Republika Srpska je ekonomski održiva i politički stabilna, poručio je ministar za naučno-tehnološki razvoj Republike Srpske Siniša Karan, ističući istovremeno da Dejtonski mirovni sporazum ni nakon tri decenije nema jednako tumačenje u Republici Srpskoj i Federaciji BiH.
„Gradimo autoputeve, gradimo hidroenergetske potencijale koje nije ni Tito gradio“, rekao je Karan, navodeći da će u narednim godinama energetika biti ključ razvoja Republike Srpske.
U tom kontekstu naveo je hidroelektranu „Dabar“, ocjenjujući je strateški važnim projektom. „Od 420 hiljada domaćinstava, 200 hiljada će se moći napajati strujom od hidroelektrane Dabar“, poručio je Karan.
Kao važan segment razvoja istakao je institucije Republike Srpske, naglašavajući da one čuvaju političku stabilnost. „Gradimo naše institucije: Narodnu skupštinu, Vladu Republike Srpske, instituciju predsjednika Republike Srpske. Ove institucije su uvijek davale institucionalni odgovor na napade“, rekao je on.
Govoreći o ekonomskim izazovima, Karan je ocijenio da je rušenje velikih privrednih preduzeća teško pogodilo Srpsku, ali da postoje kapaciteti za oporavak privrede. „Ja nemam dilemu da naše obrazovanje ima velike kompetencije“, istakao je Karan, dodajući da Srpska ima „mnogo mladih ljudi koji su jako dobro obrazovani“.
Podsjetio je da je formiran naučno-tehnološki park s ciljem povezivanja znanja i privrede. „Spojićemo našu pamet i privredu“, poručio je ministar.
Naglasio je i značaj domaćih privrednika. „Naše trenutno najveće bogatstvo je naš privrednik koji zapošljava naše ljude. Dolaze nam radnici, tržište rada je otvoreno“, rekao je Karan.
Prema njegovim riječima, pozitivni trendovi vide se i u demografiji. „Ne postoji opština u kojoj nam ne treba dodatnih vrtića – to je pokazatelj da mladi ostaju“, naveo je Karan.
Govoreći o ustavnopravnim odnosima u BiH, Karan je poručio da se Dejtonski sporazum u dva entiteta uči i tumači na „dijametralno različite načine“. „Sa ustavnopravnog aspekta imamo dijametralno različite stavove i to se prenosi na našu akademsku zajednicu“, rekao je on.
Istakao je da su ti različiti stavovi prisutni decenijama i da i dalje određuju političke odnose u zemlji. „Danas imamo potpuno iskristalisanu antidejtonsku BiH i onu dejtonsku BiH za koju su tri naroda dala saglasnost“, rekao je Karan.
Ocijenio je da je BiH politički nestabilna, ali da je važno što kriza nije prerasla u bezbjednosnu. „Bolje je još i 30 godina da se bavimo ovom političkom krizom nego da dođemo u bezbjednosnu“, poručio je ministar.
Prema njegovim riječima, Aneks 4 Dejtonskog sporazuma ima brojne manjkavosti. „Ustav je, sa našeg aspekta, prepun formalnih manjkavosti i ustavnih praznina“, rekao je Karan.
Naglasio je da su tri konstitutivna naroda nosioci suvereniteta i da moraju biti prepoznati u institucijama državne vlasti. „BiH jeste federacija, ali asimetrična“, rekao je on.
Karan smatra da u BiH nedostaje konsenzus zato što bošnjačka politička elita ne odustaje od unitarističkog koncepta. „Nisu prihvatili ravnopravnost druga dva naroda i to nije dobro“, rekao je on.
Podsjetio je i na 913 odluka visokih predstavnika u posljednjih 30 godina. „Sve su zadirale u ustavnopravnu prirodu i u sve sfere života“, rekao je Karan, navodeći da je Srpska nekada imala vojsku i pravosuđe.
„Smatram da je bolje da svi zajedno trpimo političke udare i narednih trideset godina, nego da uđemo u sukob“, zaključio je Karan, poručujući da je poštovanje Ustava jedini način za stabilnost BiH.
Komentariši