VRBAS Media

Autor: INFO

  • Bošnjaci mijenjaju nacionalnost zbog interesa

    Bošnjaci mijenjaju nacionalnost zbog interesa

    Komisijom koja odlučuje šta će u BiH da bude nacionalni spomenik dominira samo jedan narod – Bošnjaci. Da stvar bude gora, određeni broj zaposlenih ekspresno je promijenio nacionalnost, saznaje Srpskainfo.

    Komisijom faktički upravlja izvršni funkcioner i ima dva pomoćnika, za graditeljsko nasljeđe i za pravna pitanja.

    Tokom 23 godine, koliko postoji komisija, njome u mandatu od pet godina upravlja izvršni funkcioner, koji je uvijek do sad bio pripadnik bošnjačkog naroda. Njegove dvije pomoćnice su se od 2011. do 2019. takođe izjašnjavale kao Bošnjakinje ili kao pripadnice ostalih, da bi 2021. naprasno postale Srpkinja i Hrvatica!

    Srpkinja i Hrvatica po potrebi

    Prvi izvršni funkcioner 13 godina je bila Mirela Mulalić Handan. Ona je od 2003. zaposlena u Komisiji, a 2011. se izjasnila kao Bošnjakinja. Onda je na tu poziciju u aprilu 2015. došao Mirzah Fočo, njen dotadašnji pomoćnik za graditeljsko nasljeđe, dakle su se na pozicijama rotirali.

    Kako je kabinet tadašnjeg srpskog člana Predsjedništva BiH, Milorada Dodika, u novembru 2020. javno iznio činjenicu da tri rukovodeća državna službenika ove institucije od njenog osnivanja drže Bošnjaci, a na mandatnoj funkciji bi trebalo da se rotiraju pripadnici sva tri naroda, nastala je panika u Komisiji.

    Na upit Dodikovog kabineta od 8. juna 2021. rukovodeći kadar naprasno mijenja svoja nacionalnu pripadnost te se Mirela Mulalić Handan izjašnjava kao Hrvatica. Ona je 2011. bila Bošnjakinja, 2014. i 2016. se nije izjašnjavala, a onda se 2019. izjasnila kao ostali. Konačno 2021. Mirela postaje Hrvatica.

    Novi funkcioner Mirzah Fočo prvo se godinama izjašnjava kao ostali, a nakon pomenutog upita iz Dodikovog kabineta rekao je da je Bošnjak. Druga pomoćnica izvršnog funkcionera, Branka Mekić, u Komisiji je zaposlena od 2002. Od tada se izjašnjavala kao pripadnica ostalih, da bi 2021. postala Srpkinja, što pokazuje dokumentacija u koju je Srpskainfo imala uvid.

    Lažna slika
    Tako je kabinetu srpskog člana Predsjedništva BiH poslata lažna slika o idealnoj nacionalnoj strukturi na tri upravljačka mjesta u Komisiji. Tome ide u prilog odgovor iz Komisije za nacionalne spomenike kabinetu srpskog člana Predsjedništva BiH iz juna 2021. godine, u kome se kaže da u međuvremenu nije bilo kadrovskih promjena od posljednjeg izjašnjavanja, što znači da se samo mijenjalo nacionalno izjašnjavanje.

    Nacionalni disbalans, u korist Bošnjaka, prisutan je i u ostatku zaposlenih u Komisiji. Osim srpskog člana te Komisije, u njoj je još samo četvoro Srba, od čega su dva službenika. Dakle, ukupno pet Srba od 29 zaposlenih, iako bi ih prema odredbama Aneksa 8 Dejtonskog sporazuma trebalo biti bar 12.

    Kako saznajemo, u Komisiji se devet stalno zaposlenih Bošnjaka po istom receptu kao i rukovodeći kadar, naprasno osjeća kao „ostali“. Tako je zvanično navedeno da Bošnjaka tek ima polovina, da Srba i ostalih ima jednako, a da Hrvati u ovoj instituciji imaju svoj zadovoljavajući procenat zaposlenih predstavnika.

    – Međutim, istina je potpuno drugačija. U Komisiji nema nijedan pripadnik hrvatskog naroda, osim člana koga imenuje Predsjedništvo BiH. Srba, pored člana, ima još četvoro, dok su svi ostali zaposleni Bošnjaci. To je kršenje Aneksa 8. Dejtonskog sporazuma koji definiše postojanje i strukturu ove komisije – kaže izvor Srpskainfo.

