VRBAS Media

Autor: INFO

  • Zapad se sprema za pobjedu Rusije?

    Zapad se sprema za pobjedu Rusije?

    Pobeda Rusije u Ukrajini, koju podržava Zapad, potkopaće samo postojanje NATO-a, piše kolumnista britanskog “Telegrafa” Ričard Kemp.

    Prema njegovim rečima, šanse za pobedu više nisu na strani Kijeva.

    Ranije je predsednik Vladimir Putin objavio početak kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine. Ipak, kako je naglasio Putin, ukrajinske snage nisu uspele da ostvare postavljene ciljeve ni u jednom od borbenih područja, trpeći katastrofalne gubitke na svim pravcima.

    Oni koji su očekivali munjevit proboj sada su razočarani, primećuje britanski novinar. Ovo nisu nemački oklopi protiv poljske konjice, niti demoralisane iračke snage, u zastarelim tenkovima koje su osećale strahopoštovanje i šok pred američkim snagama.

    Umesto toga, vidimo nešto što je bliže iscrpljujućem stilu ratovanja, sa ukrajinskim snagama koje bezuspešno napadaju snažno utvrđene linije ruske odbrane, navodi Kemp.

    U ratu, operacije retko idu po planu, a šanse da Kijev doživi poraz naglo rastu. Ruski general Valerij Gerasimov imao je dovoljno vremena i resursa da pripremi efikasnu odbranu u više linija, primećuje kolumnista. Osim toga, Rusi imaju brojčanu superiornost u svemu, od ljudstva i tenkova, sve do artiljerije.

    Konačno, Rusija ima i premoć u vazduhu. Svaka sila koje je pokretala ofanzivu, još od Drugog svetskog rata, uspevala je samo uz vazdušnu premoć.

    Ukrajinci to nemaju, a već smo videli efekte toga na snimcima sa bojnog polja, koji pokazuju borbena vozila “bredli”, isporučena iz Amerike, i nemačke tenkove “leopard 2”, koje uništavaju jurišni helikopteri.

    “Jedno je sigurno”, nastavlja kolumnista, ukrajinska pobeda je daleko od zagarantovane. Ovu zabrinutost već možemo videti u upozorenjima koja stižu iz Bele kuće”.

    Sve u svemu, na samitu NATO-a u Vilnjusu sledećeg meseca članice Severnoatlantske alijanse mogle bi da se suoče sa neuspehom. Tamo će sigurno biti mnogo nesigurnih glasova. Oni koji ni ranije nisu bili voljni da pošalju oružje Kijevu, imaće novi izgovor: Ukrajina nema borbenu moć da ostvari pobedu.

    Pored toga, postoji i opasnost od toga da će lideri poput Emanuela Makrona i Olafa Šolca obnoviti pritisak na Kijev do kraja ove godine postigne mirovni sporazum. Kolebanje te vrste u Evropi potkopalo bi Bajdenovu poziciju u Kongresu, sa izgledima da republikanci u Predstavničkom domu onemoguće buduće finansiranje Ukrajine.

    Kako zaključuje Telegraf, lideri u Vilnjusu bi “trebalo da se zapitaju: ako Ukrajina ni sa Atlantskim savezom iza sebe ne može da pobedi, koja je onda svrha postojanja NATO-a?”.

  • Stevandić: Šmit jedini svojim intervencijama vrši državni udar

    Stevandić: Šmit jedini svojim intervencijama vrši državni udar

    Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić smatra da državni udar u BiH vrši jedino Kristijan Šmit svojim intervencijama na Ustav i zakon.

    Sazivanje posebne sjednice Narodne skupštine, na kojoj bi trebalo regulisati da se u “Službenom glasniku Srpske” ne objavljuju odluke visokog predstavnika, jer nema legalitet, kaže Stevanić, nije državni udar, kako to tvrde pojedini federalni mediji, nego želja da se brani Ustav, zakon, a naročito status Republike Srpske.

    “Ne može se pričati o državnom udaru ukoliko poštujete odluke Savjeta bezbjednosti, a odluke tog savjeta su da Šmit nema njegov legitimitet”, rekao je Stevandić Srni.

    Stevandić je ocijenio da je taj tekst u federalnim medijima naručen, te da ne zna da li ga je naručio OHR ili neko drugi.

