VRBAS Media

Autor: INFO

  • Koliko oružja su zemlje EU poslale Ukrajini za godinu dana

    Koliko oružja su zemlje EU poslale Ukrajini za godinu dana

    Prvi put u svojoj istoriji Evropska unija (EU) finansirala je oružjem treću zemlju za vojne operacije. Zemlje članice EU su u proteklih godinu dana isporučile Ukrajini različito oružje, municiju, pružili protivvazdušnu odbranu i drugu vojnu opremu.

    Slanje oružja Kijevu na dnevnom redu zemalja članica je od 24. februara 2022. godine, kada je Rusija započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

    EU je prvi put u svojoj istoriji odlučila finansirati nabavku i isporuku oružja i druge vojne opreme. Ugovori EU ne dozvoljavaju Uniji korištenje svog redovnog budžeta za finansiranje vojnih operacija, pa je EU za ove potrebe koristila izvanbudžetski Evropski fond za mir.

    U tom kontekstu, 26. februara isporučena je prva pomoć vrijedna 500 miliona evra. EU je takođe pokrenuo program za obuku 15.000 ukrajinskih vojnika u novembru 2022.

    Iznos vojne pomoći koju je EU do sada pružio Ukrajini u okviru navedenog fonda dostigao je 3,6 milijardi evra. Isporuka vojne opreme je u nadležnosti država članica.

    Iako su zahtjevi Ukrajine za teškim naoružanjem, modernim tenkovima, projektilima dugog dometa i ratnim avionima izazvali stalne rasprave u zemljama EU, mnoge zemlje članice, posebno Njemačka, isporučile su Ukrajini vojnu opremu u roku od godinu dana.

    Njemačka
    Nakon dugih rasprava, Njemačka je konačno odlučila poslati 14 borbenih tenkova Leopard 2 A6 u Ukrajinu, čija bi isporuka trebala biti realizovana do kraja marta.

    Njemačka, koja je prethodno poslala tri sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T SLM i raketni sistem protivvazdušne odbrane PATRIOT, 37 oklopnih protivvazdušnih tenkova GEPARD i njegovih približno 6.000 streljiva, 500 STINGER i 2.700 protivvazdušnih projektila STRELA te haubice 155 mm u okviru zajedničkih projekata sa Holandijom, Danskom i Norveškom.

    Njemačka je takođe poslala municiju za raketne bacače, radare za vazdušni nadzor, rezervne dijelove Mi-24, izviđačke bespilotne letjelice, odbrambene senzore bespilotnih letjelica, ometače signala, prikolice, jedinice za vuču, minolovce i vozila za čišćenje i tenkove, teške i srednje sisteme mostova, oklopna vozila i razna laka i teška vozila.

    Francuska
    Od početka specijalne vojne operacije Francuska je Ukrajini vojno pomogla sa pošiljkama u vrijednosti 550 miliona evra.

    Osim kaciga, zaštitnih prsluka, dvogleda za noćno gledanje i medicinskih pomagala, francuski vojnici obučavali su 400 pripadnika ukrajinske vojske.

    Francuska, koja je poslala oko 100 lakih borbenih tenkova tipa AMX10-RC, stotine protivtenkovskih projektila, uključujući šest topova TRF1 i 18 topova CAESAR, te dva višecjevna bacača raketa tipa LRU, obavezala se poslati stotine protivvazdušnih odbrambenih raketa Mistral te sisteme protivvazdušne odbrane Crotale i Mamba SAMP-T.

    Holandija
    Tokom 2022. godine Holandija je isporučila Ukrajini municiju, opremu i oružje, uključujući 200 raketa Stinger, 50 lansera FIM-92 Stinger, 50 protivtenkovskih granata DM72A1, projektila AMRAAM u vrijednosti od 15 miliona evra i neodređenu količinu projektila Harpoon.

    Holandija, koja je Ukrajini isporučila 90 tenkova T-72 u sklopu 120 miliona evra vrijednog vojnog paketa podrške za teško naoružanje sa SAD i Češkom, najavila je da će najmanje 100 borbenih tenkova Leopard 1 s rezervnim dijelovima biti kupljeno od Njemačku i poslano Ukrajini.

    Takođe je objavljeno da će Ministarstvo odbrane Holandije pridonijeti obuci ukrajinskih vojnika za tenkove Leopard.

