VRBAS Media

Autor: INFO

  • U Novom Gradu redovne mjere zaštite od poplava; Slijedi procjena štete

    U Novom Gradu redovne mjere zaštite od poplava; Slijedi procjena štete

    U Opštini Novi Grad ukinuta je vanredna situacija koja je bila proglašena zbog poplava koje su nastale usljed obilnih padavina. Načelnik Miroslav Drljača rekao je da su sada na snazi redovne mjere zaštite od poplava.

    Istakao je da se voda se povukla za 89 cenimetara.

    • Nismo imali posebnih akcija na terenu tokom noći – rekao je Drljača u našem Јutarnjem programu.

    Naveo je da imaju 166 prijava za oštećena koja su nastala zbog poplava.

    • Najteža su oštećena ulazak vode u stambene prostore, ukupno 61 prijava – naveo je Drljača.

    Istakao je da imaju 25 prijava za klizišta.

    • Ne mislimo da su ovo konačni brojevi. Sada slijedi procjena štete – zaključio je Drljača.
  • Una se povlači; Centar Kostajnice odbranjen od poplava

    Una se povlači; Centar Kostajnice odbranjen od poplava

    Una se počela povlačiti i uspjeli smo da sačuvamo centar Kostajnice od poplave, izjavio je načelnik oštine Kostajnica Nikola Јanjetović, gostujući u Јutarnjem programu RTRS.

    Јanjetović je rekao da je noć protekla radno.

    • Sad nam je plan da izbacimo vodu iz poplavljenih kuća, da se one očiste, dezinfikuju i obezbijede. Imamo dovoljno pumpi na terenu – poručio je Јanjetović.

    On je napomenuo da je potrebno u budućnosti raditi na projektu i napraviti barijeru kako bi se Kostajnica odbranila od poplava.

  • Postoji mogućnost poremećaja u normalnom vodosnabdijevanju Banjaluke

    Postoji mogućnost poremećaja u normalnom vodosnabdijevanju Banjaluke

    U toku prethodnog dana vodosnabdijevanje grada bilo je uredno, a ista situacija se očekuje i danas, saopšteno je iz Vodovoda a.d. Banjaluka.

    Zbog loših vremenskih uslova kao i ekstremno velikih mutnoća, vodosnabdijevanje grada se odvija u jako teškim i otežanim uslovima rada gdje uvijek postoji mogućnost poremećaja u normalnom vodosnabdijevanju grada, navodi se u saopštenju.

    Takvo stanje se očekuje sve do normalizacije vremenskih uslova i povlačenja rijeke Vrbas u svoje korito.

    Ekipe sektora Održavanje danas će raditi na pregledu i otklanjanju kvarova na vodovodnoj mreži.

    Kvalitet proizvedene vode zadovoljava odredbe Pravilnika o higijenskoj ispravnosti vode za piće.

  • Studenti ETF-a iz Banjaluke izradili prvi čip u BiH

    Studenti ETF-a iz Banjaluke izradili prvi čip u BiH

    Prvi čip u BiH, koji su izradili studenti Elektrotehničkog fakulteta (ETF) u Banjaluci, predstavljen je danas nakon nekoliko godina rada na ovom projektu, a iako nije rađen u komercijalne svrhe, njegova cijena na tržištu bi iznosila i do 30.000 evra.
    Aleksandar Pajkanović, docent na ETF-u, koji predaje nekoliko predmeta u domenu razvoja čipova na Katedri za elektroniku, istakao je da je CMOS tehnološki proces najsofisticiranija tehnologija koja postoji na svijetu, a da je komercijalno dostupna, te da su oni ovladali njome i demonstrirali je realizacijom čipa.

    “Posebno je važno istaći da je ova tehnologija važna kao strateški resurs, vojno i industrijski, te u visokoškolskom obrazovanju, a najvažnije je da se na ovaj način stavljamo u rang svjetskih univerziteta koji se bave izučavanjem ove oblasti. Uobičajeno je da se realizacija čipova radi na doktorskim studijima, a mi smo uz velike napore to uspjeli sa studentima treće godine. Ovaj čip nije namijenjen komercijalizaciji, jer smo ga razvijali da bismo demonstrirali sposobnost i vlast nad takvom naprednom tehnologijom”, naglasio je Pajkanović i dodao da su uložili beskonačno mnogo truda, rada, znoja za njegovu izradu.