  • Pad i do 50 odsto: “Najgore tek dolazi”

    Pad i do 50 odsto: “Najgore tek dolazi”

    Kompanija DP World očekuje pad troškova transporta robe za dodatnih 15 do 20 odsto u 2023. godine, zbog usporavanja potražnje.

    To je izjavio zamenik izvršnog direktora logističke kompanije Juvraj Narajan na marginama Svetskog ekonomskog foruma (VEF) u Davosu, prenosi Rojters.

    Narajan je rekao da su prvi znaci osetnog pada tražnje bili vidljivi i da su vozarine značajno pale na određenim rutama pošto su agencije, uključujući Međunarodni monetarni fond (MMF) snizile prognoze rasta.

    Vozarine su cene po kojima se tereti isporučuju kontejnerom od jedne tačke zemaljske kugle do druge.

    “Jasno je da postoji ogroman pad potražnje, zalihe se ne raščišćavaju, narudžbine ne stižu”, rekao je Narajan i dodao da “najgore tek dolazi”. Prema njegovim rečima, najveći problemi bili su u Kini, Evropi i SAD.

    Narajan je naveo da je u svim transportnim stopama došlo do značajnog pada vozarina između 20% i 50% čemu su posebno doprineli, kako je ocenio, poremećaji tokom pandemije kovida 19, inflacija u Evropi zbog skoka cena energije i ozbiljni poremećaji u globalnim lancima snabdevanja. Ovi poremećaji su i dalje prisutni kao rezultat rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, dodao je on.

    Predstavnici kompanija DP World razgovarali su sa Ujedinjenim nacijama i Kijevom o obezbeđivanju bezbednog prolaza za transport žitarica iz Ukrajine, ali tek treba da se dobiju neophodna odobrenja, dodao je Narajan. Ukrajinski izvoz žitarica iz crnomorskih luka i načini deblokade izvoza đubriva i hrane iz Rusije predmet su intenzivnih diplomatskih pregovora od prošle godine.

    Ukrajina je veliki globalni proizvođač i izvoznik žitarica, ali su njene isporuke značajno pale zbog oružanih sukoba u mnogim regionima i ruske blokade njenih morskih luka.

    Narajan je takođe rekao da je rat u Ukrajini primorao DP World da obustavi svoje investicione planove u Rusiji.

    “Postoje novi trgovinski putevi koji tek treba da se uspostave i mi smo tu kao potencijalni partneri”, rekao je Narajan i dodao da je “sve na čekanju, dok se ne dobije jasnija politička slika”.

    Svetski ekonomski forum (WEF) u Davosu, 53. po redu, je počeo i trajaće do 20. januara. Na sastanku će se okupiti rekordan broj biznismena, predstavnika najvećih svetskih kompanija, lidera država i poznatih ličnosti, među njima i predstavnici Srbije.

  • Detalji saobraćajke u Banjaluci: Povrijeđene četiri osobe, dvije maloljetne

    Detalji saobraćajke u Banjaluci: Povrijeđene četiri osobe, dvije maloljetne

    U saobraćajnoj nezgodi koja se dogodila večeras u banjalučkom naselju Pavlovac (Saračica) povrijeđene su četiri osobe od kojih su dvije maloljetne, potvrđeno je ATV-u iz PU Banjaluka.

    Kako navode iz policije, saobraćajna nezgoda se dogodila u 20:30 časova u Ulici Đure Damjanovića

    Do nezgode je došlo kada je automobil marke pežo udario u dva maloljetna pješaka koja su u tom trenutku prelazila cestu.

    Tom prilikom, povrede su zadobili vozač i suvozač iz pomenutog vozila te oba pješaka.

    U nezgodi je još ostećeno parkirano teretno vozilo mercedes.

    Policija je na terenu i obavlja uviđaj.

  • Kovačević: Prijetnje sankcijama neće doprinijeti rješavanju krize u BiH, već podrška Dejtonu i Ustavu

    Kovačević: Prijetnje sankcijama neće doprinijeti rješavanju krize u BiH, već podrška Dejtonu i Ustavu

    Savjetnik predsjednika Republike Srpske Radovan Kovačević istakao je da je Srpska već odavno navikla da od Velike Britanije, nažalost, ne može očekivati ništa dobro, ali tvrdnje kako jedna mala Republika Srpska na bilo koji način pomaže Rusiji u sukobu u Ukrajini ne mogu se prokomentarisati nikako drugačije nego kao obična gomila gluposti.