    Osim toga, napomenuto je da će Ukrajini biti isporučena dva lansera sistema protivvazdušne odbrane i određeni broj projektila, a 65 holandskih vojnika obučavaće 400 ukrajinskog vojnog osoblja na sistemima protivvazdušne odbrane Patriot.

    Holandija je takođe objavila da razmatra slanje tenkova Leopard 2 u Ukrajinu, a 2,5 milijardi evra iz budžeta za 2023. rezervisano je za Ukrajinu za slanje vojne i humanitarne pomoći.

    Italija
    Od početka specijalne vojne operacije, Italija je isporučila oružje u različitim količina u skladu s pet različitih dekreta koje je usvojio parlament te zemlje tokom 2022.

    Prema informacijama objavljenim u italijanskim medijima, Ukrajini je dodijeljeno 450 miliona evra pomoći s pet zasebnih dekreta. Predstavljene su haubice 155 mm, protivtenkovske rakete MILAN, minobacači 120 mm, različiti mitraljezi i njihovo naoružanje, oklopni transporteri, kamioni i sanitetski pribor, gdje tačan broj nije poznat.

    U januaru je italijanski parlament usvojio 6. dekret kojim se produžuje pomoć u naoružanju Ukrajini za 2023., uključujući sistem protivvazdušne odbrane Samp-T i rakete.

    Španija
    Kada je riječ o Španiji stigli su sistemi protivvazdušne odbrane Hawk i Aspide, topovska municija, zimske vojne uniforme, 22 laka vojna vozila i 30 vozila hitne pomoći.

    Španija je isporučila Ukrajini 6,7 miliona pušaka i pištolja s prigušivačima i optičkim nišanima za njih, 7,2 miliona granata, dimnih kapsula, mina, razornih bombi, torpeda i raketa, 3,7 miliona oklopne opreme, kaciga, zimskih kaputa, te poslala zaštitnu uniformu.

    Iako je i španska vlada najavila da će u Ukrajinu poslati četiri do šest tenkova Leopard, no to se još nije dogodilo.

    Poljska
    Poljska, koja je Ukrajini isporučila 250 tenkova sovjetskog tipa, planira isporučiti Ukrajini i 60 modernih tenkova, uključujući 14 Leoparda 2, u sljedećih mjesec dana, s 1.000 komada municije.

    Poljska je poslala i višecijevne raketne bacače, raketne sisteme zemlja-vazduh, samohodne topničke sisteme, raketne sisteme vazduh-vazduh, izviđačke bespilotne letjelice, prenosne sisteme protivvazdušne odbrane, minobacače i više od 40.000 kaciga.

    Osim protivvazdušnih topova S-60 sa 70.000 komada municije, Poljska je donirala pakete za obuku za 42 borbena vozila pješadije. Osim toga, Poljska nastavlja Ukrajini isporučivati haubice 155 mm KRAB i raznu municiju.

    Prema izjavi poljskog ministra odbrane Mariusza Blaszczaka od 14. februara, Varšava je i dalje jedna od najaktivnijih zemalja donatora u pružanju pomoći Ukrajini, kako u pogledu pomoći stanovništvu, tako i u snabdijevanju vojnom opremom. Iznos vojne podrške pružene Ukrajini procjenjuje se na 2,2 milijarde evra. Osim toga, ukrajinski vojnici se obučavaju u Poljskoj.

    Estonija
    Pošiljke Estonije uključuju desetine haubica od 155 mm i 122 mm i hiljade granata za njih, više od stotinu protivtenkovskih topova Carl Gustaf i više od hijadu patrona.

    U saopštenju od 19. januara navedeno je da će s dodatnih 113 miliona evra Ukrajina dobiti ukupno 370 miliona evra.

    Kao dio pomoći, neodređeni broj haubica FH70 i sedam zaštićenih vozila Alvis 4 takođe je poslan iz Estonije u Ukrajinu.

    Litvanija
    Litvanija je Ukrajini do sada pružila 240 miliona evra vojne podrške. Dopremivši protivavionske topove L70, haubice i dva helikoptera Mi-8, Litvanija je poslala i veliki broj oklopnih vozila, termalnih kamera i dronova.

    Letonija
    Letonija je Ukrajini od početka specijalne vojne operacije pružila oko 370 miliona evra vojne podrške.

