VRBAS Media

Autor: INFO

  • Cvijanović: Stavovi Bećirovića i Komšića su isključivo njihovi pojedinačni

    Cvijanović: Stavovi Bećirovića i Komšića su isključivo njihovi pojedinačni

    Srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je Srni da su stavovi dva člana Predsjedništva Denisa Bećirovića i Željka Komšića, koje budu iznosili tokom posjete Ukrajini, isključivo njihovi pojedinačni, a ne zvanični stavovi Predsjedništva niti BiH.

    Cvijanovićeva je istakla da je posjeta dva člana Predsjedništva Ukrajini kabinetskog tipa na šta, pored zvaničnih posjeta, kao članovi Predsjedništva imaju pravo.

    – O posjeti me predsjedavajući Komšić upoznao, ali ona nije stavljana na dnevni red sjednice Predsjedništva, što znači da nije ni razmatrana niti su usaglašavani stavovi. U skladu sa tim, stavovi koje budu iznosili tokom posjete su isključivo njihovi pojedinačni, a ne zvanični stavovi Predsjedništva niti BiH – naglasila je Cvijanovićeva.

    Komšić i Bećirović danas su se u Kijevu sastali sa ukrajinskim predsjednikom Vladimirom Zelenskim.

  • Komšić i Bećirović se u Kijevu sastali sa Zelenskim

    Komšić i Bećirović se u Kijevu sastali sa Zelenskim

    Željko Komšić i Denis Bećirović, članovi Predsjedništva BiH danas su se u Kijevu sastali sa ukrajinskim predsjednikom Vladimirom Zelenskim.

    Komšić i Bećirović su prvi zvaničnici iz BiH koji su se zvanično sastali sa Zelenskim u Kijevu od početka rata između Rusije i Ukrajine.

    Sastanak je trajao nešto više od pola sata.

    – Srdačan susret i prijateljski razgovor sa predsjednikom Ukrajine Vladimirom Zelenskim – poručio je Bećirović.

    U sklopu ove posjete organizovan je poseban sastanak delegacija gdje je ključna tema podrška BiH zvaničnika Ukrajini.

    Članovi Predsjedništva BiH će u sklopu ove posjete prisustvovati i međunarodnoj konferenciji Krimska platforma. Ranije su posjetili Buču i odali počast žrtvama rata u Ukrajini, prenosi Kliks.

  • Dačić: Priznanjem samoproglašenog Kosova, Ukrajina i Grčka bi naudile sebi

    Dačić: Priznanjem samoproglašenog Kosova, Ukrajina i Grčka bi naudile sebi

    Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić ocijenio je da Ukrajina i Grčka ne smiju da se usude da priznaju nezavisnost samoproglašenog Kosova jer bi to i njima štetilo.

    Dačić je objasnio da bi takva odluka Ukrajine samo mogla da joj našteti jer bi time pokazali da pitanje teritorijalnog integriteta nije svetinja, dok Grčka nije priznala Kosovo i ne smije to da uradi zbog svog naroda na Kipru.

    Komentarišući tvrdnje dijela međunarodne zajednice da je Kosovo drugačiji slučaj od Ukrajine, Dačić je naveo da Srbija nije saglasna s tim jer se time pokušava prikriti kolektivna krivica.

    “Haos na međunarodnoj političkoj sceni nastao je kršenjem presedana kao što je Kosovo. Vi onda imate veoma velike teškoće da objasnite zašto se to ne može dešavati u nekim drugim delovima svijeta. Takva odluka Ukrajine bi samo mogla da joj šteti jer onda time govore da pitanje teritorijalnog integriteta nije svetinja”, rekao je Dačić za TV Kurir.

    Komentarišući to što je neformalnom sastanku lidera zapadnog Balkana u Atini prisustvovao i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, Dačić je naveo da nije bilo zastava i da samim tim Kosovo nije tretirano kao nezavisna država.

  • Ukrajina će nestati – brišu je Rusi

    Ukrajina će nestati – brišu je Rusi

    Zamjenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev ponovio je da bi Ukrajina mogla da “nestane sa političke mape sveta”.

    On je naveo da bi to bila posledica aktuelnog sukoba.

    “Kako će se sve završiti jasno je i sada: neslavni poraz Kijeva, kao u svoje vreme gruzijskih agresora. A u budućnosti – sasvim verovatno – nestanak države Ukrajine, veštački stvorene na ruševinama SSSR-a, sa političke karte sveta”, napisao je političar u članku za časopis “Argumenti i fakti”.

    On je istakao da će još jedan ishod sukoba biti “sraman odlazak” aktuelnih kijevskih vlasti. Po njegovim rečima, NATO sada vodi “hibridni”, ali pravi i krvav rat protiv Rusije rukama kijevskih vlasti.

  • Zeznut si, Zelenski

    Zeznut si, Zelenski

    Holandski avioni F-16 možda neće biti isporučeni Ukrajini pre kraja 2024.Kako je saopštilo holandsko Ministarstvoodbrane, potrebno je najpre da se holandsko vazduhoplovstvo u potpunosti “prebaci” na upotrebu novih aviona F-35.