    Kovačević je naglasio da je to već previše i od Velike Britanije.

    “Moram jasno da naglasim i da Republika Srpska nema nikakvu secesiju na dnevnom redu, ali i te kako ima na dnevnom redu da odlučno štiti svoja Ustavom zagarantovana prava i prava koja su garantovana i Međunarodnim mirovnim sporazumom čiji je garant, između ostalog, i Velika Britanija. Od toga nećemo odustati i u tome tražimo podršku i od Velike Britanije i od svih drugih predstavnika međunarodne zajednice”, naglasio je Kovačević u izjavi za Srnu komentarišući najave da Velika Britanija razmatra nove sankcije vlastima u Srpskoj zbog navodne podrške Ruskoj Federaciji u sukobu sa Ukrajinom i “poteza predsjednika Srpske Milorada Dodika koji vode secesiji”.

    Kovačević je istakao da je Republika Srpska neutralna u vezi sa sukobom u Ukrajini i da je jasno rečeno da su i ruski i ukrajinski narod naši bratski i prijateljski narodi.

    “Naša poruka je veoma jednostavna: Ne tjerajte nas da biramo stranu u sukobu naših, jer to nećemo učiniti. Ruska Federacija je, kao i Velika Britanija, jedan od garanata Dejtonskog mirovnog sporazuma i u tom kontekstu je naše mišljenje da se od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma pa sve do danas ponašala izuzetno korektno, da je poštovala Dejtonski mirovni sporazum, da je pozivala sve strane na poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i da nikada nije podržavala kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i to je nešto što mi i te kako cijenimo i cijenićemo i u budućnosti”, poručio je Kovačević, koji je i delegat u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH.

    On je ukazao da bilo kakve prijetnje sankcijama Republici Srpskoj ili njenim rukovodiocima zbog toga što neće da odustane od toga da štiti svoja zagarantovana prava sigurno neće doprinijeti rješavanju krize u BiH, već će je samo produbiti.

    “Ono što, naprotiv, može da doprinese rješavanju krize u BiH jeste da predstavnici međunarodne zajednice podrže Dejtonski mirovni sporazum, podrže Ustav BiH i podrže demokratski izabrane predstavnike naroda, građana i entiteta u BiH da konačno preuzmu odgovornost za budućnost BiH u svoje ruke”, ukazao je Kovačević.

  • “To je notorna laž” Vučić o prisustvu Vagnera u Srbiji

    “To je notorna laž” Vučić o prisustvu Vagnera u Srbiji

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić prokomentarisao je večeras navode da se pripadnici plaćeničke grupe Vagner nalaze u Srbiji i da na prostoru naše države jačaju svoj uticaj, kao i navodni poziv Rusije Srbima da ratuju za nju.

    To je notorna laž! Mi smo primili svakog čovjeka iz Ruske Federacije, njihov jezik je ovde prihvaćen. Sve države su se usaglasile sa 35 deklaracija protiv Rusije, sve osim Srbije. Ali nije fer da zovu bilo koga u Vagner. Srpski zakon zabranjuje Srbima da ratuju na prostoru Rusije i Ukrajine – rekao je Vučić i dodao:

    – A što to radite Srbiji? A što zovete iz “Vagnera” bilo koga iz Srbije kada znate da je to protivno našim propisima – kaže Vučić.

    Da podsjetimo, u medijima su se pojavile informacije da se paravojna ruska formacija “Vagner” širi van prostora Rusije, a prvenstveno na prostoru Srbije.

    Kako je pisao “Politiko” pripadnici Vagnera su u Beograd stigli u decembru prošle godine, sa ciljem da zaustave antiruski narativ u Srbiji.

    Vagner grupu je osnovao ruski biznismen Jevgenij Prigožin, poznat i pod nadimkom „Putinov kuvar“. U pitanju su plaćenici koji su ratovali u Siriji, Iraku, Avganistanu i sumnjiče se za brojne ratne zločine. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija su zato uvele sankcije pripadnicima Vagnera, prenosi Blic.

  • Vučić komentarisao napad na srpsku djecu na Kosovu

    Vučić komentarisao napad na srpsku djecu na Kosovu

    Predsjednik Republike Srbije Aleksandar Vučić gostujući u “Ćirilici” komentarisao je napad na sprske dječake na Badnji dan.