    “Ali, znam da je činjenica da su posebnu sjednicu Narodne skupštine sazvali narodni poslanici i vlasti i opozicije, jer su odluke Narodne skupštine o nepriznavanju visokog predstavnika na snazi”, rekao je Stevandić.

    Posebna sjednica Narodne skupštine Srpske na kojoj će biti razmatran Prijedlog izmjena Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa Srpske, najavljena je za 21. jun, a ovim aktom će se regulisati i nemogućnost inkriminacije radnika i direktora Službenog glasnika.

  • Izetbegović: Jasno je zašto Dodiku smeta SDA

    Izetbegović: Jasno je zašto Dodiku smeta SDA

    Predsjednik SDA Bakir Izetbegović reagovao je povodom izjave lidera SNSD-a Milorada Dodika kako je cilj stranaka iz RS-a bio da se SDA izbaci iz vlasti.

    Milorad Dodik je danas izjavio da pri formiranju vlasti na nivou Bosne i Hercegovine njegov “cilj bio da u njoj ne učestvuje SDA jer SDA ima politiku da RS što više odvoji od Srbije”.
    “Ranije je Dodik govorio kako se njegova antidržavna politika nije promijenila te da ga u tome nije mogla zaustaviti ni ‘moćna SDA, a kamoli invalidna struktura’, kako je nazvao stranke Trojke. Očigledno je da je snažna SDA itekako zaustavljala Dodika i smetala mu u ostvarivanju onoga što je zamislio. Uz ostalo, primorali smo ga da prihvati Program reformi i nastavak NATO puta, zaustavljali ga u pokušajima da preuzme kontrolu nad bitnim državnim institucijama, naročito sigurnosnim sektorom, oduzeli mu kontrolu na CIK-om, spriječili ga da preuzme Upravu za indirektno oprezivanje, pred Ustavnim sudom BiH ga apelacijama pobijedili 7:0…”, naveo je Izetbegović.

    Smatra da je Dodiku zbog toga i bio cilj da SDA ne učestvuje u vlasti na državnom nivou.

    “Kao što je i cilj HDZ-a, iz sličnih razloga, bio da SDA ne učestvuje u vlasti na federalnom nivou. Umjesto takve, snažne SDA, ustrajne u borbi za interese države, uz pomoć stranaca SNSD i HDZ su za partnere dobili ‘invalidnu strukturu’. Iz Trojke su se svojski potrudili da tu Dodikovu kvalifikaciju opravdaju, i to trčeći na noge u Laktaše i Mostar”, dodao je lider SDA.

    Dalje navodi da s obzirom na prijašnja iskustva, prirodno je da je Dodik za partnere želio strukturu koja mu je ranije isporučila Zakon o prebivalištu i trajno obespravila povratnike.

    “Ovaj put, u kraćem periodu, od te strukture dobio je mnogo više. I on i HDZ. Trojka im je za samo nekoliko mjeseci isporučila četvrtog delegata u Domu naroda PSBiH, Bošnjake svela na 25 posto u Vijeću ministara, imenovala SNSD-ovog direktora Uprave za indirektno oporezivanje, Dodikovu politiku opravdavaju u Washingtonu i Briselu, lobiraju da se podignu ekonomske sankcije entitetu RS, pripremaju se da sredstvima od akciza koja pripadaju Federaciji spašavaju Dodika i krpe budžetske rupe u RS-u, spremaju se da SNSD i HDZ predaju kontrolu nad CIK-om, Ustavnim sudom, energetskim sektorom i plinskim interkonekcijama, izgradnjom autoputeva, da isporuče Izborni zakon po HDZ-ovoj, a moguće i državnu imovinu po SNSD-ovoj želji…”, poručio je Izetbegović.

    Za kraj je poslao poruku i Trojki (SDP, NiP i Naša stranka).

    “Dok ispunjava Dodikove i Čoviće želje i naloge, Trojka probosanski dio javnosti zasipa pričom o ‘relaksaciji odnosa’ i ‘kompromisima’. Niti su odnosi relaksirani, što Dodik svakodnevno potvrđuje, niti je ‘kompromis’ sve dati i predati, a ništa ne dobiti.”

  • Bajden potpisao – granica probijena

    Bajden potpisao – granica probijena

    Američki državni dug premašio je rekordnih 32 biliona dolara po prvi put ove nedelje, pokazuju podaci koje je u petak objavilo Ministarstvo finansija.

