VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Zelenski, bježi”

    “Zelenski, bježi”

    Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov poručio je Zelenskom da pobegne, nakon izjave da će vratiti Lisičansk pod kontrolu Ukrajine.

    Podsetimo, prošle nedelje ruske snage su potpuno oslobodile Lugansku Narodnu Republiku, uzevši Lisičansk pod svoju kontrolu.

    Generalštab ukrajinskih trupa je dan kasnije, u nedelju uveče, priznao povlačenje njihovih jedinica iz grada. Kasnije je to potvrdio i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, ali je rekao da će Oružane snage Ukrajine uskoro “ponovo preuzeti kontrolu” nad Lisičanskom.

    “Zelenski kaže da će zauzeti Lisičansk, a njegov banderizam govori suprotno. Moj savet vam je – bežite! Vi ste dobri u tome”, napisao je Kadirov na svom kanalu na Telegramu.

    Kadirov je juče objavio i šaljivi snimak na kojem “Zelenski” u njegovom prisustvu potpisuje “kapitulaciju” Ukrajine.

  • EP usvojio rezoluciju o Srbiji, traži se uvođenje sankcija Rusiji

    EP usvojio rezoluciju o Srbiji, traži se uvođenje sankcija Rusiji

    Poslanici Evropskog parlamenta danas su velikom većinom glasova usvojili Rezoluciju o Srbiji kojom se izražava podrška članstvu Srbije u EU, ali zvanični Beograd poziva da se hitno uskladi sa sankcijama koje je EU uvela protiv Rusije i Bjelorusije, i to postavlja kao jedan od uslova za dalji napredak Srbije na putu evrointegracija.

    Izvještaj izvjestioca Vladimira Bilčika o Srbiji podržalo je 523 poslanika Evropskog parlamenta, protiv je bilo njih 78, a 34 je bilo uzdržano.

    Rezolucijom o Srbiji se izražava podrška Evropskog parlamenta “budućem članstvu Srbije u EU”, ali i podsjeća da kredibilna perspektiva proširenja zahtijeva angažman u neophodnim reformama i privrženost evropskim standardima i vrijednostima.

    Evropski parlament je u ovogodišnjem izvještaju o Srbiji, pored vladavine prava i normalizacije odnosa s Prištinom, uključio i usklađivanje sa sankcijama protiv Rusije kao ključni element koji bi trebalo da određuje ukupan napredak zemlje na putu pristupanja EU.

    Izvjestilac za Srbiju, Vladimir Bilčik, povodom usvajanja Rezloucije o Srbiji naglašava da je pristupanje EU ‘strateška odluka Srbije’, a da EP očekuje da je ‘strateški tretira i politčko rukovostvo zemlje’.

    ‘Zato je važno da se Srbija kreće ka EU, a ne u stranu’, poručio je Bilčik.

    U tekstu rezolucije amandamnima je uključeno i da se od Srbije i Kosova očekuje potpisivanje pravnoobavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa “zasnovanog na međusobnom priznanju”, što je prvi put da se međusobno priznanje pominje u zvaničnom dokumetu EU institucije kao potrebno rješenje dijaloga Beograda i Prištine.

    Evropski parlament ponavlja poziv Srbiji da preduzme korake u cilju daljeg povećanja slobode medija, garantovanja slobode izražavanja, nezavisnosti medija i medijskog pluralizma.

    Evropski parlamentarci pohvalno su se odredili prema napretku koji je u Srbiji postignut u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije, kao i prema saradnji koji Srbija pokazuje u upravaljanju migracijama.

    Na nacrt izvještaja o Srbiji koji je podino izvjestilac Vladimir Bilčik podneseno je 439 amandamna, a poslaničke grupe su usvojile 40 kompromisnih amandmana kojima je proširen tekst izvještaja.

    Usvojen na plenarom zasjedanju, izvještaj Evropskog parlamenta dobio je formu rezolucije, koja nije prvnoobavezujuća, ali predstavlja političke smjernice za zemlju u procesu evrointegracija.

  • Snažna podrška OHR-u i bonskim ovlaštenjima

    Snažna podrška OHR-u i bonskim ovlaštenjima

    Evropski parlament usvojio je danas rezoluciju o BiH u kojoj se, između ostalog, naglašava da je tempo pristupanja EU određen sprovođenjem reformi čiji je cilj garantovanje pravilnog funkcionisanja demokratskih institucija, zasnovanih na vladavini prava, dobrom upravljanju i osnovnim pravima.

