VRBAS Media

Autor: INFO

  • Najavljeno novo poskupljenje goriva

    Najavljeno novo poskupljenje goriva

    Poskupljenje goriva do osam feninga po litru na benzinskim pumpama u Republici Srpskoj neće biti jedini udar na džepove građana, jer po običaju i ustaljenoj praksi, uslijediće i poskupljenja gotovo svih proizvoda neophodnih za život, što će dodatno “istopiti” ionako mršave potrošačke novčanike.

    Obrazloženje distributera išlo je u pravcu da su prinuđeni na ovakav potez jer ne mogu ugroziti svoje poslovanje, a prateći dosadašnju situaciju, odgovor trgovaca će sigurno biti identičan u vidu poskupljenja.

    Nažalost, kola će se opet slomiti na stanovništvu, koje će, poručuju stručnjaci, morati tražiti način na koji način može potrošiti neku marku manje.

    “Ne znam više šta nije poskupjelo. A poskupljenjem goriva će ovdje ponovo sve poskupjeti, tako da će ovo biti jedna veoma neizvjesna jesen i zima za naše potrošače, jer najavljena su poskupljenja svih usluga od strane preduzeća”, kaže za “Nezavisne novine” Murisa Marić, izvršna direktorica Udruženja potrošača “Don” iz Prijedora.

    Prema njenim riječima, četiri mjeseca koja su ostala do kraja tekuće godine, po pitanju poskupljenja, biće jako turbulentna, čak i više nego iduća godina.

    Marićeva tvrdi da to ne treba nikoga da začudi, jer je odgovor na pitanje kako je to moguće, u stvari vrlo jednostavan.

    “Najavljuju se poskupljenja u ovoj godini i izvjesno je da će do toga doći. Mnogo više nego iduće godine, jer je 2024. godina izborna, pa je vrlo vjerovatno da se trgovci, te drugi neće tako lako usuditi da baš tada jako povećavaju cijene”, smatra Marićeva.

    Da su izbori moguća slaba tačka za nadležne, saglasan je i ekonomista Milenko Stanić. Tu se, kako kaže, može tražiti neka šansa da ne dođe do daljih poskupljenja i šansa da državni i republički organi donesu jasne zakonske odredbe koje neće ići nauštrb građana.

    “Možda će zbog činjenice da su izbori vlasti odgovornije pristupiti tom pitanju. U stvari, gledajući svoje interese da ih glasači ne bi kaznili, možda bi mogli krajem ove godine i početkom iduće da propišu mjeru koja predstavlja akciznu politiku. U prevodu, Savjet ministara BiH sa Parlamentarnom skupštinom BiH mogao bi da donese odluku da u situaciji ako maloprodajne cijene nafte pređu određenu granicu, recimo tri KM po litru, nastupi period intervencije i da se otpiše određeni procenat akciza. Na taj način bi se zaštitili domaća privreda i stanovništvo, da se uspostavi tzv. plafonirana cijena. Dosad nismo imali podršku za slične inicijative koje su dolazile i od nekoliko klubova poslanika i pojedinačno”, navodi Stanić za “Nezavisne novine”.

    Što se tiče poskupljenja goriva, on kaže da tu više ne vrijedi polemisati, jer BiH zavisi od ino-proizvođača jer nema svoje proizvodne kapacitete i izvore nafte.

    “Rafineriju smo izgubili, kao i ključne poluge i instrumente kojima možemo uticati na svjetske cijene nafte kod nas. Jedina mogućnost je da domaći organi vlasti izađu u susret građanima i privredi u smislu korekcija cijena nafte, koja će se sigurno i u narednom periodu kretati ovom cik-cak linijom, više prema gore nego prema dolje. I članice OPEK+ se drže dogovora, smanjuju proizvodne kvote, time podižu cijene”, zaključio je Stanić.

  • Su-34 jeste nosio “kinžal”

    Su-34 jeste nosio “kinžal”

    Ruski borbeni bombarder Su-34 koristi hipersoničnu raketu “kinžal” tokom specijalne vojne operacije u Ukrajini, rekao je neimenovani zvaničnik odbrane za Tass.

