VRBAS Media

Autor: INFO

  • Recesija u Švedskoj bez kraja

    Recesija u Švedskoj bez kraja

    Švedska privreda se suočava sa dve godine kontrakcije, više nego što se ranije mislilo.

    Rastući troškovi primoravaju potrošače da nastave da smanjuju potrošnju, kažu ekonomisti druge najveće banke u zemlji po tržišnoj vrednosti.U 2023. godini kalendarski prilagođen bruto domaći proizvod verovatno će se smanjiti za 0,9 odsto, navodi Svedbank u izveštaju objavljenom tokom prošle nedelje. Iako je to nešto blaža kontrakcija nego što je ranije viđeno, banka sada očekuje pad BDP-a od 0,3 odsto u 2024. godini, pošto je ranije predviđala rast od 0,3 odsto, prenosi Bloomberg.

    “Ekonomski pad je počeo i stvari će se pogoršati pre nego što postanu bolje”, rekao je glavni ekonomista Matijas Person.

    “Očekujemo da će domaćinstva još neko vreme nastaviti da smanjuju potrošnju, s obzirom na to da su njihovi prihodi pod pritiskom visoke inflacije i rastućih troškova kamata”, dodao je on.

    Povećane kamatne stope takođe su izvršile pritisak na švedske kompanije za komercijalne nekretnine koje su prezadužene, a ta previranja će se nastaviti jer se upražnjena radna mesta mogu povećati i vlasnici moraju da refinansiraju velike količine obveznica koje dospevaju, saopštila je Svedbanka. Iako bi neki zakupodavci mogli da izmire obaveze, banka je saopštila da se očekuje da će efekti na finansijsku stabilnost ili na ekonomiju uopšte biti ograničeni.

    Posle perioda stabilizacije tržišta privatnih kuća u zemlji, ekonomisti banke sada očekuju da će cene stanova na kraju biti 15 odsto niže nego na vrhuncu početkom 2022. Oni su ranije predviđali pad od 20 odsto.

    Očekuje se da će švedska kruna u bliskoj budućnosti dodatno oslabiti, saopštila je Svedbank, i dodala da jačanje valute očekuje od sredine 2024. godine.

  • Kremlj ćuti

    Kremlj ćuti

    Jutro nakon što su ruske vlasti saopštile da je šef paravojne grupe Vagner Jevgenij Prigožin bio u letjelici koja se u srijedu 23. avgusta srušila u ruskoj Tverskoj oblasti, nema zvaničnih potvrda da je njegovo tijelo identifikovano.

    Spasilačke službe su kasno sinoć saopštile da je izvučeno svih deset tijela sa mjesta nesreće, ali zvaničnih potvrda o identifikaciji žrtava nema.

    Objavljen je spisak putnika i članova posade koji su bili u avionu, a među njima je bio i Dmitrij Utkin, Prigožinova desna ruka.

    Podsjetimo, avion tipa Embraer letio je iz Moskve za Sankt Peterburg.

    Avion Embraer Legacy, koji se srušio u srijedu uveče, 23. avgusta, u blizini sela Kuženkino u Tverskoj oblasti, ostao je u vazduhu manje od pola sata.

    Kako prenosi kanal Vesti, mlaznjak je nestao sa radara 26 minuta nakon poletanja.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin do sada se nije oglasio u vezi sa padom aviona Jevgenija Prigožina.

    Sinoć, ubrzo nakon što je objavljena vest da se Prigožin nalazi u avionu “Embraer”, Putin se pojavio na događaju u Kurskoj oblasti povodom obilježavanja godišnjice čuvene bitke iz Drugog svjetskog rata.

    Tokom događaja odao je počast Rusima koji su poginuli tokom takozvane “specijalne vojne operacije” u Ukrajini, ali nijednom rečju nije pomenuo Vagner ili Prigožina.

    Kakva je budućnost Vagnerovaca nakon Prigožina?
    I dok detalji o tome šta je izazvalo avionsku nesreću još uvijek nisu poznati, ono što je jasno je da je Vagner, plaćenička organizacija koju je Prigožin osnovao, u suštini prvo razdvojena, a sada i dramatično desetkovana.

