VRBAS Media

Autor: INFO

  • Borenović pitao Borela da li je BiH uvela sankcije Rusiji, odgovorio mu Kalabuhov

    Borenović pitao Borela da li je BiH uvela sankcije Rusiji, odgovorio mu Kalabuhov

    Predsjednik PDP-a Branislav Borenović putem Delegacije EU u BiH uputio je pismo visokom predstavniku EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozefu Borelu i izvršnom direktoru Evropske službe za spoljne poslove za Evropu Angelini Ajhorst, u kojem je zatražio precizne informacije da li se BiH pridružila sankcijama EU protiv Rusije i kojim tačno.

    Borenović je istakao da je isto pitanje uputio i Savjetu ministara, saopšteno je iz PDP-a.

    “Kao poslanik u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH već devet mjeseci ne mogu da dobijem odgovor na ovo pitanje od Savjeta ministara”, rekao je Borenović.

    Ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov potvrdio je da se BiH nije pridružila paketu sankcija protiv Rusije.

    “BiH i Srbija su prijateljske zemlje, priče o pridruživanju sankcijama su samo galama, jer nema nikakvih zvaničnih odluka. Ta priča se koristi samo u propagandne svrhe”, rekao je Kalabuhov.

    I predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas u Banjaluci da u BiH, odnosno u Predsjedništvu, Savjetu ministara i parlamentu, formalno i suštinski nema odluke za bilo koju vrstu sankcija prema Rusiji.

    Dodik je podsjetio da je Predsjedništvo BiH nadležno za spoljnu politiku zemlje, što nije teško utvrditi uvidom u Ustav BiH.

    “Zamislite nekoga koga bira narod da se obraća nekom autoritetu u EU i pita da li ima ili nema sankcija. Što to ne pita ruskog ambasadora? Zbog svega ovoga sam podnio krivične prijave protiv nekih ambasadora koji su se neodgovorno saglasili u nekim rezolucijama i u nekim tijelima, iako nisu imali ovlašćenja”, rekao je Dodik.

    On je podsjetio da BiH nije proglašena neprijateljem Rusije samo zato što je politika Srpske bila konstruktivna.

    “Pozivam da rat prestane, nisam za tu vrstu priče, ali ni za nametanje stavova. Nećemo prekinuti odnose sa Rusijom, a želimo najbolje svima. Nas ne zanima stav ambasadora SAD u BiH Majkla Marfija. Ponosni smo na saradnju sa Rusijom, želimo dobru saradnju sa SAD, međutim, uz ove uslove koje diktiraju to nije moguće”, kaže Dodik.

  • MIP nastavlja da sprovodi bošnjačku politiku ignorišući stavove predsjedništva BiH

    MIP nastavlja da sprovodi bošnjačku politiku ignorišući stavove predsjedništva BiH

    U Ministarstvu inostranih poslova u Savjetu ministara očigledno nastavljaju sa starom praskom jednostranog provođenja bošnjačkih političkih stavova i potpunog ignorisanja stavova Predsjedništva BiH koje je isključivo nadležno za vođenje spoljne politike.

    Naglašavaju da u prilog tome govori i činjenica da je 22. februara iz MIP-a upućen dopis Stalnoj misiji BiH pri UN u kojem se od predstavnika BiH pri UN zahtijeva da na 11. hitnom zasijedanju Generalne skupštine UN podrži Prijedlog rezolucije “Principi koji podržavaju sveobuhvatan pravedan i trajan mir u Ukrajini”, te da, u ime BiH, prihvati status kosponzora predmetne rezolucije.

    Spoljna politika BiH nije i ne može biti politika koju zastupa bilo koja politička partija ili pojedinac, kao što je već ustaljena praksa u ovoj zemlji. Samostalno vođenje spoljne politike ujedno je i njegiranje Ustava BiH u kojem je izričito navedeno da je spoljna politika u nadležnosti Predsjedništva BiH, kao i da je BiH sastavljena od dva ravnopravna entiteta i tri konstitutivna naroda i da se samim tim mora poštovati njihova volja.