    Na Badnji dan imali smo napad na srpsku djecu. Ljudi su primjetili ono što je mene najviše zabojlelo. Niko od Euleksa, Amerikanaca, Nijemaca do UN kancelarije na KiM nije rekao da su napadnuta dvojica srpskih dječaka, već građani Kosova. Jedini razlog zašto su ta djeca bila napadnuta, pucano je na njih samo zato jer su nosili badnjak, bili su naoružani srpskim hrastovim drvetom i ničim više. Pogledajte juče..ne postoji niko od istih tih svih kancelarija EU, Euleksa…svi su prisustvovali komemoraciji u Račku. Nečemu što je apsolutno sporno po svojoj pravnoj prirodi – kazao je Vučić.

    On je dodao da je situacija ozbiljna i usložnjava se. On kaže da ćemo ove godine imati mnogo izbornih utakmica u regionu, a to znači nove napade na Srbiju.– On se osvrnuo i na sramne izjave poslije napada na srpsku decu u Sarajevu. Napadnuti su samo zato što su Srbi i svi to znaju, ali to ne smije da se kaže. To “nije dobro” da se kaže. Da je bilo obrnuto, sve bi bilo drugačije. Za njih je problem da izgovore ime srpskog naroda, da kažu “Srbi”. Prosto, to postoji u nekoliko zemalja u okruženju jer žele Srbiju poniženu, na koljenima i nikakvu drugačiju – rekao je Vučić, prenosi Blic.

  • Nakon što je Grbić demantovao stranačkog šefa, PDP pozvao institucije da reaguju

    Nakon što je Grbić demantovao stranačkog šefa, PDP pozvao institucije da reaguju

    Nakon večerašnje izjave narodnog poslanika Saše Grbića iz SDP da on nije fotografisao glasački listić jer to apsolutno nije bilo moguće uraditi pri glasanju za delegate u Domu naroda Predstavničkog doma BiH s obzirom na to da je glasnje bilo tajno, dodatno se potvrđuje sumnja da je predsjednik SDP Nermin Nikšić zakulisanim protivpravnim radnjama došao u posjed falsifikovanog glasačkog listića, kojim se on sam hvalio pred kamerama.

    Navodi se ovo u saopštenju iz PDP reagujući na današnju izjavu Grbića u kojoj negira da je fotografisao svoj glasački listić prilikom glasanja za srpske delegate u Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH.

    Iz PDP podsjećaju da su zbog ovog slučaja ranije podnijeli krivične prijave protiv N.N. lica Okružnom javnom tužilaštvu Banjaluka i Tužilaštvu BiH.

    Budući da njegov poslanik tvrdi da nije učinio protivpravno djelo fotografisanja glasačkog listića i predlaže da lično Nermin Nikšić odgovori na brojna pitanja koja se tiču ovog slučaja,smatramo da Nikšić ne treba na ta pitanja odgovoriti samo javnosti, nego i pravosudnim institucijama – navode u PDP.

    Iz ove stranke dodaju da očekuju da institucije što hitnije reaguju, po prijavi PDP ili po službenoj dužnosti, posebno što se radi o osobi koja pretenduje da vrši neku od najznačajnijih pozicija u zemlji.

    Podsjećamo, nakon što je SNSD dobio četvrtog delegata u Domu naroda PSBiH opozicija je optužila poslanike SDP u parlamentu Srpske da su svojim glasovima to omogućili.

    Na te optužbe reagovao je Nikšić navodeći kako posjeduje dokaze (fotografiju) da su njegovi poslanici glasali za listu PDP. On je gostujući na jednoj televiziji voditeljki dao svoj mobilni telefon u kojem se navodno nalazio dokaz o tome kako su glasali poslanici SDP u Narodnoj skupštini prilikom izbora delegata u Domu naroda.

    – Pošto sam znao s kim imamo posla, mi smo se osigurali i imamo dokaze za koga su glasali poslanici SDP. Nikada ne nosim mobilni telefon na televiziju, ponio sam ovdje. Naravno da imam dokaz. Evo pogledajte vi. Znao sam šta će se dešavati, znao sam se s kakvim prevarantima imamo posla – rekao je Nikšić i dao voditeljki svoj mobitel, ali nije dozvolio da snime kamere.

  • Novi spor u EU

    Novi spor u EU

    Njemačka se zalaže da se u Evropskoj uniji liberalizuju uslovi za pomoć koju članice daju svojim predzećima.

