VRBAS Media

Autor: INFO

  • Brnabić: Vučić za četiri dana uradio više nego neki političari za čitav politički vijek

    Brnabić: Vučić za četiri dana uradio više nego neki političari za čitav politički vijek

    Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je danas da je predsjednik Aleksandar Vučić u poslednja četiri dana uradio više za srpski narod, nego većina, kako je navela “prominentnih političara” za čitav svoj politički vijek.

    “Ovo je suština svega: Predsjednik Aleksandar Vućić je samo za posljednja četiri dana uradio više za Srbiju, naš narod i sve naše građane, nego većina naših “prominentnih” političara za čitav svoj politički vijek”, napisala je Brnabić na društvenoj mreži X (Tviter).

    Ona je dodala da se na “muci poznaju junaci, a u teškim i izazovnim vremenima, veliki lideri”.

  • Mađarska vlada: Želimo preuzeti komandu nad EUFOR-om

    Mađarska vlada: Želimo preuzeti komandu nad EUFOR-om

    Vlada Mađarske potvrdila je za “Nezavisne novine” da ta zemlja namjerava da preuzme komandovanje misijom EUFOR “Althea”, pod uslovom da Politički komitet za bezbjednost EU za to da svoju saglasnost.

    Podsjećanja radi, nekoliko puta u javnosti se spominjala mogućnost da bi Mađarska mogla preuzeti ovu poziciju od januara naredne godine jer je Austrija odlučila da oni do daljeg ne budu na čelu evropske vojne misije u BiH, ali da i dalje nastave učešće u EUFOR-u.

    Kako nam je rečeno u proteklom periodu, zemlje članice misije su, uz konsultacije sa SAD, razmatrale ko bi mogao preuzeti poziciju komandanta. U igri su, kako nam je rečeno, bili Italija, Rumunija i još neke zemlje, ali odluka je na kraju pala na Mađare, jer su bili spremni da za misiju stave na raspolaganje helikoptere i drugu opremu koja se obično dodjeljuje komandantu misije.

    “Mir i stabilnost regiona zapadnog Balkana su ekstremno važni za EU. Mađarska je uvijek bila posvećena stabilnosti BiH i uspjehu operacija kriznog menadžmenta od Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, uključujući i EUFOR ‘Altheu’. Od 2010. godine do maja 2023. godine mađarski generali su držali poziciju načelnika Glavnog štaba EUFOR ‘Althee’, uz značajnu operativnu podršku. Ostajemo pri namjeri da preuzmemo poziciju komandanta operacije ‘Althea’ od januara 2024. na period od jedne godine, ako to Politički komitet za bezbjednost EU odobri”, naveli su oni.

    Na pitanje kako komentarišu napise pojedinih medija, posebno u Sarajevu, da bi Mađarska mogla biti naklonjena liderima u Republici Srpskoj, izrazili su uvjerenje da je EUFOR efektivan nepristrasni akter, te da je cilj Mađarske da očuva tu reputaciju.

    “Naša pretpostavka je da će lokalni entiteti održati saradnju s EUFOR ‘Altheom’ u postizanju ciljeva Savjeta bezbjednosti UN. U skladu sa svojim mandatom, EUFOR ‘Althea’ obezbjeđuje značajnu podršku lokalnim entitetima. Pripadnici misije će uvijek djelovati na način da očuvaju povjerenje i saradnju između ‘Althee’ i drugih aktera”, istakli su oni.

    Naglasili su da je u interesu Mađarske i cijele EU da se održi dobro obučena, posvećena i kredibilna operacija EU kako bi ostali uslovi za sigurno i bezbjedno okruženje u BiH.

    Prošle sedmice smo se obratili i misiji EUFOR-a, ali nam do zaključenja ovog broja nije stigao odgovor, uz napomenu da bi im bilo potrebno neko vrijeme da dobiju saglasnost za davanje izjave.

    Austrija je, kako saznajemo, najavila da odustaje od pozicije komandanta jer je istakla da su resursi koje je angažovala u BiH potrebni kod kuće, posebno kad je u pitanju nadgledanje granica.