    “Lovac Su-34 koristio je u specijalnoj vojnoj operaciji hipersoničnu raketu ‘kinžal’. Prva posada koja je uspešno izvršila takav zadatak dobiće državna priznanja”, rekao je zvaničnik.

    “Kinžal” je najnoviji ruski sistem sa hipersoničnim aero-balističkim raketama koje nose specijalno opremljeni lovci-presretači MiG-31K.

    Raketa “kinžal” ima visoku manevarsku sposobnost i može da pogađa kopnene i pomorske ciljeve, podseća ruska agencija.

    Raketni sistem “kinžal” je u eksperimentalnoj upotrebi od decembra 2017, a ruska vojska ga je prvi put zvanično upotrebila u borbi u Ukrajini 18. marta 2022. godine.

  • Od utorka naplata parkinga

    Od utorka naplata parkinga

    Parking u Banjaluci besplatan je još sutra, tačnije u ponedjeljak 4. septembra, a nakon toga, od utorka 5. septembra primjenjivaće se stari cjenovnik, te će shodno tome biti vršena i redovna kontrola parkinga.
    Iz Odsjeka za parkinge, koji djeluje sastavu Odjeljenja za inspekcijske poslove i komunalnu policiju ističu da će o svim eventualnim promjenama i primjeni novog Pravilnika, odnosno o prilagođavanju zona u narednom periodu blagovremeno informisati javnost.

    Odluku o besplatnom parkingu, koja je na snazi od 23. avgusta donio je gradonačelnik Draško Stanivuković.

    Podsjećamo, kako bi se smanjile gužve u saobraćaju u centru grada i građani preorjentisali na korištenje alternativnih vidova prevoza, kao što su javni prevoz i bicikli – Grad Banja Luka prilagodiće parking zone na pojedinim lokacijama u gradu.

    Najavili su ovo iz resornog odjeljenja, istakavši da je ovo prilagođavanje parking zona zapravo regulativna mjera koja za krajnji cilj ima unapređenje saobraćaja.

  • Putin očajan: Kreće masovna mobilizacija?

    Putin očajan: Kreće masovna mobilizacija?

    Rusija eksploatiše strane državljane u nastojanju da pribavi više osoblja za svoje ratne napore suočena sa sve većim žrtvama.

    To je saopštilo Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

    Oni dodaju i da Rusi verovatno na milione migranata iz centralne Azije gledaju kao na potencijalne regrute.

    U najnovijem izveštaju obaveštajnih službi navodi se da je Rusija od kraja juna apelovala na građane susednih zemalja oglasima za regrutaciju ljudi da se bore u Ukrajini.

    Kako prenose britanski mediji, Rusija je od početka rata ostala bez gotovo pola miliona vojnika koji su ili ubijeni ili povređeni, pa predsednik Vladimir Putin pokušava da privuče nove plaćenike.

    Takođe, on je u problemima i zbog plaćenika grupe Vagner, koji su povučeni iz borbe u Ukrajini nakon pobune i ostali bez lidera Jevgenija Prigožina.

    U Jermeniji i Kazahstanu su viđeni onlajn oglasi koji nude 495.000 rubalja (oko 5.100 dolara) za početne uplate i plate od 190.000 rubalja (oko 2.000 dolara), saopštilo je ministarstvo.

    Takođe su regruteri aktivni u regionu Kostanaj na Severu Kazahstana, gde mahom živi etničko rusko stanovništvo.

    Zna se da je bar od maja, Rusija prilazila migrantima iz centralne Azije sa pozivima da se bore u Ukrajini sa obećanjima o brzom dobijanju državljanstva i platama do 4.160 dolara, navodi britansko ministarstvo na platformi X (Tviter).

    A bilo je, čini se, i prinudnih regrutacija.

    “Uzbekistanskim migrantima u Marijupolju su navodno oduzeti pasoši po dolasku i bili su primorani da se pridruže ruskoj vojsci”.

