Azijske berze u petak su imale mješovit učinak nakon blagih padova na Volstritu, dok je cijena nafte oslabila za više od jednog dolara nakon što je dostigla najviši nivo od ljeta 2024. godine. Istovremeno, rast cijena zlata i srebra pokazuje da investitori i dalje traže sigurnija utočišta usljed geopolitičkih tenzija.
Cijene nafte u petak su pale, donoseći kratkotrajan predah nakon naglih skokova ranije ove sedmice, dok rastu strahovi u vezi sa proizvodnjom i snabdijevanjem zbog rata s Iranom.
Američka referentna nafta WTI rano u petak je oslabila 1,2 odsto, na 80,07 dolara po barelu, nakon što je u četvrtak dostigla 81,01 dolar.
Brent, međunarodni referentni tip nafte, pao je jedan odsto, na 84,59 dolara po barelu, nakon što je dan ranije dostigao 85,41 dolar.
Analitičari upozoravaju da bi dodatni rast cijena nafte mogao ozbiljno opteretiti globalnu ekonomiju. Ukoliko bi cijena dostigla 100 dolara po barelu i zadržala se na tom nivou, pojedini investitori i ekonomisti smatraju da bi to predstavljalo veliki pritisak za svjetska tržišta.
Neizvjesnost u vezi sa daljim razvojem situacije ove sedmice izazvala je snažne i česte oscilacije na finansijskim tržištima, ponekad i iz sata u sat.
Pad cijena nafte u petak uslijedio je nakon što su Sjedinjene Američke Države odobrile privremeno, tridesetodnevno izuzeće Indiji za kupovinu ruske nafte, naveli su analitičari ING-a Voren Paterson i Eva Mantej u bilješci upućenoj klijentima. Kako ističu, to nije „prekretnica“, ali pokazuje nastojanje Vašingtona da ograniči rast cijena nafte.
Dalje kretanje cijena zavisiće od stabilnog obnavljanja protoka kroz Hormuški moreuz nakon poremećaja u kretanju tankera u tom području. Procjenjuje se da oko petine svjetske pomorske trgovine naftom prolazi kroz ovaj tjesnac između Irana i Omana.
Terminski ugovori na američke indekse blago su porasli dok rat s Iranom ulazi u sedmi dan, a izraelski vazdušni napadi pogađaju prijestonice Irana i Libana. Fjučersi na indeks S&P 500 porasli su 0,2 odsto, dok su fjučersi na Dau Džons industrijski indeks bili viši 0,3 odsto.
Na azijskim tržištima, južnokorejski Kospi oslabio je 0,8 odsto, na 5.536,40 poena, nakon veoma turbulentne sedmice. Indeks je u srijedu potonuo 12 odsto, da bi u četvrtak gotovo izbrisao taj pad skokom od skoro 10 odsto.
Tokijski Nikkei 225 porastao je 0,4 odsto, na 55.518,63 poena.
Hongkonški Hang Seng skočio je 1,6 odsto, na 25.713,49 poena, dok je šangajski kompozitni indeks ojačao 0,1 odsto, na 4.113,70 poena.
Australijski S&P/ASX 200 pao je 1,1 odsto, na 8.845,30 poena.
Tajvanski Taiex zabilježio je pad od 0,4 odsto, dok je indijski Senseks oslabio 0,6 odsto.
Na Volstritu je u četvrtak indeks S&P 500 pao 0,6 odsto, na 6.830,71 poen. Industrijski Dau Džons oslabio je 1,6 odsto, na 47.954,74 poena, dok je Nasdaq kompozit skliznuo 0,3 odsto, na 22.748,99 poena.
Akcije proizvođača čipova Brodkoma skočile su 4,8 odsto nakon što je kompanija objavila kvartalnu dobit i prihode iznad očekivanja, što je pomoglo da se ublaže ukupni gubici na Volstritu.
Akcije aviokompanija bile su među najvećim gubitnicima jer su više cijene nafte povećale troškove goriva, dok su stotine hiljada putnika ostale zaglavljene širom Bliskog istoka zbog rata.
Akcije American Airlinesa pale su 5,4 odsto, United Airlinesa pet odsto, a Delta Air Linesa 3,9 odsto.
U drugim ranim jutarnjim trgovanjima u petak, američki dolar ojačao je na 157,80 jena sa 157,56 jena. Evro je ostao gotovo nepromijenjen na 1,1611 dolara.
Cijena zlata porasla je 1,1 odsto, dok je srebro skočilo 2,7 odsto.
Komentariši