    “Ono što se može izmjeriti je da je kompanija iz Beča donirala sredstva u vrijednosti oko 5.000 evra. Čip ne bi mogao da završi na tržištu jer je proizveden pod određenim klauzulama, ali kvadratni milimetar silicijuma pod povlaštenim uslovima za univerzitete, pod kojima smo mi fabrikovali, je reda veličine oko 4.000 evra, a za ovako malo stariju tehnologiju industrijska vrijednost je reda veličine 20.000 do 30.000 evra”, pojasnio je Pajkanović.

    Vanja Žerić, bivši student ovog fakulteta koji je slušao predmet na kojem su radili čip još 2019. godine, kaže da se ideja da počnu raditi na čipu koji će se možda nekad i fabrikovati rodila kod profesora Aleksandra Pajkanovića.

    “Svima je ta ideja bila odlična i rado smo prihvatili da radimo tome. U pitanju su bila dva čipa, jedan je regulator napona koji ima mogućnost da stabilizuje napon 1,8 i 3,3 volta, dok je drugi bio oscilator, koji je radio drugi tim. Dva mjeseca smo radili šemu, a kasnije smo, zajedno sa profesorom, uklapali ta dva kola u jedan čip da bi se moglo fabrikovati i konačno smo uspjeli u tome”, rekao je Žerić.

    Kako kaže, od 2016. godine, kada su upisali fakultet, počeli su raditi na tome, jer je, ističe, trebalo steći znanje da bi mogli početi sa realizacijom.

    “S obzirom na to da je mala serije izrade, moja procjena je da bi taj čip mogao koštati između 25.000 i 30.000 evra”, rekao je Žerić.

    I Dejan Gutić, apsolvent na ETF-u, kaže da je to bilo nešto novo za njih, ali i profesore, jer to nije bila obična laboratorijska vježba.

    “Mi smo tako ni iz čega napravili nešto veliko. Ovdje smo prvo radili projekat simulaciju, gdje smo verifikovali da prije izvedbe u fabrici to radi kako treba. Ukoliko bismo nešto ovako pokrenuli ovdje, zaista bi mnogo značilo za BiH, ali i cijeli region”, kazao je Gutić i dodao da se čip ne može koristiti u komercijalne svrhe, već je njegova namjena da studenti nauče kako radi.

    Da je ovo veoma značajno za fakultet, ističe i Zoran Đurić, dekan ETF Banjaluka.

    “To je jedan od dokaza da ono što radimo na fakultetu ima smisla i da daje dobre rezultate. Naši studenti su prethodne dvije godine ostvarili značajne rezultate na različitim takmičenjima, a neke od kolega koje su učestvovale na izradi čipa su bile na tim takmičenjima. Fakultet se trudi da realizuje zanimljive projekte, ali nam nedostaje podrška države. Većina projekata je realizovana samoinicijativno, tako da bi nam trebala mnogo veća podrška da bismo radili na ozbiljnijim stvarima”, kazao je Đurić.

    Što se tiče inovacija, kako kaže, trenutno rade nešto novo i ideja je da na globalno tržište izađe potpuno novi proizvod, ali još uvijek ne može o tome govoriti, prenose Nezavisne.

  • Šta se krije iza odlaska predsjednika Srpske u Moskvu

    Šta se krije iza odlaska predsjednika Srpske u Moskvu

    Namjera Milorada Dodika da za nekoliko dana posjeti Moskvu i sastane se s ruskim liderom Vladimirom Putinom izazvala je oštre osude čak i među deklarativnim prijateljima i saveznicima aktuelnog predsjednika Republike Srpske u Evropskoj uniji.

