Pitanje da li će Srbija uskoro na vanredne parlamentarne izbore ili će biti formirana nova Vlada trebalo bi da bude razjašnjeno za oko nedjelju dana, nakon ostavke premijera Miloša Vučevića.
Vlast ne isključuje mogućnost izlaska na birališta, dok se opozicija tome oštro protivi. Ukoliko bi do izbora došlo, vladajuće strukture mogle bi da ostvare korist, dok bi opozicija bila u nezavidnoj situaciji, naročito ako bi se predomislila i ipak učestvovala na izborima.
Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, smatra da u ovom trenutku održavanje izbora ne bi doprinijelo smirivanju političkih tenzija, te da je zbog toga vjerovatnije da će biti formirana nova Vlada.
Izbori iz ugla vlasti
Ukoliko bi se organizovali izbori na kojima bi učestvovali svi politički akteri, Srpska napredna stranka (SNS) bi, prema Klačaru, zadržala prednost i imala mogućnost da ponovo formira Vladu.
Međutim, ukoliko bi opozicija odlučila da ih bojkotuje, vlast bi se našla u delikatnoj situaciji. Iako bi formalno odnijela pobjedu, pitanje legitimiteta bi se postavilo kao ključan problem, s obzirom na to da predsjednik Aleksandar Vučić često ističe njegov značaj.
Politikolog Aleksandar Ivković ističe da vlast u ovom trenutku nema mnogo koristi od izbora, jer joj je primarni cilj smanjenje tenzija u društvu i prestanak protesta.
„U ovakvim okolnostima, izbori ne bi riješili ključne izazove sa kojima se vlast suočava, već bi mogli da prodube problem. Postavlja se i pitanje zašto bi se trošili resursi na izbore koji ne donose korist. Možda postoje unutrašnji razlozi unutar SNS-a, ali to je teško sagledati sa strane“, objašnjava Ivković.
Ponovno aktuelizovanje teme izbora uslijedilo je nakon što je premijer Vučević podnio ostavku, samo dan nakon incidenta u Novom Sadu u kojem je teško povrijeđena studentkinja.
Iste večeri, nakon vanredne sjednice Vlade, predsjednik Vučić je izjavio da postoje opcije i za formiranje nove Vlade i za održavanje izbora. On je rekao da već ima nekoliko kandidata za mandatara, ali da još uvijek nije donijeta konačna odluka. Takođe, naveo je da lider SPS-a Ivica Dačić nije za izbore, već preferira formiranje nove Vlade.
Opozicija nije za izbore
Većina opozicionih stranaka, uključujući Demokratsku stranku, Stranku slobode i pravde, Narodni pokret Srbije i Pokret Srce, jasno se izjasnila protiv održavanja izbora.
Klačar naglašava da opozicija nema mnogo prostora za dobitak u ovoj situaciji.
„Ukoliko bi prihvatila izbore, rizikovala bi da izgubi podršku dijela birača, posebno onih koji su angažovani u aktuelnim protestima. Time bi se mogla stvoriti percepcija da su opozicione stranke pristale na smirivanje protesta, što bi moglo da ih politički oslabi“, navodi Klačar.
Ivković dodaje da, u slučaju bojkota izbora, opozicija ne bi dobila mnogo, osim što bi sačuvala podršku svog biračkog tijela koje trenutno ne favorizuje izlazak na izbore.
„Ako bi studenti i dio opozicione javnosti podržali bojkot, a opozicija ipak odlučila da učestvuje, to bi moglo da označi njen politički kraj. S druge strane, ako bojkotuje i ostane van parlamenta, moraće da pronađe način da kroz vanparlamentarne aktivnosti održi biračko tijelo i eventualno pridobije nove glasače, što nije lak zadatak“, zaključuje Ivković.
Pojedini analitičari smatraju da bi od trenutnih protesta više koristi mogli da imaju novi politički akteri, poput inicijative „Kreni-promeni“, ili neke tek formirane organizacije.
Kako stoje političke snage?
Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus“, kaže da SNS i dalje uživa najveću podršku u Srbiji, dok opozicija ne uspijeva da ostvari značajniji politički pomak.
„Opozicija bi trebalo da zauzme aktivniju ulogu ne samo na protestima, već i u širem političkom kontekstu. Trenutno se nalaze u defanzivi, što im ne ide u prilog“, zaključuje Pejić.