    Rezolucija je usvojena sa 340 glasova za i 276 protiv, navodi se na sajtu Evropskog parlamenta.

    U rezoluciji se pozivaju BiH i svi njeni politički akteri da naprave značajne korake ka članstvu u EU napredovanjem u ostvarivanju 14 ključnih prioriteta, posebno vraćanjem nezavisnosti pravosuđa, jačanjem vladavine prava, kao i unapređenjem borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, podsticanjem i obezbjeđivanjem slobode medija i okruženja za civilno društvo, te zaštitom ranjivih grupa.

    Evropski parlament izražava žaljenje što se više od 25 godina nakon završetka rata BiH “i dalje suočava sa podjelama koje promovišu političke elite, pokušajima secesije i visokim stepenom korupcije, što doprinosi masovnom odlivu mozgova i demografskom padu”.

    U rezoluciji se ističe poštovanje nasljeđa Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i koncept konstitutivnih naroda, ali i ističe da ovo rješenje ne bi trebalo da dovodi do diskriminacije drugih građana.

    Evropski parlament u ovom dokumentu osuđuje izjave i prijedloge koji imaju za cilj podrivanje ustavnih vrijednosti BiH, te napominje da ova zemlja treba da ustavni okvir uskladi sa evropskim standardima i principima.

    Takođe se naglašava da sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma uključuje obavezu primjene odluka visokog predstavnika, ne dovodeći u pitanje sprovođenje prijeko potrebnih političkih i strukturnih reformi u zemlji, te naglašava neophodnost jačanja odgovornosti građana i političara BiH u razvoju zemlje.

    U dokumentu koji nije pravnoobavezujući, ali predstavlja političke smjernice za zemlju u procesu evrointegracija, izražava se “snažna podrška OHR-u u izvršavanju svog punog mandata, uključujući korištenje bonskih ovlaštenja kao posljednjeg sredstva, ako je potrebno da se osigura puno poštovanje Dejtonskog mirovnog sporazuma i suvereniteta i integriteta BiH”.

    Takođe, prima se na znanje nedavna u odluka visokog predstavnika da suspenduje Zakon o nepokretnoj imovini u Republici Srpskoj i produži zabranu raspolaganja državnom imovinom, te “najoštrije osuđuje svaka retorika mržnje i prijetnje nasiljem prema visokom predstavniku, uključujući i one izražene na mitingu u Banjaluci 20. aprila”, a vlasti pozivaju da spriječe i krivično gone one koji ih upućuju.

    U tekstu se izražava protivljenje svim štetnim ustupcima po pitanju državne i odbrambene imovine, pozivaju međunarodni akteri da podrže OHR i njegovu ekspertsku grupu u njihovom radu na pronalaženju održivog rješenja za dobrobit cijele zemlje i svih građana, te traži da reaguju na, kako se navodi, “secesionističke napore rukovodstva Republike Srpske snažnijim i kredibilnijim pristupom”.

    Takođe, izražava se žaljenje zbog ćorsokaka u pregovorima o reformi Ustava i Izbornog zakona u BiH, kao i zbog nedostatka političke volje da se ona sprovede uoči ovogodišnjih opštih izbora u oktobru.

    U rezoluciji se pozivaju svi akteri da omoguće da se izbori održe u oktobru kako je predviđeno i da pregovaraju u dobroj volji i postignu uravnotežen sporazum, u skladu sa evropskim standardima, presudama Evropskog suda za ljudska prava i preporukama Venecijanske komisije da bi ispunili ustavnu obavezu.

  • “Sudbinu cijele Ukrajine odlučivaće region Donjecka”

    “Sudbinu cijele Ukrajine odlučivaće region Donjecka”

    Ukrajinski guverner regiona Donjecka Pavlo Kirilenko saopštio je da je neophodna evakuacija 350.000 stanovnika ove oblasti da bi se spasli životi i omogućilo ukrajinskoj vojsci da bolje brani gradove od ruskog napredovanja, prenosi Gardijan.
    “Sudbinu cijele zemlje odlučivaće region Donjecka”, rekao je guverner u Kramatrosku, administrativnom centru pokrajine i centru regionalnog štaba ukrajinske vojske, navodi britanski list.