    Povodom ovog zahtjeva upućenog Stalnoj misiji BiH pri UN, iz Kabineta srpskog člana Predsjedništva BiH upućen je dopis ministru inostranih poslova u Savjetu ministara Elmedinu Konakoviću u kojem se podsjeća da je u skladu sa članom V 3. a] Ustava BiH, Predsjedništvo isključivo nadležno za vođenje spoljne politike BiH.

    • Kako ste se Vašim dopisom od 22. februra 2023. godine oglušili o stav Predsjedništva BiH u vezi sa pridruživanjem i kosponzorstva predmetne Rezolucije, Kabinet srpskog člana Predsjedništva BiH od Ministarstva inostranih poslova zahtijeva da sadržaj svojih instrukcija prema DKP mreži BiH, uključujući i konkretan slučaj, striktno uskladi sa stavovima Predsjedništva – navodi se u dopisu koji je u posjedu RTRS-a.

    U dopisu se ističe da u konkretnom slučaju, u skladu sa rezultatom procedure usaglašavanja u okviru Predsjedništva, jedini formalan stav kojeg predstavnik BiH može iznijeti na 11. hitnom posebnom zasijedanju Generalne skupštine OUN jeste suzdržanost po pitanju pridruživanja Rezoluciji, odnosno odbijanje prihvatanja statusa kosponzora.

    Na osnovu zahtjeva Ministarstva inostranih poslova od 16. februara, dodaje se u dopisu, prema već ustaljenoj proceduri, kabineti tri člana Predsjedništva BiH izjasnili su se po pitanju eventualnog pridruživanja BiH Rezoliciji i prihvatanju statusa njenog kosponzora, na način da nije postignuta saglasnost u okviru Predsjedništva na osnovu čega slijedi da isključivi stav kojeg predstavnik BiH može zvanično iznijeti na 11. posebnom zasijedanju Generalne skupštine OUN jeste suzdržanost po pitanju pridruživanja Rezoluciji, odnosno neprihvatanje statusa kosponzora Rezolucije.

  • Potpisan ugovor o izgradnji dionice auto-puta Brčko-Bijeljina

    Potpisan ugovor o izgradnji dionice auto-puta Brčko-Bijeljina

    U Banjaluci je danas potpisan ugovor o izgradnji 17 kilometara dionice auto-puta Brčko-Bijeljina, ukupne vrijednosti 346 miliona 955 hiljada KM, bez PDV-a.
    Ugovor su u Administrativnom centru Vlade Republike Srpske potpisali vršilac dužnosti direktora “Autoputeva Republike Srpske” Nedeljko Ćorić, vršilac dužnosti direktora za tehničke poslove u “Autoputevima” Slobodan Stanarević i predstavnik konzorcijuma kineskih kompanija Li Gang.

    Potpisivanju su prisustvovali predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik i premijer Radovan Višković, ministara saobraćaja i veza Nedeljko Čubrilović.

    Konzorcijum kompanija čine “Kineska prekomorska inženjerska grupa”, “Kineska grupa za građevinarstvo Tisju” i Kineska banka za izgradnju.

  • Ukrajinci ostaju bez municije? Stoltenberg priznao: Nemamo dovoljno

    Ukrajinci ostaju bez municije? Stoltenberg priznao: Nemamo dovoljno

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg priznao je da postojeća zapadna ponuda municije “nije održiva” na sadašnjem nivou, jer je “potrošnja mnogo veća”.

    On veruje da sukob sada postaje “borba logistike“, tako da saveznici Ukrajine moraju da povećaju proizvodnju.

    “Jedini način da zadržimo našu podršku Ukrajini je da uradimo ono što smo želeli da uradimo sada, a to je da se uključimo u odbrambenu industriju kako bismo bili sigurni da saveznici potpisuju dugoročne ugovore“, dodao je on.

    On je ponovio da će NATO stajati uz Ukrajinu “dok god bude potrebno“.

    “Ne možemo dozvoliti da Putin pobedi u Ukrajini – to će biti tragedija za Ukrajince, ali će biti opasno za nas“, nastavio je on.

    On se osvrnuo i na pitanje da li će Ukrajini biti dozvoljeno da se pridruži odbrambenom vojnom savezu.

    “Stav NATO-a je nepromenjen. Ukrajina će postati članica NATO-a, ali sada je glavni fokus da se osigura da Ukrajina može da prevlada kao suverena, nezavisna nacija u Evropi“, zaključio je on.