    Međutim, ta inicijativa nailazi na otpor nekih država koje veruju da bi Njemačka, kao najjača privreda u EU, samo dobila dodatnu kompetitivnu prednost.

    Evropska unija trenutno traži odgovor na američki zakon o suzbijanju inflacije vredan više od 500 milijardi evra, koji predviđa subvencionisanje američkih preduzeća i preduzeća koja proizvode u SAD.

    Strahuje se da bi tako velikodušne subvencije mogle da navedu i deo evropske industrije da se preseli u SAD.

    Očuvanjem konkurentnosti EU sa SAD uglavnom i Nemačka obrazlaže svoj zahtev da se i u Evropi liberalizuju pravila o državnim subvencijama.

    U EU Evropska komisija mora da odobri državnu pomoć privredi, kako bi se očuvalo fer tržišno takmičenje na jedinstvenom evropskom tržištu.

    Vladajuće nemačke socijaldemokrate (SPD) ocenile su u nedavno objavljenom dokumentu da ta evropska regulativa “mora hitno biti reformisana i usklađena sa sadašnjim trenutkom”.

    Međutim, ukidanje kontrole državnih subvencija moglo bi da otvori pandorinu kutiju u EU i da dovede do takmičenja samih njenih članica u državnoj pomoći svojim privredama.

    “Liberalizacija naših pravila konkurencije i subvencija u većini slučajeva nije najbolji i najkorisniji način da se savladaju novi izazovi”, rekao je za briselski portal Euractiv jedan portparol holandskog ministarstva privrede.

    Slično bojazan izrazili su i češki zvaničnici, gde pojedini političari veruju da bi utrka u subvencionisanju privrede išla na ruku većim članicama Unije.

    “Ako dođe do spirale ‘ko daje više’, Češka Republika nikada neće pobediti”, relao je češki evroposlanik Ludek Nidermajer.

    Nidermajer je dodao da je cilj njegove vlade da se pravila o državnim subvencijama u EU dodatno poštre, a ne da se olabave.

    U EU su sa izbijanjem pandemije korona virusa, a zatim zbog energetske krize i zbog rata u Ukrajini, privremeno suspendovana određena pravila koja određuju u kojoj meri neka članica može da subvencioniše svoju privredu.

    Evropska komisija objavila je nedavno da je Nemačka najčešće tražila dozvolu EU za kriznu podršku privredi.

    Potpredsednica Komisije Margrete Vestager saopštila je da je više od polovine svih intervencija, oko 53 odsto, odobreno Nemačkoj. Evropska komisija je visinu te pomoći procenila na ukupno 540 milijardi evra.

    Na drugom mestu je bila Francuska, sa udelom od oko 24 odsto, ispred Italije sa nešto više od sedam odsto odobrenih zahteva.

    Komisija može samo da procenjuje visinu državne pomoći, pošto u zahtevu ne mora uvek biti navedena precizna cifra, a odobreni zahtev i ne znači obavezno da je pomoć isplaćena.

    Uz to, pomoć, pored novčane subvencije, može biti u vidu kredita ili državnih garancija.

    Međutim, i sama Margret Vestager predložila je novi, prelazni okvir za pomoć preduzećima.

    Prema tom predlogu, koji je objavila 13. januara, države EU bi lakše mogle da pomažu firmama u oblasti obnovljive energije i da uvedu poreske olakšice za preduzeća u strateškim sektorima, ako postoji opasnost da bi mogle da presele svoju proizvodnju i ulaganja u zemlje izvan EU.

    Ipak, njen predlog je da se ta pomoć pruža kroz “kolektivni evropski fond”, koji bi se finansirao i zajedničkim evopskim zaduživanjem, što bi trebalo da izjednači nejednakost među članicama EU.

    “Nemaju sve države članice podjednaki fiskalni manevarski prostor za državne subvencije. To je činjenica. I rizik za integritet Evrope”, napisala je Vestager u pismu koje je uputila vladama članica EU, a u koje je uvid imao Euractiv.

    Predlog osnivanja takvog fonda najviše podržavaju Francuska i Italija.

    Vlada u Berlinu je veoma skeptična prema predlogu zajedničkog evropskog zaduživanja.

    Prema podacima nemačkog zavoda za statistiku, Nemačka je sa bruto domaćim proizvodom od 3.600 milijardi evra u 2021. bila daleko najveća privreda u EU. Francuska i Italija slede sa 2.500 i 1.700 milijardi evra.