    Mihail Podoljak, savjetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je da je šef ruske plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin, potpisao sopstvenu smrtnu presudu.

    Podoljak je na Twitteru nakon prijave o nesreći, objavio “Što se tiče Prigožina: moramo sačekati da se ratna magla razveja”.

    Dva pogrebna minibusa odnijela su tijela poginulih u avionskoj nesreći. Sva tijela odnijeta su u Tver, u mrtvačnicu.

    Tokom cijele noći, građani su donosili cvijeće i palili svijeće ispred zgrade u ulici Zolnaja u Sankt Peterburgu u znak sjećanja na stradale.

  • BRIKS porodica se širi

    BRIKS porodica se širi

    Samit zemalja BRIKS-a završava se danas u Јohanesburgu objavljivanjem spiska zemalja koje će biti primljene u grupu.

    Domaćin samita, južnoafrički predsjednik Siril Ramafosa saopštiće koje zemlje će se priključiti BRIKS-u.

    Kolika je privlačnost BRIKS-ove vizije multipolarnog svijeta i alternative hegemoniji Zapada pokazuje činjenica da je više od 20 zemalja zvanično podnijelo zahtjev za članstvo u grupi, dok je više od 40 izrazilo interesovanje.

    Lideri BRIKS-a juče su dogovorili uslove i principe za proširenje grupe, kao i koje članice će biti prve primljene.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin poručio je da je Moskva strana spremna da pomogne u proširenju grupe.

    Ideju o proširenju BRIKS- a podržao je i brazilski lider Luiz Inasio Lula da Silva, indijski premijer Narendra Modi kao i predsjednik Јužne Afrike Ramafosa.

    Istovremeno, kineski predsjednik Si Đinping pozvao je zemlje članice BRIKS-a da ubrzaju proces prijema novih članica.

    Tokom samita dogovorena je i intenzivnija upotreba lokalnih valuta kao korak ka zajedničkoj, BRIKS valuti, a bilo je riječi i o novim članicama Nove razvojne banke – očekuje se da će pet novih biti primljeno u BRIKS banku.

    • Stvaranje valute za trgovinske i investicione transakcije između članica BRIKS-a povećava naše mogućnosti plaćanja i smanjuje našu ranjivost – poručio je Lula da Silva u Јohanesburgu.

    Posebna tema samita bilo je unapređenje saradnje sa afričkim zemljama i jačanje lokalnih ekonomija.

  • Gnjatić: Zadovljni smo sporazumom – od 1. januara usklađivanje koeficijenata

    Gnjatić: Zadovljni smo sporazumom – od 1. januara usklađivanje koeficijenata

    Sporazum o dinamici usklađivanja platnih koeficijenata zaposlenih sa visokom stručnom spremom u oblasti obrazovanja i kulture, koji obuhvata 13.792 radnika, potpisan je u Banjaluci, a primjenjivaće se od 1. januara naredne godine.

    Sporazum su potpisali ministarka prosvjete i kulture Republike Srpske Željka Stojičić i ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Željko Budimir sa predsjednikom Sindikata obrazovanja, nauke i kulture Srpske Draganom Gnjatićem.

    • Zadovoljni smo sporazumom i od 1. januara biće usklađeni koeficijenti – rekao je Gnjatić u našem Јutarnjem progrmau.

    Istakao je da su planu pregovori o usklađivanju koeficijenata za sve radnike u oblasti obrazovanja.

    • Tu su potrebne izmjene zakona ili novi zakoni – naveo je Gnjatić.
  • Hoće li nelegalno djelovanje Šmita gurnuti BiH na ivicu raspada?

    Hoće li nelegalno djelovanje Šmita gurnuti BiH na ivicu raspada?

    Hoće li nelegalno djelovanje Kristijana Šmita gurnuti BiH na ivicu raspada – pitaju pojedini političari iz Republike Srpske, ukazujući na podršku koju Šmitu daju političko Sarajevo i opozicija u Srpskoj, a koja, kako tvrde, proizilazi iz njihovog zajedničkog cilja da predsjednika Srpske Milorada Dodika skinu sa političke scene.

