VRBAS Media

Autor: INFO

  • Švajcarska vlada se oglasila o konfiskaciji ruske imovine

    Švajcarska vlada se oglasila o konfiskaciji ruske imovine

    Konfiskacija privatne ruske imovine potkopala bi švajcarski ustav i preovlađujući pravni poredak, saopštila je danas švajcarska vlada.Vlada Švajcarske se poziva na nalaze radne grupe koju je osnovala Savezna kancelarija za pravosuđe.

    Švajcarska je zamrzla finansijska sredstva u vrednosti od 7,5 milijardi švajcarskih franaka u okviru sankcija protiv Rusije kako bi kaznila Moskvu zbog njenog napada na Ukrajinu, saopštio je u decembru Državni sekretarijat za ekonomska pitanja, preneo je Rojters.

    Podrška Ukrajini će se nastaviti, nezavisno od rasprava o zamrznutoj imovini, naveo je Švajcarski federalni savet u saopštenju.

    Oduzimanje zamrznute privatne imovine nije u skladu sa saveznim ustavom i preovlađujućim pravnim poretkom i krši međunarodne obaveze Švajcarske, saopštilo je švajcarsko Ministarstvo pravde. Druge zemlje imaju slična ustavna prava i garancije, dodaje se u saopštenju.

    Protiv konfiskacije su bile i švajcarske banke. Danas ne postoji pravni osnov za konfiskaciju, navelo je švajcarsko Udruženje bankara prošlog meseca

  • “Protiv Rusije najsnažnije sankcije ikada”

    “Protiv Rusije najsnažnije sankcije ikada”

    Predsednica Evopske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je danas predlog EK za 10 paket sankcija protiv Rusije, za koji je rekla da je najjači do sada.

    Kako je rekla, novim paketom, predlaže se zabrana izvoza za 11 milijardi evra za industrijske proivode i tehnologiju koji ne mogu da se dobiju preko trećih zemalja, kao elektronika, specijalizovana vozila, rezervni delovi za kamione i avione.

    “Predlažemo zabranu izvoza za 47 elektronskih komponenta koje se koriste za dronove, rakete i helikoptrere i termičke kamere. Sve ćemo učiniti da ovi proizvodi ne mogu da se nađu na drugom mestu. Prvi put uvodimo, sankcije protiv entiteta trećih zemalja. Kao iranska revolucionerna garda koja snabdeva Rusiju dronovima. To su sankcije protiv sedam iranskih entiteta da ne bi mogli da snabdevaju Rusiju”, naglasila je ona.

    Kako je objasnila, cilj je da se ubede druge kompanije ili međunarodni trgovci da ne rade sa Moskvom.

    Lajen je predložila i da se napravi spisak ruskih propagandista, jer, kako je rekla, Putin ima armiju propagandista sa mrežama dezinformacija koje šire “toksične vesti da bi polarizovali zemlje EU”.

    “Sada imamo najsnažnie sankcije ikada i sve ćemo da uradimo da one budu striktno primenjene. Uvodimo mere da bi se izbeglo zaobilaženje sankcija. To je moja četvrta tačka. Pratićemo oligarhe koji se kriju ili prodaju svoju imovinu da bi izbegli sankcije. Zajedno sa zemljama članicama napravićemo pregled svih zamrznutih sredstava ruske centralne banke koji se nalaze u EU. To je ključno da bi koristili ova sredstva za rekonstrukciju Ukrajine”, podvukla je ona.

    Fon der Lajen je najavila da će specijalni predstavnik EU Dejvid O Salivan stupiti u kontakt za trećim zemljama da bi EU bila sigurna da će i one primenile sankcije i najavila je da će se iduće sedmice organizovati forum za koordinaciju sankcija sa evropskim međunarodnim partnerima.

  • Putin poslao čitavu vojsku u Ukrajinu?

    Putin poslao čitavu vojsku u Ukrajinu?

    Ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas izjavio je da se skoro cela ruska vojska, 97 odsto svih kapaciteta, nalazi u Ukrajini.

    Međutim navodi, da ne može da probije ukrajinske linije.

    “Vidimo da se ruska vojska trudi da napreduje”, rekao je Volas za BBC.

    Načelnik ukrajinske Vojne obaveštajne službe Kirilo Buđanov je ranije u intevjuu za Vašington post izjavio da se u Ukrajini trenutno bori 326.000 ruskih vojnika.