    Poziv je došao dan nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin proglasio pobjedu u zauzimanju regiona Luganska.

    Region Luganska i susjednog Donjecka formiraju Donbas, industrijski bazen na istoku Ukrajine koji ruske snage namjeravaju da osvoje u cjelosti.

    Još jedan grad regiona Donjecka, Slovjansk nasao se na putu ofanzive Moskve, a juče je bio pod neprekidnim ruskim bombardovanjem.

    Gradonačelnik Vadim Ljah saopštio je da je “masovno granatiran” Slovjansk, grad koji je imao oko 107.000 stanovnika prije nego što su Rusi napali Ukrajinu prije više od četiri mjeseca, navodi britanski list.

    Ukrajinska vojska je u nedjelju povukla svoje trupe iz grada Lisičanska dok su ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i Putin saopštili da je zauzimanjem tog grada Moskva dobila kontrolu nad cijelim regionom Luganska.

  • Medvedev jednom izjavom poljuljao akcije japanskih kompanija

    Medvedev jednom izjavom poljuljao akcije japanskih kompanija

    Akcije japanskih kompanija Micui i Micubiši pale su nakon što je bivši ruski predsjednik Dmitrij Medvedev zaprijetio Japanu da neće imati ni rusku naftu ni gas.

    Micui i Micubiši su akcionari u projektu tečnog prirodnog gasa (TPG) Sahalin-2.

    Akcije Micuija su pale za 5,7 odsto, a Micubišija za 5,4 procenta do podnevne pauze na današnjem trgovanju na Tokijskoj berzi, prenosi Reuters.

    “Japan neće imati ni naftu niti gas iz Rusije, kao ni učešće u TPG projektu Sahalin-2”, napisao je u utorak na društvenim mrežama Medvedev, koji je sada zamjenik predsjednika Savjeta za bezbjednost Rusije.

    Njegova poruka je bila reakcija na prethodnu izjavu japanskog premijera Fumija Kišide, koji je proteklog vikenda rekao da su se zemlje Grupe sedam (G7) složile da se cijene ruske nafte ograniče na polovinu sadašnjeg nivoa.

    Lideri G7 su se prošle nedjelje dogovorili da istraže mogućnost uvođenje zabrane transporta ruske nafte koja bi bila prodata iznad određene cijene u nastojanju da smanje prihode Moskve od izvoza energenata i iscrpu njena sredstva za finansiranje rata u Ukrajini, ali nisu spominjali konkretnu cifru ograničenja cijene, dodaje Reuters.

    Portparol japanske vlade Seiđi Kihara rekao je jutros da je upoznat sa izjavama Medvedeva, ali je odbio da ih komentariše. On je takođe odbio da potvrdi da li je G7 razgovarala o ciframa u vezi sa ograničenjem cijena, rekavši samo da o “konkretnim limitima nivoa cijena tek treba da se odlučuje i da će se o tome raspravljati među članicama G7”.

    Rusija je u petak objavila dekret o preuzimanju potpune kontrole nad gasnim i naftnim projektom Sahalin-2 na dalekom istoku zemlje, što je potez koji bi mogao da izbaci iz projekta britanski Šel i japanske investitore.

    Projekat Sahalin-2 je jedan od najvećih na svijetu u oblasti TPG-a. Oko 60 odsto proizvodnje TPG-a sa tog polja isporučuje se Japanu, po dugoročnim ugovorima.

    Micui i Micubiši imaju udjele u tom projektu od 12,5 odsto i 10 procenata, respektivno.

  • Rusi su na 16 kilometara od ključnog grada u Donjecku

    Rusi su na 16 kilometara od ključnog grada u Donjecku

    Bitka za grad Slovjansk će vjerovatno biti sljedeća ključna borba u ruskoj ofanzivi na Donbas.

    Ruske snage su na 16 kilometara od tog grada u regiji Donjeck, stoji u jutrošnjem izvještaju britanskog ministarstva odbrane o situaciji u Ukrajini.

    Četiri borbene grupe ruske vojske približavaju se gradu, pri čemu su grupe sa istoka i zapada sad vjerovatno oko 16 kilometara sjeverno od Slovjanska, navode britanski obavještajci.

