

    Iz Kancelarije državnog sekretara za spoljne poslove joj je odgovoreno da nisu vidjeli dokaze da Republika Srpska nudi praktičnu podršku Rusiji u Ukrajini.

    – Ipak, Milorad Dodik i drugi političari u Srpskoj blokirali su BiH da provede sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu. Dodik se susreo sa Putinom u više navrata od februara 2022. u potrazi za ruskom podrškom. Velika Britanija je osudila odluku vlasti Srpske da Vladimiru Putinu dodjeli priznanje Republike Srpske. Jasno smo stavili do znanja da je priznanje neopravdano i da rizikuje dalju izolaciju političara iz Srpske – navodi se u odgovoru.

    Dodaje se da je ruska invazija na Ukrajinu povećala rizik od nestabilnosti na Zapadnom Balkanu te da lider SNSD preduzima korake ka “de facto secesiji”.

    – Suprotstaviti ćemo se pokušajima Rusije da destabilizuje region. Velika Britanija osuđuje sve korake Milorada Dodika ka “de facto secesiji” Republike Srpske, koji se od februara 2022. sastao sa Putinom u dva navrata kako bi zatražio podršku Rusije. Pokušaji podrivanja integriteta i funkcioniranja Bosne i Hercegovine opasni su i rizikuju sukob. Vlada Velike Britanije je 11. aprila 2022. godine uvela sankcije protiv onih koji vode secesionističku politiku u BiH. Razmotrićemo ciljanje drugih koji nastave sa ovim akcijama – stoji u odgovoru iz kancelarije državnog sekretara za spoljne poslove Velike Britanije.

    Savjetnik predsjednika Republike Srpske Radovan Kovačević istakao je da je Srpska već odavno navikla da od Velike Britanije, nažalost, ne može očekivati ništa dobro, ali tvrdnje kako jedna mala Republika Srpska na bilo koji način pomaže Rusiji u sukobu u Ukrajini ne mogu se prokomentarisati nikako drugačije nego kao obična gomila gluposti.

    Kovačević je naglasio da je to već previše i od Velike Britanije.

    – Moram jasno da naglasim i da Republika Srpska nema nikakvu secesiju na dnevnom redu, ali i te kako ima na dnevnom redu da odlučno štiti svoja Ustavom zagarantovana prava i prava koja su garantovana i Međunarodnim mirovnim sporazumom čiji je garant, između ostalog, i Velika Britanija. Od toga nećemo odustati i u tome tražimo podršku i od Velike Britanije i od svih drugih predstavnika međunarodne zajednice – naglasio je Kovačević.

    On ističe da je Republika Srpska neutralna u vezi sa sukobom u Ukrajini i da je jasno rečeno da su i ruski i ukrajinski narod bratski i prijateljski narodi.Kovačević navodi da bilo kakve prijetnje sankcijama Republici Srpskoj ili njenim rukovodiocima zbog toga što neće da odustane od toga da štiti svoja zagarantovana prava sigurno neće doprinijeti rješavanju krize u BiH, već će je samo produbiti.

  • Vojsci stiže 1,5 miliona ljudi i oružje

    Vojsci stiže 1,5 miliona ljudi i oružje

    Biće izvršene obimne promene u ruskoj vojsci, konkretno, povećanje njene brojnosti na 1,5 miliona ljudi, saopštila je pres služba Ministarstva odbrane Rusije.

    Te promene će biti izvršene u periodu od 2023. do 2026. godine, saopštila je pres služba, nakon sednice Ministarstva kojom je predsedavao ministar Sergej Šojgu.

    U saopštenju se navodi da sve promene sastava Oružanih snaga, povećanje njene brojnosti i promene u vojno-administrativnoj podeli Rusije, koje će se odvijati u periodu 2023-2036. godine, zahtevaju od svih zamenika ministra odbrane, glavnih komandanata vidova Oružanih snaga, komandanta trupa vojnih okruga, Severne flote i rodovima trupa Oružanih snaga preduzimanje odgovarajućih kompetentnih odluka.Ministarstvo ističe da će povećanje Oružanih snaga Rusije na 1,5 miliona vojnika biti sinhronizovano sa isporukama naoružanja, izgradnjom infrastrukture i obezbeđenjem trupa.