  • Plan za Ukrajinu se raspada

    Plan za Ukrajinu se raspada

    Plan Nemačke za slanje dva tenkovska bataljona Ukrajini se verovatno neće ostvariti jer Holandija i Danska nisu pokazale volju da isporuče “Leoparde”.

    Kako prenosi nemački Velt, od dva glavna borbena tenkovska bataljona koja su obećana Kijevu, samo jedan će verovatno biti završen.

    Najverovatnije je da će i taj jedan bataljon sastavljen od tenkova “Leopard 2” novije generacije “2A6” ostati nekompletan.

    Do sada ih je potvrđeno samo 17 tenkova, i to 14 iz Nemačke i tri iz Portugala. Jedan bataljon je trebalo da čine 31 glavnih borbenih tenkova Evrope.

    Kako je saopštio portparol holandskog ministarstva odbrane, Holandija ne želi da se meša u sukob i da isporuči svoje tenkove “Leopard 2”.

    Holandija je prethodno obećala 18 Leopard 2 iznajmljenih od Nemačke za upotrebu u nemačko-holandskom bataljonu, ali Holanđani sada nisu voljni da ih ustupe za slanje Kijevu.

    “Odluka je doneta u bliskoj konsultaciji između Holandije i Nemačke”, rekao je portparol.

    Izvori iz danske vlade su takođe saopštili da se, iako imaju 44 najnaprednijih tenkova modela Leopard “2A7”, neće pridružiti Alijansi u slanju tenkova Kijevu, prenosi bulgarianmilitary.

    Postoje nagoveštaji da čak i Finska odustaje od slanja tenkova.

    Na pitanje o učešću Finske u slanju tenkova Ukrajini, portparol Federalnog ministarstva odbrane rekao je da je “operativni oblik i sadržaj” učešća “proces koji je u toku”.

    Vol strit žurnal, pozivajući se na izvore iz NATO, izvestio je da će Helsinki snadbeti tenkovima Ukrajinu tek nakon što bude primljen u NATO, čije članstvo Turska trenutno blokira.

  • Bajden stiže u Poljsku

    Bajden stiže u Poljsku

    Američki predsednik Džozef Bajden sastaće se sa Volodimirom Zelenskim u Poljskoj, piše list Dziennik Gazeta Prawna.

    “Bajden i Zelenski će se sastati u Poljskoj. Ako u bliskoj budućnosti ne bude vanrednih događaja, predsednik Vladimir Zelenski će doputovati u zvaničnu posetu Poljskoj”, navodi se u saopštenju.

    “To će biti zvanična poseta. Radimo na tome“, citira list neimenovani izvor u Kijevu.

    Kako piše Dziennik Gazeta Prawna, Zelenski će na sastanku sa Bajdenom “predstaviti mirovni plan“ za Ukrajinu. Varšava i Žešov se razmatraju kao moguće mesto susreta Zelenskog i Bajdena, navodi list. Ranije je objavljeno da Bajden namerava da poseti Poljsku od 20. do 22. februara.

    Od početka ruske specijalne operacije 24. februara 2022. godine, Zelenski je posetio samo četiri prestonice: Vašington, London, Pariz i Brisel.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je ranije rekao da Kijev ima svoj “plan za postizanje mira“ koji se sastoji od 10 tačaka.

    Među njima su osiguravanje nuklearne, prehrambene i energetske bezbednosti, razmena zarobljenika po formuli “svi za sve“, obnavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine, “povlačenje ruskih snaga“, prekid borbenih dejstava.

    Rusija je poručila da je plan Zelenskog neprihvatljiv za Moskvu.

  • Borel: Rat u Ukrajini bio geopolitičko buđenje EU

    Borel: Rat u Ukrajini bio geopolitičko buđenje EU

    Visoki predstavnik EU Žozep Borelj izjavio je danas da je rat u Ukrajini istakao važnost zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

    “To je bilo buđenje za Evropu, geopolitičko buđenje”, rekao je on na sednici Evropskog parlamenta govoreći uoči godišnjice ruskog napada na Ukrajinu, navedeno je na sajtu EU.

    Borelj je kazao da je, kao što je nemački kancelar Olaf Šolc rekao nekoliko dana nakon napada, ovo prekretnica, ali ne samo za Nemačku, već za celu Evropu.

