VRBAS Media

Oznaka: SAD

  • State Department Amerikancima: Izbjegavajte putovanja u Hrvatsku, Njemačku, Dansku…

    State Department Amerikancima: Izbjegavajte putovanja u Hrvatsku, Njemačku, Dansku…

    Upozorenje State Departmenta na razini 4 protiv putovanja u Njemačku povezano je s najnovijom procjenom situacije američkog Centra za kontrolu i sprječavanje bolesti.

    Američki State Department upozorio je da se ne putuje u Njemačku zbog trenutnog ubrzanog širenja koronavirusa u toj zemlji, a na popisu visokorizičnih zemalja nalazi se i Hrvatska.

    Upozorenje State Departmenta na razini 4 protiv putovanja u Njemačku povezano je s najnovijom procjenom situacije američkog Centra za kontrolu i sprječavanje bolesti (CDC).

    • Izbjegavajte putovanja u Njemačku. Ako morate tamo ići, osigurajte se da prije puta budete potpuno vakcinisani – upozorava CDC.

    Rizik da dobiju i šire virus

    • Zbog trenutne situacije u Njemačkoj čak i potpuno vakcinisanima može prijetiti rizik da dobiju i šire varijante covida-19 – dodaje CDC.

    Njemačka se suočava s porastom broja zaraženih i medicinski stručnjaci i kancelarka Angela Merkel upozorili su da se bolnice već bore u nekim regijama.

    Broj novih slučajeva zaraze u zemlji udvostručuje se svakih 12 dana.

    Njemačka i Danska su među državama za koje je objavljeno upozorenje na razini 4, što je najviši stepen ljestvice CDC-a.

    Najviši stepen upozorenja
    Upozorenje razine 4 također se primjenjuje za druge države u Evropi trenutno teško pogođene pandemijom, među kojima su Belgija, Hrvatska, Mađarska, Austrija i Nizozemska.

    Za Francusku i Italiju primjenjuje se razina 3, u sklopu koje se putnike poziva da razmotre svoje planove za putovanja.

    Prije pandemije najviši stepen upozorenja bio je uglavnom rezerviran za države poput Afganistana i Iraka, u kojima traju krize i sukobi.

  • Amerika snažno podržava visokog predstavnika u BiH

    Amerika snažno podržava visokog predstavnika u BiH

    SAD snažno podržavaju visokog predstavnika u BiH, njegovu kancelariju i njen mandat da nadgleda civilnu implementaciju Dejtonskog mirovnog sporazuma.
    Ovo je saopšteno iz Bijele kuće poslije sastanka savjetnika za nacionalnu bezbjednost Džejka Salivena i Kristijana Šmita, visokog predstavnika u BiH kojeg RS ne priznaje.

    Salivan i Šmit naglasili su zajedničku posvećenost očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH, a razgovarali su i o važnosti funkcionalnih institucija, koje pružaju usluge građanima.

    Među temama razgovora bilo je i obezbjeđivanje stabilnosti i vladavine zakona, kao i pružanje osnove za mir i ekonomske prilike za sve ljude u Bosni i Hercegovini, prenio je Tanjug.

    Saliven i Šmit, takođe, su se složili da je neophodno suprotstaviti se korupciji i podržati građansko društvo.

  • Bajden ima namjeru, kandidovaće se za predsjednika 2024. godine

    Bajden ima namjeru, kandidovaće se za predsjednika 2024. godine

    Američki predsjednik Džozef Bajden namjerava da se kandiduje na narednim predsjedničkim izborima 2024. godine, izjavila je protparolka Bijele kuće Džen Psaki.

    “Da, to je njegova namjera”, odgovorila je Psaki na pitanje novinara, prenosi Rojters.

    Rejting Bajdena (79) je posljednjih mjeseci u padu, zbog čega su pojedine demokrate iznijele pretpostavku da se možda neće kandidovati za novi mandat, navodi britanska agencija.

  • Amerika uvela dodatne sankcije

    Amerika uvela dodatne sankcije

    SAD su danas uvele dodatne sankcije u vezi sa gasovodom Sjeverni tok 2, saopštio je američki državni sekretar Entoni Blinken.

    Dodatne sankcije usmerene su na kompaniju Transadrija Ltd. i njeno plovilo, preneo je Rojters.