    Ministar Sergej Šojgu je posebno skrenuo pažnju na činjenicu da sve mere treba objediniti u Sveobuhvatni plan za povećanje sastava i brojnosti Oružanih snaga Rusije i sinhronizovati sa rokovima isporuke naoružanja, vojne i specijalne tehnike i materijalnih sredstava u okviru Državnog odbrambenog naloga, izgradnje infrastrukture za raspoređivanje trupa i obezbeđivanje odgovarajućih resursa, ističe se u saopštenju.

    “Da bi se obezbedilo povećanje brojnosti Oružanih snaga Rusije, posebna pažnja biće posvećena regrutovanju vojnika po ugovoru, obezbeđivanju blagovremene isporuke tehnike, kao i povećanju poligona u postojećim vojnim okruzima i novim teritorijama Rusije”, rekao je Šojgu tokom sednice.

    Ministar je napomenuo da će takođe biti određen i obim obuke kadeta i studenata na fakultetima Ministarstva odbrane. Osim toga, vojni resor planira da poveća obim obuke specijalista u centrima za obuku Oružanih snaga Rusije u skladu sa povećanom potrebom za trupama povećanjem kapaciteta postojećih centara za obuku i stvaranjem novih, i obezbedi za čitav niz mera budžetskih izdvajanja u potrebnom obimu.

    Ministar odbrane je istakao da je jačanje borbene komponente ruske flote, vazdušno-kosmičkih snaga i raketnih strateških snaga neophodnim za osiguravanje bezbednosti zemlje.

    On je podsetio da će u okviru jačanja Oružanih snaga Rusije biti formirane dva nova međuresorska strateška teritorijalna udruženja – Moskovski i Lenjingradski vojni okrug, samostalne grupe trupa na teritorijama novih subjekata Rusije.

    Takođe će u Kareliji biti formiran i armijski korpus, tri motorizovane divizije Kopnene vojske i dve vazdušno-jurišne divizije u vazdušno-desantnim snagama, sedam motorizovanih brigada biće reorganizovano u motorizovane divizije u Zapadnom, Centralnom i Istočnom vojnom okrugu i Severnoj floti.

  • Hitna ostavka: Raketa mu “došla glave”

    Hitna ostavka: Raketa mu “došla glave”

    Savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič podneo je jutros ostavku Volodimiru Zelenskom.

    Podsetimo, Arestovič je izazvao buru svojom izjavom posle napada na Dnjepar.

    Arestovič je ranije bio poznat kao osoba sklona kontroverznim izjavama u kojima se direktno ili indirektno sukobljava sa komandantima Oružanih snaga Ukrajine, lokalnim političarima itd.

    Ovoga puta izazvao je buru svojim govorom u kojem je naveo da je raketu iznad grada oborila ukrajinska PVO i da je zbog toga raketa nekontrolisano pala. Malo je reći da je takva izjava izazvala bes, užas i ogorčenje velikog dela ukrajinske javnosti.

    Posebno je zanimljiv argument na kojem je Arestovič izgradio svoju verziju događaja: “Moj prijatelj, bivši oficir protivvazdušne odbrane, išao je ulicom u trenutku pogotka. Rekao mi je da je 100% čuo dve eksplozije i da je identifikovao prvi kao delo protivvazdušne odbrane. sada nije pogrešio. I bio je siguran da je raketa oborena.”

    Posle te izjave, pomenuti gradonačelnik Dnjepra opisao je Arestovića kao “samoljubivog gada”. Osim toga, pozvao je Službu bezbednosti Ukrajine i kontraobaveštajnu službu da odgovore na izjave savetnika.

  • 24. februara – “Završni udar”

    24. februara – “Završni udar”

    Ukrajinski zvaničnik je tvrdio da bi Moskva mogla da “pokuša da izvrši završni udar” u narednim nedeljama.

