VRBAS Media

Autor: INFO

  • Dodik sa Putinom: Odbijamo da se pridružimo sankcijama Zapada prema Rusiji; Nećemo u NATO

    Dodik sa Putinom: Odbijamo da se pridružimo sankcijama Zapada prema Rusiji; Nećemo u NATO

    Odbijamo da se pridružimo sankcijana Zapada prema Rusiji i nećemo u NATO, istakao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik tokom sastanka sa ruskom predsjednikom Vladimirom Putinom u Kazanju.

    • Potvrđujemo dobro odnose koje Srpska ima i gaji prema ruskoj državi i prema vama. Oni što mi radimo u sadašnjim okolnostima, odbijamo vilo kakvu mogućnost da se pridružimo sankcijana zapada prema Rusiji – rekao je Dodik.

    Istakao je da Zapad želi da izdejstvuju to svaki dan.

    • Pogotovo bez oklijevanja odbijamo da se pridružmio članstvu u NATO – jasan je bio Dodik.

    Istaakao je da su Srbi dva puta bombardovani. Srpska jednom, Srbija drugi put.

    • I znate, Mogu vam posvjedočiti da danas imamo ogroman broj mladih ljudi, tek novorođene djece koje imaju posljedice od osiromašenog uranijuma, a čak 10 puta je povećano zračenje na tim rejonom, kao i malgine bolesti uzorkovane tim bombardovanjem – rekao je Dodik.

    Istakao je da tako nije logično ni normalno da Srpska prihvati članstvo u NATO.

    • Zapad kad je došao, odmah je privatizovao poslovne banke i sada birajui da li hoće da rade sa nama i to čine iz čistih političkih razloga – naveo je Dodik.

    Naglasio je da je Srpska stabilna politički i institucinalno.

    • Dakle, održavamo se stabilno. Nemamo posebnih izzaova, ali je primjetno stalno podrivanje opozicije i alternativnih grupa prema stabilnosti Srpske – rekao je Dodik.

    Dodik je rekao da Srpska ima odlične odnose sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.

    • To nam posebno olakšava situaciju što se stuče evrope, Međutim čitavo rukovodstvo Srpske, predsjednik Vlade, predsjednik NSRS, srpski član Predsjendištva BiH i ja, svi smo dobili sankcije SAD i Britanije. Zahvaljujuć našim prijateljim u EU, Evropa nije uvela iste sankcije nama – dodao je Dodik.

    Naveo je da će Srpska ojačati.

    • Ali, evo kod nas narod kaže što vas ne uništi, to vas ojača. Tako da mi vjerujem da ćemo mi izaći još jači uz pomoć prijatelja – naveo je Dodik.
  • Graničar iz BiH navodno pravio alibi članovima narko-grupe

    Graničar iz BiH navodno pravio alibi članovima narko-grupe

    Pripadnici Uprave policije MUP-a Kantona Sarajevo, postupajući pod nadzorom tužioca Tužilaštva Bosne i Hercegovine, izvode akciju “Kum”, a u toku su pretresi objekata koje koriste osumnjičeni na području sarajevskih opština Centar, Novo Sarajevo, Novi Grad i Vogošća.
    Saopšteno je to iz MUP-a KS, odakle dodaju da su, u saradnji sa MUP-om Srpske, u toku i pretresi na više lokacija u Srpskoj.

    “Aktivnosti se sprovode u okviru predmeta ‘Kum’ sa dokazima iz Sky i Anom aplikacija, a zbog sumnje u organizovani kriminal, povezan s prometom droga i oružja. Ove aktivnosti se sprovode uz podršku Obavještajno-bezbjednosne agencije Bosne i Hercegovine”, naveli su iz MUP-a KS.

    Iz Tužilaštva BiH su naveli da policajci na području Foče, Sarajeva i drugih gradova, sprovode pretrese objekata na više lokacija, kao i hapšenje osumjičenih osoba.

    “Istraga u predmetu odnosi se i na koruptivna krivična djela, jer je jedan od osumnjičenih aktivni policijski radnik Granične policije BiH, koji se tereti da je pripadnicima kriminalne organizacije neistinito ovjeravao dokumentaciju za navodni prelazak granice, kako bi im na taj način ishodio alibi za vrijeme počinjenja krivičnih djela. Osumnjičene osobe su pod istragom i terete se za organizovani kriminal, povezan sa međunarodnim krijumčarenjem i distribucijom na ilegalnom narko-tržištu, većih količina droga”, naveli su iz Tužilaštva BiH.

