VRBAS Media

Autor: INFO

  • Vučić upoznao Erdogana sa stavovima Beograda uoči nastavka dijaloga s Prištinom

    Vučić upoznao Erdogana sa stavovima Beograda uoči nastavka dijaloga s Prištinom

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa predsjednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, koga je upoznao sa stavovima zvaničnog Beograda uoči nastavka dijaloga sa Prištinom.

    Dvojica državnika su se saglasili da je najvažnije održati mir na Zapadnom Balkanu i tim povodom rekli da će, radeći na jačanju srpsko-turskih odnosa, davati i snažan doprinos regionalnoj stabilnosti, saopštila je pres služba predsjednika Srbije.

    Vučić je, u razgovoru s Erdoganom, još jednom izrazio iskreno žaljenje zbog velikog broja žrtava razornih zemljotresa i ponovio spremnost Srbije da pomogne u otklanjanju posljedica prirodne katastrofe, koja je pogodila Tursku.

    Erdogan je zahvalio predsjedniku Vučiću na požrtvovanosti spasilačkih timova iz Srbije, koji su učestvovali u pružanju pomoći stanovnicima pogođenih gradova u Turskoj i na drugoj podršci koja stiže iz naše zemlje.

    Predsjednik Srbije i predsjednik Turske su razgovarali i o aktuelnim globalnim pitanjima.

    Predsjednik Vučić je, povodom rođendana, predsjedniku Erdoganu poželio dobro zdravlje i snagu da vodi zemlju kroz izazove sa kojima se suočava u ovom teškom trenutku, navodi se u saopštenju.

  • Šolc, Makron i Melonijava od Kurtija zatražili obavezno sprovođenje prethodno postigunitih sporazuma

    Šolc, Makron i Melonijava od Kurtija zatražili obavezno sprovođenje prethodno postigunitih sporazuma

    Predsjednik Francuske Emanuel Makron, njemački kancelar Olaf Šolc i premijer Italije Đorđa Meloni u pismu predsjedniku privremene vlade samoproglašenog Kosova Aljbinu Kurtiju zatražili su sprovođenje obaveza preuzetih u dijalogu, uključujući i stvaranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

    Pred sutrašnji sastanak u Briselu Kurtija i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića u Briselu, troje zvaničnika pozdravili su Kurtijevu najavu da prihvata evropski plan o rješenju odnosa Prištine i Beograda, saopšteno je iz kabineta predsjednika Vlade samoproglašenog Kosova.

    – Smatramo da sada postoji hitna potreba da se trasira put napred s ciljem zaključivanja ovog sporazuma i obezbeđivanja njegove implementacije na osnovu teksta na koji ste pristali – ističe se u pismu.

    Makron, Šolc i Meloni su podsjetili da je Evropski savjet u zaključcima od 9. februara izrazio podršku ovom važnom sporazumu i pozvao Beograd i Prištinu da u potpunosti i bezuslovno sprovode obaveze preuzete u dijalogu, uključujući sporazume iz 2013. i 2015. godine.

    – Predstojeći koraci u implementaciji moraju odražavati ovaj politički pristup, obezbjeđujući da se i osnovni sporazum i preostale obaveze iz dijaloga adresiraju na adekvatan način i bez odlaganja – istakla je evropska trojka.

    Makron, Šolc i Melonijeva podvukli su da se raduju što će se o tome razgovarati na sastanku na visokom nivou sutra u Briselu.

    – Računamo na vaše rukovodstvo da će konstruktivno težiti brzom rješavanju i primjeni ovog sporazuma. Uvjereni smo da je to od velikog značaja za opštu dobrobit vaših građana, za miran i prosperitetan razvoj regiona i za unapređenje evropske perspektive vaše zemlje – navodi se u pismu.

  • Višković: Socijalna karta do kraja juna

    Višković: Socijalna karta do kraja juna

    Premijer Republike Srpske Radovan Višković istakao je značaj izrade socijalne karte, koja je jedan od prioriteta Vlade Srpske, navodeći da se očekuje da će ona biti završena do kraja juna.

    Višković je rekao da je donosiocima odluka izuzetno bitno da na jednom mjestu imaju evidentirane sve ljude kojima je potrebna pomoć institucija.