    Ministarstvo je takođe saopštilo: “U Rusiji ima najmanje šest miliona migranata iz centralne Azije, koje Kremlj verovatno vidi kao potencijalne regrute”.

    Rusija verovatno želi da izbegne dalje nepopularne mere domaće mobilizacije uoči predsedničkih izbora 2024. godine.

    Eksploatisanje stranih državljana omogućava Kremlju da stekne dodatno osoblje za svoje ratne napore suočenim sa sve većim žrtvama.

    Oko 280.000 ljudi prijavilo se do sada ove godine za profesionalnu službu u ruskoj vojsci, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, bivši predsednik Dmitrij Medvedev.

    Tokom posete Dalekom istoku Rusije, Medvedev je rekao da se sastaje sa lokalnim zvaničnicima kako bi radio na naporima za jačanje oružanih snaga.

    Prošle godine, Rusija je objavila plan da poveća svoje borbeno osoblje za više od 30 odsto na 1,5 miliona.

    Neki ruski poslanici su sugerisali da je Rusiji potrebna profesionalna vojska od sedam miliona vojnika da bi osigur

  • Ukrajina pred porazom

    Ukrajina pred porazom

    Ukrajina će se suočiti sa mnogo problema i biće joj teško da izađe iz sukoba kao pobednik ako se on bude odugovlačio.

    To smatra penzionisani vicemaršal britanskog vazduhoplovstva Šon Bel.

    “Ne mogu sebi da priušte da budu uvučeni u dugi iscrpljujući rat, jer će im biti teško da u njemu pobede“, rekao je Bel za “Skaj njuz“. Prema njegovim rečima, što duže bude trajao sukob, biće više problema. Bivši oficir RAF-a je napomenuo da će Ukrajina, ako se sukob bude odugovlačio, postati “ranjivija”.

    Osim toga, Bel je dodao da će produžavanje sukoba dovesti do smanjenja isporuka oružja u zemlju i do problema sa brojem vojnika. Rusija je pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara 2022. godine.

    Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je cilj operacije “zaštita ljudi koji su osam godina izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“.

    On je napomenuo da je specijalna operacija iznuđena mera i da Rusiji “nije ostavljena nikakva šansa da postupi drugačije. Stvoreni su bezbednosni rizici tako da je bilo nemoguće reagovati drugim sredstvima“.

  • Način funkcionisanja Kristijana Šmita: Neistina na neistinu

    Način funkcionisanja Kristijana Šmita: Neistina na neistinu

    Neistina na neistinu, tako, čini se, funkcioniše Nijemac Kristijan Šmit. Osim što se lažno predstavlja, tvrdi i da je granica između Republike Srpske i drugog entiteta samo administrativna linija. Njegov zadatak je da deklasira Republiku. Srpska neće posustati pred pritiscima, kategoričan je Milorad Dodik.


    “Aneks dva Dejtonskog sporazuma stav 1 kaže da postoji linija razgraničenja – razgraničenje je ovdje ključno. Neko je smatrao da je normalno da ovo razgraniči. Takvi buzdovani, kao što je Šmit, pokušavaju to nešto da objedine po cijenu da unište sve od jednog naroda. U Sarajevu imate one koji stalno aplaudiraju njegovim budalaštinama i lažima, spremni da prihvate da im stranac nametne zakon”, rekao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.

    Obmanjuje Šmit i tvrdnjama da i ako se donese zakon o prestanku mandata inostranih sudija u Ustavnom sudu BiH, sadašnje strane sudije u tom sudu ipak ostaju dok svako od njih ne navrši 70 godina. Da je ovo samo još jedna u nizu Šmitovih neistina, jasno se vidi i u Ustavu BiH. Ukazao je na to i profesor ustavnog prava Milan Blagojević.