  • Stevandić-Railić: Podrška aktivnostima Udruženja žena žrtava rata Srpske

    Stevandić-Railić: Podrška aktivnostima Udruženja žena žrtava rata Srpske

    Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić razgovarao je danas sa predstavnicama Udruženja žena žrtava rata Srpske o položaju i problemima sa kojima se ova populacija susreće.

    Predsjednica Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske Božica Živković Rajilić upoznala je Stevandića sa aktivnostima Udruženja, naglasivši da se ono suočava sa mnogim poteškoćama u svom radu jer je jasno da postoje dvostruki standardi kad je u pitanju odnos prema srpskim žrtvama tokom proteklog odbrambeno-otadžbinskog rata.

    Stevandić je podržao aktivnosti ovog Udruženja u vezi s dokumentovanjem ratnih zločina, te je pohvalio rezultate njihovog rada uprkos činjenici da nailaze na mnoge opstrukcije.

    On je naglasio da su aktivnosti ovog Udruženja od suštinskog značaja za otkrivanje istine o patnjama i strahotama koje su žene pretrpjele, te da će nevladine organizacije proistekle iz Odbrambeno-otadžbinskog rata i dalje biti redovno konsultovane kad su u pitanju bilo kakve relevantne izmjene zakona i da se neće dozvoliti kriminalizacija Odbrambeno-otadžbinskog rata.

  • Moglo bi doći do poskupljenja struje u Srpskoj

    Moglo bi doći do poskupljenja struje u Srpskoj

    U Republici Srpskoj novi problem u najavi. Ovaj put s proizvodnjom električne energije.
    Analitičari upozoravaju na realnu mogućnost poskupljenja struje za domaće potrošače nakon nedavne presude u korist slovenske elektroprivrede.

    Preduzeće Rudnik i termoelektrana Ugljevik je po osnovu međunarodne arbutraže u obavezi da do kraja radnog vijeka slovenskoj elektroprivredi isporučuje trećinu proizvedene struje, a zbog slovenskog ulaganja u RiTE Ugljevik prije rata. To je potencijalno ogroman problem po Elektroprivredu RS, koja ostaje bez dijela električne energije za izvoz, piše Federalna.

    Suština je da je to dobro za RiTE Ugljevik jer će dobiti veću cijenu za električnu energiju nego od Elektroprivredu RS, ali je izrazito loše za Elektroprivredu RS jer se u Ugljeviku proizvede trećina ukupne struje u RS. Sada kada Ugljevik daje trećinu struje Slovencima, to znači da Elektroprivreda RS neće više imati struje za izvoz na inostrana tržista – ističe novinar Siniša Vukelić.

    I cijena po kojoj će Slovenci dobijati struju neće biti baš najpovoljnija po RiTE Ugljevik. Tako bar pokazuje ugovor između dvije strane po kojem je jasno da RiTE Ugljevik neće zarađivati na izvozu struje Slovencima. To je rezultat duga prema slovenskoj elektroprivredi od 67 milona evra zbog višegodišnjeg neisporučivanja struje. Plus više od 50 miliona na ime kamate.

    Koliko sam mogao da primijetim, nije u potpunosti definisan kompletan aranžman na koji način će se otplatiti ta sredstva – rekao je Vukota Govedarica, poslanik SDS u NSRS.

    Direktor Elektroprivrede Luka Petrović uvjerava da ove godine građani neće trpjeti posljedice gubitka spora sa Slovencima.

    Vlada nije željela da fakturiše ovo građanima i odrekla se dividende na uštrb toga da građani ne osjete ovaj finansijski problem – poručuje Petrović.

    U međuvremenu, informacija i da je Vlada RS preduzeću Komsar energy RS dala koncesiju na eksploataciju uglja iz Ugljevika.

    To je paravan za Milorada Dodika, koji vrši otimačinu prirodnih bogatstava RS isto kao što je Elektroprivreda, koja nema da plati doprinose, dala 70 miliona za ‘tašna-mašna’ firmu Comsar energy, koja nema ni kvadrat prostorija – tvrdi Nebojša Vukanović poslanik Liste za pravdu i red u NSRS.

    Struja je u RS posljednji put poskupjela je početkom prošle godine. Tada je ukinuta takozvana jeftina tarifa, a uvedeno pravilo da oni koji troše više plaćaju skuplju struju od onih koji troše manje.