    Poznato je da je ta zemlja na početku operacije u Ukrajinu poslala 30 kamiona individualne opreme i zaliha (uključujući borbene kacige, suvu hranu, medicinske uređaje i lijekove).

    Riga je dostavila Kijevu 10 protivvazdušnih topova Stinger, dodatne sistem protivvazdušne odbrane, dva helikoptera M-17, mitraljeze, bespilotne letjelice i rezervne dijelove za haubicu M109. Osim toga, dva helikoptera Mil Mi-8MTV-1 i dva helikoptera Mil Mi-2 poslana su zajedno s topničkim sistemom “M109 Paladin”, čije brojke ranije nisu bile jasne.

    Letonija ove godine planira obučiti oko 2.000 ukrajinskih vojnika u programima koji se kreću od osnovne obuke pješaštva do specijalnih obuka.

    Grčka
    Odmah nakon početka operacije u Ukrajini, Grčka je odlučila poslati vojne zalihe Ukrajini u februaru 2022.

    U saopštenju Kancelarije grčkog premijera 27. februara 2022. navedeno je da je održan sastanak pod predsjedanjem premijera Kirjakosa Mitsotakisa uz učešće grčkog ministra odbrane Nikosa Panajotopoulosa i načelnika Glavnog štaba Konstandinosa Florosa.

    U okviru sastanka, Grčka je, kao odgovor na zahtjev Ukrajine, uz konsultacije sa svojim NATO i EU saveznicima, odlučila poslati vojne zalihe preko Poljske putem dva aviona C-130.

    Nakon pomirenja s Njemačkom, Grčka je u Ukrajinu poslala 20 svojih oklopnih vozila tipa BMP-1.

  • Podignuta optužnica protiv Dalibora Mandića za brutalno ubistvo u Banjaluci

    Podignuta optužnica protiv Dalibora Mandića za brutalno ubistvo u Banjaluci

    Okružno javno tužilaštvo Banjaluka podiglo je optužnicu i predložilo produženje pritvora Daliboru Mandiću (37) kome je na teret stavljeno da je krajem prošle godine ubio jedno lice iz Banjaluke.

    Optužnica je proslijeđena na potvrđivanje sudiji za prethodno saslušanje banjalučkog Okružnog suda, saopšteno je iz Okružnog javnog tužilaštva.

    Banjalučanin Dalibor Mandić osumnjičen je da je 2. decembra prošle godine na Bulevaru srpske vojske u 19.35 časova nožem ubio lice iz Banjaluke čiji su inicijali B.A.

  • Nova tužba banjalučkog Autoprevoza: Od Grada traže 12 miliona maraka

    Nova tužba banjalučkog Autoprevoza: Od Grada traže 12 miliona maraka

    „Autoprevoz“ je tužio Grad Banjaluku tražeći da im se isplati oko 12 miliona maraka za zemljište koje, kažu, Grad bespravno koristi decenijama na atraktivnoj lokaciji Stare autobuske stanice a, koje, prema posljednjoj odluci suda, pripada njima.
    Riječ je o zemljištu na kojoj je izgrađena Vidovdanska ulica, trotoari, park u kojem je spomenik „12 beba“, kao i takozvani „Krašev“ parking na kojem gradska vlast planira praviti Spomenik palim borcima.

    U „Autoprevozu“ za Capital ističu da su ovo parcele u vlasništvu ovog preduzeća, te da je na njima izgrađena infrastruktura iako prethodno nije izvršena eksproprijacija zemljišta.

    „Autoprevoz“ ne želi da preuzme zemljište, već da putem suda prisili Grad da im isplati protivrijednost koju su procijenili na oko 12 miliona maraka.

    Iz Gradske uprave im je odgovoreno tako što je Pravobranilaštvo Republike Srpske na njihovu tužbu izjavilo protivtužbu.

    Podsjetimo, Grad Banjaluka i „Autoprevoz“ su u dugogodišnjim sudskim sporovima oko zemljišta takozvane Stare stanice. Konačnom presudom, ta izuzetno vrijedna i jedina parcela te veličine u užem centru, pripala je „Autoprevozu“.

    Pored tog zemljišta, „Autoprevoz“ polaže pravo i na zemljište gdje je Vidovdanska ulica i Krašov parking.

    Generalni direktor „Autoprevoza“ Sladomir Đurić kazao je da je ovo preduzeće bilo spremno na kompromis sa Gradskom upravom, ali da nisu naišli na spremnost za dogovore.