    “Socijalna karta je značajna iz više razloga, a jedan od njih je to što, na primjer, danas određena davanja prema nekoj kategoriji društva realizuje ministarstvo, Vlada Srpske, grad, opština, nevladin sektor, a pritom niko nema podatke o tome da li je možda jedan čovjek dobio pomoć od svih tih institucija, dok neko drugi nije dobio ni od koga”, naveo je Višković.

    Podsjetivši da je Vlada Srpske protekle sedmice usvojila odluku o jednokratnoj pomoći EU za energetski ugrožene korisnike, Višković je ukazao da bi, ukoliko bi Republika Srpska danas imala izrađenu socijalnu kartu, tačno znalo ime i prezime svih tih korisnika.

    “Mislim da će ovom odlukom biti obuhvaćeno između 50.000 i 60.000 građana Srpske, a važno je napomenuti da ta pomoć ide po domaćinstvu, a ne pojedincu”, rekao je Višković za portal “Banjaluka.net”.

    Višković je podsjetio da je u januaru formiran tim za izradu socijalne karte na čijem je čelu ministar zdravlja i socijalne zaštite Srpske Alen Šeranić.

    Prema Viškovićevim riječima, u prethodnom periodu razgovarano je sa predstavnicima Svjetske banke od kojih će Vlada Srpske na raspolaganje dobiti dva eksperta iz oblasti informacionih tehnologija, koji će svojim znanjem i iskustvom pomoći u izradi socijalne karte.

    Iz Vlade Srpske ranije je saopšteno da je cilj uspostavljanje socijalne karte kao jedinstvenog registra koji bi trebalo da sadrži podatke o socijalno-ekonomskom statusu lica korisnika prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite.

  • Broj žrtava brodoloma migranata u Italiji porastao na 43

    Broj žrtava brodoloma migranata u Italiji porastao na 43

    Bilans stradalih u nesreći migranata kod obala Italije porastao je na 43, dok je preživelo njih 80, saopštila je Obalska straža.

    Od preživjelih 21 migrant je smješten u bolnicu. Pojedini preživjeli ispričali su da ih je na brodu koji je doživeo udes bilo oko 180, a drugi navode da ih je bilo 250. Ansa navodi da utvrđivanje broja migranata na brodu otežava to što ne govore engleski.

    Italijanska premijerka Đorđa Meloni izrazila je “duboko žaljenje” zbog nesreće u kojoj je stradalo više od 40 migranata kod obala Italije.

    Ona je istovremeno obećala da će zaustaviti migracije preko mora kako bi se spriječile nove tragedije, prenosi Rojters.

    “Premijerka Meloni izražava duboku tugu zbog gubitka mnogih ljudskih života koji su prekinuti krivicom trgovaca ljudima”, navodi se u saopštenju iz njenog kabineta.

    “Vlada je posvećena sprečavanju prelazaka migranata i tragedija koje zbog toga nastaju, i nastaviće tako da čini, prvenstveno zahtevajući maksimalnu saradnju od zemalja iz kojih migranti polaze i odakle potiču”, dodaje se u saopštenju.

  • Zaharova: Švajcarska odustala od neutralnosti

    Zaharova: Švajcarska odustala od neutralnosti

    Švajcarska je odustala od svoje tradicionalne neutralnosti i odabrala da podrži ukrajinske neonaciste, rekla je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Uprkos politici neutralnosti u više od dva vijeka, poslije početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, Bern je odustao od svoje tradicionalne neutralnosti i odabrao da podrži kijevski neonacistički režim”, napisala je Zaharova na “Telegramu”, prenosi Srna.

    Ona je ukazala na odluku Švajcarske da se pridruži sankcijama EU protiv Moskve i zvaničnoj osudi akcija Rusije, uključujući stavove iznesene u međunarodnim organizacijama, kao i blokiranje ruske imovine, prenio je TASS.

    Zaharova je rekla da je Bern inicirao novi paket finansijske pomoći Ukrajini i Moldaviji od 140 miliona franaka.

  • Dodik: Zatvoriti OHR i vratiti se na poštovanje Ustava BiH

    Dodik: Zatvoriti OHR i vratiti se na poštovanje Ustava BiH

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je Srni da je krajnje vrijeme da OHR bude zatvoren i da treba odbaciti sve što je visoki predstavnik ikada uradio i vratiti se na vladavinu prava i poštovanje Ustava BiH.

    Dodik je istakao da u BiH nema visokog predstavnika, da je to još jedna od izvrnutih stvari u zemlji koja ne može da nađe svoj način postojanja ni više decenija od potpisivanja Dejtonskog sporazuma.