    Sarajevo zbog obezvlašćivanja Republike Srpske i unitarizacije BiH, a opozicija da se dočepa vlasti.

    Pravna struka i danas ukazuje na opasnost Šmitovih poteza i nelegitimnost optužnice protiv predsjednika Dodika i v.d. direktora Službenog glasnika Miloša Lukića.

    Na rovitom bh. tlu gdje Sarajevo teži da unitarizuje BiH, a opozicija u Srpskoj da se dočepa vlasti, Kristijan Šmit im je podrška, kažu u SNSD-u. Izmjenom Krivičnog zakona BiH omogućio je krivično gonjenje predsjednika Srpske, ali i drugih legalno izabranih predstavnika, uključujući i one u Federaciji BiH. Dok Šmit, pod pokroviteljstvom zapadnih ambasada, podebljava granicu unutar BiH, iz Srpske poziv na unutrašnji dogovor. Potpredsjednik SNSD-a Nikola Špirić upozorava Sarajevo da se i njima radi iza leđa.

    • Optužnica ima za cilj da oni ljudi koji vole Dodika i poštuju institucije Republike Srpske, zapravo mrze i imaju otpor prema institucijama BiH. Zaboravljajući da je to većina u Republici Srpskoj i ako su to htjeli da proizvedu, proizveli su. Ali to nije interes BiH i zato ja pozivam političko Sarajevo na buđenje i da se reforme sprovode kroz dijalog i zajednički dogovor – kaže Špirić.

    Na zajednički odgovor samovolji stranaca, prije dva dana pozivao je i predsjednik Srpske.

    • Da neko stranac može da dođe i kaže – ako me ne pogledaš lijepo, ako nisi raspoložen kad me vidiš, ideš u zatvor od šest mjeseci do šest godina. Јe l` hoćete da živite u tom društvu? Јa ne želim. A vi živite. Drugo su naši animoziteti, mržnja i ljubav – rekao je Dodik.

    Međutim, Sarajevu i opoziciji u Srpskoj ne smeta što je Šmit ozakonio zatvorsku kaznu za sve koji se protive njegovoj autokratiji. Prećutno odobravaju jer je to u skladu sa njihovim interesom političke eliminacije Dodika.

    S druge strane, glasno su opozicija i javnost u Federaciji kritikovali uvođenje klevete u Krivični zakonik Srpske, iako za to krivično djelo nema kazne zatvora.

    Pravnici upozoravaju da Šmit nastoji da kreira pravnu nesigurnost BiH, iscrpljujući nadležnosti zakonodavnih organa.

    • Činjenice je da imate tijela zadužena za donošenje zakona, pa se postavlja opravdano pitanje koja je onda funkcija lica koje se predstavlja kao visoki predstavnik, a koje u svakom trenutku može da interveniše u zakone koji su donijeli legitimni predstavnici naroda BiH. To naravno da unosi pravnu nesigurnosti – kaže Dalibro Mrša, predsjednik Advokatske komore Republike Srpske.

    Potkrepljujući da je progon Dodika i Lukića pravno neosnovan, i danas pravnici podsjećaju na nelegitimnost Šmita.

    • Članom 1 stav 2 Aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma propisano je da se visoki predstavnik u BiH imenuje u skladu sa relevantnom rezolucijom SB UN, a njegovo imenovanje mogu predložiti samo strane ugovornice tog sporazuma. SB UN je jedino nadležan za imenovanje visokog predstavnika, što pravno znači da nema visokog predstavnika bez odgovarajućeg akta SB UN – kaže Milan Blagojevuć, profesor ustavnog prava.

    I da je imenovan u skladu sa procedurama, Povelja Ujedinjenih nacija zabranjuje Šmitu da državi članici UN nameće svoju volju kao zakon i da se na bilo koji način upliće u unutrašnja pitanja drugih država, zaključuje Blagojević.