    “Koliko je ovo neistina, govori relevantna odredba iz člana 6. stav 1. tačka d) Ustava BiH. Naime, tom ustavnom odredbom je propisano da Parlamentarna skupština BiH može donijeti zakon ‘KOJIM ĆE PROPISATI DRUGAČIJI NAČIN IZBORA TROJE SUDIJA KOJE BIRA PREDSJEDNIK EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA'”. Riječi ‘DRUGAČIJI izbor’ u sebi sadrže i značenje izbora novih sudija umjesto dotadašnjih stranih sudija, kao i značenje prestanka mandata inostranih sudija trenutkom izbora novih“, rekao je profesor Ustavnog prava Milan Blagojević.

    Na sve to, opozicija u Srpskoj nijema. Degutantno je, kaže predsjednik Srpske, slušati njihovu priču o patriotizmu, a ćute o strancu koji nameće zakone u kome kaže da ko ne poštuje njega, ide u zatvor. Zar neko misli, pita Dodik, da će to završiti samo na njemu. Ovo je, tvrdi, tek priprema za otimanje onoga što pripada Srpskoj.


    “Ja da sam htio da se bavim svojim komforom, ne bih ja radio ovako što radim. Ja ovo radim zato što sam ubijeđen da je ovo najbolja odbrana Republike. To kada oni kažu – to je izdaja… Koja izdaja, ljudi? Meni uveli sankcije Amerika, Britanija, Njemačka stalno birka nešto da uvede sankcije samo zato što ih ne poštujem, ne slušam i što ne želim da Republika Srpska bude dovedena u poziciju prazne ljušture i oni pričaju o tome“, kaže predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.

    Opozicija, očigledno po diktatu svojih nalogodavaca, ćuti o Kristijanu Šmitu, strancu koji glumi visokog predstavnika, i njegovim napadima na Srpsku, poruka je i Staše Košarca. Kaže, oni odjednom o zaključcima Narodne skupštine, a o izvoru i suštini problema, ne govore ni riječi.

  • Ispred Suda i Tužilaštva BiH transparenti sa uvredljivim porukama Srbima

    Ispred Suda i Tužilaštva BiH transparenti sa uvredljivim porukama Srbima

    Ispred Suda i Tužilaštva BiH u Sarajevu danas su okačeni transparenti sa uvredljivim porukama Srbima.

    Na transparentima je pisalo “Sljedeći put nećete morati lagati da smo vas otjerali iz Sarajeva i okoline” i “Četnici su najveće kukavice”.

  • Ruska vojska prešla na novu taktiku na frontu

    Ruska vojska prešla na novu taktiku na frontu

    Ruske trupe se prilagođavaju pokušajima ukrajinskih snaga da krenu u ofanzivu i već su počele da koriste novu taktiku – pale minska polja, piše Njujork tajms.

    Prema rečima marinaca sa kojima je autor članka razgovarao, ruski položaji su zaštićeni minskim poljima i rovovima, zbog čega su Oružane snage Ukrajine prinuđene da se bore za svaku kuću.

    “Pokretačka snaga ovih napora (ofanzive) su stotine malih jurišnih grupa, najčešće osam do deset vojnika”, navodi se u članku.

    Istovremeno, borci Oružanih snaga Ukrajine napominju da ruske trupe i dalje imaju više artiljerije, tenkova, dronova i ljudi. Takođe, prema tvrdnjama vojnika, Rusi su počeli da koriste novu taktiku na bojnom polju – navodno, minska polja prelivaju zapaljivim materijalom i pri pokušaju da se očiste mine, bacaju granatu sa drona na tu teritorija koja momentalno bukne snažim požarom.

    Ključ za nastavak kontraofanzive, po mišljenju ukrajinskih vojnika, su motivisani regruti, “spremni da se bace u vatru”.

    Ministarstvo odbrane Rusije je 4. avgusta saopštilo da je ukrajinska vojska od početka kontraofanzive, tokom juna i jula, izgubila više od 43.000 ljudi i više od 4.900 jedinica naoružanja.