    On je upozorio da bi se to moglo dogoditi na godišnjicu sukoba, 24. februara ili u martu.

    “Za ovakve događaje moramo da se pripremamo svakog dana. I mi se spremamo… Prvo i poslednje pitanje je uvek o oružju, pomoći koja će nam pomoći da pobedimo ovog agresora koji je napao našu zemlju“, rekao je Danilov.

    Ukrajina već nedeljama upozorava da Rusija planira novu ofanzivu početkom 2023. godine.

    Ruske i beloruske trupe izvode zajedničke vojne vežbe na teritoriji Belorusije, što je navelo Ukrajinu da ojača odbranu duž svoje severne granice. Međutim, zapadni analitičari kažu da je malo verovatno da će beloruski vojnici direktno ući u rat i da je veća verovatnoća da će Rusija koristiti Belorusiju kao odskočnu dasku za novu ofanzivu.

  • Rusi 12 puta pokušali da ga eliminišu Zelenskog, a Amerikanci ga “ne daju”

    Direktor CIA-e Bil Berns otputovao je u Kijev pre početka rata Rusije protiv Ukrajine.

    On je želeo da obavesti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o ruskom planu da ga ubiju.

    U svojoj novoj knjizi Borba njegovog života: U Beloj kući Džoa Bajdena, autor Kris Vipl izveštava da je istovremeno Zelenski, dok je javno odbacivao upozorenja američkih zvaničnika da će Moskva uskoro pokrenuti najveći kopneni napad od kraja Drugog svetskog rata, primao tajni brifing od direktora CIA-e Bila Bernsa o opasnosti po njegov život.

    Njegov stav o američkim upozorenjima, koja su bila prilično neobična jer američki zvaničnici retko javno dele obaveštajne podatke na način na koji je Bajdenova administracija počela rutinski da otkriva ruske planove novinarima i stranim vladama, bio je da ih odbaci i sugeriše da SAD rizikuju paniku i reakcija na ukrajinsku ekonomiju.

    Ali u kopiji svoje knjige koju poseduje The Independent, Vipl je napisao da je šef CIA Berns otišao u Kijev “da ga dozove realnosti”.

    Predsednik Bajden je zadužio direktora CIA da pruži Zelenskom “precizne detalje ruskih zavera”. “Ovo je odmah privuklo pažnju Zelenskog; bio je zatečen, otrežnjen ovom vesti”, kaže se u knjizi.

    Ukrajinski zvaničnici tvrde da je Zelenski preživeo više od 12 pokušaja atentata od strane Rusije od početka februara. Prema Viplovim rečima, najmanje dva pokušaja su osujećena zahvaljujući američkim obaveštajnim podacima koje je Berns podelio tokom te posete Kijevu.

  • Tvrdnja “samoljubivog skota” šokirala mnoge

    Tvrdnja “samoljubivog skota” šokirala mnoge

    Poslednje dane rata u Ukrajini obeležila je tragedija u Dnjepru. Međutim, ona je razotkrila i da u Kijevu nešto “ne štima”.

    Reč je o projektilu koji je pogodio civilnu zgradu, prilikom čega je ubijeno 30 ljudi, ranjeno 70, a više desetina se vodi kao nestalo. Ali, značajno je i ono što je usledilo nakon toga – a to su međusobna prepucavanja u Ukrajini, ko je kriv.

    Iako je bilo za očekivati da će se loptica odgovornosti prebacivati sa ruske na ukrajinsku stranu, to se nije dogodilo. Rusi su jednostavno ćutali, a njihov glavni propagandista je na državnoj TV rekao da su Ukrajinci oborili raketu, koja je potom pala na zgradu. A onda je nastao haos sa saopštenjima u Ukrajini.

    Najveću buru podigao je savetnik predsednika Ukrajine, Oleksij Arestovič, poznat po kontraverznim izjavam, koji je ovog puta rekao da je raketu iznad grada oborila ukrajinska protivvazdušna odbrana i da se projektil zbog toga nekontrolisano srušio.