    “Postoji realna šansa da će bitka za Slovjansk biti sljedeći ključan sukob u borbi za Donbas”, navodi se u izvještaju, prenosi “Index.hr”.

    Rusi će vjerovatno nastaviti konsolidovati kontrolu nad nedavno osvojenim gradom Lisičanskom i cijelom regijom Lugansk, pišu britanski obavještajci.

  • Naglo porasla cijena gasa u Evropi

    Naglo porasla cijena gasa u Evropi

    Cijena gasa snažno je porasla na evropskim tržištima.

    Rast cijene podstaknut je strahom od nedovoljnog snabdevanja zbog štrajka naftnih radnika u Norveškoj i najavljenog zatvaranja ruskog gasovoda Severni tok 1 zbog održavanja.

    Cijena gasa u terminskim ugovorima porasla je na holandskoj berzi na oko 175 evra po megavatsatu, dosegnuvši najviši nivo od marta. U poređenju sa ponedeljkom bila je nakon podneva viša oko osam odsto, prenosi Index.

    Trgovci strahuju za snabdevanje nakon što je ruski dobavljač gasa Gasprom proteklih nedelja isporuke gasovodom Severni tok 1 smanjio oko 60 odsto zbog, kako tvrde, kašnjenja opreme koja je poslata nemačkom Simensu na servis. Simens je pumpe poslao u fabriku u Kanadi koja ih je blokirala budući da je Gaspromu uvela sankcije zbog invazije Rusije na Ukrajinu.

    Rusija je najavila i zatvaranje gasovoda 11. jula radi održavanja koje obično traje desetak dana, ali u Evropi strahuju da gas neće stizati ni nakon završetka radova.

    Dodatni problem sa snabdevanjem iskrsnuo je i u Norveškoj, gde su naftni radnici stupili u štrajk tražeći veće plaće zbog visoke inflacije. Za sada se čini da isporuke u druge evropske zemlje nisu smanjene, ali ako proizvodnja bude obustavljena na duže vreme, mogao bi se smanjiti i izvoz.

    Štrajk je započeo prošlu noć, a sindikati i predstavnici kompanija predviđaju pad proizvodnje gasa u ovoj nedelji za 13 odsto. Udruženje naftnih kompanija procenjuje da će se proizvodnja gasa do srede smanjiti za 292.000 barela ekvivalenta nafte, odnosno 13 odsto, objavio je NOG u nedjelju.

    Norveška vlada poručila je da pažljivo prati spor radnika i naftnih kompanija. U vanrednim okolnostima Oslo može intervenisati i zaustaviti štrajk, napominje Rojters.

  • Lavrov: Svijet se razvija na komplikovan način

    Lavrov: Svijet se razvija na komplikovan način

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov pozvao je danas sve države da ulože napore u cilju očuvanja međunarodnog prava, pošto se, kako je naglasio, “svijet razvija na komplikovan način”, prenosi Rojters.

    Lavrov je ovo poručio na sastanku sa svojim vijetnamskim kolegom Bui Tan Sonom u Hanoju, u trenutku kada zapadne zemlje optužuju Rusiju za kršenje međunarodnog prava svojom invazijom na Ukrajinu, navodi britanska agencija.

    Lideri Evropske unije pozvali su Moskvu da se pridržava odluke Međunarodnog suda pravde (MSP) koji je naložio 16. marta Ruskoj Federaciji da obustavi vojne operacije u Ukrajini.

    “Vijetnam je ključni partner Rusije u Asocijaciji zemalja jugoistočne Azije, a odnosi dvije zemlje su zasnovani na istoriji i njihovoj zajedničkoj borbi za pravdu”, rekao je Lavrov na sastanku u Hanoju.

    Vijetnam i Rusija imaju bliske veze još iz vremena Sovjetskog Saveza, a Hanoj do sada nije osudio ruski rat u Ukrajini, koji Moskva naziva “specijalnom operacijom”, prenosi Rojters.

    Poseta ruskog ministra Vijetnamu dolazi u trenutku kada dvije države obilježavaju 10. godišnjicu svog “sveobuhvatnog strateškog partnerstva”, a Lavrov bi nakon toga trebalo da otputuje u Indoneziju kako bi prisustvovao sastanku ministara inostranih poslova G20 (Grupa 20), koju čini 19 najrazvijenijih zemalja svijeta, zajedno s Evropskom unijom.