    Odgovarajući na pitanja novinara u vezi planirane posjete predsjednika Srpske Rusiji, evropski komesar za susjedsku politiku i proširenje Oliver Varhelji nedavno je kratko, ali sasvim jasno poručio: “Ko hoće da ide u Rusiju nije naš saveznik”.

    Takav odgovor, sigurno, ne bi bio iznenađujući ni pretjerano zanimljiv da je došao od nekog evropskog zvaničnika koji dolazi iz Njemačke, Francuske ili neke druge zapadnoevropske države. Međutim, sadašnji komesar za susjedsku politiku i proširenje EU Oliver Varhelji je diplomata koji dolazi iz Mađarske, zemlje s kojom političko rukovodstvo Srpske, navodno, gaji više nego dobre odnose i čiji su premijer Viktor Orban, kao i šef diplomatije Peter Sijarto, dolazili u prijateljske posjete Banjaluci, sastajali se s Dodikom i dogovarali zajedničke poslove i uspješnu saradnju.

    Takođe, vrijedi podsjetiti i na to da je prije samo pola godine predsjednik Srpske ugostio Olivera Varheljija u Istočnom Sarajevu, a nakon sastanka koji su održali u jednom tamošnjem restoranu Dodik je poručio da “Republika Srpska ostaje odlučna za evropske integracije”.

    FOTO: SRNAFOTO: SRNA

    Bivši ambasador BiH u Briselu, Draško Aćimović, za Srpskainfo kaže da nije iznenađujući stav koji je mađarski diplomata iznio o predstojećoj posjeti Dodika Rusiji, jer je to, kako ističe, zvanična politika EU.

    – Stav komesara Varheljija je oficijelni stav EU i svako ko sarađuje s Rusijom i radi protiv politike EU sigurno će biti kažnjen. Tu se, međutim, postavlja drugo pitanje, a to je da li je Dodikova posjeta Moskvi njegova samostalna inicijativa. Mislim da 99 odsto Dodik nije samostalno odlučio da ide u Rusiju i da je njegova posjeta usaglašena s određenim strukturama. Bilo bi veoma interesantno vidjeti šta je pravi cilj i ko tačno stoji iza te posjete, jer to sigurno nije privatni sastanak lidera jednog entiteta s predsjednikom ruske države – kaže Aćimović.

    On smatra da će predsjednik Srpske u Moskvi, vjerovatno, imati funkciju “prenosioca određenih poruka” za Vladimira Putina.

    – Vidimo da to trenutno rade i Turska i Srbija. I jedni drugi trenutno predstavljaju neku vrstu “mosta” prema Rusiji. Da nije tako, Zapad bi u roku od par sati zabranio sve letove za Moskvu i spriječio sve posjete. U tom smislu, vjerovatno je slična i Dodikova uloga. Ne vjerujem da je to njegova samostalna inicijativa bez usaglašenosti s onima koji odlučuju o globalnoj politici – smatra Aćimović.

  • Zelenski održao sastanak vojnog kabineta

    Zelenski održao sastanak vojnog kabineta

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je danas održao sastanak sa predstavnicima vojnih resora, na kojem je bilo reči o ofanzivi i odbrani.

    Razgovaralo se i o dobijanju dodatnih sistema PVO i naoružanja dugog dometa.”Održan je sastanak vojnog kabineta. Ovo je naš poseban format rada u uskom krugu sa onima koji su zaduženi za odbranu države. Tu su bili komandanti ključnih oblasti fronta, kao i glavnokomandujući, generalštab, obaveštajne službe, obezbeđenje. Veoma sadržajan posao“, saopštio je Zelenski u video snimku objavljenom na telegram kanalu, prenosi RIA novosti.

    Predsednik Ukrajine je naveo da su “odbrambene brigade” izvršile glavne strateške zadatke, ali nije iznosio detalje uz obrazloženje da „sada nije vreme”.

    On je istakao da su prioriteti rada za ovu nedelju i u bliskoj budućnosti dobijanje međunarodne podrške u vidu dodatnih sistema PVO, projektila, aviona i naoružanja dugog dometa.