    Prekretnica je dostignuta manje od dve nedelje nakon što je predsednik Džo Bajden potpisao zakon kojim se suspenduje ograničenje Vašingtona od 31,4 triliona dolara, čime je izbegnuto ono što bi bilo prvo neizvršenje američkog duga.

    Mera je omogućila vladi zemlje da pozajmljuje neograničena sredstva do 1. januara 2025. godine, kada se obustava gornje granice duga završava. To znači da vlada može nastaviti da plaća usluge kod kuće, kao što su socijalno osiguranje i Medicare, pozajmljivanjem novca u inostranstvu i efektivnim nagomilavanjem još većeg duga.

    Plafon je ukinut nakon uzastopnih upozorenja američkog ministarstva finansija da će, ukoliko se taj korak ne preduzme, zemlja propustiti svoje obaveze. Limit zaduživanja je dostignut još u januaru, a Trezor je imao ograničen arsenal mera koje je mogao da primeni da bi sprečio neizvršenje obaveza, što se očekivalo početkom juna. Upozorenja su izazvala burnu, višemesečnu debatu između republikanaca i demokrata o prioritetima u potrošnji, što je dovelo u opasnost odobravanje mere.

    Prvog radnog dana nakon što je gornja granica duga ukinuta, federalno zaduživanje je poraslo za otprilike 400 milijardi dolara.

    Prema pisanju Njujork tajmsa, vrednost od 32 triliona dolara je dostignuta devet godina ranije nego što su predviđale prognoze pre pandemije Covid-19. Stručnjaci kažu da, kako bi se izbegla nova kriza, vlada treba da se pozabavi faktorima koji utiču na dug.

    “Dok jurimo preko 32 triliona dolara bez ikakvog kraja, krajnje je prošlo vreme da se pozabavimo osnovnim pokretačima našeg duga, a to su obavezni rast potrošnje i nedostatak dovoljnih prihoda za finansiranje”, rekao je Majkl A. Peterson, šef Piter G. Peterson fondacija.

    Prema projekcijama fondacije, SAD bi mogle da nagomilaju još 127 biliona dolara duga u narednih 30 godina, a troškovi kamata će iznositi oko 40% federalnih prihoda zemlje do 2053. godine.

  • Bilbordi “Ne u NATO” u Istočnom Sarajevu

    Bilbordi “Ne u NATO” u Istočnom Sarajevu

    Bilbordi sa natpisom “Ne u NATO” osvanuli su danas u Istočnom Sarajevu.
    Bilbiordi su postavljeni u Istočnoj Ilidži na magistralnom putu u Ravnogorskoj ulici.

    Inače ovaj put vodi do štaba NATO misije u BiH koji se nalazi u Butmiru.

  • “Spremni smo”

    “Spremni smo”

    Rusija ima političku volju i spremnost za dijalog sa Kijevom, ali za to nema osnova, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za “RT Arabik”.

    “Moramo stalno imati na umu da je režim Zelenskog, odnosno, sam predsednik Zelenski, potpisao ukaz koji zabranjuje predsednicima Ukrajine da pregovaraju sa ruskom stranom. To jest, veoma je teško govoriti o nečemu u ovoj situaciji. Mi smo spremni. Imamo političku volju, imamo spremnost, ali ovde se ne nazire dijalog, nema nekog osnova za dijalog”, zaključio je Peskov.

    On je podsetio da je nekoliko zemalja istupilo sa namerama da igraju ulogu posrednika u rešavanju krize oko Ukrajine, uključujući i inicijative Kine, Vatikana i afričkih zemalja. Prema njegovim rečima, formulišu se manje-više konkretne inicijative.

    “Rusija je, kao što je predsednik Putin više puta rekao, bila, jeste i ostaće otvorena za razgovore o svim inicijativama”, rekao je on. Portparol Kremlja je dodao da Moskva visoko ceni napore svih zemalja koje pokušavaju da doprinesu rešavanju krize.

    “Rusija je spremna za ove razgovore. Koliko su te inicijative izvodljive i koje od njih mogu biti sprovedene, a koje ne – naravno, sve je u detaljima. Potrebno je razmotriti sve detalje”, ocenio je Peskov.

    Rat Moskve i Zapada
    On je istakao da se faktički vodi rat između Moskve i kolektivnog Zapada, da Ukrajini stav diktira Vašington.