  • Na račun Poreske uprave prikupljeno više od 2,3 milijarde KM

    Na račun Poreske uprave prikupljeno više od 2,3 milijarde KM

    Poreska uprava Republike Srpske je u prvih osam mjeseci 2023. godine na račun javnih prihoda RS prikupila ukupno 2,387 milijardi maraka, što je za preko 316 miliona KM ili 15 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.
    Sve kategorije javnih prihoda u nadležnosti Poreske uprave RS bilježe rast u odnosu na prošlu godinu.

    Doprinosi, koji čine gotovo 62% od ukupno prikupljenih prihoda, u prvih osam mjeseci ove godine naplaćeni su u iznosu od 1,475 milijardi KM, što je za 198,64 miliona KM ili 16 odsto više nego u istom periodu prethodne godine, pri čemu je naplata doprinosa za Fond PIO i Fond dječje zaštite veća za po 16 procenata, za Zavod za zapošljavanje 17%, dok je naplata doprinosa za Fond zdravstvenog osiguranja veća za 14 odsto.

    Direktni porezi, od čega najveći dio čine porez na dobit i porez na dohodak, u prvih osam mjeseci ove godine naplaćeni su u iznosu od 547,09 miliona KM, što je za 80,57 miliona KM ili 17 odsto više nego u prvih osam mjeseci prošle godine, prenose Nezavisne.

    “Najveća naplata kod direktnih poreza zabilježena je kod poreza na dobit, koji je naplaćen u iznosu od 284,80 miliona KM, što je za 24,22 miliona KM više nego u istom periodu 2022. godine. Istovremeno, naplata poreza na dohodak iznosi 225,83 miliona KM, što je za 51,13 miliona KM ili 29 odsto više u odnosu na uporedni period. Takođe, zabilježen je i rast naplate prihoda i kod ostalih direktnih poreza, odnosno po osnovu poreza na nepokretnosti za 4,88 miliona KM ili 26 odsto u odnosu na period januar – avgust 2022. godine”, saopšteno je iz Poreske uprave RS.

    Ostali javni prihodi, čija je naplata u nadležnosti Poreske uprave RS, iznose 365,10 miliona KM, što je za 37,30 miliona KM ili 11 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine.

    Najveći rast naplate u ovoj kategoriji javnih prihoda ostvaren je po osnovu naknada za priređivanje igara na sreću, i to za 21,54 miliona KM ili 38% više, te prihoda po osnovu koncesionih naknada gdje je naplata veća za 13,60 miliona KM ili 46% više u odnosu na prvih osam mjeseci prošle godine.

    Što se tiče naplate za avgust tekuće godine, ukupno je prikupljeno 302,04 miliona KM, što je za 18,93 miliona KM ili 7% više nego u istom mjesecu prošle godine.

  • Tadić: Stvaranje tenzija da bi se legitimisala upotreba instrumenata Zapada

    Tadić: Stvaranje tenzija da bi se legitimisala upotreba instrumenata Zapada

    Savjetnik predsjednika Republike Srpske Ognjen Tadić ocijenio je da se u BiH stalno stvaraju tenzije i netrpeljivost da bi se legitimisala upotreba instrumenata zapadnog dijela međunarodne zajednice i samim tim njihova dominacija.
    Tadić je rekao da se domaćim akterima želi poručiti da oni nisu ti koji odlučuju kako će se živjeti u BiH, nego da su tu stranci koji odlučuju o tome.

    Prema njegovim riječima, kada dođe do političkih dogovora unutar BiH, kao što je to bilo sa aktuelnim predstavnicima partija većine na nivou BiH, dolazi do podizanja optužnice protiv predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika kako bi se pokvario taj dogovor.

    Tadić je podsjetio i na najnoviju odluku Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, na zabranu okupljanja ispred Suda i Tužilaštva BiH, na šta je uslijedila kontrareakcija iz Republike Srpske, te naveo da Srpska u svim tim dešavanjima ne osuđuje Federaciju BiH, nego joj nudi slobodu da se riješi svih tih tutora.

    “Republika Srpska poručuje da je ovdje granica slobode, granica iza koje nema prihvatanja nametnutih odluka i svega drugog zbog čega je BiH ovolike godine protektorat”, rekao je Tadić večeras za ATV.