    Ranije danas, predsednik ukrajinskog parlamenta Ruslan Stefančuk je tokom posete Norveškoj najavio da će Kijev “vrlo brzo” dobiti još više NASAMS sistema protivvazdušne odbrane srednjeg dometa, podseća ruska agencija.

  • Ruski avioni na nebu, velika opasnost

    Ruski avioni na nebu, velika opasnost

    Sirene za vazdušnu opasnost tokom noći su se oglasile širom Ukrajine, a u pojedinim oblastima prijavljene su i eksplozije, međutim nije bilo žrtava.

    Nisu zabeleženi napadi na infrastrukturu ili civilne ciljeve, prenosi Rojters.

    Iz ukrajinske vojske je saopšteno da su ruski avioni u vazduhu i da postoji postoji opasnost od udara hipersoničnih projektila Kinžal.

    Šef kijevske vojne administracije Sergej Popko rekao je da su ruske snage poslale veliki broj dronova ka ukrajinskoj prestonici, ali da su ukrajinske snage uništile sve vadzušne ciljeve.

    “Ova taktika Kremlja je pokušaj da se nadjačaju naše protivvazdušne snage i izvrši psihološki pritisak na civile. To se neće dogoditi”, poručio je Popko na Telegramu.

    Zvaničnici u Donjeckoj oblasti, koja je pod kontrolom Moskve, saopštili su da su ukrajinske snage posle ponoći ispalile osam projektila na grad Donjeck, ali nije navedeno da li je bilo žrtava, prenosi TASS.

  • EU trajno blokirala planove Crne Gore

    EU trajno blokirala planove Crne Gore

    Vlada Crne Gore je odustala od novog modela produženja programa ekonomskog državljanstva.

    Vlada u tehničkom mandatu Dritana Abazovića odustala je od novog modela produženja programa ekonomskog državljanstva, prema kojem bi novac od projekta bio usmeren isključivo za vraćanje kineskog kredita za auto-put, saznaje Pobjeda.

    Razlog je, prema izvorima, to što su premijer i ministri u kontaktima sa najvišim predstavnicima Evropske komisije jasno upozoreni da je takav model, po uzoru na Maltu, apsolutno neprihvatljiv i da bi imao negativne posledice po proces evropskih integracija.

    Evropska unija je tužila Maltu zbog modela “zlatnog pasoša”. Komisija je saopštila da smatra da šema koja omogućava efektivnu kupovinu Maltežana, a time i državljanstva EU kroz definisana plaćanja ili ulaganja, predstavlja kršenje prava Evropske unije. Kontroverzni projekat je zvanično završen 31. decembra, ali u javnosti, Briselu i Vašingtonu postoji sumnja o iskrenosti takve najave, zbog velikog broja prijava.

    “Dobili smo upozorenje da ni taj predlog nije prihvatljiv, tako da nema ničega što liči na prethodni model. Nema mesta za inovativne modele zbog protivljenja EK”, rekao je za Pobjedu visoki izvor iz vlasti.

    Po novom modelu, koji su odbili Brisel, Vlada, premijer i Ministarstvo finansija, prodaja tzv. zlatnih pasoša pretrpeli bi promene u smislu prelivanja novca na jedan žiro račun, a prikupljena sredstva bi, kako tvrde, bila usmerena kineskoj Eksim banci.

    Pobjeda je ranije objavila da Abazovićeva vlada u tehničkom mandatu planira da u narednih nekoliko meseci dodeli još stotine počasnih državljana, iako je taj sporni projekat završen 31. decembra 2022. godine.

    “Procedura je spora. Sve prijave koje su dostavljene su u obradi”, rekao je izvor Pobjedi.

    Osnov za dodelu je to što projekat nije poništen već završen, pa je u proceduri još 240 prijava, za 240 prijavljenih i 547 članova porodica koji su podneli prijave do 31. decembra prošle godine.

    Od početka jula 2022. do kraja prošle godine doneseno je 398 rešenja o sticanju crnogorskog državljanstva prijemom po osnovu ekonomskog državljanstva, i to 118 rešenja za podnosioce zahteva i 280 rešenja za članove njihovih porodica.