    „To je potpuno nov predmet, ta tužba nema veze sa tužbom za štetu koja je već podnesena protiv grada 2014. godine. Ovdje samo tražimo da oni isplate naše zemljište i da se to zemljište na taj način uknjiži u vlasništvo grada Banjaluka, doslovno da ga kupe“, istakao je Đurić dodajući da se radi o zemljištu „Autoprevoza“ na kojem je grad izgradio svoju infrastrukturu.

  • Rusi imaju novi plan?

    Rusi imaju novi plan?

    Britansko ministarstvo odbrane objavilo je najnoviji izveštaj svojih vojnih obaveštajnih službenika, u kojem su naveli promenu taktike Rusije od 2014. do danas.

    “Od 2014. godine strateški cilj Rusije u Ukrajini je ostao dosledan – kontrola nad susedom. U periodu od 2014. do 2021. oni su pokušali da ostvare ovaj cilj subverzijom, tinjanjem neobjavljenog rata u Donbasu i pripajanjem Krima“, navodi se u izveštaju.

    “Rusija je 24. februara 2022. prešla na novi pristup i pokrenula veliku invaziju sa ciljem da okupira celu zemlju i zbaci vladu. Do aprila iste godine Rusija je shvatila da je taj plan propao i fokusirala se na širenje svoje vlasti nad južnim regionima Donbasa. Sporo je napredovala sa ogromnim gubicima“, prema britanskim obaveštajnim službama.

    “Poslednjih nedelja Rusija je verovatno ponovo promenila taktiku. Ruska kampanja je sada preventivno usmerena na degradaciju ukrajinske vojske, a ne na osvajanje značajnih tela teritorije”, navodi se u izveštaju.

    “Rusko rukovodstvo verovatno računa na dugoročnu operaciju, gde računa da će prednost Rusije u stanovništvu i resursima pre ili kasnije iscrpiti Ukrajinu“, zaključuju britanski obaveštajci.

  • Formirana tajna grupa; Srbija će biti uvučena u rat sa Rusijom

    Formirana tajna grupa; Srbija će biti uvučena u rat sa Rusijom

    Američki list Njujork tajms navodi da SAD nameravaju da, preko posrednika, nabave granate za Ukrajinu, a među zemljama gde će ih tražiti je i Srbija.

    Osim Srbije, tu su I BiH, kao i Rumunija i Bugarska, navodi taj list, pozivajući se na poverljive izvore. Takođe se ističe da se Ukrajina dugo oslanjala na svoje oružane snage i da se sada muči da nabavi municiju iz sovjetskog doba za svoje oružje.

    Zato moraju da pokušaju da nabave municiju i to upravo u “ruralnim” krajevima istočne Evrope, preneo je pisanje Njujork tajmsa Index.hr.”Godinu dana nakon rata, uprkos prilivu zapadnog oružja, ukrajinska vojska se i dalje oslanja prvenstveno na oružje koje ispaljuje municiju sovjetskog standarda.

    “SAD i njeni saveznici iz NATO-a ne proizvode tu municiju, a nekoliko zemalja van Rusije koje to rade, uglavnom se nalaze u bivšoj sovjetskoj orbiti”, piše list.

    Dalje, navodi se da se zbog toga zemlje Zapada bore da pronađu alternativne izvore i da ulažu milione dolara u zaobilazna rešenja, kojima bi želeli da izbegnu političke posledice i odmazdu Rusije protiv zemalja koje imaju takvu municiju.

    Kao primer, navodi se da je prošle godine predviđen izvoz oružja iz Bugarske porastao i premašio tri milijarde dolara. To je oko pet puta više od prodaje u inostranstvu u 2019., prema procenama bugarske vlade iz podataka prikupljenih u oktobru.

    “Teško da je Bugarske jedina zemlja koja tiho pridonosi ratnim naporima Ukrajine. Luksemburg takođe snabdeva Ukrajinu oružjem češkog porekla. Posrednici s kešom iz SAD-a pretražuju sada fabrike u BiH, Srbiji i Rumuniji u potrazi za granatama. Velika Britanija je formirala tajnu radnu grupu za naoružavanje Ukrajine”, stoji u dokumentu do kojeg je došao Njujork tajms, koji je to i objavio.