    Francuska želi da EU usvoji industrijsku strategiju “Made in Europe”
    Francuska želi da Evropska unija usvoji industrijsku strategiju “Made in Europe” kao odgovor na američku šemu subvencija za zelene investicije, a kako bi sprečila industrijske kompanije da napuste Evropu i smanjila zavisnost članica EU od spoljnih dobavljača.

    Lideri EU će razgovarati o industrijskoj politici na samitu koji se održava od 9. do 10. februara u Briselu, zabrinuti da će vašingtonski Zakon o smanjenju inflacije od 369 milijardi dolara za subvencionisanje proizvoda od baterija preko električnih automobila, solarnih panela i turbina na vetar, odvući kompanije dalje od EU, preneo je Rojters.

    “Sprovođenje ambiciozne i robusne evropske industrijske politike je stoga danas od suštinskog značaja. Francuske vlasti predlažu da to bude u obliku strategije ‘Made in Europe'”, navodi Francuska u dokumentu u koji je Rojters imao uvid.

    Lideri EU su se složili prošlog marta, odmah nakon ruskog napada na Ukrajinu koji je izazvao skok cena energenata, da Evropa mora da smanji svoju zavisnost od spoljnih dobavljača energenata, ključnih sirovina, poluprovodnika, lekova i hrane.

    Francuski predlog poziva na uvođenje hitnih mera posebno kako bi zadržali evropske kompanije koje se bave solarnim panelima, baterijama, vodonikom i ključnim sirovinama, uz napomenu da bi strategija “Made in Europe” trebalo da se zasniva na četiri stuba.

    Prvi stub se odnosi na ciljeve EU da se smanji zavisnost od spoljnih dobavljača i postavljanje ciljeva proizvodnje do 2030. u ključnim sektorima koji bi bili regulisani zakonima EU.

    Drugi bi bio hitna promena pravila EU o pružanju vladine pomoći preduzećima, koja je već dozvoljena u okviru pandemije kovida 19, da bi mogla da se nastavi u odrđenim sektorima na privremenoj osnovi.

    Treći stub bi trebalo da bude finansiranje EU osetljivih sektora i poslednji stub potpuno mobilisanje trgovinske politike, uključujući instrumente trgovinske odbrane.

  • Šojgu, iznenada obavio inspeksciju

    Šojgu, iznenada obavio inspeksciju

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, izvršio je inspekciju štaba grupacije snaga “Istok”, koje su angažovane u zoni ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.

    Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane Rusije, prilikom obilaska komandnog mesta, Šojgu je primio izveštaj glavnokomandujućeg, generala Rustama Muradova, o trenutnoj situaciji i aktivnostima grupacije, kao i izveštaje komandanata trupa aktivnih u drugim oblastima, prenosi Tass.

    Kako se navodi u saopštenju, ruski ministar odbrane je posebnu pažnju posvetio naporima da se obezbedi sveobuhvatna podrška trupama uključenim u specijalnu vojnu operaciju” organizovanju njihovog “utvrđivanja i stvaranju uslova za bezbedan smeštaj trupa na terenu, kao i aktivnostima sanitetskih i logističkih jedinica, navodi ruska agencija.

  • Neočekivan poraz Kecmanovića

    Srpski teniser Miomir Kecmanović završio je učešće na Australijan openu već u prvom kolu.

    Neočekivano lako je poražen od Čileanca Nikolasa Jarija, 154. igrača sveta, rezultatom 3-0 u setovima, 6:3, 6:4, 7:6 (3).

    Kecmanović je bio veliki favorit u ovom duelu, ali to nije uspeo da pokaže na terenu.

    Ključni brejk u prvom setu Jari je napravio u drugom gemu, a prednost je rutinski sačuvao do kraja tog perioda.

    Nije naročito dramatičan bio ni naredni set, koji je Jari otvorio brejkom. Miša nije bio ni blizu brejk lopte, tako da je zapao u još veći problem.

    Sredinom trećeg seta, pri rezultatu 3:3, meč je bio prekinut zbog vrućine, da bi nam nastavak, posle nekoliko sati, doneo taj-brejk.

    Razmenili su mini-brejkove, da bi Čileanac potom napravio još dva te tako prelomio susret u svoju korist.

    U narednom kolu igraće sa boljim iz duela Šelton – Žang.