Banjalučki vatrogasci gasili su požar u jednom od objekata trgovina “Pepco”. Kako su naveli na svojoj Facebook stranici požar je izbio juče u 15.45 na objektu u Ulici Kolokotronisa na banjalučkoj “Tržnici”.
Osim ove intervencije gasili su požar na napuštenom objektu, na sportskim terenima pored Akvane. Požar je izbio u 21.42 časova u Ulici Miše Stupara.Takođe, gasili su požar na pomoćnom objektu štale, košane, drvarnice u 4.52 časova u Gornjem Pervanu.
Zaposleni u pravosuđu Srpske sve više su ogorčeni porukama koje stižu iz resornog ministarstva, a epilog bi, poručuju, mogao biti taj da dio njih napusti branšu i nađe druge, bolje plaćene poslove.
Bojan Todorović, predsjednik Štrajkačkog odbora u Osnovnom sudu u Modriči, kaže da u ovom sudu trenutno štrajkuje 15 radnika, s tim da imaju četiri kolege koji su odranije na bolovanju, kao i šest u minimumu procesa rada.
“Radnici su u štrajku zbog ostvarivanja svojih prava koja se odnose na topli obrok, regres te povećanje plate. Mi smo se nadali da će biti moguć dogovor sa Ministarstvom i da će štrajk što prije da se završi. Međutim, za sada ne postoji jasna naznaka da će doći do dogovora i Ministarstvo je počelo da vrši pritisak na predsjednike sudova u vezi sa isplaćivanjem plata radnicima za dane koji su u štrajku. Povodom toga, nezadovoljstvo raste”, naglasio je Todorović.
Prema njegovim riječima, plata radnicima sa srednjom stručnom spremom, ako se uzme samo osnovica bez minulog radnog staža, toplog obroka i regresa, ne prelazi 875 maraka.
“Nezadovoljstvo radnika je sve veće i ako se u budućnosti ovako nastavi, ja mislim da će, pogotovo mlađi radnici, početi nalaziti bolje poslove i davati otkaze. To će svakako prouzrokovati problem rada pravosuđa na nekom drugom nivou, koji je mnogo gori nego možda čak i štrajk”, naveo je Todorović za “Nezavisne novine”.
Željka Gnjatović, predsjednica Štrajkačkog odbora Okružnog javnog tužilaštva u Prijedoru, ističe da je elan njenih kolega za štrajk juče bio i veći nego ranije.
“Niko ne razmišlja o odustajanju od štrajka. Ni najmanje”, naglašava Gnjatovićeva za “Nezavisne novine”.
Radnica u jednom sudu u Srpskoj, koja je insistirala na anonimnosti, rekla nam je da u njenu platu, koja je tek nekoliko desetina KM iznad 1.000 maraka, ulaze i topli obrok i regres, koje nikad nije imala odvojeno.
“U taj iznos nam je uračunato sve. A, recimo, sudije na svoju platu od 5.000 maraka imaju i regres i topli obrok, jer su tužili državu i dobili to, i to sa kamatom. To, međutim, nije kraj diskriminacije, jer se na radni staž sudijama obračunava 0,5, a nama samo 0,3 odsto”, priča ogorčena radnica.
Prema njenim riječima, administrativno-tehničko osoblje je nezadovoljno već godinama, ali je kap prelila čašu u januaru.
“Nama je plata povećavana samo prošle godine i to za pet odsto, pa smo na našu platu dobili 60 KM, a sudijama je povećana i ove godine u januaru za 11,9 odsto. Radnici u administraciji rade izrazito težak i stresan posao. Jako smo ogorčeni na ponašanje Ministarstva i nećemo odustati. Pa, kada se odbije topli obrok, regres i težina rada od 35 odsto, nama plata nije ni 800 KM”, kaže sagovornica “Nezavisnih novina”.
Podsjetimo, zaposleni u pravosuđu Srpske, ne računajući nosioce pravosudnih funkcija, u štrajku su od 28. februara. Ni u četvrtoj sedmici štrajka, zbog kojeg su ogorčeni i građani i privrednici, jer u sudovima ne mogu završiti svoje obaveze, nema naznaka iz resornog ministarstva da će njihovim zahtjevima biti udovoljeno.