  • Počeli pregovori o Ukrajini

    Počeli pregovori o Ukrajini

    U švajcarskoj Ženevi u toku su pregovori o situaciji u Ukrajini, saopštio je švajcarski ministar spoljnih poslova Ignacio Kasis.

    Prema njegovim rečima, ti pregovori se održavaju u atmosferi “maksimalne diskrecije”. On, međutim, nije precizirao detalje razgovora.

    “Uvek nudimo svoje dobre usluge, ali treba videti šta će obe strane, i Rusija i Ukrajina, učiniti s tim. U međunarodnoj Ženevi se održavaju pregovori u najvećom diskrecijom, iako se oni trenutno ne vode na najvišem nivou“, rekao je Injacio Kasis za “Le Temps”, prenosi Sputnjik.

    “Ruski narativ je dobro poznat: ona je saopštila da je Švajcarska izgubila neutralnost, ali je u isto vreme koristi kao neutralnu zemlju”, rekao je Kasis.

    Sutra se inače, navršava tačno godinu dana od početka “specijalne vojne operacije” u UKrajini, kako je ruska strana naziva, dok ostatak sveta to jednostavno zove napad Rusije na Ukrajinu.

    Konačan broj mrtvih i ranjenih nemoguće je trenutno proceniti, kao ni vojne gubitke, budući da je u toku i informacioni rat. U prethoddna dva dana svet je pratio i govor američkog predsednika Džozefa Bajdena koji je iznenada otišao u Kijev, a dan kasnije i u Varšavu, kao i ruskog predsednika Vladimira Putina.

    Iz govora prvog bilo je jasno da Zapad nema nameru da dozvoli Rusiji da u ovom ratu pobedi, a iz govora drugog da Rusija nema nameru da zaustavi rat, za koji kaže da ga uopšte ona nije započela nego da je koristila oružanu silu da ga zaustavi.

    Istovremeno, rat je iscrpeo i one koji pomažu UKrajini pa se sve jasnije čuje da više ne može ni da se postigne da se proizvede toliko municije koliko je UKrajini potrebno.

    Takođe, rat je ostavio i ostavlja velike ekonomske posledice, najviše po evropu koja je zavisila od ruskog gasa, a koga sada nema zbog sankcija koje su Rusiji uvedene.

  • Peking: Amerikanci, nagađate

    Peking: Amerikanci, nagađate

    Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da su tzv. obaveštajne informacije o transferu oružja iz Pekinga u Moskvu, koje SAD žele da objave, nagađanje.

    “Što se tiče takozvanih obaveštajnih podataka, ovo je samo spekulacija i blaćenje Kine”, rekao je portparol ministarstva Vang Venbin na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

    Volstrit džurnal je ranije izvestio da američka vlada razmatra objavljivanje obaveštajnih podataka o Kini koji se odnose na isporuke oružja Rusiji, navodi britanska agencija.

  • Zelenskom je iza kulisa poručeno da postoje granice podrške

    Iako je Bajden u Kijevu obećao nepokolebljivu pomoć Ukrajini, neimenovani američki zvaničnik tvrdi da je iza kulisa rečeno da američki resursi nisu neograničeni.

    “Svi razumeju da se ovaj rat u jednom trenutku mora završiti. I svi bismo želeli da se završi pre nego kasnije”, rekao je taj zvaničnik, prenosi Rojters.

    Džeremi Šapiro, koji je služio u američkom Stejt departmentu za vreme administracije Baraka Obame, rekao je istovremeno, da zvaničnici takođe priznaju da rat rizikuje eskalaciju i da odvlači pažnju od drugih pitanja poput ekonomske i političke trke SAD i Kine.

    Ali sposobnost administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da Kijevu i Moskvi predloži kompromisno rešenje je sputana rizikom da ispadne slaba pred protivnikom poput Rusije, rekao je Šapiro, direktor istraživanja u Evropskom savetu za spoljne odnose.

    Istovremeno, opala je podrška građana SAD kada je reč o slanju pomoći Ukrajini, pa tako sada 58 odsto njih podržava aktuelnu politiku. U aprilu 2022. godine, slanje oružja podržavalo je čak 73 odsto Amerikanaca, pokazuje istraživanje Rojtersa i Ipsosa.