  • Crnadak tvrdi da Stanivuković nastavlja kampanju prevođenja cijelog PDP u SNSD koaliciju

    Crnadak tvrdi da Stanivuković nastavlja kampanju prevođenja cijelog PDP u SNSD koaliciju

    Sinoć u Zalužanima nastavljena je kampanja za prevođenje cijelog PDP u SNSD koaliciju.To tvrdi potpredsjednik PDP Igor Crnadak, komentarišući izjavu Draška Stanivukovića da je dobio jednoglasnu podršku Mjesnog odbora PDP Zalužani za još jedan mandat gradonačelnika.

    –Ni sinoć nije bilo ni predsjednika PDP, niti bilo kojeg od potpredsjednika PDP iz Banjaluke. Svi koji su bili prisutni neka pogledaju ovaj video iz 2019. i neka stave prst na čelo. Jesu li ovo danas i ovo sa snimka ista politika? – objavio je Crnadak na Fejsbuku.

    U pomenutom videu iz 2019. Stanivuković je u ulozi poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske i govori o tenderima vlasti u RS na kojima je prošao “Prointer”.

  • Evropa je odustala? Zelenski ovo sigurno nije očekivao

    Evropa je odustala? Zelenski ovo sigurno nije očekivao

    Podrška Ukrajini među Evropljanima je i dalje široka, ali skoro dve godine nakon invazije u punom obimu jedva 10% sada veruje da može da pobedi Rusiju.

    Prema istraživanju širom EU – sa nekim oblikom “kompromisnog rešenja” koji se smatra najverovatnijim krajem tačka.

    Na drugu godišnjicu sukoba u Ukrajini, autori izveštaja su rekli da Evropljani nisu bili “herojski raspoloženi”, pa čak ni optimisti po pitanju situacije. Ali, rekli su, posvećenost Evropljana da spreče pobedu Rusije se nije pomerila.

    U ovo vreme prošle godine, više Evropljana nego što nije reklo da Ukrajina mora da povrati svu svoju izgubljenu teritoriju – zahtevaće da političari zauzmu “realističniji” pristup koji se fokusira na definisanje šta prihvatljiv mir zapravo mora značiti, tvrde autori izveštaja.

    “Da bi opravdali nastavak evropske podrške Ukrajini, lideri EU će morati da promene način na koji govore o ratu”, rekao je koautor Mark Leonard iz Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), koji je naručio anketu, prenosi The Guardian.

    Većina Evropljana “očajnički želi da spreči pobedu Rusije”, ali ne veruje da Kijev može da pobedi u vojnom smislu, rekao je Leonard, što znači da je najubedljiviji argument za sve skeptičniju javnost bio da bi nastavak pomoći “mogao da dovede do održivog, dogovorenog mira koji favorizuje Kijev – pre nego pobeda Putina”.

    Ratovi i izbori
    Kako evropski lideri mogu da održe javnu podršku Ukrajini, otkriva da samo jedan od 10 Evropljana u 12 ispitanih zemalja veruje da će Ukrajina pobediti na bojnom polju, dok je duplo više (20%) predviđalo pobedu Rusije. Čak i u najoptimističnijim anketiranim državama članicama – Poljskoj, Švedskoj i Portugalu – manje od jedne od pet (17%) veruje da bi Kijev mogao da pobedi, piše The Guardian.

    U svim zemljama, pokazalo je istraživanje, najčešće mišljenje, koje deli u proseku 37 odsto ispitanika, je da će se rat završiti kompromisnim rešenjem – iako su neke zemlje više volele taj ishod od drugih.


    Najveća podrška
    U Švedskoj (50%), Portugalu (48%) i Poljskoj (47%), ispitanici su češće rekli da Evropa treba da pomogne Ukrajini da uzvrati, dok u Mađarskoj (64%), Grčkoj (59%), Italiji (52%) ) i Austrije (49%), više su voleli da guraju Kijev da prihvati nagodbu. U Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji i Španiji mišljenja su bila ravnomernije podeljena.

    Anketa je dala dokaze da mnogi Evropljani sve više smatraju da je rat Rusije protiv Ukrajine od direktnog značaja za njih, a 33% je reklo da je imao veći uticaj na njihovu zemlju – i na Evropu (29%) – od rata na Bliskom istoku ( u poređenju sa 5% koji su rekli suprotno po obe tačke).