    “Buđenje pred novom realnošću za nas, a to je rat, koji smo uklonili sa našeg intelektualnog horizonta. Smanjili smo oprez, a dokaz za to je izuzetno nizak nivo naših vojnih zaliha i ograničen kapacitet naše odbrambene industrije da ih popuni”, istakao je Borelj.

    Prema njegovim rečima, ruski napad na Ukrajinu je poziv za buđenje, jer Evropu vodi u novi svet. Borelj je kazao da je EU podržala Ukrajinu vojno, ekonomski, finansijski, diplomatski, koliko je mogla – mnogo, ali prema njegovom mišljenju, nedovoljno.

    “Ja nisam ratni huškač… Ne volim rat. Naravno, više volim mir kao i svi, to ne treba da ponavljamo. Ali ono što moramo da ponovimo i o čemu treba da razgovaramo je kako se postiže mir,” kazao je on.

    Prema Boreljovim rečima, da bi bio postignut mir, EU “mora da nastavi da vojno podržavamo Ukrajinu više nego do sada”.

    “Da biste došli do mira, prvo morate pobediti u ratu. I možete vojno pomoći Ukrajini i istovremeno ulagati sve diplomatske napore”, dodao je on.

  • Koja je veza Tamaša i Zelenskog?

    Koja je veza Tamaša i Zelenskog?

    Redovni član i bivši predsednik separatističke tzv. Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU), penzionisani profesor rusinistike na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Julijan Tamaš, već duže vreme u javnosti istupa kao žestoki kritičar srpskih vlasti, ma koje ideološke orijentacije bile, iznoseći na njihov račun krajnje zlonamerne i apsolutno neutemeljene optužbe, poput one da su odgovorne za navodnu “balkanizaciju” Vojvodine.

    Pomenute Tamaševe konstrukcije su
    dostigle vrhunac u intervjuu koji je za
    balkanski servis “Al Džazire” marta prošle
    godine dao bivšem predsedniku Nezavisnog
    društva novinara Vojvodine (NDNV),
    osvedočenom srbomrscu i eksponentu
    zapadnih interesa Nedimu Sejdinoviću. U
    ovom intervjuu, čiji je šlagvort mapiranje
    navodnih istorijskih uzroka rusko-
    ukrajinskog sukoba, i koji obiluje antisrpskim
    i antiruskim stavovima, izneo je tezu “s one
    strane” zdravog razuma da odlukama vlasti
    Srbije kao suverene države zapravo upravlja
    predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin,
    koga je inače uporedio sa vođom nacističke
    Nemačke Adolfom Hitlerom, optužujući
    srpskog predsednika Aleksandra Vučića da
    od dolaska na vlast “neguje Putinov imidž”.
    Pored toga, u pokušaju da opravda NATO
    bombardovanje naše zemlje, izneo je gnusnu
    laž da je do toga došlo kada je “milion
    Albanaca podignuto sa
    svojih ognjišta i proterano u šume”.

    Ono što je posebno interesantno je da je u
    ovom intervjuu na nekoliko mesta istaknuto
    da je Tamaš 1996. godine dobio “prestižnu”
    Povelju 55 osnivača nezavisne Ukrajine, te
    da je redovni inostrani član ukrajinske
    Nacionalne akademije nauka i umetnosti. S
    tim u vezi, treba napomenuti da su konekcije
    Tamaša sa Ukrajinom dodatno ojačane od
    prošlogodišnjeg izbijanja rusko-ukrajinskog
    konflikta, kada je od strane režima
    Volodimira Zelenskog odabran kao jedan od
    stranih lobista, sa zadatkom da “širi reč” o
    navodnoj ničim izazvanoj ruskoj agresiji na
    miroljubivu Ukrajinu, za šta na mesečnom
    nivou prihoduje veoma izdašne honorare. Da
    se još malo zadržimo na ovoj temi: na
    platnom spisku ukrajinskih vlastipo istom
    osnovu kao i Tamaš je i bivši lider Lige
    socijaldemokrata
    Vojvodine (LSV) Nenad Čanak, koga sa
    Tamašem povezuje i to što je bio na čelu
    Skupštine AP Vojvodina 2003. godine, kada
    je ovo telo donelo Odlukuo osnivanju VANU.