Opravdani su zahtjevi da se u Republici Srpskoj zabrani rad kladionica u blizini škola i to pitanje je trebalo da bude zakonski riješeno, rekao je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik.
Kladionicama nije mjesto pored škola i potpuno su opravdana strahovanja roditelja da će djeca dio vremena provoditi u njima. Kao društvo moramo više pažnje posvetiti sve izraženijem problemu, a to je ovisnost mladih ljudi o kladionicama – rekao je Dodik i dodao:
– Pozivam nadležne republičke institucije, kao i lokalne zajednice, da se u narednom periodu posvete rješavanju ovog problema, piše ATV.
Ono što je počelo kao “specijalna vojna operacija” sada je eskaliralo nakon što je Zapad postao učesnik, izjavio danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
“Ruska vojna operacija u Ukrajini pretvorila se u punopravni rat nakon što se Zapad uključio i podržao Kijev”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u intervjuu nacionalnim medijima objavljenom u petak.
Moskva će nastaviti da sledi svoj cilj da obezbedi da ukrajinska vojska ne može da predstavlja pretnju ruskim građanima ili teritoriji, rekao je portparol listu Argumenti i fakti, napominjući da zemlja sada ima četiri nova federalna subjekta koji moraju biti zaštićeni i potpuno oslobođeni od kijevske snage, preneo je Raša tudej.
Peskov je naglasio da Rusija ne može da dozvoli postojanje na svojim granicama države koja javno tvrdi da će zauzeti poluostrvo Krim, kao i nove ruske teritorije, misleći na Donjecku i Luganjsku Narodnu Republiku i Zaporošku i Hersonsku oblast.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poslao poruku Rusima, nakon žestokih udara ruskih snag ana njegovu zemlju.
On je, u objavi na društvenoj mreži X, pohvalio američki PVO sistem “Patriot” postavljen za zaštitu KIjeva, koji je juće zasut ruskim raketama.
“Ruski teroristi nemaju rakete koje mogu da zaobiđu ‘Patriot’ i druge vodeće svetske sisteme”, napisao je Zelenski.
Zatim je u drugoj objavi pozvao na isporuku novog sistema za zaštitu cele zemlje, navodeći da ruski dronovi i rakete nemaju “odlaganje”, misleći na odlaganje i kašnjenje pomoći SAD i EU namenjene Ukrajini.
“Naši partneri znaju tačno šta nam je potrebno. Definitivno nas mogu podržati. To su neophodne odluke.. Život mora biti zaštićen od ovih divljaka iz Moskve”, stoji na kraju njegove objave na kojoj je podelio i snimak poslednjih napada Rusije na civilne objekte.
Fadil Novalić, bivši premijer FBiH, javio se sinoć na izdržavanje zatvorske kazne u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, pritvora i drugih mjera BiH u Vojkovićima, potvrđeno je za “Nezavisne novine”.
Prema ranijim najavama, Novalić se na izdržavanje kazne trebao javiti danas u popodnevnim satima, nakon džuma namaza, a za sada nije poznato zašto je u međuvremenu došlo do obrta.
Po pravosnažnoj presudi za aferu “Respiratori”, Novalić ide u zatvor četiri godine, Fahrudin Solak, bivši direktor Federalne uprave civilne zaštite šest, a Fikret Hodžić, vlasnik firme “F.H. Srebrena malina” pet godina. Hodžić i Solak su počeli da izdržavaju zatvorsku kaznu.
Bosna i Hercegovina sada igra u višoj ligi, sa velikim očekivanjima i još većim prilikama.
Poručio je ovo Kristijan Šmit kojeg institucije Srpske ne priznaju za visokog predstavnika, komentarišući odluku lidera država članica Evropske unije da daju “zeleno svjetlo” BiH za otvaranje pregovora o pristupanju EU.
– Važna vijest dolazi iz EU da BiH može zvanično započeti pristupne pregovore. Ovo je veliki korak, trenutak da se ozbiljno prione provođenju reformi – naveo je Šmit.
On je dodao da su „dalje potrebni konkretni koraci“.