  • NATO mijenja pristup prema BiH i Balkanu

    NATO mijenja pristup prema BiH i Balkanu

    Zemlje članice NATO-a potpisale su juče Protokol o prijemu Švedske i Finske u NATO, čime je i formalno otvoren put ka prijemu u Alijansu ove dvije zemlje koje su dugo vremena bile neutralne.

    Da bi i formalno postale članice, potrebna je ratifikacija u svim zemljama članicama, a to je proces koji može potrajati više mjeseci. Iako je formalan korak za put ka članstvu Akcioni plan, u slučaju Švedske i Finske ovaj korak je preskočen, jer se obje zemlje smatraju zemljama visoke demokratske tradicije, tako da NATO smatra da posebne reforme nisu potrebne. Neke zemlje članice zahtijevaju formalnu ratifikaciju u parlamentu, a neke druge zemlje, poput Ujedinjenog Kraljevstva, ne traže ratifikaciju u parlamentu.

    “Kada sve zemlje NATO-a obavijeste Vladu SAD, koja je formalni deponent Vašingtonskog sporazuma, da prihvataju izmjenu Protokola NATO-a, generalni sekretar će pozvati zemlje kandidatkinje da pristupe Vašingtonskom sporazumu”, kažu u NATO-u.

    Što se tiče BiH, za “Nezavisne novine” iz NATO-a kažu da je ishod nedavno završenog madridskog samita NATO-a da Alijansa želi bližu saradnju sa zemljama partnerima, poput BiH.

    “Saglasni smo da pojačamo političku i praktičnu podršku našim partnerima zbog rizika koje predstavlja ruska agresija, uključujući BiH, Gruziju i Republiku Moldaviju. Mi ćemo ovim zemljama pomoći da izgrade kapacitete i ojačaju otpornost”, kažu iz NATO-a za “Nezavisne novine”.

    Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda, za “Nezavisne novine” ocjenjuje da je očigledno da NATO na sve partnere gleda u svjetlu bezbjednosnih izazova u vezi s Ukrajinom te da se to odnosi i na BiH.

    Prema njegovom mišljenju, brzina prijema Švedske i Finske i rješavanje problema s Turskom, koja je formalno pokazala zadršku u vezi s pitanjem prijema Švedske, pokazuju koliko se u NATO-u promijenio odnos prema pitanjima koja se odnose na bezbjednost u Evropi.

    “Sada je jasno da je jedan od zaključaka koji je poslat iz Madrida da u ovoj atmosferi postoji želja za širenjem NATO-a, ali i da se određenim saveznicima za prvu ruku daje posebna pozicija kao da su već u NATO-u iako, naravno, to nisu. U zvaničnim dokumentima navedene su zemlje od kojih se očekuje poseban status i komunikacija s NATO-m, a to su BiH, Moldavija i Gruzija, znači, iz svakog od kritičnih regiona po jedna zemlja”, kaže Radić.

    Iz ovoga proizlazi, kako je ocijenio, da NATO na BiH gleda i ponaša se prema njoj kao da je već saveznica, jer se, prema njihovom mišljenju, radi o bezbjednosti evropskog kontinenta.

    “Ništa se formalno nije promenilo, ali ovo je vreme rata. Sve priče koje su ranije postojale o godišnjim planovima, programima reformi, sada padaju u vodu. Sada je političko-bezbednosna potreba postavljena iznad birokratije i bilo čega drugog što bi usporilo proces ulaska zemalja. Od BiH se, prema mojoj proceni, očekuje da se u punoj meri ponaša kao odgovorna zemlja. E sad, naravno da će domaća birokratija uvek da nađe način da pokaže da to nije baš tako, da je BiH neutralna itd., ali faktički to će biti stanje. To je mehanizam kojim se prevazilazi formalan problem neutralnosti RS i svega onog što opterećuje odnose BiH s NATO-om”, naglasio je Radić.

    Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, juče je nakon potpisivanja protokola u Briselu rekao da je ovo istorijski dan za Švedsku, Finsku i NATO u cjelini.

    “Finska i Švedska će dati snažan i važan doprinos evroatlantskoj bezbjednosti. Naše vojske su interoperatibilne, one su vježbale i služile zajedno godinama. Dijelimo iste vrijednosti i suočavamo se s istim izazovima na Baltiku i dalje”, rekao je.