    On je dodao da najveći nered ipak unosi onaj koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik, koga nije imenovao Savjet bezbjednosti UN, niti potpisnice Aneksa 10.

    “Sva priča Zapada o tome kako se radi o vladavini prava pada u vodu na ovom primjeru koji je bespravno nasilje koje čini Zapad uvjeren da samo mjera najgoreg za nas ovdje postoji kao optimalno stanje stvari”, dodao je Dodik.

    Dodik je naveo da je stanje sa aktuelnim koji sebe naziva visokim predstavnikom opisano u tekstu “Frankfurter algemajne cajtunga”, koji potvrđuje sve ono što u Srpskoj godinama ponavljaju, a to je da se radi o kolonijalnoj upravi, da je to kolonizator koji ima ovlaštenja koja nigdje nisu propisana.

    “Da stvar bude još gora, u tom članku se ne pominje Evropa koja sebe vidi kao pravnu tekovinu tradicije i iskustva, daje BiH status kandidata sa visokim predstavnikom. Gotovo apsurd do apsurda”, dodao je on.

    Dodik je napomenuo da na kraju teksta “Frankfurter algemajne cajtunga” novinar veoma jasno govori o tome da je funkcija visokog predstavnika veoma dobro plaćena.

    “Koliko ja znam, 24.000 evra mjesečno, bez poreza ni ovdje, ni tamo odakle dolazi, sa dodatnim putnim troškovima, dodatnim osiguranjem za nesiguran život na nesigurnoj teritoriji. Kad skupite sve i pravo da mu je plaćeno da odlazi u svoje mjesto stanovanja, to je oko 40.000 evra mjesečno i što je najgore sve su to prepisuje kao pomoć nama u BiH”, dodao je Dodik.

    Dodik je rekao da je to jedno političko praznovjerje, ljudsko ludilo, te da je gotovo nemoguće razumjeti šta je cilj svega toga i zašto od BiH prave takvu vrstu priče.

    “S druge strane, mislim da je krajnje vrijeme da se OHR zatvori. Ne postoji OHR, postoji osoblje visokog predstavnika koje je on pretvorio u snažnu kancelariju još za vrijeme Pedija Ešdauna koja je imala tada 750 ljudi koji su nametali rješenja i nametnuli više od 280 zakona u BiH, tvrdeći da je to demokratski potrebno i da je to demokratski model ponašanja”, naveo je Dodik.

    On je naglasio da je u svemu tome apsolutno jasno da visoki predstavnik nije imao nikakva prava da nametne zakone.

    Dodik je rekao da takozvani Savjet za sprovođenje mira /PIK/ ne postoji u Dejtonskom sporazumu i da nije tijelo koje može da propisuje bilo šta, pa ni da širi ovlaštenja visoki predstavnika.

    “Visoki predstavnik je strana potpisnica Aneksa 10. On se lažno predstavlja kao predstavnik međunarodne zajednice, on to nije. On nije uveden odlukama međunarodne zajednice, nego Aneksom 10. I sve su to apsurd do apsurda koji ovdje nekako preživljavaju u lažnoj namjeri da opet taj koji je lažan nametne lažne zakone”, rekao je Dodik i dodao da je to neodrživo.

    On je naveo da PIK nije ovlašten da visokom predstavniku daje ovlaštenja i da je to “blef koji živi protivustavno već 24-25 godina”.

    “I mi sada ovde treba da aplaudiramo tim njihovim blefovima. Ako se tome suprotstavite, onda prolazite veoma loše, onda vas kažnjavaju i uvode sankcije i mnogo čega drugog”, naveo je Dodik.

    On kaže da je dosljednost pravu naroda u Republici Srpskoj na status koji ima Dejtonskim sporazumom stvar odnosa ne samo prema Srpskoj i srpskom narodu, nego i odnosa prema budućnosti i odnosa koji treba da izgradi njen pravi status.

    “Mi treba da odbacimo sve što je visoki predstavnik ikada uradio i da se vratimo na vladavinu prava, na poštovanje Ustava BiH. Treba da odbacimo sve ono što su ikada uzeli Republici Srpskoj na ovaj ili onaj način, a u suštini nasiljem, ovakvim ili onakvim, i političkom nesaglašnošću i mehanizmima koji su predviđeni da se mijenjaju ustavne pozicije koje nisu poštovane, nego su nametane”, rekao je Dodik.