    Dio zemalja EU je, kako saznajemo, smatrao da EUFOR treba da zadrži svoju originalnu misiju i da ne bude upotrijebljena za druge vrste zadataka, jer im je važno da njihovi pripadnici koji se nalaze u misiji ne budu dovedeni u opasnost.

    Niko od naših sagovornika s kojima smo proteklih sedmica i mjeseci razgovarali nije imao primjedbu na dosadašnji angažman mađarskih vojnika i oficira u misiji, posebno što je Budimpešta, kako nam je objašnjeno, uvijek bila spremna da na raspolaganje stavi sve svoje vojne resurse koji bi misiji bili potrebni.

    Zbog toga je, kako se može zaključiti, pala odluka da se Mađarskoj dozvoli da preuzme ovu ulogu, a posebno u kontekstu činjenice da mnoge druge zemlje nisu bile spremne da je preuzmu.

    Iako je EUFOR u potpunosti misija potčinjena EU, ona funkcioniše u okviru aranžmana “Berlin plus”, koji predviđa da EU preuzme bezbjednosne operacije na evropskom kontinentu od NATO-a, ali da i dalje ostane NATO komandna struktura i konsultacije s Alijansom, kao i da EUFOR “Althea” može da koristi NATO resurse.

    EUFOR trenutno čine 22 zemlje članice i nečlanice EU, i to Albanija, Austrija, Belgija, Bugarska, Čile, Češka, Francuska, Grčka, Irska, Italija, Mađarska, Njemačka, Nizozemska, Poljska, Portugal, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Sjeverna Makedonija, Španija, Švajcarska i Turska.

    Prošle godine donesena je odluka da se broj vojnika EUFOR-a sa 600 poveća na 1.100, u kontekstu rata u Ukrajini i mogućeg prelijevanja krize u BiH.

  • Američki zvaničnici: Ukrajinske trupe raštrkane i pogrešno raspoređene

    Američki zvaničnici: Ukrajinske trupe raštrkane i pogrešno raspoređene

    Ukrajinska vojska se muči da probije rusku odbranu dobrim dijelom i zbog toga što previše trupa, uključujući neke od svojih najboljih borbenih jedinica, ima na pogrešnim mjestima, objavio je Njujork tajms, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike.

    Jedan od njih navodi da bi glavni cilj kontraofanzive trebalo da bude presjecanje ruskih linija snabdevanja na jugu Ukrajine, ali umjesto toga, prema riječima zvaničnika, ukrajinski komandanti su podelili trupe podjednako između istoka i juga.

    Kao rezultat toga, više ukrajinskih trupa se nalazi u blizini Bahmuta i drugih gradova na istoku, nego u blizini Melitopolja i Zaporožja na jugu, koji su strateški značajniji.

    Neimenovani zvaničnk napominje da se tempo kontraofanzive može promijeniti samo dramatičnim promjenom taktike.

    Drugi sagovornik američkog lista ističe da su Ukrajinci previše raštrkani i da je potrebno da konsoliduju svoju borbenu moć na jednom mjestu.

    Američki zvaničnici kažu da postoje indicije da je Ukrajina počela da prebacuje neke od svojih iskusnijih borbenih trupa sa istoka na jug, ali čak i najiskusnije jedinice su izmenjene nekoliko puta zbog velikih žrtava.

    One se sada oslanjaju na sve manji broj visokih komandanata, dok su neke jedinice uglavnom popunjene vojnicima koji su ranjeni i vraćeni u borbu, navode neimenovani zvaničnici.

  • Delegacija EU: Dogovor koalicije na nivou BiH – korak u pravom smjeru

    Delegacija EU: Dogovor koalicije na nivou BiH – korak u pravom smjeru

    Pozdravljamo dogovor koji su danas postigli lideri koalicionih stranaka na zajedničkom nivou i usvajanje važnog zakonodavstva u vezi sa pristupanjem EU u BiH, navela je Delegacija EU u BiH na društvenim mrežama.

    Pozitivno je što su politički lideri BiH pokazali političku volju da zajedno rade na reformama. Važan korak je napravljen, ali će takođe biti potrebno da se nastavi – navodi se u saopštenju.

    Kako dodaju, reforme potrebne za ulazak u EU donose konkretne koristi za svakog građanina BiH.