  • Isplaćeno 2,45 miliona KM podsticaja

    Isplaćeno 2,45 miliona KM podsticaja

    Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske isplatilo je danas 2.446.475 KM za podsticaje za priplodne junice, za priplodne krmače i nazimice, kao i za tov junadi.

    Isplata je izvršena posredstvom Agencije za agrarna plaćanja.

    Iz resornog Miistarstva istakli su da će o narednoj isplati podsticaja korisnici biti blagovremeno informisani.

  • Vučić: Prosečna plata u Srbiji 718 evra

    Vučić: Prosečna plata u Srbiji 718 evra

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je, prema zvaničnim preliminarnim podacima za decembar, prosječna plata u Srbiji bila skoro 85.000 dinara ili 718 evra, a da je sada i značajno veća zbog povećanja plata od početka godine.

    Vučić je rekao da je prosječna plata u Beogradu iznosila 930 evra.

    Posebno će biti dobri podaci za januar i mart, rekao je Vučić novinarima u Novom Sadu.

    “Zvanični preliminarni podaci za decembar kažu da je prosečna plata u Srbiji bila gotovo 85.000 dinara ili 718 evra, u Beogradu je prosek bio 930 evra, na Vračaru i Starom Gradu višeo od 1.250 evra, na Novom Beogradu i Savskom Vencu više od 1.200 evra, a u Novom Sadu 877 evra, gde će ići na 950 u martu ili maju”, prenio je Vučić.

    Istakao je da je dobra vijest to što je u Novom Sadu plata skočila oko 109 odsto u odnosu na prije 10 godina, odnosno sa 420 na 877 evra.

    “Značajno su skočile plate i u centralnoj Srbiji nije onako kako bismo želeli i od jutros razgovaramo kako dodatno da podignemo podršku i u infrastrukturi i subvencijama i svemu drugom i za kapitalno intenzivne tehnološki napredne projekte”, naveo je Vučić.

  • Završetak brze ceste sprečava birokratija

    Završetak brze ceste sprečava birokratija

    Iako su “Hrvatske ceste”, investitor izgradnje brze ceste koja bi novoizgrađeni most na auto-putu Banjaluka – Gradiška trebalo da poveže s auto-putem Zagreb – Beograd, u januaru potvrdile “Nezavisnim” da su izdale dozvolu, preduzeće “Integral inženjering” most i dalje ne može da koristi za pristup gradilištu, što će dovesti do kašnjenja završetka radova i novog probijanja rokova.

    Podsjećanja radi, zbog nepovoljnih vremenskih uslova prošle godine došlo je do kašnjenja u dinamici radova na ovoj cesti, a “Integral” je uputio molbu “Hrvatskim cestama” i Ministarstvu komunikacija i transporta BiH kao investitorima da im se omogući privremeno korištenje mosta kako bi lakše mogli pristupiti gradilištu i nadoknaditi izgubljeno vrijeme.

    Iako su ovo zatražili još ljetos, do početka godine nije bilo pomaka, a kada im je u januaru izdato rješenje od strane “Hrvatskih cesta”, pojavili su se novi zahtjevi i uslovi.

    U “Integralu” su nam prilikom protekle posjete gradilištu objasnili da kamioni i građevinske mašine moraju ići obilaznim putem da preko graničnog prelaza u Gradišci i starog mosta dostavljaju materijal na gradilište.

    Dio problema su pokušali riješiti tražeći kooperante u Hrvatskoj, ali u blizini nema dovoljno betonjara i drugih preduzeća koja bi mogla pratiti ogromne potrebe za građevinskim materijalom.

    U “Hrvatskim cestama” su nam sada, praktično, rekli da se ništa novo nije desilo od odgovora koji smo dobili u januaru.

    I dalje tvrde da imaju dobru volju da pomognu izvođaču iako to nije ugovorna obaveza, i od “Integrala” traže da preuzme održavanje mosta, budući da će ga on jedini i koristiti.

    “Eventualno korištenje mosta od strane izvođača može biti odobreno isključivo zajedničkom suglasnosti kada izvođač za traženo osigura zadane preduvjete. ‘Hrvatske ceste’ su u stalnoj komunikaciji sa kolegama iz MKT BiH koji su sa svime upoznati. U trenutku ispunjenja svih preduvjeta od strane izvođača nema prepreka da mu se suglasnost izda”, naglašeno je.

    I u MKT-u, sudeći prema odgovoru “Nezavisnim”, imaju dobru volju i želju da se problem riješi, ali problem i dalje ostaje neriješen.