    On je ukazao da je visoki predstavnik u BiH nametao zakone, a onda je tražio da se to usvoji, a sada kada više ne može da prođe taj blef onda korisite Ustavni sud.

    “Dovode nam opet Nijemce da oni nama govore kako treba i šta treba da se uređuje”, rekao je Dodik.

    Prema njegovim riječima, kada izvršite uvid u Ustav, onda vidite da je to sve antiustavno, da nema nikakvo uporišta u Ustavu, ali oni to guraju do kraja očigledno u želji da naprave unitarnu BiH.

    “Ovo je najbolji put da BiH jednog dana i ne bude, bez obzira šta oni od toga i tako smatrali. Nemoguće je pristati da se Ustavni sud ponaša inkvizicijski, kriminalno, protivustavno, tamo nekoliko ljudi sjedi da bi oni navodno kreirali svoj liberalni pristup u svijetu”, istakao je Dodik.

    On je naveo da je njihova uloga isključivo da se upute u tekst Ustava, da vide da li ima jasna rečenica koja ukazuje na to da je nešto u redu ili nešto nije u redu.

    “Međutim, oni kreiraju, pišu Ustav i nastavljaju tu sramotnu praksu visokog predstavnika. A ambasadori iz SAD, Evrope, Britanije dure se i dižu noseve kad im nešto prigovoriš na tu temu. Živimo gotovo isti život već 20 godina”, rekao je Dodik.

    Prema njegovim riječima, oni očigledno računaju da njihovo istrajavanje u gluposti može da riješi pitanje BiH koje je nametnuto.

    “Ova BiH je nametnuta, ova BiH ne pripada nama, ova BiH ne pripada Dejtonu. Nama pripada dejtonska BiH, a ne američka ili britanska ili evropska volja njihovih ambasadora, a pogotovo njihovih visokih predstavnika i njihovih sudija u Ustavnom sudu”, istakao je Dodik.

  • Zelenski: Vratićemo Krim, to je naša zemlja

    Zelenski: Vratićemo Krim, to je naša zemlja

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski poručio je danas da će Ukrajina vratiti Krim koji je Rusija anektirala 2014. godine.

    “Prije devet godina počela je ruska agresija na Krim. Povratkom Krima vratićemo mir. To je naša zemlja. Naš narod. Naša istorija”, napisao je Zelenski na Twitteru.

    On je, takođe, naveo da će u sve dijelove Ukrajine biti vraćena zastava njegove zemlje.

    Predsjednik Ukrajine je 2020. godine proglasio 26. februar “Danom otpora ruskoj okupaciji Krima”.

  • Poginula dva mladića u stravičnoj nesreći

    Poginula dva mladića u stravičnoj nesreći

    Teška saobraćajna nesreća se dogodila u noći sa subote na nedjelju na putu između Tolise i Buka, kod Orašja u kojoj su stradala dva mladića, javljaju federalni mediji.

    Kako je objavio “Radio Orašje”, stradali su Davor Delić i Antonio Kopić.

    Obojica si imali 23 godine.

    “Dana 26.02.2023. godine oko 02.55 sati PS Orašje je zaprimila prijavu saobraćajne nesreće koja se dogodila na Regionalnoj cesti R-464 na lokaciji Gradišta, u kojoj ima povrijeđenih osoba. Na mjesto događaja upućena je patrola saobraćajne policije PU Orašje koja je potvrdila navode prijave i utvrdila da su u nesreći učestvovali jedno privatno i dva teretna vozila. U nesreći su vozač i suvozač u putničkom vozilu smrtno stradali. Na mjestu događaja je izvršen uviđaj, te su poduzete druge mjere i radnje u skladu sa zakonom”, navodi se u izvještaju MUP-a.

    Od mladića su se oprostili iz njihovog lokalnog kluba NK 19. Srpanj Oštra Luka.

  • Stevandić: BiH nema neprijatelja zahvaljujući Srpskoj

    Stevandić: BiH nema neprijatelja zahvaljujući Srpskoj

    Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić rekao je za Srnu da je Republika Srpska ostala u okviru neutralnosti i da su zlonamjerne tvrdnje onih koji spornom ocjenjuju zvaničnu posjetu delegacije parlamenta Srpske institucijama Ruske Federacije.