    • Ohrabrujemo političke lidere u BiH da nadograde trenutni zamah i preduzmu dalje neophodne korake kako bi približili – dodaje se u saopštenju.

    Dodaju da izmjene i dopune VSTV-a predstavljaju dobar korak ka ispunjenju EU preporuke o provjerama integriteta pravosuđa.

    • Očekujemo da se usvajanje završi bez odlaganja, kao i efektivno sprovođenje ove ključne reforme – ističe iz Delegacije.
  • Zbog duga prema IRB-u upitno grijanje u Banjaluci

    Zbog duga prema IRB-u upitno grijanje u Banjaluci

    Stara banjalučka „Toplana“ u velikim je finansijskim problemima, a to bi trebalo da zabrine sve korisnike grijanja u gradu iako ovo preduzeće od 2018. godine ne upravlja tim sistemom.
    Naime, oni su „Eko toplanama“, a koje su preuzele njihovu djelatnost, iznajmili opremu, objekte i infrastrukturu koja je založena i na koju pravo ima Investiciono – razvojna banka Republike Srpske koja je otkupila obveznice „Toplane“, a koja je novac iskoristila za gradnju rejonskih kotlovnica.
    U korist IRB-ovog Fonda za restituciju založeni su objekti i zemljište vrijedno 19,3 miliona maraka i mašinska oprema vrijedna nešto preko osam miliona maraka.
    U „Toplanama“ poručuju da im je likvidnost ugrožena te da obaveze prema IRB-u više ne mogu plaćati, te pozivaju grad da ih preuzme, jer će u suprotnom doći do velikih problema, prenosi Capital.
    „Ukoliko Grad ne preuzme obavezu prema IRBRS od „Toplane“, ista će ući u problem nelikvidnosti. U slučaju neizmirivanja obaveza banka će aktivirati Ugovor o zalogu, a time će naredna grejna sezona biti upitna“, upozorovaju u ovom preduzeću.
    Prema njihovom mišljenju Grad bi trebao preuzeti obavezu prema IRB-u po osnovu prve emisije obveznica od koje su građene kotlovnice.
    „Toplana“ je otplatila 5,9 miliona maraka, ali ostaje dug od nepunih devet miliona maraka.
    Mjesečna rata trenutno iznosi 136.086 KM, a njihov redovni priliv je jedino zakupnina od „Eko toplana“ od 500.000 KM na godišnjem nivou.
    „Okvirnim zakonom o zalozima je određeno da založni povjerilac može pokrenuti postupak izvršenja, koji podrazumijeva i prodaju založene imovine, ukoliko „Toplana“ kao založni dužnik, ne bude uredno izvršavala svoje obaveze. „Toplana“ neće moći izmirivati svoje obaveze po osnovu emitovanih obveznica, čijom emisijom je pribavljen novac za izgradnju rejonskih toplana na drvnu sječku“, navode oni.
    Tvrde da je Grad dužan da preuzme ovu obavezu jer se kroz Ugovor o strateškom partnerstvu, 2017. godine sa firmom „IEE“ koja je jedan od osnivača „Eko toplana“ obavezao da će riješiti obaveze stare „Toplane“ i obezbijediti njenu funkcionalnost jer je ona sastavni, neizostavni dio toplifikacionog sistema.
    Inače, na narednom skupštinskom zasjedanju naći će se izvještaj o poslovanju „Toplane“ u prošloj godini. Prema tom izvještaju ovo preduzeće je imalo poslovni gubitak od 940.000 maraka.
    U upravi ovaj rezultat pravdaju dešavanjima iz prethodnog perioda i nagomilanim obavezama. Samo po osnovu kamata na obaveze iz prethodnog perioda morali su da plate 1,3 miliona KM.
    „Da nije bilo ovih rashoda na teret tekućeg perioda, ostvareni finansijski rezultat ne bi bio negativan“, navode u „Toplana“.

  • Teški gubici u Ukrajini; Ovo je samouništenje

    Teški gubici u Ukrajini; Ovo je samouništenje

    Ukrajinsko društvo pokazuje sve znake zamora od rata, a vojnici na frontu se nadaju prekidu vatre uprkos odlučnosti vlade da nastavi borbu, piše “Ekonomist”.