    Oni tvrde da su pokrenuli aktivnosti na određivanju privremenog graničnog prelaza za potrebe gradilišta, za šta je izvođač podnio zahtjev mjesno nadležnoj lokalnoj jedinici Granične policije BiH.

    Sva dalja procedura je, kako tvrde, na Graničnoj policiji BiH i Upravi za indirektno oporezivanje BiH da se uspostavi granični prelaz.

    Ratko Kovačević, portpartol Uprave za indirektno oporezivanje BiH, rekao nam je da je Ministarstvo bezbjednosti izdalo rješenje po kojem su Granična policija i UIO otvorili privremeni granični prelaz na tom mostu.

    “Granična policija BiH treba osigurati svog službenika, a službenik UIO se tamo nalazi. Što se nas tiče, mi smo svoj dio posla obavili”, rekao je Kovačević.

    I prilikom posjete “Nezavisnih” gradilištu prelaz je bio otvoren i hrvatski i bh. službenici su pregledali naše dokumente, međutim problem nije u graničnom prelazu, nego neomogućavanje “Integralu” da most koristi za svoje mašine i kamione.

    Po svemu sudeći, kao što je tada tvrdio Vojin Mitrović, ministar komunikacija i transporta BiH, problem postoji jer se želi povezati pitanje mosta na Svilaju s mostom na Savi.

    Iz toga proističe da su “Integral”, odnosno građani RS koji gravitiraju tom graničnom prelazu “žrtve” odnosa Zagreba, Sarajeva i Banjaluke oko mostova Svilaj i Gradiška, jer će očigledno morati još dugo čekati da preko pomenutog mosta, koji je završen još u julu prošle godine, dođu do Zagreba ili Beograda, iako je RS podržala izgradnju Pelješkog mosta koji je željela Hrvatska.

    U HC-u kažu da su radovi i dalje otežani zbog čestih padavina i visokih vodostaja u kanalima Strug i kanal Nova Sava i da će doći do novih kašnjenja.

    “Probijena je cijela trasa te izveden sloj nasipa, no bez obzira na izvedene radove još uvijek je dio trase poplavljen. U tijeku je izrada donjeg ustroja, pilota, temelja stupišta mostova ‘Kanal Strug’ i ‘Kanal Nova Sava’ te nadvožnjaka ‘Novi Varoš’.

    Zbog spomenutih vremenskih prilika i otežanog izvođenja radova u posljednjim mjesecima očekuje se kako će doći do produljenja ugovorenog roka izvođenja radova”, kažu oni za “Nezavisne”.

  • Kina navodno pregovara sa Rusijom o isporuci dronova-kamikaza

    Kina navodno pregovara sa Rusijom o isporuci dronova-kamikaza

    Prema informacijama do kojih je došao njemački list Der Spiegel, Peking i Moskva navodno pregovaraju o kupovini 100 vojnih dronova, čija bi se isporuka mogla dogoditi već u aprilu ove godine.

    Američki državni sekretar Anthony Blinken odustao je od uobičajenih diplomatskih obraćanja na prošlosedmičnoj minhenskoj sigurnosnoj konferenciji kada je izvijestio o svom sastanku s kineskim ministrom vanjskih poslova Wang Yijem, a umjesto toga je uputio ukor svom kolegi.

    “Veoma smo zabrinuti što Kina razmatra pružanje vojne podrške Rusiji u njenoj agresiji na Ukrajinu”, rekao je Blinken američkoj televiziji NBC. “I jasno sam stavio do znanja da će to imati ozbiljne posljedice po veze između naše dvijje države.”

    Kineski ministar je odmah negirao Blinkenove tvrdnje, ali informacije do kojih je došao Der Spiegel ukazuju da planirana saradnja Pekinga i Moskve ide i dalje nego što je Blinken naveo.

    Prema tim informacijama, ruska vojska je u pregovorima sa kineskim proizvođačem dronova Xi'an Bingo Intelligent Aviation Technology oko masovne proizvodnje kamikaza dronova za Rusiju. Ova otkrića stvaraju novu hitnost u debati o mogućoj kineskoj vojnoj podršci Rusiji.

    Bingo je navodno pristao da proizvede i testira 100 prototipa dronova ZT-180 prije nego što ih isporuči ruskom Ministarstvu odbrane do aprila 2023. Vojni stručnjaci vjeruju da ZT-180 može nositi bojevu glavu od 35 do 50 kilograma težine.