    “Kada je riječ o negativnim komentarima iz Federacije BiH i pojedinaca iz zajedničkh institucija trebalo bi da pogledaju izjavu Valentine Matvijenko /predsjednika Savjeta Federacije Federalne skuštine Rusije/ koja je rekla da zahvaljujući Republici Srpskoj, BiH nije postala neprijateljska zemlja na spisku Ruske Federacije”, naglasio je Stevandić.

    Predsjednik Narodne skupštine rekao je da nije bilo potrebe za izmjenom neutralnog stava Republike Srpske, te naveo da se možda i u Rusiji nekome ne sviđa put ka EU, ali da to niko u Moskvi nije prigovorio.

    “Isto tako, mi ne prihvatamo prigovore druge strane radi čuvanja dobrih odnosa sa Rusijom. Problem je što se u BiH tretira neutralnost kao naginjanje na rusku stranu, što predstavlja jednu vrstu licemjerja i pokušaja da se ovdje uvede dodatna nestabilnost i da se mi ovdje svađamo”, istakao je Stevandić.

    On je rekao da nisu dobronamjerni oni koji negativno komentarišu posjetu delegacije Narodne skupštine Ruskoj Federaciji, prvenstveno jer je javnost upoznata sa svim aktivnostima u Moskvi, o čemu će, kako je naveo Stevandić, uskoro govoriti i na konferenciji za novinare.

    Stevandić je predvodio delegaciju Narodne skupštine Republike Srpske koja je prošle sedmice boravila u zvaničnoj posjeti Moskvi, gdje je razgovarala sa ruskim zvaničnicima.

  • Predviđali su propast, ali Rusija ipak odoljeva

    Predviđali su propast, ali Rusija ipak odoljeva

    Propast se predviđala, ali se nije desila.

    Stručnjaci kažu da je pad ruskog BDP mnogo manji od prognoziranog, a da su vlasti u Moskvi povukle dobre poteze da spreče ekonomski kolaps pod zapadnim sankcijama, piše DW.

    Zapadne sankcije protiv Rusije isprva su izgledale kao moćno oružje – vrednost rublje pala je u bezdan, ruska centralna banka je udvostručila kamatnu stopu jer je izgledalo da se ide ka hiperinflaciji, moskovska berza je zatvorena u strahu od kraha.

    Kris Vefer je 25 godina radio u Rusiji kao savetnik za investicije i svedoči da su tamošnji privrednici bili uplašeni. Niz firmi je napustio Rusiju.

    “Bilo je nagađanja da će gubici u trgovini i logistici prerađivačke industrije neminovno biti veliki i dovesti do otpuštanja radnika. U to doba sam i ja bio veoma pesimističan kad je reč o prognozama ekonomskog rasta za 2022”, kaže Vefer.

    Ali, kako dodaje, stanje se “brzo popravilo i moglo se videti da se najgora predviđanja neće ostvariti”.

    Nikad više prihoda od energenata
    Pogotovo na Zapadu su se čule procene da će sankcije slomiti rusku ekonomiju. Neki stručnjaci su najavljivali pad BDP od barem 15 odsto. Ali, iako je Kremlj sprečio da prošle godine budu objavljeni neki bitni ekonomski pokazatelji, jasno je da velikog sloma nije bilo.

    Sada stručnjaci – a to je mišljenje i Svetske banke i MMF-a, računaju da je ruski BDP u prvoj godini rata pao tek za tri do četiri odsto.

    Prvi razlog otpornosti ruske ekonomije je ogroman novac od prodaje nafte i gasa. Ne samo od većeg izvoza Indiji ili Kini, nego i od prodaje Zapadu: ni tamo nisu preko noći mogli da nađu alternative.

    Štaviše, mogla bi biti istinita tvrdnja ruske centralne banke iz ovog februara da je postignuta rekordna dobit i porast od 211 milijardi evra već i zbog porasta cena energenata.

    “Rusima je ta ogromna dobit praktično pala s neba jer Zapad ne samo da je i dalje kupovao u Rusiji, nego je kupovao čak i više kako bi napunio skladišta”, kaže Vefert.

    “Tako je u Rusiji bilo moguće da se i dalje podržavaju ključni sektori industrije i obezbede radna mesta. Da se, povrh toga, snose troškovi rata i ostane novca za socijalne programe. Načelno, održana je ekonomska i socijalna stabilnost”, kaže ovaj stručnjak.