    “Javno raspoloženje je sumorno”, navodi britanski nedeljnik, ukazujući na teške gubitke koje su pretrpele ukrajinske trupe u toku dugo najavljivane ofanzive, preneoje Raša tudej Balkan.

    Javnost sukob sve više doživljava kao “rat kome se ne nazire kraj” i nerado ga plaća, bilo parama, bilo krvlju, navodi se u članku i dodaje da su se oni željni borbe “odavno dobrovoljno prijavili”, pa je Kijev sada prinuđen da “regrutuje uglavnom nevoljne.”

    “To čini atmosferu toliko teškom da je zaista možete osetiti u vazduhu”, rekao je za list aktivista koji podržava ukrajinske vojnike. Pošto cena produženja sukoba postaje očigledna, “čak i nada u uspeh kontraofanzive postala je čin samouništenja.”

    “Ekonomist” navodi da isto mišljenje dele i ukrajinski borci, pozivajući se na intervju sa snajperistom Konstantinom Prošinskim, koji je postao popularan u ukrajinskoj javnosti ranije ovog meseca.

    Prošinski tvrdi da njegovi kolege “apsolutno nemaju problema” sa idejom sklapanja primirja sa Rusijom.

    “Ne govorim u ime svih, ali ne verujem da bi se u tom scenariju vojska uputila ka Kijevu da sruši vladu”, rekao je on lokalnim medijima.

    Ovaj vojnik je maksimalistički cilj predsednika Vladimira Zelenskog da povrati svu zemlju koju Kijev smatra svojom, uključujući Krim, označio kao “populizam samozadovoljstva.”

  • Neće uspijeti i Putin to zna

    Neće uspijeti i Putin to zna

    “Vašington post” pridružio se mnogim člancima o neuspijehu dugo najavljivane ukrajinske ofanzive.

    Ukrajinske snage su pretrpele značajne gubitke i obrele se zarobljene u gustišu ruskih minskih polja, rovova i drugih utvrđenja, bez obzira na milijarde dolara vrednog zapadnog naoružanja, tehnike i obuke, piše analitičar Išan Tarur, a prenosi Raša tudej Balkan.Očigledan neuspeh Ukrajinaca naveo je američku obaveštajnu zajednicu da zaključi kako ukrajinska ofanziva neće ispuniti ni barem jedan veliki cilj, odnosno, zauzimanje Melitopolja, bolje poznatog kao “kapiju Krima”, napominje on.

    I dok zapadni političari javno podržavaju maksimalističke ciljeve Vladimira Zelenskog i drugih ukrajinskih političara o povratku svih teritorija koje Kijev smatra svojima, privatni razgovori zapadne političke elite su mračniji i skeptičniji.
    Promena raspoloženja u obaveštajnoj zajednici SAD

    “Nova procena američkih obaveštajnih službi odražava manje izgovaran, ali sve veći konsenzus”, otkriva američki list.

    I dok je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan pokušao da umanji značaj tih procena tvrdnjama da se one stalno menjaju, američki zvaničnici i njihove evropske kolege sve su oprezniji u pogledu očekivanja od ukrajinske ofanzive.

    Realnost ove teške borbe dovela je do nekih neobično grubih priznanja, piše kolumnista “Vašington posta”, podsetivši da je visoki zvaničnik NATO-a Stijan Jensen izjavio da vidi scenarijo u kojem Ukrajina dobija članstvo za NATO ako prepusti Rusiji deo teritorija koje smatra svojim.

    Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg potom je pohitao da ispravi svog sagovornika napomenom da samo Ukrajina odlučuje o uslovima za pregovore.

    Čini se da su ukrajinski ustupci nešto sa čime su mnogi u zapadnim zemljama spremni da se pomire. Uloga SAD u podršci Ukrajini verovatno će postati škakljivija kod kuće kako se sukob odugovlači a izbori 2024. se približavaju.

    Neke ankete sada pokazuju da je većina američkih glasača, posebno republikanaca, skeptična prema dodatnoj pomoći Kijevu, piše Tarur. Pored Trampa, stav da kontinuirana vojna pomoć Kijevu škodi Americi zauzeo je i još jedan republikanski kandidat, Vivek Ramasvami, napominje kolumnista “Vašington posta”.

