Kategorija: Tech

Najsnažniji teleskop na svijetu “James Webb” bit će danas lansiran, a koristit će se i za istraživanje o tome da li je na planetama izvan našeg solarnog sistema moguće živjeti, odnosno da li postoje i drugi oblici života.

Naučnici smatraju da je riječ o novoj eri u astronomiji, jer očekuju da će se promijeniti razumijevanje svemira i uloge čovječanstva u njemu. Ovo je infracrveni teleskop vrijedan 10 milijardi dolara, a NASA ga je razvila u saradnji s Evropskom i Kanadskom agencijom za svemir.

Očekuje se da će se njime spoznati kakav je univerzum bio kada su se formirale prve galaksije. “James Webb” je zamjena za Hubble teleskop te će omogućiti uvid u to kako je kosmos izgledao 100 miliona godina od Velikog praska ili teorijske pretpostavke da se svemir počeo širiti prije 13,8 milijardi godina.

Poređenja radi, teleskop Hubble je omogućavao uvid u univerzum 400 miliona godina nakon Velikog praska.

Astronomi novi teleskop žele iskoristiti i za proučavanje super masivne crne rupe za koju se vjeruje da je u središtu udaljenih galaksija. Cilj je dobiti što više podataka o misterioznoj supstanci koja čini veći dio svemira.

Da li je moguć život na planetama izvan našeg solarnog sistema i postoje li drugi oblici života

Osim toga, teleskop “James Webb” će se koristiti i za istraživanje o tome da li je moguć život čovjeka na planetama izvan našeg solarnog sistema. Kamerama na teleskopu bit će napravljene fotografije drugih planeta, a kako bi se dobio uvid o (ne) postojanju vode i o drugim naznakama života.

Profesor Martin Barstow je učestvovao u razvoju teleskopa. Ukazao je da će biti upotrebljiv i za otkrivanje vanzemaljskih oblika života.

“Naučit ćemo o porijeklu univerzuma, kako je nastao život i možda o drugim oblicima života, iako to ne mogu garantovati”, rekao je Barstow.

Među onima je koji smatraju da je lansiranje ovog teleskopa početak nove ere u astronomiji.

Kako funkcioniše

Teleskop je nazvan po bivšem dugogodišnjem čelniku NASA-e. Osjetljiv je 100 puta više od teleskopa Hubble.

Dok se Hubble koristio optičkim i ultraljubičastim talasnim dužinama, “James Webb” se koristi infracrvenim zrakama prodirući kroz oblake gasa i prašine gdje nastaju zvijezde.

Novi teleskop može posmatrati objekte koji su znatno više udaljeni, u poređenju s drugim teleskopima. Bit će lansiran iz Francuske Gvajane između 13:20 i 13:52 sati po našem vremenu.

Zbog korone vlada velika neizvesnost u auto industriji, proizvodni procesi se prekidaju, fabrike zatvaraju, vlada i nestašica čipova, piše Tanjug.

“Da li će se i u idućoj godini nastaviti kriza u automobilskoj industriji?”, pitanje je kojim se u današnjoj analizi bavi Dojče vele (DW).

Nakon više od tri decenije u kojima je proizvodnja automobilske industrije premašivala potražnju, tokom pandemije korona virusa situacija se savim preokrenula.

Proizvođačima nedostaju šipovi, došlo je do problema u lancima snabdevanja, rastu cene sirovina. Proizvodna zapinje, kupci vozila više ne mogu da računaju s velikim popustima, a na naručene automobile čekaju mnogo duže nego ranije.

„Sveobuhvatni oporavak verovatno će se dogoditi tek u 2023. godini“, ocenjuje stručnjak za auto industriju Ferdinand Dudenhefer iz nemačkog Centra za automobilska istraživanja (CAR) u jednoj aktuelnoj studiji.

U 2019. godini, pre korona krize, u Nemačkoj je prodato 3,6 miliona automobila, a već u 2020. taj broj je pao na 2,9 miliona. Prema prognozama CAR-a, u ovoj godini se može očekivati prodaja od 2,69 miliona. Iako Dudenhefer očekuje da će se u prvoj polovini sledeće godine nemački proizvođači i dalje boriti s posledicama nestašice čipova, prodaja bi, ipak, trebalo da poraste i to na oko 3,01 miliona automobila.

Povratak na nivo od pre panemije, odnosno kompletan oporavak auto tržišta u Nemačkoj, Dudenhefer predviđa tek u drugoj polovini 2023. Tek tada se, kaže, može očekivati da će se snabdevanje tržišta stabilizovati.

Prema rečima tog stručnjaka, krajem 2023. prosečna starost vozila registrovanih u Nemačkoj biće iznad deset godina, a to bi moglo da dovede do „podmlađivanja“ voznog parka, odnosno do povećane kupovine novih automobila. Taj proces obnove pre svega podstiču električni automobili, koji su sve traženiji i na nemačkom tržištu.