    Ratna ekonomija ima svoja pravila
    U igri je ratna ekonomija: nezaposlenost ne raste zbog velikog broja radno sposobnih koji su mobilisani – ili su pobegli od mobilizacije. Vojna industrija ima problema s proizvodima visoke tehnologije, ali mnogo toga u vojnom arsenalu – od municije pa do vojničkih čizmi – nema veze s nedostatkom čipova.

    Rusija je pak još daleko od toga da bude samodovoljna. To se, između redova može naći čak i među vestima državne agencije TASS kad na primer ponosno najavljuje da će Rusija već za nekoliko godina biti nezavisna od uvoza mlečnih proizvoda.

    Odlika ratne ekonomije je da najteže pogađa srednji stalež, obrazovano i urbano stanovništvo, ali predsedniku Vladimiru Putinu je taj segment građana Rusije ionako uvek bio najviše sumnjiv i tamo je imao najmanje podrške za priče o obnovi ruskog carstva.

    Vefer podseća da nisu ni izbliza sve zapadne firme otišle iz Rusije: jeste MekDonalds koji je morao da čuva imidž među potrošačima na Zapadu, ali “upravo firme koje su ekonomski važne jer plaćaju velike poreze ili zapošljavaju mnogo ljudi, one su mnogo, mnogo suzdržanije u odluci da napuste Rusiju”.

    Pretnja sankcijama je uvek bolja od sankcija
    Problem su i same ekonomske sankcije. Tu je Zapad lake ruke kod proglašavanja, bila to Miloševićeva Srbija, Irak Sadama Huseina, pa do Irana, Sirije ili sad Rusije.

    Ekonomistkinja univerziteta Harvard, Aleksandra Vakro kaže da sankcije gotovo nikad ne ispunjavaju očekivanja: “Činjenica je da su sankcije najefikasnije neposredno nakon što su proglašene”.

    “Mnogo je veća korist od pretnje sankcijama”, dodaje ona. “Agresor će tada još razmišljati. U toj fazi sankcije možda nešto mogu postići. Ali čim je ruska vojska krenula u osvajanje, više nema poluga da sankcije deluju”.

    Vakro kaže da je ruska centralna banka povukla dobre poteze kako bi sprečila krizu. A sankcije se uvek, baš kao i ovaj put, potkopavaju indirektnim uvozom preko trećih zemalja. Čak i proizvodi visoke tehnologije su ruskoj industriji doduše skuplji, ali im mnogo toga stiže preko Kine, Indije ili Turske.

    Kineska igra mačke i miša s Putinom
    Posebno kad je reč o Kini, profesorka s Harvarda smatra da je ona veliki dobitnik u ovoj igri. To u dobroj meri objašnjava i politiku Pekinga od početka ruskog napada na Ukrajinu:

    “Kinu uopšte ne zanima Rusija kao tržište: izvoz u tu zemlju čini tek tri odsto spoljne trgovine Kine. Ali zna da Kremlju Kina postaje sve važnija. A to je dobro za nas: jer kad Peking kaže Putinu ‘ne smeš koristiti atomsko oružje u ratu u Ukrajini’, onda on to niti ne čini i Putin stvarno mora da sluša”, misli Vakro.

    Šta će biti s ekonomijom Rusije u ovoj godini? Vefer je tu oprezan, ali misli da je “veliko pitanje koliko će Rusija zaraditi od nafte i gasa ove godine. Sasvim sigurno bitno manje od onoga što je zaradila 2022.”

    Jer Indija i Kina žele rusku naftu i gas i razmena s tim zemljama cveta, ali kod fosilnih goriva je to ispod cene koju bi platili zapadni potrošači.

    Prognoze su različite, MMF najavljuje čak rast ruske ekonomije od 0,3 odsto, drugi smatraju da će uslediti pad o dva odsto.

    Na duži rok, ratna ekonomija ne može da nadomesti gubitke – jer treba slati novac područjima u ratu od kojih nema nikakvih prihoda. S vremenom zna da poraste osiromašenje i političko nezadovoljstvo građana.

    Kako je nedavno rekao šef evropske diplomatije Žozep Borelj, sankcije su poput otrova arsena: smrtonosno oružje kojem treba vremena da deluje.

    No, glavno pitanje i dalje ostaje bez odgovora – koliki su gubici u ljudstvu, reputaciji i ekonomiji dovoljni da Putin sedne za pregovarački sto, spreman na ustupke?