    Stejt department je podneo izveštaj američkom Kongresu u kojem se navode dva broda i Transadria Ltd, koji su uključeni u izgradnju gasovoda, naveo je Blinken, ali nije izneo detalje o drugom brodu.Vašington se protivi gasovodu vrednom 11 milijardi dolara, koji prolazi ispod Baltičkog mora da bi zaobišao Ukrajinu i prenosio gas iz ruskog arktičkog regiona u Nemačku.

    Severni tok 2 naišao je na oštro protivljenje SAD i nekih evropskih država, koje kažu da će on učiniti da Evropa previše zavisi od ruskog gasa.

    Druge evropske vlade kažu da je ta veza od vitalnog značaja za obezbeđivanje snabdevanja energijom, s obzirom da su cene gasa porasle poslednjih nedelja i da postoji pretnja od nedostatka struje ove zime.

  • Osuđen Kevin Spejsi

    Osuđen Kevin Spejsi

    Poznati američki glumac Kevin Spejsi moraće da plati 31 milion dolara odštete kompaniji koja je bila producent serije “Kuća od karata” u kojoj je igrao glavnu ulogu, pošto je otpušten zbog tužbe za seksualno uznemiravanje.

    Producentska kuća MRC, koja stoji iza hit serije o političkim intrigama u Vašingtonu, tražila je odštetu za izgubljenu zaradu koja se pripisuje glumčevom odlasku iz serije posle optužbe protiv njega za seksualno uznemiravanje i zlostavljanje.

    MRC je navela da je posle optužbe Spejsija suspendovala iz serije i pokrenula internu istragu prema kojoj je glumac odgovoran za pripisano delo.

    Odlazak glumca primorao je producentsku kuću da reorganizuju seriju što je rezultiralo “značajnim gubicima”, dodala je MRC.

    Scenario je morao da bude revidiran da bi se isključio lik kojeg je igrao Spejsi i da se reorganizuje čitava šesta sezona, smanjena sa 13 na osam epizoda.

    MRC je sudsku proceduru pokrenula 2019. Iste godine je sud odbacio tužbu protiv američkog glumca za nepristojno ponašanje i seksualno zlostavljanje u američkoj državi Masačusets.

    Glumac je osvojio dva Oskara, za najboljeg glumca u filmu “Američka lepota” 1999. godine i za najbolju sporednu mušku ulogu u filmu “Dežurni krivci” iz 1995. godine.

  • Haos u Americi: Kolima uleteo u ljude, raste broj mrtvih

    Haos u Americi: Kolima uleteo u ljude, raste broj mrtvih

    Automobil u brzini uleteo je u božićnu paradu u američkom gradu Vokiša, ubivši najmanje pet osoba i ranivši 40, uključujući grupu mladih plesača, tvrde mediji.

    Incident se dogodio u nedelju, a šef policije tog grada Den Tomson je rekao da je osoba koja se smatra odgovornom u pritvoru, dok je vozilo, nakon incidenta, pronađeno na 32 km zapadno od Milvokija, prenosi agencija Rojters.

    “Vozilo je udarilo u više od 20 osoba. Neki od poveđenih su deca, a ima nekoliko smrtnih slučajeva kao posledica ovog incidenta”, rekao je Tomson novinarima.

    Upitan o smrtnim slučajevima, on je naglasio da nema tačan broj u ovoj trenutku. Lokalne vlasti su saopštile da su odvele 11 odraslih i 12 dece u šest bolnica u tom okrugu, a da porodice i prijatelji prevezli još mnoge u bolnice. Rečeno je i da nije poznato da li je incident povezan sa terorizmom. Na video snimku objavljenom na internetu vidi se crveno sportsko terensko vozilo kako prolazi kroz paradu, naletevši na, kako se čini, više od deset ljudi pre nego što je masa potrčala sa trotoara da pruži pomoć.

    Na drugom snimku se čini da je policija otvorila vatru na vozilo dok probija ulične barijere. Tomson je rekao da je jedan policajac pucao na vozilo.
    Belen Santamarija, njen suprug i njihova trogodišnja ćerka, planirali su da se pridruže kasnopodnevnoj paradi sa svojom katoličkom crkvom, ali Santamarija, 39-godišnja meksička radnica u fabrici, probudila se u nedelju sa bolovima u leđima, pa je porodica umesto toga posmatrala procesiju sa trotoara.
    “SUV je naišao punom brzinom. Onda sam počela da čujem ljude kako vrište”, izjavila je Santamarija.