    Agencija navodi da do pada podrške dolazi u teškom trenutku na unutrašnjem planu u SAD, te da bi promena raspoloženja Amerikanaca mogla da onemogući Bajdena da u potpunosti ispuni svoje obećanje o “nepokolebljivoj podršci”.

    A na unutrašnjem planu, Bajden se suočava sa činjenicom da su republikanci preuzeli Predstavnički dom i da su već u sukobu sa demokratama oko podizanja gornje granice duga. Predstavnici Republikanske partije traže smanjenje potrošnje kako bi se smanjio deficit, a u okviru tog zahteva, pojedini republikanci insistiraju na ograničenju pomoći koja se šalje Kijevu, prenosi Raša tudej Balkan.

    Tako bi pitanje slanja pomoći moglo da postane jedna od bitnijih tema u predstojećoj predsedničkoj kampanji, navodi Rojters i ukazuje da je guverner Floride Ron Desantis, za kojeg se očekuje da će se kandidovati na izborima, kritikovao Bajdenovu “politiku blanko čekova” prema Ukrajini.

    Većina republikanaca u Kongresu, koji su žestoki Bajdenovi oponenti, međutim, još podržava slanje pomoći i čak pozivaju Belu kuću da to čini brže.

    Republikanski predsednik Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Majkl Mekol rekao je tokom posete Kijevu da Vašington ide ka tome da Ukrajini pošalje rakete dugog dometa i borbene avione.

    Ipak, ističe Rojters, stranka je podeljena po pitanju Ukrajine. Desničarski republikanci u Predstavničkom domu (njih 11) predložili su usvajanje rezolucije koja podrazumeva ukidanje pomoći ranije, ali im nedostaje neophodna podrška.

    Iz Bele kuće, sa druge strane, makar javno, odbijaju mogućnost da Vašington ograniči slanje pomoći Kijevu. Upitana o slabljenju javne podrške vojnoj pomoći Ukrajini, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Adrijen Votson poručila je da Amerikanci prema ukrajinskoj borbi treba da se odnose kao prema borbi za “slobodu i nezavisnost”.

    “Podrška Amerikanaca Ukrajini ogleda se u snažnoj dvopartijskoj podršci koju je pomoć Ukrajini dobila u oba doma Kongresa”, rekla je Votson.

  • Vidović o inicijativi Naše stranke

    Vidović o inicijativi Naše stranke

    Zamjenik predsjednika Ujedinjene Srpske Siniša Vidović oštro je reagovao na poziv Naše stranke da novi ministar komunikacija i transporta BiH, Edin Forto, ponovo aktuelizuje pitanje tabli sa natpisom “Dobrodošli u Republiku Srpsku”.

    Vi ih niste postavljali pa ih nećete ni skidati. To su znakovi Republike Srpske i ne dirajte našu svetinju. Ako su table sa natpisom najveći problem u BiH, onda smo mi kao država jači od Švajcarske, poručio je Vidović.

    Dodaje da on “lično čeka pored table, koja god da je i na kojem god da je prelazu”, pa ko hoće, kako kaže, neka dođe i pokuša je ukloniti.

    – Imovina Republike Srpske je naša svetinja. Pokretanjem ove priče jasno je da se praksa provokacija nastavlja – zaključio je Vidović.

  • Kovačević: Apsurd u BiH – neizabrani stranac poziva strane sudije da mijenjaju zakon

    Kovačević: Apsurd u BiH – neizabrani stranac poziva strane sudije da mijenjaju zakon

    Po Ustavu BiH stvari su jednostavne, imovina i sve ključne nadležnosti pripadaju Republici Srpskoj i to niko neće moći da ugrozi, rekao je za RTRS delegat SNSD-a u Domu naroda PS BiH Radovan Kovačević, reagujući na poziv Kristijan Šmita prema Ustavnom sudu BiH da reaguje po pitanju imovine Srpske.

    Nikakvi stranci, nikakve strane sudije neće moći to da ugroze. Mi ćemo znati odbraniti interese građana i interese Republike Srpske – rekao je Kovačević.

    Kovačević je naglasio da je u BiH prisutan apsurd.