    Stoga se u Vašingtonu pojavilo mišljenje da produženi konflikt više godi Rusiji nego Ukrajini, kao što je to ocenio američki diplomata i bivši demokratski kongresmen Tom Malinovski.

    “Putin zna da će vodeći republikanski kandidat za predsednika sledeće godine, bivši predsednik Donald Tramp, prekinuti podršku SAD Ukrajini i da u Evropi ima drugih poput njega”, piše Malinovski, dodavši da “rat zauvek ide u korist Putinu, a ne Ukrajini.”

    Malinovski, međutim, dolazi do sličnog zaključka kao i Stijan Jensen, istakavši u svojoj kolumni da bi Vašington trebalo da podržava ofanzivu Kijeva do NATO samita u Vašingtonu sledeće godine, kada bi se Alijansa obavezala na pružanje članstva i garancija Ukrajini za teritoriju nad kojom ima kontrolu.

  • Ukrajinci “digli” sve

    Ukrajinci “digli” sve

    Kontraofanziva ukrajinskih oružanih snaga ušla je u odlučujuću fazu u avgustu, navode mediji.

    Ako su ranije ukrajinske trupe pritiskale relativno male snage u različitim pravcima od obala Dnjepra južno od Zaporožja do Bahmuta, sada je komanda, očigledno, identifikovala dva glavna sektora, prenosi sarajevski portal Klix.ba.

    Glavni udarac Oružane snage Ukrajine nanose u Zaporoškoj oblasti, južno od grada Orehova u pravcu grada Tokmaka, a u slučaju uspeha prelaze na Melitopolj. Ovu operaciju podržava ofanziva marinaca Ukrajine, južno od sela Velika Novoselka na granici regiona Zaporožje i Donjeck.

    Uvođenje velikih rezervi Oružanih snaga Ukrajine je dovelo do krize u ruskoj odbrani. Međutim, za Ruse situacija još nije kritična. Štaviše, oni to čak mogu iskoristiti ako odmah ubace ostatke rezervi u bitku kako bi istrošili drugi (i poslednji) ešalon ukrajinske ofanzive, piše Meduza. Međutim, ovo je teorija, stvarnost je obično mnogo komplikovanija.

    Informacije o tome da su Ukrajinci prebacili gotovo sve svoje rezerve mogu se videti iz otvorenih izvora. Ukupna slika kontraofanzive, sudeći po njihovim izvorima, izgleda ovako:

    • Od juna, ruske položaje na jugu Ukrajine napadaju formacije 9. armijskog korpusa. Kako sledi iz prolećnog curenja podataka Pentagona, ovaj korpus je formiran od brigada obučenih na Zapadu posebno za letnu kampanju Oružanih snaga Ukrajine. Snage 9. korpusa su i danas ostale na ratištu, ali ih sada prate i brigade 10. korpusa, takođe stvorene 2023. godine. Štaviše, 10. korpus je već verovatno superiorniji od devetog u smislu ljudskih resursa uključenih u operaciju.
    • Kombinovane snage ovih korpusa ušle su u veliku grupu do 50 hiljada ljudi. Nastupa na uskom delu fronta oko 15 kilometara južno od grada Orehova, između sela Rabotino i Verbove u Zaporožskoj oblasti.
    • 70 kilometara istočno, u rejonu sela Velika Novoselka (u ruskom Ministarstvu odbrane ovo područje se zove Vremevska izbočina), u napadu je druga velika grupa Oružanih snaga Ukrajine. Od kraja jula nekoliko rezervnih brigada je uvedeno u borbu na ovom području, a ukupan broj ukrajinskih snaga može se proceniti na oko 30.000–35.000 ljudi.

    Taktički problemi, zbog kojih Oružane snage Ukrajine mogu napredovati samo sporo i po cenu velikih gubitaka, nisu nestali. Kako bi potisnula rusku odbranu nekoliko kilometara južnije, ukrajinska komanda je krajem jula – početkom augusta morala u bici angažovati rezerve koje su verovatno imale za cilj da razviju proboj u dubinu ruske odbrane. Ali brojčana prednost još nije dovela do odlučujućeg rezultata. A Oružane snage Ukrajine nisu imale druge velike rezerve.