    Malo je reći da je takva izjava u velikom delu ukrajinske javnosti izazvala bes, užas i ogorčenje, piše Ivan Čović za Index.hr.

    Arestovič je kao argument za tu tvrdnju uzeo verziju događaja njegovog prijatelja: “Moj prijatelj, bivši pripadnik protivvazdušne odbrane, hodao je ulicom u trenutku pogotka. Rekao mi je da je 100 odsto čuo dve eksplozije i da je prvu identifikovao kao rad protivvazdušne odbrane. Do sada nije pogrešio. I bio je siguran da je projektil oboren.”

    Nakon te izjave, gradonačelnik Dnjepra opisao je Arestoviča kao “samoljubivog skota”.

    Prema zvaničnoj verziji zapovedništva vazdušnih snaga Ukrajine, udar je izveden projektilom X-22 koji je lansiran iz Kurske oblasti u Rusiji. Oni tvrde da je projektil X-22 zbog tehničkih nedostataka ili davno prekoračenog radnog veka skrenuo s kursa i nekontrolisano se srušio. Budući da se radi o projektilu koji je razvijen 1950-ih, a stavljen u službu 1960-ih, taj scenario se činio uverljivim.

    A nakon što je savetnik Arestovič u svom obraćanju teret udara prebacio na protivvazdušnu odbranu, zapovedništvo je ponovno dalo saopštenje za javnost, demantujući takav scenario. Oružane snage Ukrajine na svojim službenim stranicama su objasnile kako nemaju oružje koje može da oboriti ovu vrstu projektila.

    Ipak, da bi stvar postala složenija i dobila konspirativnu notu, istovremeno se javio ukrajinski portal Strana.ua, koji je izvestio da su ukrajinske vlasti najmanje tri puta izvistile o tome da su oborile takve projektile.

    Vazdušne snage Ukrajine su zatim te stare izveštaje o oborenim projektilima nazvale netačnim.

    Onda se opet javio Arestovič, koji nije odustao od svoje tvrdnje, obrazlažući je rečima da niko neće kriviti Ukrajinu. “Nisu nam zamerili nakon pada našeg projektila protivvazdušne odbrane u Poljskoj, koji je ubio dvoje poljskih državljana. Svi dobro razumedju da nije bilo ruskog udara, ne bi bilo ni tragedije, bez obzira na konkretan mehanizam njegovog nastanka”, istakao je savetnik Zelenskog.

  • Banjalučanin uhapšen zbog krađa, obijao kuće i stanove i krao nakit, satove i parfeme

    Banjalučanin uhapšen zbog krađa, obijao kuće i stanove i krao nakit, satove i parfeme

    Banjalučanin G.M. uhapšen je jer se sumnjiči da je počinio osam teških krađa.

    Iz Policijske uprave (PU) Banjaluka su saopštili da se on sumnjiči da je krivična djela počinio od 27. decembra prošle godine do 14. januara ove godine na području Banjaluke.

    “Iskoristio je odsustvo vlasnika iz stanova i kuća, te upotrebom fizičke snage i podesnog alata nasilno otvarao vrata i prozore balkona, ulazio u unutrašnjost i otuđivao različite predmete i novac, čime je pribavio

    protivpravnu imovinsku korist od oko 38.000 KM”, naveli su iz policije i ističu da su na osnovu naredbe dežurnog sudije Osnovnog suda u Banjaluci, a uz prethodnu saglasnost dežurnog tužioca Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka, pretresli kuće i druge prostorije koje koristi G.M., kojom prilikom je pronađena i uz potvrdu oduzeta veća količina zlatnog i srebrnog nakita, muških i ženskih ručnih satova, parfema i drugih predmeta, koji potiču iz krivičnih djela.

    Dodali su da je o svemu obaviješten dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva Banjaluka koji se izjasnio da se nakon kompletiranja i dokumentovanja predmeta Okružnom javnom tužilaštvu Banjaluka protiv G.M. dostavi izvještaj o počinjenim krivičnim djelima u redovnoj proceduri.