Dudenhefer skreće pažnju na još jedan fenomen. Nakon 2020, u kojoj je dominirala korona, problemi i prekidi u proizvodnji u automobilskoj industriji, koja je od ključnog značaja za nemački BDP, uticali su i na usporavanje rasta u prva dva kvartala 2021. Važna tržišta poput SAD, Rusije i Brazila, u istom periodu zabeležila su rast prometa.

„Posledica toga je preraspodela unutar automobilskog tržišta na globalnom nivou. U 2021. će prvi put u Indiji biti prodato više automobila nego u Nemačkoj“, najavljuje on, a i u 2022. će, prema prognozama, Indija biti ispred Nemačke.

Analiza podataka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuje da se u Indiji može računati s velikim stopama rasta prodaje na automobilskom tržištu. Među zemljama BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina), upravo bi Indija, zahvaljujući pojačanoj industrijalizaciji, mogla da se pozicionira odmah iza Kine. Ni u Brazilu ni u Rusiji u idućoj godini ne može se računati sa znatnijim privrednim rastom.

U predpandemijslkoj 2019. godini, na svetskom tržištu je prodato oko 80 miliona novih vozila. U 2020, prodaja je opala za više od 14 odsto, na 68,6 miliona. Prema prognozama nemačkog CAR-a, u 2021. može se očekivati lagani rast prodaje na 70,5 miliona, a u 2022. čak i mali skok, na 75,2 miliona.

Ni u 2023., u kojoj se prognozira prodaja 78,8 miliona automobila, neće se dostići nivo od pre pandemije, a tek 2025. se može očekivati povratak brojkama koje je automobilska industrija beležila pre korone.

„Za oporavak od pandemije potrebno je vreme“, oprezan je zaključak Dudenhefera na osnovu prognoza njegovog Centra za automobilska istraživanja. Proces stvaranja dodate vrednosti mora se iznova organizovati, a trebalo bi kreirati i dodatne kapacitete kada je reč o proizvodnji čipova, poručuje nemački stručnjak.

Uprkos krizi, za automobilsku industrije u proteklom periodu nije sve bilo baš tako crno. Sudeći po rezultatima istraživanja britanske konsultantske firme „Ernst i Jang“, 16 najvećih svetskih proizvođača automobila je u trećem kvartalu 2021. zajedno ostvarilo operativnu dobit od oko 23 milijarde evra. To je rast od 11 odsto i ujedno – novi rekord.

Prodaja putničkih automobila jeste doduše opala za 16 procenata (prema procenama analitičara zbog nestašice čipova oko jedanaest miliona vozila uopšte nije moglo da bude proizvedeno) i 13 proizvođača je prodalo manji broj vozila nego u istom periodu pre godinu dana, ali svih 16 preduzeća je zajedno ostvarilo promet od 371 milijarde evra, što je u stvari pad od 1,6 odsto.

Dobit je znatno porasla zato što su čipovi koji su bili na raspolaganju ugrađivani u skupe modele vozila, kod kojih proizvođaći ostvaruju veću maržu. Upravo ti modeli su primarno bili na raspolaganju mušterijama, a osim toga, gotovo da i nije bilo popusta na kupovinu novih automobila, jer je potražnja bila veća od ponude.

Takođe, većina firmi je tokom godine uspela da poveća svoju berzansku vrednost, a pre svih američki proizvođač električnih automobila “Tesla”.

Ali, analitičari firme „Ernst i Jang“ ukazuju da su moguća i nova „uska grla“ u auto industriji. „Znatan rast broja novih zaraza koronom u nekim zemljama i stroge mere koje se zbog toga uvode mogle bi ponovo da dovedu do novih problema i prekida u proizvodnji i lancima snabdevanja“, kažu oni

Takve turbulencije najviše pogađaju Kinu. Na tom najvećem svetskom tržištu automobila, u trećem kvartalu 2021. zabeležen je pad prodaje od čak 26 procenata, zaključuje se u analizi DW-a.

Nvidia je najpoznatija po svojim grafičkim kartama za računare, ali kompanija u svojoj ponudi ima mnogo više alata i servisa.

Kompanija takođe radi i na veštačkoj inteligenciji (AI), a Nvidijina najnovija demonstracija je poprilično impresivna.

Demo stiže u formi GauGAN2, a u pitanju je sistem veštačke inteligencije Nvidije koji je debitovao ranije tokom ove godine na Canvas aplikaciji.

Canvas je aplikacija koja generiše fotorealistične scene pomoću jednostavnih poteza četkicom, što znači da korisnicima nisu potrebne veštine slikarstva – sve obavlja AI.

Pomoću GauGAN2, Nvidia je AI podigla na još viši nivo. AI će sada moći da generiše fotorealistične scene, tako što će omogućiti korisniku da upotrebi rečenicu kako bi scenu opisao računaru.

To znači da će korisnik, umesto grube skice veštačkoj inteligenciji usmeno reći kakvu je sliku zamislio u glavi, a AI će generisati fotorealističnu scenu zasnovano samo na tom opisu.

Zanimljivo je da vam za korišćenje pomenute funkcije neće biti potreban nikakav superkompjuter. Ako ste zaintrigirani, možete isprobati GauGAN2 demo na sajtu kompanije Nvidia.