    Iako se ukrajinska vojska suočava sa brojnim taktičkim problemima, kao i s jačom i preciznijom ruskom tehnikom, bitka na iscrpljivanje bi ipak mogla doneti ovoj zemlji veliki uspeh. Ova kontraofanziva bi, prema Meduzi, mogla ličiti na odbranu i povratak Izjuma u jesen 2022. godine ukoliko se uprava odluči na manevarske operacije. Čak i uprkos nedostatku rezervi, ukrajinske oružane snage i dalje imaju šansu da iscrpe rusku odbranu.

    Oružane snage RF imaju rezerve (uključujući mobilne brigade i pukove marinaca i zračno-desantnih snaga) na jugu Ukrajine. Međutim, ove rezerve su male. U isto vreme, trupe koje brane front od početka kontraofanzive su jako iscrpljene.

  • Smijenjen je

    Smijenjen je

    Od kada nije uspeo da nagovori Vagnerove plaćenike da obustave pobunu, Sergej Surovikin, poznat kao general “Armagedon”, nije viđen u javnosti od kraja juna.

    Ruski general Sergej Surovikin zvanično je razrešen dužnosti nakon što je navodno proveo nedelje u kućnom pritvoru zbog sumnje da je učestvovao u smrtonosnom vojnom udaru u junu.

    Ovu vest je danas prvi objavio novinar Aleksej Venediktov, koji je na Tviteru objavio tekst iz predsedničkog ukaza kojim se Surovikin razrešava sa dužnosti komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga.

    Uredba nije bila javno dostupna.

    Nekoliko prokremljskih kanala na Telegramu takođe je podelilo vesti o Surovikinovom otpuštanju, pišući da je ukaz Vladimira Putina potpisan prošle nedelje, ali da se tajno čuva.

    Surovikin, koji je služio kao zamenik komandanta ruskih trupa u Ukrajini, nije viđen u javnosti od 24. juna, kada je snimljeno kako moli ozloglašenu Vagnerovu grupu da okonča nasilnu pobunu protiv vojnog vrha u Rusiji.

    Ubrzo su se pojavili izveštaji da je možda unapred znao o pobuni koju je započeo šef Vagnera Jevgenij Prigožin, sa kojim je imao bliske veze još od vremena kada su obojica zajedno radili u Siriji. Prigožin je rutinski hvalio Surovikinovo vođenje rata protiv Ukrajine, čak i dok je kritikovao druge visoke komandante vojnih snaga.

  • “Proces je nepovratan”

    “Proces je nepovratan”

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da je proces dedolarizacije među članicama BRIKS-a nepovratan.

    “Nepovratni proces dedolarizacije uzima maha, ulažu se napori da se razrade efikasni mehanizmi za međusobna poravnanja i monetarnu i finansijsku kontrolu”, naveo je Putin u video-obraćanju tokom samita BRIKS-a u Johanesburgu, prenosi Tas.

    Dodao je da udeo dolara u plaćanju koje se odnosi na izvoz i uvoz opada, te da je prošle godine iznosio 28,7 odsto.

    Predsednik Rusije je istakao da članice BRIKS-a sarađuju na principu jednakosti i međusobne podrške, kao i da su se međusobna ulaganja zemalja članica povećala šest puta u poslednjih 10 godina.

    “Ulaganja u globalnu ekonomiju se se udvostručila, a njihov ukupni izvoz je dostigao 20 procenata izvoza na svetskom nivou”, rekao je Putin.

    On je naveo da je inflacija, koja je danas jedan od najvećih problema u svetu, delimično izazvana štampanjem novca u nizu zemalja usled pokušaja da se saniraju posledice pandemije koronavirusa.

    Govoreći o sporazumu o žitu, Putin je poručio da se Moskva povukla iz dogovora jer nisu ispunjene odredbe koje su joj obećane. Dodao je da je Rusija spremna da se vrati sporazumu, ukoliko bude bilo ispunjeno ono što joj je obećano.