    • U kakvom apsurdu živimo najbolje ilustruje to da jedan neizabrani stranac bez bilo kakvog legitimiteta govori o vladavini prava na način da poziva strane sudije da ponište zakon koji je usvojila jedna zvanična i ustavna institucija – izjavio je Kovačević.

    Istakao je da su Zakon o nepokretnoj imovini usvojili izabrani demokratski predstavnici naroda i građana.

    Kovačević ističe da je najveća pobjeda rukovodstva Srpske što nije dozvoljeno da se promjeni ni jedna riječ u Ustavu BiH.

    • Ne smijemo zabroaviti da su naša prava da živimo i da budemo svoji na svome. To su nam prvo napali u ratu, pa smo to u ratu odbranili i u Dejtonu potpisali visoko decentralizovanu BiH – zaključio je Kovačević.
  • 100.000 američkih vojnika već je u Evropi

    100.000 američkih vojnika već je u Evropi

    Zajedno sa devet istočnih članica zapadne vojne alijanse, američki predsednik stoji iza obaveza da svi brane napadnutu članicu.

    Nije bilo konkretnih obećanja o povećanju broja vojnika. Ipak, jedna članica se izdvaja.

    Na samitu sa šefovima država i vlada devet istočnih članica Severnoatlanskog pakta u Varšavi, američki predsednik Džozef Bajden ponovio je suštinu svoje poruke sa putovanja u Poljsku i Ukrajinu: „Obaveza Sjedinjenih Američkih Država spram NATO je apsolutno nedvosmislena. Često sam to govorio i reći ću još jednom – član pet je sveta dužnost na koju su se SAD obavezale. Branićemo svaki pedalj teritorije NATO.“

    Član pet ugovora o članstvu u Severnoatlanskom paktu određuje uzajamnu pomoć u slučaju napada. „Ruski napad na Ukrajinu uticao je na bezbednosnu situaciju u čitavom svetu“, rekao je poljski domaćin, predsednik Andžej Duda. Dodao je da se godinu dana od početka ruske agresije žele iznaći načini da se Ukrajini još bolje pomogne, dokle god je neophodno.

    Iza zatvorenih vrata verovatno se razgovaralo i o isporuci aviona F-15 ili dalekometne artiljerije. Konkretne odluke, međutim, nisu objavljene. Ispred hotela u kojem je bio smešten američki predsednik proukrajinski demonstranti su zahtevali: „Dajte sada F-15 Ukrajincima!“

    U Kijevu je ovaj hitan zahtev američki predsednik Bajden čuo iz usta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. Ukrajinski političari i eksperti tvrde i posle Bajdenovog govora u Varšavi, da se bez tog oružja ne može pobediti u ratu.

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg, koji je učestvovao na samitu u Varšavi, rekao je da Zapad mora da proširi svoju podršku Ukrajini. „Godinu dana nakon invazije, Putin ne priprema mir. Naprotiv, on priprema više rata“. Stoltenberg je dodao da se Ukrajini zato mora dati ono što joj je potrebno da bi pobedila.

    B9 zastupa interese istočnog krila

    Posle napada Rusije na Ukrajinu i aneksije Krima 2014, na inicijativu Rumunije i Poljske oformila se grupa od devet država – Grupa devetorice (B9). U njoj su bivše sovjetske republike Estonija, Litvanija i Letonija, kao i bivše članice Varšavskog pakta Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska. Osim Češke i Bugarske, sve te zemlje graniče se s Belorusijom, Ukrajinom ili Rusijom.

    One se osećaju ugrožene ruskom agresijom. Nameravaju da tesno sarađuju u odbrani istočnog krila zapadne vojne alijanse, a podržavaju ih ostale članice NATO.‚

    Osam borbenih grupa na istoku

    Posle napada Rusije na celu Ukrajinu prošle godine, NATO je formirao četiri nove borbene grupe u Slovačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. One su već postojale u baltičkim državama i u Poljskoj – formirane su 2017. zbog napada proruskih grupa na istoku Ukrajine.

    Multinacionalne jedinice s vojnicima iz više država NATO imaju oko hiljadu ljudi, što je snaga jednog bataljona. Borbena sposobnost ili moć odvraćanja tih trupa nije posebno velika. One više simbolizuju obavezu država zapadne vojne alijanse da zajednički brane savezničke teritorije u slučaju da Rusija ili Belorusija napadnu.