    Ovo se navodi u dokumentu koji je objavila Vlada, a u kojem se navodi i da se prijave odnose na one podnete Ministarstvu unutrašnjih poslova u periodu do 1. jula 2022. godine.

    Kako se navodi u dokumentu koji je Vlada objavila u tom periodu, Agencija za investicije Crne Gore je odobrila 277 zahteva, dok su za navedeni period licencirani agenti za ocenu međunarodne podobnosti odobrili 121 zahtev.

    “U izveštajnom periodu Ministarstvu unutrašnjih poslova, u skladu sa članom 12. Zakona o crnogorskom državljanstvu i Odlukom o kriterijumima, načinu i postupku izbora lica koja mogu da steknu crnogorsko državljanstvo prijemom radi sprovođenja posebnog investicionog programa od posebnog značaja za ekonomski i ekonomski interes Crne Gore, od strane predsednika Vlade dostavljeno 117 prijedloga (za 117 aplikanata i 283 člana porodice)”, navodi se u dokumentu.

    Pobjeda je ranije objavila da su podnosioci zahteva, njih dve trećine, uglavnom državljani Ruske Federacije.

    “Zlatni pasoši” uložili 158 miliona evra

    U informaciji se navodi i da je u julu prošle godine objavljen novi javni poziv za prijavu interesovanja za kvalifikaciju projekata na Listi razvojnih projekata. Po javnom pozivu pristiglo je sedam prijava, od kojih je pet projekata svrstano na listu.

    “Prema podacima Agencije za investicije, za period od 1. jula do 30. decembra 2022. godine, za potrebe ulaganja u jedan od razvojnih projekata u primorskom, severnom ili centralnom delu Crne Gore, deponovano je 158.656.246 evra, dok je ukupan iznos uplaćen investitorima za ovu namenu 37.419.195 evra”, navodi se u izveštaju.

    Za potrebe ulaganja u poljoprivredu i prerađivačku industriju, u datom periodu je na escrow račun položeno ukupno 1.250.000 evra.

    U svrhu razvoja manje razvijenih jedinica lokalne samouprave, na escrow račun je u posmatranom periodu položeno ukupno 55.200.000 evra, dok je na poseban račun Agencije za investicije uplaćeno 13.000.000 evra.

  • NATO je spreman za napad? 300.000 vojnika u pripravnosti

    NATO je spreman za napad? 300.000 vojnika u pripravnosti

    Severnoatlantski savez se priprema za “sukob koji bi mogao da se desi u bilo kom trenutku”, navela je agencija Rojters o vojnim planovima NATO-a.

    Kako su naveli, o tim planovima će se odlučivati na samitu u Viljnusu u julu.

    Cilj je bolja pripremljenost Alijanse za napad i poboljšana logistika.

    Po prvi put od Hladnog rata, ažuriraju se planovi o tome kako da se odgovori u slučaju ruskog napada.

    “Osnovna razlika između upravljanja krizom i kolektivne odbrane je sledeća: nismo mi ti, nego naš neprijatelj, koji odlučuje kada”, rekao je admiral Rob Bauer, jedan od najviših vojnih zvaničnika NATO-a.

    NATO to naziva “regionalnim planovima”, a u sklopu njih će NATO članicama dati smernice.

    “Saveznici će tačno znati koje su snage i kapaciteti potrebni, uključujući šta, gde i kada rasporediti”, prokomentirao je Jens Stoltenberg, šef NATO-a, poverljive dokumente.

    Time će se formalizovati proces koji je započeo nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, kada su zapadni saveznici prvi put poslali borbene jedinice na istok, a Britanija, Kanada i Nemačka preuzele vodeće uloge u tri baltičke države.

    Savez, slažu se stručnjaci, više se ne priprema za veliki napad, nego za više manjih, regionalnih kriza, za koje će biti potrebne snage za brzo raspoređivanje.