    Još jedan aspekt u kojem treba pomenuti
    Tamaša, a koji je trenutno i više nego
    aktuelan, jeste njegova podrška predsedniku
    Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU)
    Vladimiru Kostiću, pružena 2015. godine u
    kontekstu Kostićeve u najmanju ruku veoma
    problematične izjave da je “jedina politička
    mudrost” kako dostojanstveno napustiti
    Kosovo, jer ono ni de jure ni de facto više
    nije u rukama Srbije. Naime, imajući u vidu
    da su za kraj marta zakazani izbori za novo
    rukovodstvo SANU, na kojima će Kostić
    i njegova “ekipa”, sačinjena mahom od
    eksponenata interesa zapadnog faktora i
    jednog od kreatora globalnog neoliberalnog
    poretka Džordža Soroša, na sve načine
    pokušati da ostane “u sedlu”, nema sumnje
    da će u tome imati snažnu podršku Tamaša i
    njegovih istomišljenika i mentora. A vrlo
    moguće, i stranom valutom napunjenu
    “čestitku” od Zelenskog.

  • Vučić uručio odlikovanja

    Vučić uručio odlikovanja

    Povodom Sretenja, Dana državnosti Srbije, predsednik Aleksandar Vučić uručio je odlikovanja najzaslužnijim građanima i institucijama.

    Nakon intoniranja državne himne, obraća se predsednik Aleksandar Vučić.

    “Da li patriotizam znači samo čovekovo toplo osećanje za zemlju u kojoj je rođen ili patriotizam znači, pre svega, vrelu ljubav za narodnu tradiciju i jezik?”, pitao je Vučić.

    On je rekao da je otadžbina kolektivni duh jednog naroda. Kaže da su prijatelji države svi oni koji su nešto učinili za nju i njene građane.

    Predsednik je rekao da su za Srbiju 15. februar i 1804. i 1835. dani velikih srpskih pobeda i crveno slovo u našem kalendaru. Ističe da stvaranje države može da bude avantura, ali da avantura ne sme da postoji kada već imate državu. Poručio je da sa državom niko ne može da se igra.

    “Danas, kada je naša zemlja pritisnuta sa različitih strana i u vreme kada najviše napreduje, mi moramo da jasno kažemo svima da imamo samo jednu mogućnost, a to je da budemo svoji o svome, da čuvamo i brinemo o svojoj državi i svojim građanima i da gledamo u budućnost”, rekao je on.

    Predsednik je poručio da je u Miloševoj crkvi video koliko je dobra zajedništvo i jedinstvo države, naroda i crkve donelo srpkom rodu.

    “Nadam se da dobre stvari i dobro naučene lekcije iz 19. veka nećemo prokockati u 21. veku”, kazao je on.

    Ordenom Srpske zastave prvog stepena nagrađen je Ričard Grenel za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.

    Ordenom Srpske zastave prvog stepena nagrađen je Sahil Babajev za istaknute zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Azerbejdžana.

    Istim ordenom odlikovan je i Stanislav Hočevar za istaknute zasluge i lični doprinos u širenju sloge, mira, duha tolerancije i verske saradnje.

    Sretenjski orden prvog stepena dobio je profesor dr Milovan Bojić za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti razvoja kardiovaskularne medicine.

    Elena Mina nagrađena je ordenom zastave trećeg reda za kontinuiran doprinos razvoju i jačanju bilateralnih odnosa Republike Srbije i Republike Kipar.

    Uručenje nagrade Sahilu Babajevu/FOTO TANJUG/ ZORAN ŽESTIĆ/bs
    Uručenje nagrade Sahilu Babajevu/FOTO TANJUG/ ZORAN ŽESTIĆ/bs
    Odlikovane su i Biblioteka Matice srpske koja je dobila Sretenjski orden prvog stepena za naročite zasluge u prikupljanju i očuvanju književnog fonda od istorijskog i kulturnog značaja, povodom 185 godina postojanja.

    Isto priznanje dobila je i Beogradska filharmonija za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti muzičke umetnosti, povodom 100 godina postojanja.

    Ovim ordenom nagrađen je Balet Narodnog pozorišta u Beogradu za naročite zasluge i postignute rezultate u oblasti baletske umetnosti, povodom 100 godina postojanja stalnog baletskog ansambla i repertoara. Sretenjskim ordenom prvog stepena nagrađeno je Jugoslovensko rečno brodarstvo a. d. Beograd povodom 130 godina uspešnog rada, kao i Institut za sudsku medicinu “Milovan Milovanović” Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

    Sretenjski orden drugog stepena

    Radmila Živković – za naročite zasluge u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume.

    Vukov sabor u Tršiću – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti javnih i kulturnih delatnosti, povodom 90 godina postojanja.

