„Sankcije koje su nametnute građanima Republike Srpske ozbiljno krše ljudska prava i međunarodno pravo“, rekao je prof.dr. Dragan Dakić, savjetnik predsjednika Narodne skupštine Republike Srpske, na pres konferenciji nakon učešća na Međunarodnoj konferenciji u Ženevi, koja je bila posvećena negativnom uticaju jednostranih prinudnih mjera na ljudska prava. Dakić je u svom izlaganju istakao kako je situacija u Bosni i Hercegovini posebno teška jer, kako je rekao, „nema zvanične reakcije ni aktivnosti od strane centralnih vlasti u Bosni i Hercegovini da zaštite građane iz Republike Srpske koji su pogođeni sankcijama“, poručio je Dakić.
„Ono što mi pokušavamo da preduzmemo iz Republike Srpske je sistematski pristup kako bismo mobilisali mehanizme za zaštitu ljudskih prava građana Republike Srpske, koji su suočeni s posljedicama sankcija SAD-a. Takve sankcije predstavljaju kršenje međunarodnog prava, a najproblematičnije je to što direktno narušavaju ljudska prava“, rekao je Dakić.
On je objasnio da je jedan od najvećih problema koje je identifikovala međunarodna zajednica ponašanje bankarskog sektora, koji, prema njegovim riječima, često provodi sankcije mnogo strožije nego što su one propisane.
„Banke su postale glavni izvršioci sankcija, što je dovelo do toga da ljudi u Republici Srpskoj ne mogu da koriste svoja prava u unutrašnjem platnom prometu. Osobe koje su direktno sankcionisane, kao i oni koji nisu na crnoj listi, ali rade za sankcionisana pravna lica, suočavaju se s ozbiljnim problemima u svakodnevnim transakcijama“, rekao je Dakić.
On je tokom konferencije posebno ukazao na jedinstvenost situacije u Bosni i Hercegovini u odnosu na druge države koje se suočavaju sa sličnim sankcijama.
„Ono što je specifično za Bosnu i Hercegovinu je inertnost centralnih vlasti, koje nisu preduzele nijednu mjeru da pokrenu diplomatske, sudske ili bilo koje druge dostupne postupke. Bilo je gotovo neverovatno ostalim učesnicima konferencije kada su saznali da u Bosni i Hercegovini, dan nakon godišnjice Dejtona, postoje ljudi koji su izloženi sankcijama, a da država ništa nije učinila da zaštiti svoja prava“, poručio je Dakić.
U svom izlaganju, Dakić je posebno naglasio da je bankarski sektor u Bosni i Hercegovini postao ključni faktor u primjeni sankcija.
„Ono što je najproblematičnije jeste da ljudi koji nisu sankcionisani, ali rade u firmama koje su pogođene sankcijama, ne mogu da koriste svoje bankovne račune za unutrašnji platni promet. To je problem koji do sada nije zabilježen u izvještajima specijalnog izvještača UN“, rekao je Dakić.
On je govorio i o međunarodnim naporima da se rješavaju takve situacije, ističući važnost uključivanja specijalnog izvještača Ujedinjenih nacija, koji bi mogao da sačini izvještaj o konkretnim slučajevima u Bosni i Hercegovini.
„Bosna i Hercegovina je 2010. godine otvorila stalni poziv za bilo kog specijalnog izvještača da dođe u zemlju i sačini izvještaj na bilo koju temu. Međutim, ključna stvar je da poziv za dolazak specijalnog izvještača mora da dođe od strane zvaničnih vlasti“, poručio je Dakić.
On je objasnio da, dok druge zemlje aktivno koriste mehanizme zaštite svojih građana od sankcija, Bosna i Hercegovina nije preduzela nikakve zvanične korake u tom pravcu.
„Mi smo u poslednjih godinu dana analizirali pravne mehanizme i objavili naučne radove koji se bave ovom tematikom. Sankcije koje su uvele Sjedinjene Američke Države nisu samo nelegalne, one predstavljaju kršenje ljudskih prava, a jedini razlog zbog kojeg se nisu efikasno rešavale je nedostatak političke volje u Bosni i Hercegovini“, smatra Dakić.
Dakić je takođe naglasio da bi Bosna i Hercegovina mogla da iskoristi mehanizme kao što je „bloking statut“, koji je u Evropskoj uniji razvijen kako bi se sprečilo da banke u Evropi primenjuju ekstrateritorijalne sankcije koje nameću strane sile.
„Republika Srpska bi mogla da razvije slične zakone koji bi obavezali banke da se ne povinuju jednostranim sankcijama koje nisu legalne“, rekao je Dakić.
Na kraju, Dakić je još jednom pozvao vlasti Bosne i Hercegovine da preduzmu konkretne korake za zaštitu građana iz Republike Srpske i da aktiviraju mehanizme zaštite ljudskih prava, koji su na raspolaganju na međunarodnoj i domaćoj pravnoj sceni.
„Ono najgore što možemo da uradimo jeste da ne koristimo dostupne mehanizme, jer ćutanjem legalizujemo ovu vrstu sankcija“, zaključio je Dakić.
Komentariši