Uoči nastavka nuklearnih pregovora u Ženevi, pojavile su se informacije da je Iran spreman predložiti drastično smanjenje stope obogaćivanja uranijuma sa 60 na 3,6 odsto. Ovaj potez mogao bi oživeti diplomatski proces i ublažiti dugogodišnje tenzije između Vašingtona i Teherana.
Prema rečima arapskog diplomate koji je upoznat s ključnim stavkama nacrta iranskog predloga, a koje je preneo izraelski javni servis Kan njuz, Teheran je voljan sniziti nivo obogaćivanja uranijuma na nivo koji je bio dogovoren istorijskim nuklearnim sporazumom iz 2015. godine.
Isti izvor navodi da Sjedinjene Američke Države u prethodnoj rundi pregovora nisu izričito insistirale na „nultom obogaćivanju“.
Prema procurelom nacrtu, Iran predlaže suspenziju aktivnosti obogaćivanja uranijuma na period od sedam godina u zamenu za ublažavanje određenih ograničenja, dok Vašington traži obavezivanje na duži period, tačnije deset godina.
Iako postoji volja za kompromisom oko stope obogaćivanja, najveći spor trenutno se vodi oko iranskih zaliha koje iznose nekoliko stotina kilograma obogaćenog uranijuma.
Iran kategorično odbija slanje ovog materijala u inostranstvo i spreman je samo na njegovo razređivanje unutar svojih granica. S druge strane, administracija u Vašingtonu čvrsto insistira na tome da se opasni materijal u potpunosti izmesti s iranske teritorije, na šta Teheran trenutno ne pristaje.
Nuklearni pregovori između SAD-a i Irana bili su obustavljeni nakon direktnih sukoba i rasta tenzija na Bliskom istoku u junu 2025. godine. Diplomatski napori su ponovo oživljeni zahvaljujući posredovanju Omana, a strane su dogovorile sastanak 26. februara u Ženevi kako bi nastavile pregovore.
Iako se iranski predlog u diplomatskim krugovima tumači kao konkretan pokazatelj napora za smanjenje tenzija, duboka kriza poverenja između dve strane i suštinska neslaganja u vezi sa sudbinom zaliha uranijuma ostaju kritični faktori koji će odrediti konačan ishod ovih pregovora.
Komentariši