  • Ukrajinci tvrde: Vagnerovi konvoji se kreću ka Rusiji

    Ukrajinci tvrde: Vagnerovi konvoji se kreću ka Rusiji

    Ukrajinski Nacionalni centar otpora, pozivajući se na bjeloruske izvore, saopštio je da je neki konvoji Vagnera idu ka Rusiji.
    – Konvoji se vjerovatno kreću u smjeru granice s Rusijom, ali bjeloruske specijalne snage pokušavaju spriječiti njihova vozila da odu – navodi se u objavi u srijedu, nekoliko sati nakon pada aviona u kojem je poginuo Jevgenij Prigožin.

    Nacionalni centar otpora osnovan je kako bi se odupirao ruskoj invaziji na Ukrajinu nenasilnim sredstvima.

    Nakon Prigožinove neuspjele pobune protiv Kremlja u junu, Vagnerova grupa postavila je bazne logore u Bjelorusiji i formalizirala saradnju s bjeloruskim Ministarstvom odbrane.

  • Dobojska bolnica i UKC RS povećali dug za još 12 miliona KM

    Dobojska bolnica i UKC RS povećali dug za još 12 miliona KM

    Samo za tri mjeseca dobojska Bolnica “Sveti apostol Luka” uspjela je da uveća dugovanja za poreze i doprinose za čak 8,8 miliona maraka, pa sada duguje 38,1 milion KM.

    Ova bolnica popela se tako sa trećeg mjesta liste najvećih poreskih dužnika u Srpskoj na drugo. Pokazuju to zvanični podaci Poreske uprave RS, zaključno sa krajem juna ove godine.

    Prvo mjesto i dalje ubjedljivo drži Univerzitetski klinički centar RS, koji je takođe uvećao svoj dug u odnosu na mart ove godine, i to za 3,2 miliona maraka. Oni trenutno duguju 53,5 miliona maraka.

    Dug je za jedan milion uvećala i Bolnica „Sveti Vračevi“ Bijeljina, pa sada iznosi 15,2 miliona KM.

    S druge strane, pozitivan pomak napravila je Bolnica “Srbija” iz Istočnog Sarajeva, koja je za tri mjeseca svoj dug smanjila za 13,5 miliona maraka! Ipak, i sada su u top tri sa dugom od 30,3 miliona maraka.

  • Ukrajina juriša

    Ukrajina juriša

    Izgleda da je Ukrajina, na koju se sve više vrši pritisak, podigla tempo svoje kontraofanzive.

    Kako tvrde brojne analize razvlačenje kontraofanziva, započete krajem jula, i zimski zastoj imali bi, na primer, posebne posledice u Sjedinjenim Državama, jer bi mogla da se pojačaju pitanja oko američke podrške ratu u vreme žestoke izborne godine.

    “Ukrajina ne sme da izgubi ovaj rat”, rekao je ranije ovog meseca nemački ministar finansija Kristijan Lindner tokom posete Kijevu, preneo je Blic.

    Dok zabrinuti Zapad šalje Kijevu pomoć u avionima, izgleda da je Ukrajina odlučila da pojača tempo napada.

    O tome svedoče nedavno probijanje prve linije ruske odbrane kod Tokmaka u Zaporožju, oslobađanje taktički važnog sela Urožajne 16. avgusta, kontinuirani napadi dronovima na Moskvu, kao i uništavanje ruskog strateškog bombardera u Novgorodskoj oblasti.

    “Novi glas Ukrajine” prenosi da glavni udar dolazi sa jugoistoka, gde ukrajinska vojska postepeno napreduje kroz minska polja i pod napadom ruske avijacije. Glavni komandant ukrajinskih snaga Valerij Zalužni rekao je da njihove snage “nastavljaju da stvaraju uslove za napredovanje korak po korak”.

    Početkom avgusta je Ukrajina rekla da je uspela da probije rusku odbranu na nekim mestima na jugu.

    “Kontraofanziva možda kasni ali ide prema planu”, rekao je ministar odbrane Oleksij Reznikov.
    Nedavni uspeh Ukrajine kod Tokmaka verovatno je povezan sa poslednjim napredovanjem njenih snaga severno i istočno kod mesta Robotine, 23 km severoistočno od Tokmaka, rekao je u subotu Institut za proučavanje rata (ISW).