    “Specijalna vojna operacija pokrenuta je protiv Ukrajine, protiv kijevskog režima kako bi se osigurala bezbednost naroda Donbasa. To je zaista tako. On se sada faktički vodi kao rat između Moskve i kolektivnog Zapada“, objasnio je Peskov. Kako je naveo, “suverenitet Ukrajine je veoma apstraktan pojam“.

    “Ukrajina nema suverenitet. Ukrajina nema ni volje, ni želje, ni mogućnosti da se izjasni o bilo kakvom suverenom stavu. Ukrajini diktiraju šta treba da se uradi iz Vašingtona. To je potpuno očigledna i svima razumljiva činjenica“, istakao je portparol. Rusija je ranije uputila notu zemljama NATO-a zbog isporuke naoružanja Ukrajini.

    Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov primetio je da pumpanje Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat, dok je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov istakao da neprekidna velika pomoć Kijevu sve više „uvlači zapadne zemlje u sukob na strani kijevskog režima“.

  • Gde je Zalužni?

    Gde je Zalužni?

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je moguće da se glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni nalazi u inostranstvu.

    “Znam. Mislim da znam”, rekao je predsednik odgovarajući na pitanje gde je Zalužni.Putin je dodao da to mogu da pitaju i samog glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine, “ali za to je potrebno preći na strani jezik“. “Čini mi se da je u inostranstvu. Ali mogao bih da grešim“, zaključio je Putin. U maju su se u medijima pojavile informacije da je Zalužni teško ranjen.

    Ministarstvo odbrane Ukrajine demantovalo je ove informacije. Zalužni je prestao da se pojavljuje u javnosti nakon niza ruskih napada na vojne objekte u Ukrajini.

  • Putin: Mogu, ali neću

    Putin: Mogu, ali neću

    Lavrov i Putin poručili da imaju više bombi od Zapada i da će njihova pobeda označiti kraj dominacije SAD.

    “Mogu uništiti bilo koju zgradu u Kijevu bez nuklearnog oružja, ali to neću učiniti. Zašto? Objasniću su vam kasnije”, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin govoreći na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu.

    Prema Putinovim rečima, jedan od razloga zašto Rusija neće koristiti nuklearno oružje je taj što za to nema potrebe.

    Rusi su nedavno slavili “uništenje” američkog proturaketnog sustava Patriot u Kijevu uz pomoć hipersoničnog oružja Kinžal, što su ukrajinske zračne snage demantovale. SAD je priznao da bi sustav Patriot mogao biti oštećen.

    Predsednik Putin u petak je prvi put potvrdio da su prve nuklearne bojeve glave isporučene u susednu, de facto vazalnu državu Bjelorusiju te da se isporuka ostatka nuklearnog oružja očekuje do kraja leta ili do kraja godine.

    Ovo priznanje dolazi kao upozorenje NATO-u nakon što je obećana dodatna vojna pomoć Ukrajini tokom sastanka Obrambene kontaktne grupe za Ukrajinu ranije ove nedelje u Briselu.

    Putinov komentar usledio je i nekoliko dana nakon što je beloruski čelnik Aleksandar Lukašenko rekao da njegova zemlja već ima “rakete i bombe” iz Rusije, tri puta jače od onih koje je SAD koristio u Hirošimi i Nagasakiju tokom Drugog svetskog rata.

    Bela kuća je odmah osudila te komentare, ali i rekla kako ne vidi nikakve naznake da se Rusija sprema upotrebiti nuklearno oružje.

    Na istom forumu u Sankt Peterburgu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao kako svaki potencijalni mirovni sporazum mora uključivati priznanje Kijeva o gubitku ukrajinskih regija Doneck, Luhansk, Herson i Zaporižja, koje su prošle godine glasovale za pridruživanje Ruskoj Federaciji.

    Lavrov je upozorio da “što dalje budu odgađali razgovore, to će im biti teže postići dogovor s nama”. Rusija ne kontroliše u potpunosti nijednu od četiri okupirane regije. U biti, ponavljajući Putinove reči izgovorene u više navrata, ruski ministar spoljnih poslova opisao je “posrednički rat” Zapada s Rusijom kao “geopolitički sukob”, u kojem SAD pokušava eliminisati moćnog konkurenta i svim sredstvima očuvati svoju hegemonijsku poziciju.

    Ruske trupe privremeno su stekle zračnu nadmoć na jugu zemlje jer su tamo raspoređeni dodatni jurišni helikopteri koji koriste projektile dugog dometa protiv zemaljskih ciljeva.