    Osim toga NATO organizuje nadzor vazdušnog prostora na istočnoj granici: 30 savezničkih aviona stalno patroliraju nebom. U slučaju opasnosti oni mogu da presretnu protivničke avione.

    NATO je doneo odluku da ojača protivraketnu zaštitu na svom istočnom krilu. Vojni stručnjaci u Briselu kažu da je trenutna odbrana manjkava. Potrebni su dodatni sistemi kao što je Patriot. Osim toga, NATO je premestio dodatne vojne brodove u Crno more, kako bi zaštitio obale Rumunije i Bugarske.

    Ne radi se samo o Poljskoj

    Predsednik Poljske Andžej Duda ocenio je da je susret devet država istočnog krila sa američkim predsednikom i generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom „ekstremno simboličan i veoma važan za sve nas, za čitav region“. Duda je dodao da Bajden nije posetio samo Poljsku.

    „Samit B9 posmatra se i prezentuje kao susret s ukupnom istočnom falangom. Poljska tu deluje samo kao prva među jednakima, ali ne i kao lider grupe“, kaže politikolog Marek Madej s Varšavskog univerziteta. Poljska je najveća zemlja u grupi i ima izrazito nacionalno orijentisanu vladu.

    Više američkih vojnika za Evropu?

    Najviše je američkih vojnika u Poljskoj, tamo je stacionirano 10.000 ljudi. Međutim, to nije stalna, već rotirajuća postava, koja se menja na svakih nekoliko meseci. SAD su na čelu borbene grupe u Poljskoj, oko 3.500 vojnika stalno je stacionirano u toj zemlji. Pripremni glavni štab bi mogao u slučaju potrebe da obezbedi brzo premeštanje većih borbenih jedinica na istok.

    „Poljska je zamislila, a to su predložile i druge članice alijanse, da se u svakoj članici NATO na istoku stacioniraju dodatne trupe koje bi onda imale snagu brigade“, kaže Mihal Baranovski iz američke fondacije Nemački Maršalov fond. Vašington je još na samitu u Madridu leta 2022. pokazao spremnost da u slučaju potreba pošalje dodatne trupe. O tome će se odlučivati na sledećem samitu lidera alijanse jula ove godine u Vilnjusu.

    Pored rukovodećih zadataka u borbenoj grupi u Poljskoj, američke trupe prisutne su u manjem broju u ukupno sedam od osam borbenih grupa. Amerikanci imaju u Evropi 100.000 vojnika. Najveći kontigenti su u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Italiji i Španiji. U kriznim hladnoratovskim periodima bilo ih je četiri puta više.

    Mađarska se izdvaja
    Mađarska nije uskladila korak s drugima. Najmanja borbena grupa NATO u Mađarskoj nema američkih vojnika. Premijer Mađarske Viktor Orban oklevao je prilikom formiranja borbene grupe. On je u zemlju pustio samo vojnike iz Hrvatske.

    Mađarska vlada jedina je među vladama članica NATO koja održava relativno dobre odnose s režimom Vladimira Putina. Mađarska dobija jeftin gas iz Rusije. Ruske firme u Mađarskoj grade jednu nuklearnu elektranu.

    Prošle nedelje je ekstremni nacionalista Viktor Orban u obraćanju naciji rekao da njegova zemlja neće isporučiti oružje Ukrajini i ne oseća se ugroženom od Rusije. „Moramo da se držimo po strani“, rekao je Orban i dodao da Mađarska ne sme dozvoliti da je uvuku u rat. Mađarski premijer je rekao da su u Evropi Mađarska i Vatikan jedini koji imaju takav stav i dodao da je za to kriva Nemačka koja je zauzela konfrontacioni kurs i za sobom povukla ostale članice Evropske unije.

    Iz diplomatskih izvora se saznaje da će mađarski premijer ovih dana još jednom pokušati da blokira novi paket sankcija Evropske unije protiv ruskog agresora. Osim toga, Mađarska je, pored Turske, jedina članica NATO koja još nije ratifikovala pristupanje Švedske i Finske alijansi. Portal „Politiko“ Orbana je nazvao „Putinovim saboterom“ u Evropi.