    Izvori njemačkog magazina vjeruju da bi dizajn bespilotne letjelice mogao biti sličan dizajnu iranskog kamikaza drona Shaheed 136.

    Nadalje, Bingo navodno planira isporučiti komponente i znanje u Rusiju kako bi ta zemlja mogla samostalno proizvoditi oko 100 dronova mjesečno.

    Njemački list navodi kako je Kina očigledno već imala planove još prošle godine da ruskoj vojsci pruži mnogo značajniju podršku nego što se ranije znalo. Prema informacijama do kojih je došao Der Spiegel, kompanije pod kontrolom kineske vojske planirale su isporuku zamjenskih dijelova za ruske borbene avione SU-27 i druge modele.

    Njemacki list je u svom izvještaju saznao da su očigledno već napravljeni planovi za falsifikovanje otpremnih dokumenata kako bi dijelovi za vojne avione izgledali kao zamjenski dijelovi za civilno zrakoplovstvo.

    U januaru je holandska državna televizija NOS izvestila da su holandski mikročipovi isporučeni ruskoj namjenskoj industriji preko kineskih kompanija. Prema tom izvještaju, analiza ukrajinskih snaga zaplijenjenog ruskog ofanzivnog oružja poput raketa, helikoptera i dronova ili njihovih ostataka pokazala je da su mikročipovi iz Holandije očigledno ugrađeni u 10 od 27 pregledanih ruskih tipova oružja.

    Mjesecima kruže izveštaji među bezbednosnim zvaničnicima u nekoliko zemalja da kineske kompanije ruskoj strani dostavljaju satelitske snimke borbenih zona u Ukrajini. Kao odgovor, američka vlada je nedavno stavila kinesku satelitsku kompaniju Changsha Tianyi Space Science and Technology Institute na svoju listu sankcija. Washington tvrdi da je slike od te kompanije pribavila ruska grupacija Wagner – privatna plaćenička jedinica ozloglašena po svojoj brutalnosti – kako bi omogućila “borbene operacije u Ukrajini”.

    Vlada u Berlinu također ima informacije koje sugeriraju da Kina također isporučuje komercijalno dostupne dronove ruskim kupcima koji se također mogu koristiti u izviđačke svrhe u sklopu rata u Ukrajini. Vojni zvaničnici ove uređaje nazivaju uređajima s dvostrukom namjenom jer su korisni i u civilnoj i u vojnoj primjeni.

    Prema informacijama do kojih je došao Der Spiegel, dronove ruskim snagama isporučuju uvozno-izvozne kompanije koje kontročiše Kina preko Ujedinjenih Arapskih Emirata. stričnjaci upućeni u analize ovih dogovora kažu da postoje dokazi koji ukazuju na to da su ruske snage zapravo rasporedile takve dronove za izviđanje duž fronta u Ukrajini.

  • Kina suzdržana u glasanju u UN-u o povlačenju ruskih snaga iz Ukrajine

    Kina suzdržana u glasanju u UN-u o povlačenju ruskih snaga iz Ukrajine

    Kina je bila suzdržana dok je UN donio neobvezujuću rezoluciju pozivajući Rusiju da prekine neprijateljstva i povuče se iz Ukrajine.

    Takođe se poziva na prekid sukoba i mir u Ukrajini, prenosi Rojters.

    Sveukupno, 141 zemlja je izrazila podršku rezoluciji. Protiv je bilo sedam — Rusija, Bjelorusija, Sjeverna Koreja, Sirija, Mali, Eritreja i Nikaragva. Takođe, 32 zemlje su bile suzdržane tokom glasanja.

    Nivo podrške bio je sličan uporedivim prethodnim glasovima Generalne skupštine koji se odnose na rusku vojnu operaciju u Ukrajini.

    Rezolucije Generalne skupštine nisu obavezujuće i imaju uglavnom simboličku težinu u Ujedinjenim nacijama. Međutim, za razliku od Savjeta bezbjednosti, Rusija ne može jednostrano staviti veto na njih.

    Ministri spoljnih poslova i diplomate iz više od 75 zemalja obratili su se skupštini tokom dvodnevne debate, a mnogi su pozvali na podršku rezoluciji koja podržava teritorijalni integritet Ukrajine.