    Peke Havista, ministar spoljnih poslova Finske, rekao je da je zadovoljan potpisivanjem protokola koji je nazvao istorijskim te je naglasio da je posebno srećan što je ovaj korak urađen zajedno s Švedskom.

    “Veoma se radujemo što ćemo raditi zajedno sa saveznicima kao zemlja koja je pozvana da se pridruži”, rekao je on.

    An Linde, ministarka spoljnih poslova Švedske, rekla je da je ovo značajan korak ka punopravnom članstvu njene zemlje u Alijansi.

    “Prije sedam sedmica potpisala sam naše pismo namjere da postanemo članice. Švedska vlada se na ovaj korak odlučila u svjetlu pogoršanja bezbjednosne situacije u evroatlantskom području zbog ilegalnog i nepravednog rata Rusije protiv njenog susjeda”, rekla je ona.

  • “Pakao na zemlji”

    “Pakao na zemlji”

    Kako rat odmiče, sve je nejasnija situacija koja se dešava na istočnom frontu, posebno ona koja se tiče navodne ukrajinske kontraofanzive.

    Dok zapadni političari huškaju i ubeđuju rukovodstvo u Kijevu da može, i treba, da na bojnom polju pobedi rusku vojsku, sa fronta stižu sasvim drugačije informacije.

    Britanski list “Independent” objavio je razgovor sa ukrajinskim vojnicima koji tvrde da je rat na istoku Ukrajine “pakao na zemlji”. Oni su ispričali da je njihov glavni problem to što nisu mogli da podignu glavu iz rovova zbog intenzivne artiljerijske vatre ruske armije. Osim toga, ukrajinske jedinice nemaju dovoljno municije.

    Iz izjava ukrajinskih vojnika se vidi da se gine mnogo više nego što saopštavaju u Kijevu. Ranjenike su mogli prebacivati samo noću kad utihne artiljerijska vatra protivnika.

    I dok vojnici pričaju otvoreno o paklu na zemlji, u Kijevu i dalje šire optimizam. Načelnik glavne uprave ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov je izjavio da će njihove jedinice prve značajnije pobede imati već u avgustu. Budanov kategorično tvrdi da će ukrajinska vojska doći na granice sa Rusijom koje su bile 1991. godine. Po mišljenju Budanova, rat će se završiti iduće godine.

    Kako u Kijevu planiraju da izvedu moćnu kontraofanzivu u avgustu sa moralno slomljenom armijom, teško je objasniti. Čak ako im uskoro Zapad da dalekomentnu artiljeriju, to nije dovoljno da se probije linija na frontu.

    I kad bi htele zapadne zemlje, do avgusta Ukrajina ne može da dobije toliko tenkova koliko joj treba da bi mogla da vodi ofanzivni rat protiv Rusije. Naravno da se takvi gubici odražavaju na moralno stanje ukrajinske vojske. Rukovodstvo u Kijevu može da mobiliše rezerviste i neiskusne mladiće koji objektivno ne mogu da ratuju sa ruskom profesionalnom armijom.

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski javno polemiše sa onima na Zapadu koji kažu da bi Ukrajina morala da da teritorijalne ustupke Rusima i tako zaključi mir.

    “Uspeli smo da ućutkamo one koji su govorili da treba da se složimo sa Rusima oko teritorijalnih ustupaka. Čuvaćemo svoj teritorijalni suverenitet i nikakve teritorije ne želimo da damo”, kazao je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba.

    Radna grupa za pregovore
    Moskovski politikolog Nikolaj Silajev, iz Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa, kaže da je sada jasno da rukovodstvo u Kijevu ne želi da se vrati za pregovarački sto, već želi da nastavi rat.

    Naravno da na stavove ukrajinskog rukovodstva bitno utiču izjave rukovodilaca zemalja članica NATO, koji ponavljaju da će podržavati Ukrajinu dokle god bude trebalo. Osim toga, sada u Kijevu i ne razmišljaju da Rusija bude jedan od garanata njene bezbednosti, već Moskovski politikolog Silajev kaže da nije realno očekivati da će sada neko sa Zapada dati Kijevu takve garancije da će zbog njih ući u rat protiv Rusije.