    Ukrajinske snage su takođe, 19. avgusta nastavile kontraofanzivu na više frontova. Kako je preneo “Novi glas Ukrajine”, napredovale su u smeru Avdejevka-Donjeck i unutar zapadne Zaporoške oblasti. Borbe i dalje traju u oblasti Berdjanska, na granici regiona Donjecka i Zaporožja, kako i području Melitopolja na zapadu Zaporožja.

    Ranije je ISW procenio da su nedavni ukrajinski dobici blizu manjih naselja na granici između Donjecke i Zaporoške oblasti, kao i zapadnom delu Zaprožja, bili taktički značajni zbog svog uticaja na ruske odbrambene položaje.

    Dok je ukrajinska vojska primorana da postepeno napreduje kroz ruska minska polja, pod kišom njene avijacije, ta situacija će se možda uskoro preokrenuti. Holandija i Danska će isporučiti Ukrajini borbene avione F-16 čim se ispune uslovi za transfer, nekoliko dana nakon što su SAD odobrile moguću isporuku lovaca Holandiji i Danskoj.

    “42 aviona. I to je samo početak”, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, a sa F-16 u svom arsenalu, Ukrajina bi mogla da poveća svoje vazduhoplovne snage za polovinu, piše “Forbs”.

    Ti lovci trebalo bi da unesu duboku izmenu u načinu na koji Kijev raspoređuje svoje vazdušne snage – pomeranje ka udarima dugog dometa koji smanjuju gubitke. Američki dizajnirani avioni mogli bi takođe da povećaju ukrajinske vazduhoplovne snage za pola.

  • Savjetnik Zelenskog demantovao navode o Vučiću

    Savjetnik Zelenskog demantovao navode o Vučiću

    Savetnik ukrajinskog predsjednika Mihail Podoljak izjavio da nije istina da je predsednik Srbije Zelenskom nudio oružje u zamenu za nepriznavanje tzv. Kosova.

    Podsetimo, o tome je na društvenim mrežama spekulisala izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon, što je i sam predsednik Srbije Aleksanar Vučić demantovao juče.

    “Svakako da nema nikakve istine u tome, to je spekulacija”, rekla je ona za beogradske medije, a prenosi Blic.

    Podoljak je potom dodao da je susret predsednika Srbije i Ukrajine Volodimira Zelenskog nesumnjivo važan, kao i da je komunikacija potrebna na svim nivoima.

    “Mi moramo da razumememo pozicije jedni drugih, da razumemo zašto jedna starna ima neki stav” rekao je Podoljak.

    Fon Kramon je napisala da je “vrlo verovatno da je Vučić Zelenskom navodno nudio oružje u zamenu za nepriznavanje Kosova”.

    Podoljak ističe da je Ukrajina transparentna u načinu naoružavanja svojih trupa.

    “Sve što se tiče snabdevanja naoružanjem govori se u zvaničnim saopštenjima. To se odnosi na to i ko šalje municiju, da li koalicija, ili evropska koalicija, ako govorimo o kalibru 155. A ako govorimo o kalibrima 152 mm I 122 mm, mi saopštavamo gde smo kupili. To je prilično deficitarna municija. Rusija je uspela da sa tržišta skoro sve pokupi za sebe. Mi imamo zvanična saopštenja i ta zvanična saopštenja govore i o izvorima municije. U ovom trenutku mi nemamo zvanična saopštenja da dobijamo municiju iz Srbije”, rekao je Podoljak.

  • Vagner potvrdio smrt Prigožina

    Vagner potvrdio smrt Prigožina

    Lider ruske paravojne grupe Vagner Jevgenij Prigožin je mrtav, potvrdila je ta vojna formacija na svom Telegram kanalu.

    “Vođa Vagner grupe, heroj Rusije, istinski patriota svoje domovine, Jevgenij Viktorovič Prigožin poginuo je, a to je rezultat akcija izdajnika Rusije. Ali čak i u paklu, on će biti najbolji! Slava Rusiji”, navodi se u postu na kanalu grupe, prenosi Tanjug.

    Ime Prigožina nalazilo se na listi putnika aviona koji se danas srušio u ruskoj Tverskoj oblasti, kada je poginulo svih 10 ljudi u letelici, saopštila je ranije ruska Federalna agencija za vazdušni saobraćaj.