    Trampov mogući povratak = loša vest
    Mogući Trampov povratak u Belu kuću široko je viđen kao loša vest, sa 56 odsto ispitanika u 12 ispitanih zemalja reklo da bi bili veoma ili prilično razočarani ako bi bivši predsednik ponovo bio izabran.

    Jedini izuzetak je Mađarska, gde je 27 odsto ispitanika reklo da bi bilo zadovoljno Trampovim povratkom, a 31 odsto razočarano. Slično, pristalice samo jedne velike političke partije, mađarskog Fidesa, nadale su se pobedi Trampa.

    Ako bi SAD obustavile vojnu pomoć Ukrajini pod Trampovim predsedavanjem, 41 odsto Evropljana je reklo da bi EU trebalo ili da poveća svoju podršku ili da je zadrži na sadašnjem nivou, dok bi 33 odsto više volelo da EU sledi vođstvo SAD, prenosi The Guardian.

  • Javni sektor u Srpskoj se pobunio, zbog rasta minimalca traže veće plate

    Javni sektor u Srpskoj se pobunio, zbog rasta minimalca traže veće plate

    • Kao što se i očekivalo, zbog rasta minimalne plate sa 700 na 900 KM, zaposleni u javnom sektoru i javnim preduzećima traže povećanje i ostalih plata, jer kako kažu, sadašnja situacija je neizdrživa zato što, recimo, čistačica sada ima istu platu kao i visoko kvalifikovani radnik.

    Ova situacija, kako kažu u sindikatima, unijela je nemir među same radnike koji se bune i koji insistiraju da se plate isplaćuju po platnim razredima, jer zbog rasta minimalne plate od 28 odsto, po platama, mnogi poslovi su izjednačeni, iako to ne bi smio biti slučaj.

    “Povećanjem najniže plate došli smo u još goru situaciju i očigledno je da većina poslodavaca ne pomjera druge platne razrede i to će biti osnovni pravci za djelovanje Konfederacije sindikata u narednom periodu. Kroz povećanje minimalne plate trebalo je naći modele za povećanje i ostalih platnih razreda, jer najniža plata se isplaćuje za najjednostavniji rad gdje nije potreban nikakav obrazovni profil. Tražimo veću platu i pravičniji odnos u platnim razredima. Sada imate neka preduzeća gdje je VKV radnik u toj najnižoj plati, da ne pričamo o tome da je masovna pojava da mnogi u javnom sektoru imaju minimalnu platu, a po obrazovanju su treći ili četvrti stepen”, rekao je Željko Tepavčević, predsjednik Konfederacije sindikata Republike Srpske.

    Ova konfederacija u posljednjih nekoliko dana održala je dvije sjednice Predsjedništva na kojima je, između ostalog, bilo govora o povećanju plata. Sljedeća sjednica biće održana u četvrtak, kada će biti organizovana i pres-konferencija sa koje će i zvanično biti upućen poziv poslodavcima da se plate povećaju i ostalim radnicima.

    U suštini, to znači da će mnoga javna preduzeća, kao što su “Elektroprivreda Republike Srpske”, “Pošte”, “Željeznice”, “Šume” itd… biti pod pritiskom sindikata da se povećaju primanja i ostalih zaposlenih.

    Kao i u Konfederaciji sindikata Republike Srpske, slično misle i u Sindikatu uprave Republike Srpske, gdje kažu da su prije 15 dana od Vlade Republike Srpske zatražili izmjene seta zakona o platama zaposlenih u javnoj upravi i javnim službama.

    “Trenutni minimalac uveo je nered u oblast plata iz prostog razloga što su se sada izjednačile plate čistačice i onih sa srednjom stručnom spremom. Imali smo rast minimalca od 28 odsto, ali očekujemo da se Vlada trgne i predloži izmjene zakona kako bi i ostali radnici dobili povećanje plata”, rekao je Božo Marić, predsjednik Sindikata uprave Republike Srpske.

    On ističe da je još jedan od problema taj što su radnici u javnoj upravi diskriminisani u odnosu na ostale s obzirom na to da nemaju topli obrok, regres itd. Tačnije, topli obrok, regres i sve ostalo uračunato im je u tu minimalnu platu, dok je kod ostalih radnika, pored minimalne plate, obavezna isplata toplog obroka i regresa.

    “Radnici u javnoj upravi nemaju pravo na to i njima su sve te naknade uračunate u platu. Sada imamo situaciju da čistačica koja čisti kabinet premijera ima za 300 KM manju platu od najniže plate u Republici Srpskoj”, istakao je Marić.