    Prošle sedmice su holandski premijer Mark Rute i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavili da će Holandija, zajedno sa Danskom, obezbediti F-16 za ukrajinske ratne napore u sukobu sa Rusijom, a sam Zelenski je istakao da je reč o 42 borbena aviona, preneo je danas Holandski Tajms.

    Portal navodi da Holandske snage poseduju 42 aviona F-16, ali da nijedan od njih nije odmah dostupan, i da su neki od njih još uvek u upotrebi.

    Portparol je rekao da je ”i dalje izvodljivo da se ti avioni isporuče tokom 2024”, ali da će to biti moguće tek kada holandska vojna avijacija u potpunosti predje na avione F-35.

    Privremena ministarka odbrane Kajsa Olangren ranije je izjavila da isporuka aviona F-16 Ukrajini ne sme da ima nikakve posledice po operativni kapacitet Holandije.

  • U drugom upisnom roku 1.000 slobodnih mjesta na raznim studijskim programima

    U drugom upisnom roku 1.000 slobodnih mjesta na raznim studijskim programima

    U drugom upisnom roku na Univerzitetu na različitim studijskim programima ostalo je oko 1.000 slobodnih mjesta, rekao je za Јutarnji program RTRS Radoslav Gajanin, rektor banjalučkog Univerziteta.

    U prvom upoisnom roku je popunjeno oko 1.700 mjesta. Univerzitet može da bude zadovoljan ovim podacima – rekao je Gajanin, dodajući da u planu imaju i treći upisni rok.

    Dodaje da na većini fakulteta još uvijek ima slobodnih mjesta.

    • Na većini fakulteta još uvijek ima mnogo slobodnih mjesta, može se očekivat i treći upisni rok. Najviše slobodnih mjesta ima na Filološkom, Fizolofskom, Mašinskom, te Elektrotehničkom fakultetu. Takođe veliki broj nepopunjenih mjesta imamo na Medicinskom fakultetu, ali tu dolazi veći broj stranih studenata – dodaje Gajanin.

    Kada je riječ o stranim studentima, Gajanin navodi da upisni rok za njih traje od juna, pa do oktobra, a upis se završava prije početka akademske godine.

    • Konkurs za drugi upisni rok je objavljen, prijava kandidata se vrši sljedeće sedmice, a postoje čak i slobodna budžetska mjesta – napominje Gajanin.
  • “Ne zanima nas EU – reći ćemo ‘ne’ Ukrajini”

    “Ne zanima nas EU – reći ćemo ‘ne’ Ukrajini”

    Poljska je spremna da uvede jednostranu zabranu na uvoz žitarica iz Ukrajine, nakon isteka zabrane na nivou EU 15. septembra.

    To je izjavio poljski ministar poljoprivrede i ruralnog razvoja Robert Telus.

    “O ovoj temi razgovarao sam sa brojnim ministrima iz EU. Video sam razumevanje koje je potrebno za gradnju koalicije i mehanizma. Uveren sam da bi Rumunija bila u toj koaliciji. Naredne nedelje imam sastanke i zvaću Slovačku kako bi doneli odluku zajedno u kom smeru ćemo ići. Trenutno, nema sumnje da postoji koalicija i da ćemo sprovesti zabranu”, naglasio je Telus.

    Prema njegovim rečima, održavanje zabrane EU na uvoz žitarica do 15. septembra bio je “samo politički argument za dalju destabilizaciju situacije u Poljskoj”.

    U maju je Evropska komisija dozvolila Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj da zabrane prodaju ukrajinske pšenice, kukuruza, sojine repice i semena suncokreta na njihovim tržištima, dok nije uvedena zabrana na tranzit u druge zemlje, prenosi Capital.

  • Pogođen centar Moskve; Oglasio se Stejt department

    Pogođen centar Moskve; Oglasio se Stejt department

    Dron pogodio zgradu u centralnom delu Moksve, izjavio gradonačelnik glavnog grada Rusije Sergej Sobjanin.

    Prema saopštenju ruskog Ministarstva odbrane, pokušana su jošš dva napada ali je ruski PVO uspeo da obori dva drona i to iznad Mozaisk i Kimki distrikat koji se nalaze u moskovskom regionu.

    Za sada nema podataka o eventualnim žrtvama i niko nije zvanično preuzeo odgovornost za te napade, ali zvanična Moskva ne sumnja i to da je organizator napada Ukrajina. S druge strane, zvanični Kijev do sada nije komentarisao napade na Moskvu, koji su postali gotovo svakodnevni.

    Zbog napada dronovima opet su zatvoreni svi moskovski aerodromi, što je šesti dan zaredom.Oglasio se i američki Stejt department odakle je saopšteno da SAD ne odobravaju napade dronovima na Rusiju, navodeći ipak da je na Ukrajini kako će se braniti jer je Rusija ta koja može da zaustavi rat u svakom trenutku, naveo je BBC.

  • Putin je odlučio – ovo je “novi” čovjek

    Putin je odlučio – ovo je “novi” čovjek

    General Viktor Afzalov, načelnik Glavnog štaba Vazdušno-kosmičkih snaga (VKS) Rusije imenovan je za vršioca dužnosti komandanta VKS umesto Sergeja Surovikina.