    Narodni muzej Niš – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti kulture povodom 90 godina postojanja.

    Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor – za naročite zasluge u oblasti geologije, rudarstva i metalurgije, povodom 60 godina postojanja.

    Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu – za naročite zasluge u visokoškolskom obrazovanju, naučno-istraživačkom radu i razvoju u oblasti mašinstva, povodom 75 godina postojanja.

    Sretenjski orden trećeg stepena

    Etnografski institut SANU – za naročite zasluge u naučno-istraživačkom radu, povodom 75 godina postojanja.

    Institut za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić” – za naročite zasluge u naučno-istraživačkoj i proizvodnoj delatnosti, povodom 75 godina postojanja.

    Gimnazija “Veljko Petrović” Sombor – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u prosvetnoj delatnosti, povodom 150 godina od osnivanja.

    Osnovna škola “Vuk Karadžić” Sočanica – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u prosvetnoj delatnosti, povodom 105 godina postojanja.

    Osnovna škola “Miladin Mitić” Laplje Selo – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u prosvetnoj delatnosti.

    Džez orkestar Big Bend RTS – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, povodom 75 godina postojanja.

    Niški simfonijski orkestar – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti muzičke umetnosti, povodom 70 godina postojanja.

    Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma “Martovski festival” – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, povodom 70 godina postojanja.

    Umetnička galerija “Nadežda Petrović” Čačak – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima.

    Filmski festival u Sopotu – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, povodom 50 godina postojanja.

    Gimnazija “Žarko Zrenjanin” Vrbas – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u prosvetnoj delatnosti.

    Svetlana Stević – za naročite zasluge i postignute rezultate u oblasti javnih i humanitarnih delatnosti.

    Živanka Radovančeva – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti poljoprivrede.

    Bora Dimitrijević – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti javnih i kulturnih delatnosti.

    Slavko Mitrović Cale – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti javnih i kulturnih delatnosti, posebno u oblasti muzičke umetnosti.

    Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918, njihovih potomaka i poštovalaca – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u očuvanju istorijskih vrednosti i negovanju tradicije.

    Pozorište lutaka “Pinokio” – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti lutkarske umetnosti, povodom 50 godina od osnivanja.

    PTT muzej – za naročite zasluge u prikupljanju i očuvanju poštanskog, telegrafskog i telefonskog saobraćaja od istorijskog i kulturnog značaja za Republiku Srbiju i njene građane.

    Klinika za digestivnu hirurgiju, Prva hirurška Univerzitetskog kliničkog centra Srbije – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u zdravstvenoj zaštiti i razvoju medicinske prakse, povodom 100 godina postojanja.

    Orden karađorđeve zvezde prvog stepena
    Lazar Ristovski – za naročite zasluge i uspeh u javnim i kulturnim delatnostima, posebno u oblasti glume.

    Pripadnik Ministarstva odbrane i Vojske Srbije potpukovnik Dejan Stanojević, posthumno – za naročite zasluge u predstavljanju Republike Srbije u oblasti bezbednosti i odbrane.

    Siniša Mihajlović, posthumno – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane i postignute rezultate u oblasti sporta.

    Orden karađorđeve zvezde trećeg stepena
    Jelena Mitrović – za naročite zasluge u jačanju odnosa Republike Srbije i Švajcarske Konfederacije u oblasti kulturnih i humanitarnih delatnosti.

    Slobodan Lalić – za naročite zasluge u očuvanju nacionalnog identiteta Republike Srbije i njenih građana u Republici Hrvatskoj.

    Prof. dr Dragan Bošković – za naročite zasluge u jačanju odnosa Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država u oblasti informacionih tehnologija.

    Saša Dimitrijević – za naročite zasluge u razvijanju prijateljskih odnosa Republike Srbije i Kraljevine Norveške u javnim delatnostima, posebno u oblasti novinarstva.

    Ranko Tomović – za naročite zasluge u razvijanju prijateljskih odnosa Republike Srbije i Republike Poljske u javnim i privrednim delatnostima.

    Zoran Kalabić – za naročite zasluge u jačanju odnosa Republike Srbije i Republike Austrije u oblasti javnih i privrednih delatnosti.

    Aleksandar Nikolić – za naročite zasluge u razvijanju prijateljskih odnosa između Republike Srbije i Države Izrael.

    Kornelije Kovač, posthumno – za naročite zasluge i postignute rezultate u oblasti muzičke umetnosti. Orden primila ćerka Anja Kovač.