    Naravno da na stavove ukrajinskog rukovodstva bitno utiču izjave rukovodilaca zemalja članica NATO, koji ponavljaju da će podržavati Ukrajinu dokle god bude trebalo. Osim toga, sada u Kijevu i ne razmišljaju da Rusija bude jedan od garanata njene bezbednosti, već su sve nade usmerene ka NATO.Radnu grupu koja bi trebalo da napravi dokument o garancijama bezbednosti Ukrajine vodi bivši generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen zajedno sa rukovodiocem predsedničke administracije Zelenskog Andrejom Jermakom. Prvi deo tog dokumenta bi trebalo da bude gotov do kraja ovog meseca.

    Jedno je nesporno da, barem zasad, ni u Kijevu, ni na Zapadu, više niko ne spominje Rusiju kao jednu od zemalja garanata bezbednosti Ukrajine. Poslednji put se sa predstavnicima Rusije o tome govorilo 29. marta u Instanbulu. Ali, posle pola meseca u Kijevu su od svega toga odustali, naravno pod pritiskom Zapada, pre svega Vašingtona i Londona.

    Moskovski politikolog Silajev kaže da nije realno očekivati da će sada neko sa Zapada dati Kijevu takve garancije da će zbog njih ući u rat protiv Rusije.

    Nade iz Lugana
    Dvodnevni sastanak evropskih političara 4. i 5. jula u Luganu, na kome se razgovaralo o obnovi Ukrajine, probudio je nadu da će reka investicija i novca za obnovu stići sa Zapada. Glavnu ulogu bi trebalo da ima Svetska banka. Sva ta aktivnost koja bi trebalo da usledi naziva se savremenim “Maršalovim planom”, poput onoga kada se obnavljala Evropa posle 1945. godine. Ekonomski savetnici Zelenskog tvrde da Ukrajini za obnovu treba oko 750 milijardi dolara.

    Kijev: Kako oni mogu, a mi ne
    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je juče, posle ceremonije potpisivanja protokola o pristupanju Švedske i Finske Alijansi, da će te dve države dati snažan i važan doprinos tom vojnom savezu. Poručio je da je to istorijski dan za Švedsku, Finsku i NATO, za evroatlantsku bezbednost.

    Kako je rekao, “brutalna invazija Rusije na Ukrajinu” narušila je mir u Evropi, te je zato važno da svi “zajedno stoje u ovom opasnom trenutku naše istorije”. Kako je rekao, pristupni protokoli koji su danas potpisani moraju biti ratifikovani u 30 nacionalnih parlamenata.

    Takođe je ukazao da je ovo najbrži proces pristupanja u istoriji NATO dosad, jer je prošlo samo sedam nedelja od podnošenja zahteva do potpisivanja pristupnih protokola.

    • Predsednik Putin pokušao je da zatvori vrata NATO, mi sada pokazujemo da vrata NATO ostaju otvorena, pozivajući dva bliska i visoko cenjena partnera, Finsku i Švedsku, da postanu punopravne članice – rekao je on.

    Reagujući na vest o novim članicama NATO, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Ministarstvo odbrane Rusije ima planove za bezbednost zemlje ako dođe do širenja NATO-a.

    “Takve opcije se razmatraju, i to ne čini Kremlj već Ministarstvo odbrane”, rekao je Peskov.

    Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba zatražio je od Zapada da odgovoru kako to Finska i Švedska mogu da postanu članice NATO, a Ukrajina ne može.

    Moskovski profesor političkih nauka Aleksandar Gusev kaže da postoje četiri glavna razloga zašto Ukrajina ne može sada da postane članica tog vojnog bloka. Prvi je što NATO ne želi da uđe u otvoreni ratni sukob sa Rusijom. Drugi je što bi ulazak u NATO izazvao opštu krizu bezbednosti u Evropi. Treće, oko 40 odsto građana Ukrajine je protiv ulaska u NATO. Četvrti razlog je što Ukrajina ne ispunjava standarde NATO.

    Profesor Gusev ističe i da vodeće evropske zemlje nisu za ulazak Ukrajine u NATO. Sve to izaziva revolt u Kijevu i osećaj da ih je Zapad uvukao u rat protiv Rusije, koja iz dana u dan zauzima nove ukrajinske teritorije.