Nastojanja Evropske unije da zatvori zakonske rupe zbog kojih ruska nafta i dalje ulazi u EU, naišla su na veliko odobravanje zemalja članica.
To su potvrdili zvaničnici i diplomate za list Politiko, prenosi Jutarnji list.
Predstavnici 27 zemalja članica su se sastali kako bi razgovarali o tehničkim aspektima 11. paketa sankcija koji se priprema protiv Rusije.
Tri zvaničnika upoznata s događanjima na sastanku kažu kako se trenutno niko ne protivi jačanju postojećeg energetskog embarga – čak ni one zemlje za koje se veruje da imaju koristi od neprijavljenog uvoza ruske sirove nafte.
“Naravno, ovaj paket se razlikuje od ostalih jer je usredsređen na slučajeve zaobilaženja zakona i imaće drugačiji učinak, pa ćemo pažljivo razmotriti sve predloge”, rekao je diplomata iz zemlje suočene s pritiskom da smanji svoju energetsku povezanost s Rusijom. “Ali mi sprovođenje ne vidimo kao veliki problem – nemamo crvenih linija u vezi s tim”.
U nacrtu predloga Evropske komisije o novom paketu sankcija, stoji da bi se brodovima koji tajno prevoze rusku naftu iz luka EU zabranila plovidba. To je usmereno na takozvanu “flotu u senci” zastarelih tankera koji prevoze rusku sirovu naftu otkako je EU zabranio uvoz ruske nafte i naftnih proizvoda i otkako je grupa G7 ograničila cene.
Rusija nema dovoljno brodova za prevoz, pa je prisiljena da koristi tankere trećih zemalja kako bi prevezla svoju naftu. Smatra se da je velik deo te flote u grčkom vlasništvu, pokazala je analiza S&P Globala. Neki brodovi isključuju svoje transpondere i GPS uređaje kako ne bi bili otkriveni, navodi se u nacrtu sankcija.
“S obzirom na naglo povećanje broja pokušaja prevara i s tim povezanih ekoloških rizika stranih brodova koji zaobilaze restrikcije EU i prevoze rusku sirovu naftu i naftne proizvode, novim merama bi se zabranio pristup lukama i dokovima Unije onim brodovima za koje se sumnja ili je utvrđeno da krše zabranu uvoza ruske sirove nafte i naftnih proizvoda pomorskim prometom u Uniju i ograničenje cena koje je dogovoreno na sastanku G7”, navodi se u nacrtu.
Dodaje se da bi se iste kazne primenjivale na brodove koji isključe svoje transpondere i GPS uređaje.
Nije verovatno da će to pooštravanje mera prouzrokovati veliku svađu, rekao je visoki zvaničnik Komisije koji je želeo da ostane anoniman.
“Mislim da mediji vole da pišu o svađama i napetostima, ali naš je uspeh u jedinstvu, a očuvanje tog jedinstva za spoljni svet je vrlo važno”, rekao je zvaničnik.
Mere vezane uz naftu su deo šireg paketa sankcija koje će verovatno biti usmerene na treće zemlje koje i dalje trguju s Rusijom, uključujući Kinu i Iran, a tu je i aneks kojim se prozivaju određene zemlje i proizvodi. Sve se to radi kako bi se osiguralo da ranije uvedene sankcije zaista imaju uticaj na rusku ekonomiju i da ometaju sposobnost Kremlja da vodi rat u Ukrajini.
Iako se zasad niko ne protivi pooštravanju sankcija za naftu, pravi test će doći kada pojedinačne zemlje zaista budu morale i da sporvedu te mere, rekao je Džordž Vološin, globalni stručnjak u Udruženju sertifikovanih stručnjaka za borbu protiv pranja novca.
“Sprovođenje mera dosad je u celoj EU bilo prilično ograničeno”, rekao je i dodao da će “uobičajeni sumnjivci – tačnije mediteranske zemlje”, morati da učine više nego samo da prihvate pravila u Briselu. Po povratku kući moraće “zaista da osiguraju da nafta ne pristiže, a novac ne odlazi iz njihovih zemalja”.