    Zlatna medalja za hrabrost “Miloš Obilić”

    Dejan Pantić – za ispoljenu izvanrednu požrtvovanost i hrabrost.

    Poručnik Božidar Žugić, posthumno – za ispoljenu izvanrednu hrabrost i delo ličnog herojstva. Orden primio potomak Mladen Velimirović.

    Zlatna medalja za zasluge
    Fevzi Šilik, posthumnoza – izuzetne zasluge i postignute rezultate u privrednim delatnostima.

    Čen Danjen – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti književnosti i promociju Republike Srbije u Narodnoj Republici Kini.

    Milan Đurić – za izuzetne zasluge u razvijanju prijateljskih odnosa Republike Srbije i Mađarske u javnim i kulturnim delatnostima.

    Streljački savez Srbije – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti sporta, povodom 135 godina postojanja.

    Društvo matematičara Srbije – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u razvoju inovacionog sistema Republike Srbije.

    Fond za inovacionu delatnost za izuzetne zasluge i postignute rezultate u javnim i kulturnim delatnostima.

    Prof. Miletu Poštića – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti muzičke umetnosti.

    Branimira Đokića – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti operske umetnosti.

    Željka Lučića – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti baletske umetnosti.

    Konstantina Eduardoviča Kostjukova – za izuzetne zasluge u radu, dostignuća i ostvarenja u oblasti privrede.

    Radovana Raičevića – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti javnih delatnosti.

    Živadina Jovanovića – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti javnih i humanitarnih delatnosti.

    Mlađena Cicovića – za izuzetne zasluge u oblasti modnog dizajna.

    Vericu Rakočević – za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima,posebno u oblasti muzičke umetnosti.

    Bojana Suđića – za izuzetne zasluge u javnim i kulturnim delatnostima.

    Srebrna medalja za zasluge
    Izdavačko preduzeće Pravoslavna reč Novi Sad – za izuzetne zasluge u kulturnim delatnostima i promociji Republike Srbije u Republici Italiji.

    Gabrijelu Karluči – za izuzetne zasluge i postignute rezultate u javnim delatnostima, posebno u oblasti nauke.

    Doktora Jakšu Vučičevića – za izuzetne zasluge u negovanju i očuvanju srpske kulture i tradicije.

    Sretenski orden trečeg stepena

    Muzej na otvorenom „Staro selo“ Sirogojn – za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u oblasti grafičko-štamparske delatnosti, povodom 125 godina rada.

    Vojnu štampariju (Odlikovanje će biti uručeno na Dan osnivanja Vojne štamparije, 6. maja 2023. godine.)

    Pripadnike Ministarstva odbrane i Vojske Srbije (Odlikovanja će biti uručena na Dan Vojske Srbije, 23. aprila 2023. godine). – za zasluge i izuzetne rezultate pokazane u obavljanju dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti Republike Srbije.

    Zlatna medalja za revnosnu službu
    Potpukovnika Slobodana Čikarića, posthumno za izuzetne zasluge i postignute rezultate u oblasti odbrane i bezbednosti Republike Srbije.

    Zlatna medalja za zasluge
    Nenada Ivančevića, pukovnika.

    Adama Horvata, potpukovnika.

    Biljanu Babić, državnog službenika.

    Srebrna medalja za zasluge
    Vladimira Vukajlovića, pukovnika.

    Gorana Nestorovića, pukovnika.

    Maria Arbutinu, pukovnika.

    Milana Elenkova, pukovnika.

    Nebojšu Cvetkovića, pukovnika.

    Sašu Petrovića, pukovnika.

    Srđana Nikolića, pukovnika.

    Branimira Ignjatovića, potpukovnika.

    Gorana Petrovića, potpukovnika.

    Zorana Sekulića, potpukovnika.

    Ivana Cvetkovića, potpukovnika.

    Radeta Adamovića, potpukovnika.

    Sašu Stankovića, potpukovnika.

    Sašu Puača, potpukovnika.

    Branislava Petrovića, kapetana fregate.

    Dragišu Milenkovića, majora.

    Safeta Hasanovića, majora.

    Slobodana Katančevića, majora.

    Milana Jankovića, zastavnika prve klase.

    Ninoslava Tasića, zastavnika prve klase.

    Radoicu Ristića, zastavnika prve klase.

    Sašu Milosavljevića, zastavnika prve klase.