Podsjetimo, Evropska komisija je prošle sedmice objavila izvještaj u kojem je zaključila da BiH u dovoljnoj mjeri ispunjava uslove za početak dugog puta prema članstvu u Evropskoj uniji.
Bosna i Hercegovina podnijela je zahtjev za članstvo u EU u februaru 2016. godine, a status zemlje kandidatkinje dodijeljen joj je u decembru 2022, piše N1.
Evropske integracije nisu tema za Rusiju, ali poštujemo spoljnopolitičke prioritete BiH, izjavio je ambasador Ruske federacije u BiH Igor Kalabuhov.
U intervjuu za RTRS, Kalabuhov je upozorio političare u BiH da pažljivo gledaju na sadašnjost i budućnost Evropske unije, na njene perspektive i udaljavanje od evropskih vrijednosti.Princip konsnezusa zamijenjen je principom većine, pa ljudi u BiH moraju biti svjesni da ulazak u EU znači gubitak velikog dijela suvereniteta. Ne znam kako će se razvijati proces. Ali, političari analitičari priznaju da ovo nije zasluga BiH, već politička okolnost, koja tjera EU da primi BiH i to je proces – naveo je Kalabuhov.
Zapadne zemlje mogle bi da odluče da pošalju vojsku u Ukrajinu za dva do tri mjeseca, izjavio je premijer Mađarske Viktor Orban.
“Najalarmantnija stvar je to da ono što je bilo nezamislivo prije dva do tri mjeseca postaje svakodnevni događaj dva do tri mjeseca kasnije”, rekao je Orban za “Kosut radio”.
On je podsjetio da su njemačke vlasti prvobitno govorile da neće slati smrtonosno oružje, a da sada govore da će Njemačka poslati Ukrajini raketne sisteme koji se mogu koristiti za napade na rusku teritoriju, pa čak i na Moskvu.
“Ono što je sada apsurdno i nemoguće postaće realnost za dva ili tri mjeseca”, naveo je Orban, a prenosi Srna.
Еvropski savjet je objavio detaljne podatke o finansijskoj pomoći ЕU koja je od početka ruske Specijalne vojne operacije dodijeljena Ukrajini.
ЕU je do sada dodijelila Kijevu 138 milijardi evra, u obliku finansijske, humanitarne i vojne pomoći.
Еvropska unija je kao izraz podrške Ukrajini za privredu izdvojila 93,3 milijarde evra.
Samo za jačanje sposobnosti ukrajinske vojske izdvojeno je 28 milijardi evra pomoći (do aprilu 31 milijardu). Šest milijardi iz Еvropskog instrumenta mirovne pomoći, a 22 milijarde evra u obliku bilateralnih doprinosa država članica.
Istovremeno 40.000 ukrajinskih vojnika, između 2022. i 2023. godine osposobljeno je u okviru misije ЕU za vojnu pomoć.
Za prihvatanje izbjeglica na raspolaganje je stavljeno 17 milijardi evra. Više od 4,2 miliona ljudi koji su pobjegli iz Ukrajine uživalo je privremenu zaštitu u ЕU-u.
U obliku humanitarne pomoći do februara je izdvojeno za Ukrajinu tri milijarde evra.
Visoki predstavnik ЕU za spoljnu politiku Žozep Borelj izjavio je da će Ukrajina dobiti još 20 milijardi evra vojne pomoći od evropskih institucija.
“Od početka rata dali smo 31 milijardu evra vojne pomoći, a za ovu godinu planirano je još 20 milijardi evra”, rekao je Borelj.
20 milijardi eura je procijenjeni iznos koji zemlje članice planiraju izdvojiti ove godine za vojnu pomoć Ukrajini, ali to je samo procjena jer nisu sve navele svoje brojke.
Skupština UN usvojila Rezoluciju o vještačkoj inteligenciji
Skupština UN usvojila Rezoluciju o vještačkoj inteligenciji
Pet milijardi evra koje su ministri spoljnih poslova formalno dogovorili ove sedmice u novom paketu ЕPF-a za Ukrajinu, Fondu za pomoć Ukrajini, nije uključeno u 31 milijardu evra ili 20 milijardi evra, piše Kliks.