    Konkretno, satelitski snimci pokazuju raspoređivanje više od 20 dodatnih ruskih jurišnih helikoptera u vazdušnoj luci Berdjansk, otkriva obrambena obaveštajna služba Ujedinjenog Kraljevstva.

    Na istoku zemlje, Rusija izvodi ofanzivne operacije na nekoliko mesta odjednom, posebno u smeru Limana u Donjeckoj oblasti.

    Ukrajinsko ministarstvo obrane reklo je kako Ukrajina preuzima inicijativu u ratu, dok se Rusija prebacuje u obrambeni položaj.

  • Opšta mobilizacija u Ukrajini

    Opšta mobilizacija u Ukrajini

    Kijevski režim počeo je da mobiliše čak i one državljane Ukrajine koji imaju urođeno srčano oboljenje i koji nikada nisu služili vojni rok.

    Ovo je rekao zarobljeni vojnik Oružanih snaga Ukrajine Vitalij, za “RIA Novosti”.

    “Došao mi je poziv. Posle su došli i vojni komesari. Hteli su da formiraju četu za obezbeđenje, kao teritorijalnu odbranu, kaja bi štitila škole, bolnice i opštinske zgrade u okrugu. Ja nisam služio vojni rok, imam urođenu srčanu bolest pa nisam uzet u vojsku na odsluženje vojnog roka”, rekao je zarobljenik.

    Vojni komesari su mu rekli da ako sada pođe, služiće samo kao obezbeđenje, a ako ne pođe, po njega će svakako kasnije doći i odvešće ga na front, jer je teško da dokaže da ima srčanu manu, moraće ponovo da ide do instituta, naveo je.

    Premda, kako je naglasio, u njegovoj “vojnoj karti piše sve o srčanom oboljenju”.

    “Ne znam da rukujem oružjem, pa sam pristao da služim od kuće, kao obezbeđenje, grubo rečeno, sa mitraljezom”, objasnio je.

    Međutim, takvi bataljoni su, prema njegovim rečima, formirani širom Ukrajine, ali se na kraju ispostavilo da je njihova prava namena – popunjavanje borbenih jedinica.

    “Iz teritorijalne odbrane sam prebačen u poseban streljački bataljon. Ovo se već smatra Oružanim snagama Ukrajine. Kasnije, 2. juna 2023. godine sam hteo da pokupim momke, ali sam se izgubio. Otišao sam na periferiju Bahmuta (Artjomovsk), tamo sam zarobljen”, ispričao je.

    “Vojnici ruske vojske nisu pucali, nisu me tukli, ništa. Mirno su me pitali jesam li se izgubio, rekao sam da jesam. Nazvali su me turistom, kako zovu one koji se izgube, nisu me uvredili ni na koji način”, kazao je.

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je Vrhovnoj radi krajem nedelje podneo predloge zakona o produženju vanrednog stanja i mobilizacije.

    Na sajtu ukrajinske skupštine objavljeni su predlozi zakona o produženju roka mobilizacije i vanrednom stanju. Međutim, ne zna se na koliki vremenski period se predlaže produženje rokova, prenose “RIA Novosti” i dodaju da ne postoje dodatna objašnjenja predloga.

    Vanredno stanje i opšta mobilizacija u Ukrajini su 6. februara 2023. godine produženi za 90 dana.

  • Počelo je – oslobađamo Herson

    Počelo je – oslobađamo Herson

    Vršilac dužnosti gubernatora Hersonske oblasti Vladimir Saldo izjavio je da trenutno postoje sve mogućnosti za oslobađanje Hersona od ukrajinske vojske.

    On je istovremeno dodao i da će to biti težak zadatak.”Danas, četvrti put u poslednja dva i po veka, Herson je ključna tačka u južnoruskoj istoriji, centar borbe za Novorusiju. Pred nama je težak zadatak ─ osloboditi grad iz ruku onih koji nisu dostojni njegovog nasleđa, slučajnih pridošlica, slugu neprijatelja čovečanstva. Danas imamo sve mogućnosti za to. Herson će biti oslobođen”, napisao je Saldo na svom Telegram kanalu povodom obeležavanja 245. godišnjice osnivanja grada.

    Carica Katarina II naložila je knezu Grigoriju Potemkinu da podigne grad 18. juna 1778. godine.