    To je javila agencija RIA Novosti pozivajući se na upućen izvor, koji je rekao i da je Surovikin razrešen dužnosti.

    Afzalov je već bio vršilac dužnosti komandanta VKS kada je Surovikin komandovao ruskim trupama u Ukrajini.

    Ruski portal RBK objavio je u utorak, pozivajući se na neimenoviani izvor, da je Surovikin, koji nije viđen u javnosti od neuspešne pobune privatne vojne kompanije “Vagner”, smenjen sa funkcije komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga.

    Portal je naveo da je Surovikin smenjen i sa funkcije zamenika komandanta vojnih operacija u Ukrajini, ali da će ostati zaposlen u Ministarstvu odbrane.

    “General Sergej Surovikin razrešen je dužnosti zbog prelaska na drugo radno mesto”, rekao je izvor, koji je dodao da je Surovikin trenutno na “kratkom odmoru”.
    Iz ruskog Ministarstva odbrane se zasad nisu oglašavali ovim povodom.

    Zapadni mediji su pisali da je Surovikin verovatno bio upoznat sa tim da će “Vagner” početi oružanu pobunu protiv ruskog vojnog vrha, a američka televizija CNN objavila je da je on bio VIP član “Vagnera”.

    On je navodno imao lični registarski broj u “Vagneru”, kao i još najmanje 30 visokih ruskih vojnih i obaveštajnih zvaničnika.

    Surovikin je postavljen za komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije u oktobru 2017. godine.

    Pre toga je komandovao ruskim snagama u Siriji, a bio je i komandant Istočnog vojnog okruga.

    U oktobru 2022. godine imenovan je za komandanta ruskih snaga u Ukrajini, a u januaru ove godine postao je zamenik komandanta.

  • Američki ambasador: Pitajte Vučića…

    Američki ambasador: Pitajte Vučića…

    U intervjuu za Glas Amerike američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil govorio je, između ostalog, o sastanku Vučića i Zelenskog, kao i o sankcijama Rusiji.

    Na pitanje da li sastanak predsednika Srbije i predsednika Ukrajine u Atini s jedne strane, i insistiranje Srbije da se iz Deklaracije usvojene u Atini izbaci deo o sankcijama Srbiji, vidi kao balansiranje Vučića, Hil kaže:

    “Moraćete da pitate gospodina Vučića, ali naša pozicija je veoma jasna: svi treba da se priključe sankcijama Rusiji, posebno zemlje koje teže da se pridruže EU. Mislimo da je to ispravna stvar”, rekao je američki ambasador I podsetio da su mnoge male zemlje uvele sankcije Rusiji iako im to nanosi štetu.“ Voleli bismo da Srbija uradi isto i da to bude deo njenog puta ka evro-atlantskom sistemu. Kada je reč o sastanku sa Zelenskim, ja sam bio ekstremno zadovoljan kada sam video da su srpski i ukrajinski predsednik seli da razgovaraju. Srbija i Ukrajina imaju dugu istoriju, uvek su se dobro slagale, imale dobre odnose, i zato mislim da je važno što su se sreli, razmenili mišljenja i razgovarali o tome šta budućnost donosi. Jer, biće promena, ovaj rat neće trajati zauvek i videćemo kako će se stvari razvijati. Ali, verujem da su protekli meseci bili važni za narod u Srbiji da vidi kakva je zaista Rusija, i da Srbija treba da se pomeri zapadno, ka evro-atlantskim sistemima”, istakao je Hil.

    Upitan da li je sada situacija na KiM mirnija nego što je bila proteklih meseci I da li su SAD našče zajednički jezik s albanskim premijerom, Hil kaže da administracija SAD blisko sarađujemo sa Srbijom na rešavanju problema.

    Kako je objasnio, situacija je trenutno mirnija na KiM jer je avgust i sezona odmora I da tek treba da se vidi kako će izgledati septembar.

    “Verujem da je ovo pitanje koje zahteva hitno rešavanje i da je potreban napredak. Makar sada znamo šta su ‘sastojci’ za mirnu budućnost – formiranje ZSO, pristup Kosova međunarodnim organizacijama, znamo šta treba da radimo, samo treba da sastavimo te deliće. To je kao veliki pazl koji stavite na sto i onda slažete delove”, rekao je američki ambasador.

    A na pitanje da li očekuje neku krizu u u septembru, Hil ističe:

    “Ne mogu da predvidim krizu, ali ono što mogu da vidim je novi pokušaj da se problemi reše. Svi su imali šansu da razmisle tokom leta i nadam da ćemo moći da napredujemo. Srbija je najveća zemlja na Balkanu, ima ambicije da se približi Zapadu, ima ambiciozne ekonomske planove, sledi Expo 27, da sam ja na mestu Srbije želeo bih da rešim problem sa Kosovom, da pokažem da i dalje podržavam srpsku zajednicu na Kosovu, ali, konačno, da gledam koji su širi, strateški potezi koje treba povući da bi se približili Zapadu.”