Autor: INFO

Odlazeći američki predsjednik Džozef Bajden rekao je da je nakon stupanja na snagu sporazum o prekidu vatre na Bliskom istoku da je region fundamentalno transformisan.

Bajden je istakao da je Izrael oslabio Hamas i da je rukovodstvo Hezbolaha uništeno.

“Oružje u Gazi je utihnulo poslije toliko bola, smrti i gubitka života”, rekao je Bajden, prenosi Srna.

On je dodao da je riječ o sporazumu o primirju koji je predložio u maju i koji su odobrile UN.

“Sada je na sljedećoj administraciji da sprovede ovaj dogovor”, istakao je Bajden.

Izraelski premijer Benjamin danas je izjavio da povratak tri žene, Romi, Emili i Doron, koje je kao taoce držao Hamas, predstavlja nevjerovatno potresan momenat.

On je dodao u razgovoru sa Galom Hiršom, koji je ispred izraelske vlade zadužen za povratak talaca, da su ove tri žene prvi taoci koji se vraćaju kući u prvom krugu sporazuma o primirju, prenio je Tajms of Izrael.

Netanjahu je naručio Hiršu da im prenese da ih čitava nacija grli i želi im dobrodošlicu kući.

“Ja znam, kao i svi mi, da su one prošle kroz pakao, izašle su iz tame na svjetlost”, rekao je on, dodajući da je ovaj veliki trenutak postignut žrtvovanjem i hrabrošću herojskih izraelskih boraca.

Izraelska vojska saopštila je ranije danas da je njenim trupama u Pojasu Gaze Crveni krst predao tri žene taoca – Romi Gonen, Emili Damari i Doron Štajnbreher.

One će biti izvedene iz Gaze i odvedene u objekat u blizini granice radi prvog pregleda, prenio je Tajms of Izrael.

Dogovoreno primirje u Pojasu Gaze između Izraela i Hamasa stupilo je na snagu danas u 10.15 sati, a Izrael očekuje da još četiri žene budu oslobođene za sedam dana.

Odlazeći američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je Ukrajinu da nastavi svoje vojne operacije protiv Rusije, umesto da započne mirovne pregovore tokom 2022. godine, objavio je u subotu New York Times.

Krajem te godine, predsedavajući Združenog generalštaba, general Mark Mili, savetovao je Kijevu da iskoristi svoje vojne uspehe kako bi otpočeo pregovore sa Moskvom. Međutim, Blinken je insistirao na nastavku vojne kampanje, naveo je američki list.

“Više ratni strateg nego mirotvorac”, Blinken je često zagovarao slanje naprednog američkog naoružanja Ukrajini, sukobljavajući se sa “opreznijim zvaničnicima iz Pentagona”, preneo je New York Times.

General Mark Mili, kao predsedavajući Združenog generalštaba, predložio je krajem 2022. da Ukrajina iskoristi svoje uspehe na frontu kako bi pokrenula pregovore o miru sa Moskvom. Ipak, državni sekretar Blinken pozvao je Kijev da “nastavi borbu”, navodi New York Times.

Vašington je potrošio “otprilike 100 milijardi dolara” na podršku Ukrajini od početka eskalacije sukoba u februaru 2022. godine, dok su saveznici i partneri obezbedili dodatnih 150 milijardi dolara, izjavio je Blinken tokom januarskog obraćanja u Savetu za spoljne poslove.

Administracija predsednika Džoa Bajdena ubrzala je isporuke oružja Ukrajini pred inauguraciju novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa, koji je nagovestio da bi mogao smanjiti vojnu pomoć Kijevu kako bi se fokusirao na unutrašnje prioritete SAD-a.

Bajdenova administracija tajno je slala oružje Ukrajini mesecima pre nego što se sukob intenzivirao, izjavio je Blinken u januarskom intervjuu za New York Times.

“Počevši od septembra, a potom i u decembru, tiho smo isporučili značajne količine naoružanja Ukrajini kako bismo osigurali da imaju potrebne resurse za odbranu – stvari poput Stingera i Džavelina koje su mogli odmah koristiti”, rekao je Blinken.

Rusija i Ukrajina su početkom 2022. godine pokrenule mirovne pregovore u Istanbulu. Prema preliminarnom dogovoru, Kijev bi se odrekao težnji za članstvo u NATO-u, prihvatio neutralnost i ograničio svoju vojsku u zamenu za međunarodne garancije bezbednosti. Ipak, Ukrajina je kasnije odustala od pregovora.

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp naložio je svojim pomoćnicima da dogovore njegov telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom

Navodno je rečeno da se razgovor zakaže u danima nakon što položi zakletvu.

Takođe, cilj razgovora je da se zakaže direktan susreta dva lidera u narednim mesecima, čiji će cilj biti okončanje rata u Ukrajini, prenosi CNN pozivajući se na neimenovane izvore.

Izvori su naveli da su zvaničnici Trampovog tima za nacionalnu bezbednost počeli da rade na zakazivanju telefonskog razgovora Trampa sa Putinom pre nekoliko sedmica.

Televizijska mreža navodi da nije poznato da li je datum za telefonski razgovor već određen.
Tramp nije razgovarao direktno sa Putinom gotovo tri godine.

Tramp je tokom predizborne kampanje obećao da ce okončati sukob u Ukrajini u roku od jednog dana čim položi zakletvu.

On će danas u podne po lokalnom vremenu zvanično preuzeti predsedničku dužnost.

TikTok je prestao da radi u Sjedinjenim Državama u subotu kasno i nestao iz prodavnica aplikacija Epl i Gugl uoči zakona koji stupa na snagu danas i zahtjeva gašenje aplikacije koju koristi 170 miliona Amerikanaca.

Novoizabrani predsjednik SAD Donald Tramp rekao je u subotu da će “najvjerovatnije dati TikToku 90 dana odlaganja zabrane nakon što preuzme dužnost u ponedjjeljak”, obećanje koje je TikTok citirao u obavještenju objavljenom korisnicima u aplikaciji, prenosi RTS.

Žalba TikToka na zabranu poslovanja te društvene mreže u SAD nije usvojena, uprkos tome što je kompanija tvrdila da zabrana krši Prvi amandman.

Odluka suda, koja je uslijedila nakon ponovljenih upozorenja odlazeće administracije Džoa Bajdena da aplikacija predstavlja “ozbiljnu prijetnju” po nacionalnu bezbjednost, omogućava da zabrana počne u nedjelju.

“Zaključujemo da osporene odredbe ne krše prava podnosilaca predstavke iz Prvog amandmana”, naveo je sud u jednoglasnom mišljenju, koji potvrđuje odluku nižeg suda protiv TikToka.

Prema zakonu koji je prošle godine usvojen, kineskoj kompaniji “Bajtdens”, u čijem vlasništvu se nalazi TikTok, naređuje se da, ukoliko želi da nastavi poslovanje u SAD, mora da proda svoj udio u popularnoj aplikaciji.