    Darka Gajića, zastavnika.

    Dobricu Stojkovića, zastavnika.

    Đorđa Jovanovića, starijeg vodnika prve klase.

    Radoša Lazića, starijeg vodnika prve klase.

    Zorana Vasića, vojnog službenika.

    Zdravka Sekulića, vojnog službenika.

    Slobodana Mandića, vojnog službenika.

    Smiljku Letica-Janković, vojnog službenika.

    Za zasluge i izuzetne rezultate pokazane u obavljanju dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti Republike Srbije.

    Zlatna medalja za revnosnu službu
    Dragana Panića, pukovnika.

    Žarka Nešića, pukovnika.

    Predraga Kraljevića, pukovnika.

    Slavka Rakića, pukovnika.

    Vladu Glišića, potpukovnika.

    Zorana Stevanovića, potpukovnika.

    Ivana Radovića, majora.

    Igora Bubala, zastavnika prve klase.

    Srebrna medalja za revnosnu službu
    Željka Senića, pukovnika.

    Milana Kankaraša, pukovnika.

    Milorada Jankovića, pukovnika.

    Predraga Stamenkovića, pukovnika.

    Aleksandra Radojevića, potpukovnika.

    Dalibora Gajića, potpukovnika.

    Dejana Milosavljevića, potpukovnika.

    Dragana Petrovića, potpukovnika.

    Dušana Mandića, potpukovnika.

    Zvonka Piskulića, potpukovnika.

    Zorana Jakšića, potpukovnika.

    Jasmina Dobrijevića, potpukovnika.

    Miroslava Jovanovića, potpukovnika.

    Srboljuba Radojevića, potpukovnika.

    Acu Trifunovića, majora.

    Vukašina Vukovića, majora.

    Danila Milovanovića, majora.

    Zorana Čelara, majora.

    Branka Gligorića, kapetana prve klase.

    Bratislava Đorđevića, kapetana prve klase.

    Dejana Sokolovića, zastavnika prve klase.

    Dragoljuba Bićanina, zastavnika prve klase.

    Krstomira Đukovića, zastavnika prve klase.

    Srđana Vidakovića, zastavnika prve klase.

    Aleksandra Koraća, zastavnika.

    Bojana Vidanovića, zastavnika.

    Veroljuba Jevtića, zastavnika.

    Gorana Ristića, zastavnika.

    Danka Ritana, zastavnika.

    Dobrosava Jovanovića, zastavnika.

    Zlatka Jovanovića, zastavnika.

    Ivana Ćubovića, zastavnika.

    Batrića Filipovića, starijeg vodnika prve klase.

    Zorana Ilića, starijeg vodnika prve klase.

    Milana Đorđevića, starijeg vodnika prve klase.

    Miroslava Pavlovića, starijeg vodnika prve klase.

    Vladimira Cenića, desetara.

    Dejana Božilovića, desetara.

    Desimira Tasića, desetara.

    Aleksandra Goranovića, vojnog službenika.

    Danijelu Radojčić, vojnog službenika.

    Draganu Živulović, vojnog službenika.

    Žunju Stepanović, vojnog službenika.

    Jelenu Mirković Novaković, vojnog službenika.

    Nevenu Tomić, vojnog službenika.

    Radoša Rončevića, vojnog službenika.

    Svetlanu Šćekić, vojnog službenika.

    Antona Nađa, vojnog nameštenika.

    Radoslava Jovina, vojnog nameštenik

  • Bez grijanja više naselja

    Bez grijanja više naselja

    Zbog kvara na magistralnom vrelovodu „Industrija“ obustavljena je isporuka toplotne energije korisnicima u naseljima: Nova varoš, Rosulje, Mjesec, Paprikovac i naselju Krajina.

    Kako su istakli iz preduzeća „Eko toplane“, interventni tim sanira kvar kako bi što prije bio uspostavljen uredan režim isporuke.

    “Molimo korisnike za strpljenje i zahvaljujemo se za razumijevanje”, kazali su oni.

  • Pao sistem Lufthanze, otkazani letovi

    Pao sistem Lufthanze, otkazani letovi

    ​Njemački avioprevoznik Lufthanza saopštio je danas da ta kompanija ima probleme sa kompjuterskim sistemima.

    To je izazvalo haos na aerodromima jer su zbog navedenih problema otkazani mnogi letovi.

    Portparolka Lufthanze je saopštila da je istraga u toku.