    Na kraju krajeva, karte su značajno drugačije nego u Hladnom ratu, s obzirom na više država članica i pristupanje Finske. Sada je i ta granica značajan deo slagalice, a ranije je glavno potencijalno bojno polje bila Nemačka.

    Velika novost je postojanje dronova, hipersoničnog oružja i brza cirkulacija informacija.

    Mnogo je izazova – u pripravnost treba staviti 300.000 vojnika, od prethodnih 40.000, a tu je i proizvodnja municije i naoružanja, iscrpljenih ratom u Ukrajini.

  • “Palo” priznanje iz Ukrajine: Ubili smo ih

    “Palo” priznanje iz Ukrajine: Ubili smo ih

    General-major Kirilo Budanov, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe, priznao je da su njihovi agenti ubili neke propagandiste Kremlja tokom ruske invazije.On je takođe rekao da Kijev namerava da uspostavi demilitarizovanu graničnu zonu do skoro 100 kilometara unutar ruske teritorije kako bi odvratio sve buduće napade. Reč je o izjavama, kako ocenjuje britanski “The Times”, koje će izazvati nove strahove od eskalacije rata.

    “Da li ukrajinske tajne službe gađaju ruske propagandiste? Pa, da to kažemo ovako: već smo uspešno gađali dosta ljudi. Bilo je dosta objavljenih slučajeva za koje svi znaju, zahvaljujući medijskom izveštavanju”, odgovorio je 37- godišnji Budanov na pitanje da li su ukrajinske službe bezbednosti ubile ruske propagandiste, govoreći za ukrajinski Jutjub kanal Rizni Ljudi (Različiti ljudi).

    Međutim, kako prenosi ruski nezavisni portal Meduza, Budanov je takođe napomenuo da mora da kaže ono što specijalne službe širom sveta uvek govore novinarima, a to je da ne mogu da komentarišu ovu stvar i da neće ni potvrditi ni demantovati bilo koju informaciju.

    Nekoliko uticajnih proratnih ličnosti ubijeno je ili ranjeno od eksploziva postavljenog na ruskom tlu od februara prošle godine. U poslednjem takvom incidentu, 6. maja, 47-godišnjem piscu Zaharu Prilepinu, koji se hvalio da je ubio Ukrajince “u velikom broju”, slomljene su obe noge u eksploziji automobila bombe u kojoj je ubijen njegov telohranitelj. Napad se dogodio u blizini Nižnjeg Novgoroda, oko 420 kilometara istočno od Moskve.

    Budanov: Nismo pokušavali ubiti Putina
    FOTO: PROFIMEDIA
    FOTO: PROFIMEDIA
    Ruski istražitelji saopštili su da ispituju osumnjičenog po imenu Aleksandar Permjakov, koga su optužili za saradnju sa ukrajinskim obaveštajnim službama.

    Vladlen Tatarski, pravim imenom Maksim Fomin, izuzetno uticajni 40-godišnji proratni ruski vojni bloger i navodni saradnik čelnika Vagner grupe Jevgenija Prigožina, ubijen je od eksploziva sakrivenog u bisti na kojoj je prikazan sam, koju je dobio. u kafiću u Sankt Peterburgu tokom proratnog događaja 2. aprila. Bistu mu je uručila 26-godišnja Darja Trepova, koju su ruski istražitelji za ubistvo optužili za terorizam.

    Rusko Ministarstvo unutrašnjih poslova je, međutim, saopštilo i da je raspisana poternica za Jurijem Denisovim, ukrajinskim državljaninom za koga tvrde da je dva meseca pratio Tatarskog iz stana u blizini njegove kuće. Navedeno je da je stigao iz Letonije po instrukcijama “ukrajinskih specijalnih službi”.

    U avgustu prošle godine, 29-godišnja Darja Dugina, proratna komentatorka na državnom prokremljskom televizijskom kanalu RT, ubijena je od eksplozije automobila bombe.

    Smatra se da je moguće da je njen otac Aleksandar Dugin, ultranacionalistički ideolog za koga se kaže da ima snažan ideološki uticaj na ruskog predsednika Vladimira Putina, zapravo bio meta.