    Sakrila se u restoranu sa ćerkom, dok je njen muž, 39-godišnji dostavljač Hesus Očoa, trčao napred da pokuša da pomogne povređenim ljudima. Rekao je da je od drugih članova njihove crkve čuo da je povređeno oko 10 članova, uglavnom Latinoamerikanaca. Bolnica za decu u Viskonsinu objavila je na Tviteru da je primila 15 pacijenata do 20 časova, ne prijavivši nijedan smrtni ishod.

  • Stiglo upozorenje iz Amerike: “Ostalo nam je malo vremena”

    Stiglo upozorenje iz Amerike: “Ostalo nam je malo vremena”

    Predstavnici američkih obaveštajnih službi upozorili su da je ostalo malo vremena da se stane na put “ofanzivi” Rusije na Ukrajinu.

    Pozivajući se na reči neimenovanih američkih i evropskih zvaničnika, Rusija, navodno, još uvek nije donela odluku šta će raditi sa vojskom koju je “nagomilala” na granici sa Ukrajinom, iako se Amerika prema toj činjenici “odnosi veoma ozbiljno”.

    “Predstavnici američkih službi nastoje da ubrzaju evropske zemlje po pitanju saradnje sa SAD kako bi se razmotrio paket ekonomskih i vojnih mera po pitanju obuzdavanja Moskve”, navodi list.

    “Njujork tajms” takođe piše i da je upravo iz tog razloga direktor američke Nacionalne obaveštajne službe Evril Hejns otputovao u Brisel kako bi informisao ambasadore NATO-a o mogućoj ofanzivi Rusije na Ukrajinu.

    Upravo to je, prema pisanju lista, i bila jedna od najvećih “kratkoročnih pretnji” tokom pregovora.

    Ruski mediji, međutim, podsećaju da je predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin u više navrata komentarisao upozorenja Zapada o navodnoj ofanzivi Moskve na Ukrajinu rekavši da su takve optužbe u najmanju ruku preuveličane.

  • Tinejdžer ubio dva muškarca, porota: “Nije kriv”

    Tinejdžer ubio dva muškarca, porota: “Nije kriv”

    Porota u gradu Kenoši oslobodila je osamnaestogodišnjeg Kajla Ritenhausa optužbi da je odgovoran za ubistvo dvojice muškaraca i pokušaja da ubije trećeg, svojom poluautomatskom puškom, za vrijeme haotičnih protesta za rasnu pravdu 2020. u Viskonsinu, zaključujući da je tinejdžer reagovao u samoodbrani.

    Porota, koju čini 12 članova, je jednoglasno zaključila da Ritenhaus nije kriv na osnovu dvije tačke optužnice za ubistvo, jednu za pokušaj ubistva i dvije tačke za nesmotreno ugrožavanje javne bezbjednosti za vrijeme uličnih protesta koje su pratile pljačke i paljenje imovine, 25. avgusta 2020. u gradu Kenoši u kojem pretežno žive pripadnici radničke klase, prenio je Glas Amerike.

    Suđenje Kajlu Ritenhausu je polarizovalo Ameriku i pokazalo duboke podjele u društvu povodom kontroverznih pitanja kao što je pravo na posjedovanje i nošenje oružja.

    Ritenhaus je poluautomatskim oružjem ubio tridesetšestogodišnjeg Džozefa Rozenbauma i dvadesetšestogodišnjeg Entonija Hubera i ispalio metak koji je otkinuo dio ruke dvadesetosmogodišnjeg Gejdža Groskrojca.

    Porota, koja je donijela presudu poslije više od tri dana razmatranja, saslušala je sasvim suprotne narative odbrane i tužilaštva, koji su slikali veoma različitu sliku ponašanja optuženog tinejdžera tokom noći nereda.

    Odbrana je tvrdila da je Ritnehaus više puta napadnut i da je upucao muškarce iz straha za sopstveni život.

    Predstavili su ga kao tinejdžera zainteresovanog za svoju zajednicu, koji je došao u Kenošu da brani privatnu svojinu poslije nekoliko noći nereda u gradu južno od Milvokija.

    Neredi su nastali nakon što je policija pucala u Afroamerikanca, Džejkoba Blejka, koji je ostao paralizovan od struka naniže.