  • Šmrkao kokain sa displeja telefona

    Šmrkao kokain sa displeja telefona

    Muškarac B.R iz Laktaša uhapšen je juče u Banjaluci, nakon što je policija primjetila da šmrče kokain sa displej telefona.

    “Lice B.R. je odbilo da se podvrgne ispitivanju na prisustvo opojnih droga u organizmu. O navedenom je obaviješten dežurni sudija Osnovnog suda u Banjaluci-Odjeljenje za prekršaje”, kazali su iz Policijske uprave Banjaluka.

    Tokom jučerašnjeg dana uhapšena su i dvojica Banjalučana, kod jednog je pronađena teglica u kojoj se nalazilo 300 grama marihuana, dok je drugi Banjalučanin je uhapšen nakon kontrole automobila suzuki koji je vozio.Vozač je odbio test na droge nakon čega je uhapšen.

  • Rusija isporučila 200.000 tona pšenice kao pomoć afričkim zemljama

    Rusija isporučila 200.000 tona pšenice kao pomoć afričkim zemljama

    Rusija je u šest najsiromašnijih afričkih zemalja isporučila 200.000 tona žitarica kao humanitarnu pomoć, izjavio je ruski ministar poljoprivrede Dmitrij Patrušev na sastanku sa predsjednikom Vladimirom Putinom.

    Završili smo isporuke pšenice u šest najsiromašnijih zemalja na afričkom kontinentu.Ukupno smo isporučili 200.000 tona žita na afrički kontinent kao humanitarnu pomoć – saopštio je Patrušev, prenosi TASS.

    On je precizirao da prvi brod otplovio 7. novembra 2023, a da je poslednja isporuka stigla u Somaliju krajem januara, kao i da su Mali, Burkina Faso, Zimbabve i Eritreja dobili po 25.000 tona žita, dok su Somalija i Centralnoafrička Republika dobili po 50.000 tona žita.

    Patrušev je dodao da je ovo prvi put da je Rusija sprovela ovako obimnu humanitarnu operaciju, navodi TASS.

  • Putin sprema vojsku za napad

    Putin sprema vojsku za napad

    Zauzimanje Avdejevke je uspeh ruske vojske koji treba iskoristiti za dalje napredovanje, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    Ali kako je naveo, za to su potrebne pripreme.

    “Što se tiče situacije u Avdejevki u celini, to je nesumnjivo uspeh i čestitam Vam na tome. To treba dalje razvijati, to je očigledno. Ali taj za napor se treba dobro pripremiti i obezbediti ljudstvo, naoružanje, opremu i municiju”, rekao je Putin na sastanku sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom, javlja TASS.

    Šojgu je Putinu podneo izveštaj o zauzimanju Avdejevka, u kome je naveo da je to mesto osvojeno uz minimalne ruske gubitke.

    Šojgu je istakao da su pripreme za osvajanje Avdejevke počele u jesen 2023. godine, kao i da je “oslobođeno” više od 72 kvadratna kilometra teritorije. Prema njegovim rečima, operacija u Avdejevki bila je “veliko iznenađenje” za ukrajinsku vojsku.

    On je objasnio da su ruske snage dnevno izvodile i 460 udara na utvrđenu Avdejevku, i da je upotrebljeno, kako je naveo oko 200 tona municije.

    “Protivnik je, povlačeći se, ostavio puno ranjenika i mnogo naoružanja, uključujući strane protivtenkovske rakete i prenosive bacače raketa“, rekao je Šojgu. Pod ruskom kontrolom sada je i fabrika koksa u Avdejevki, rekao je on dodajući da ruske jedinice napreduju na zapad. Avdejevka se nalazi severno od Donjecka, a borbe za taj grad između ukrajinskih i ruskih snaga trajale su nekoliko meseci Šojgu je naveo i da su ruske snage preuzele kontrolu nad selom Krinki, u regionu Hersona, na levoj obali Dnjepra.

    Ukrajinske snage su u ovom delu fronta izgubile 1.820 vojnika, prenosi Sputnjik.

    Šojgu je objasnio da je završen rad na raščišćavanju ove teritorije, gde su se nalazile četiri brigade pomorske pešadije Oružanih snaga Ukrajine koje su imale zadatak da stignu do zapadne obale Krima. Prema njegovim rečima, osvajanje Kinkija predstavlja “kraj ukrajinske protivofanzive”.