    Tužioci su Ritenhausa prikazali kao nesmotrenog “osvetnika” koji je provocirao nasilne situacije i nije pokazao nikakvo saosjećanje prema muškarcima koje je upucao svojom puškom AR-15.

    Suđenje je uživo prenošeno na nacionalnim TV kanalima, uz opširne analize i komentare.

    Mnogim Amerikancima je veoma stalo do prava na oružje, koje je zaštićeno Ustavom, iako je stopa oružanog nasilja u zemlji veoma visoka, a vatreno oružje lako dostupno.

    Ritenahus, koji je i sam izašao da svjedoči, rekao je da nije imao izbora i morao da otvori vatru da bi se zaštitio.

    On je heroj za neke konzervativce, koji se zalažu za široka prava na nošenje oružja i smatraju da je njegovo pucanje bilo opravdano.

    Mnogi sa lijeve strane spektra, međutim, vide mladića kao osvetnika i oličenje američke kulture oružja koja je potpuno van kontrole.

    Protesti protiv rasizma i policijske brutalnosti postali su nasilni u mnogim američkim gradovima poslije policijskog ubistva Džordža Flojda u Mineapolisu, tri mjeseca prije događaja u Kenoši.

  • Bajden prebacuje dužnost na potpredsednicu

    Bajden prebacuje dužnost na potpredsednicu

    Predsednik SAD Džo Bajden će u petak privremeno preneti vlast na potpredsednicu Kamalu Haris dok je pod anestezijom zbog rutinske kolonoskopije.

    To je novinarima prenela sekretarica za štampu Bele kuće Džen Psaki.

    “Potpredsednica će za to vreme raditi iz svoje kancelarije u Zapadnom krilu”, rekla je Psaki u saopštenju.

    Podsetimo, Bajden je stigao u petak ujutru u Medicinski centar Volter Rid kako bi se podvrgao rutinskom godišnjem pregledu – njegovom prvom pregledu na funkciji kao najstarijem predsedniku u prvom mandatu u istoriji SAD.

    Rutina je da potpredsednik preuzima predsednička ovlašćenja dok se predsednik podvrgava medicinskoj proceduri koja zahteva anesteziju.

    Potpredsednik Dik Čejni je to učinio u više navrata kada je tadašnji predsednik Džordž V. Buš bio podvrgnut rutinskim kolonoskopijama.

    Ranije ove godine, bivša sekretarica za štampu bivšeg predsednika Donalda Trampa Stefani Grišam uveliko je implicirala da je Bajdenov prethodnik bio podvrgnut kolonoskopiji u tajnoj poseti Volteru Ridu 2019. godine, ali se to tada prećutalo kako bi se izbeglo prenošenje predsedničke vlasti na tadašnjeg potpredsednika Majka Pensa.

    U svojoj knjizi “Odmah ću odgovoriti na vaša pitanj”, Grišam ne koristi termin kolonoskopija, ali u velikoj meri implicira da je to bio razlog putovanja.

    Ona kaže da je Trampova poseta bolnici, koja je izazvala višenedeljne spekulacije o njegovom zdravlju, bila “veoma uobičajena procedura”.

    Tramp nije želeo da tadašnji potpredsednik Majk Pens bude na vlasti dok je bio pod sedativima, što je bio jedan od razloga zašto je posetu držao privatnom.

    Ali, isto tako nije želeo da bude “predmet podsmeha” u kasnim televizijskim programima.

    U knjizi je navela i primer slične procedure koja je bila u vreme vlasti predsednika Buša.

  • Prištini upućena diplomatska nota

    Prištini upućena diplomatska nota

    SAD poslale diplomatsku notu vladi u Prištini, zbog donacije Kosovko-bezbednosnim snagama.

    Kako piše Gazeta ekspres, a prenosi portal Kosovo online, u toj noti Vašington zahteva od Prištine da vojnu opremu, doniranu Kosovskim bezbednosnim snagama, ne koriste druge bezbednosne snage na KiM, bez njihovog odobrenja.

    Kako se navodi, SAD su izrazile taj zahtev, koji nameravaju da pretoče u sporazum, u diplomatskoj noti upućenoj Ministarstvu spoljnih poslova privremenih institucija.SAD su u avgustu donirale kosovskim bezbednosnim snagama 55 vojnih vozila.