Tokom specijalne operacije u Ukrajini, Oružane snage Rusije uništile su dve ukrajinske instalacije obalskog raketnog sistema Harpun koji je Velika Britanija isporučila visokopreciznim oružjem u Odeskoj oblasti. Ranije su Vazdušno-kosmičke snage Rusije, tokom specijalne operacije u Ukrajini kod Malotaranovke u DNR, uništile dva lansera američkih VBR HIMARS ranije isporučenih zvaničnom Kijevu, kao i dva skladišta municije za njih.
Kategorija: Svijet
-
Putin upozorava: Situacija će biti napeta
Situacija na globalnom tržištu hrane biće izazovna zbog pogrešnih postupaka Zapada, upozorio je danas ruski predsednik Vladimir Putin na sednici vlade.
“Usled okolnosti objektivne i subjektivne prirode, situacija na globalnim tržištima hrane će biti napeta. To je rezultat pogrešnih postupaka pojedinih naših (zapadnih) partnera, pre svega u sferi energetike i makroekonomske politike, jer sve ostalo proizilazi iz toga“, rekao je Putin, prenosi Tas.
On je takođe upozorio da bi nastavak korišćenja sankcija protiv Rusije mogao da dovede do katastrofalnog rasta cena na energetskim tržištima, pri čemu bi znatno više cene energije pogodile domaćinstva širom Evrope.
“Da, znamo da Evropljani pokušavaju da zamene ruske energetske resurse. Procenjujemo da će rezultat tih aktivnosti biti rast cena gasa na spot tržištu i povećanje cene energenata za krajnje potrošače“, rekao je Putin na sastanku sa visokim državnim zvaničnicima koji je prenosila televizija, izveštava Rojters.
Ruski lider je dodao da sve to još jednom pokazuje da sankcije prema Rusiji nanose mnogo više štete onim zemljama koje ih uvode.
„Dalje korišćenje sankcija može dovesti do još težih, bez preterivanja, čak i do katastrofalnih posledica na globalnom energetskom tržištu”, ocenio je.
Istovremeno, ruska novinska agencija navodi da je Putin saopštio da je proizvodnja nafte u Rusiji porasla od početka godine, dok je proizvodnja gasa blago opala.
“Proizvodnja nafte uključujući gasni kondenzat dostigla je 10,7 miliona barela dnevno u junu, što je za pola miliona barela više u odnosu na maj. Sveukupno, od početka godine do danas proizvodnja nafte je porasla za 3,5 procenata na godišnjem nivou, a proizvodnja gasa je smanjena neznatno, za 2,0 odsto, u prvih pet mesec“, precizirao je Putin.
-
Kraj? “Početak sloma”
Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da od samog početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini Zapad gubi.
Kako je rekao, njen početak “označava i početak kardinalnog sloma američkog svetskog poretka”.
Prema njegovim rečima, ako je Zapad želeo da izazove sukob kako bi prešao na novu fazu obuzdavanja Rusije, onda je u tome uspeo.
“I rat je pokrenut i sankcije su uvedene”, ocenio je Putin i dodao da je ipak Zapad izgubio, preneo je Sputnjik.
“Trebalo je da shvate da su od samog početka naše specijalne vojne operacije izgubili, jer njen početak označava i početak kardinalnog sloma američkog svetskog poretka”, poručio je predsednik Rusije na sastanku sa rukovodstvom Državne dume i liderima političkih partija.
-
“Plan je propao”
Plan Grupe 7 da bojkotuje Rusiju na samitu G20 na Baliju je propao, saopštila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.
Ona je tim rečima prokomentarisala izjavu ministarke spoljnih poslova Nemačke Analene Berbok koja je na marginama samita G20 na Baliju kazala da ponašanje šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova na sastanku sa kolegama ukazuje na to da ruske vlasti ne pokazuju “ni milimetar” spremnosti za pregovore.
Po njenim rečima, o tome govori i činjenica da je Lavrov na samitu G20 “veći deo pregovora proveo van prostorije, a ne u njoj”.
“Od momenta kada je počela sednica G20, Lavrov se nalazio u sali i otprilike dva sata kasnije je počeo da održava bilateralne sastanke sa kolegama sa tog istog foruma u susednoj prostoriji. To su radili i drugi ministri, jer se zbog toga i održavaju forumi uživo – zbog sastanaka i kontakata. U suprotnom bi se svi uključili onlajn ili poslali svoja obraćanja”, napisala je Zaharova na Telegramu.
Po njenim rečima, Lavrov je unapred napravio raspored, koji je obuhvatao i sednicu G20 i brojne bilateralne kontakte i komunikaciju sa međunarodnim medijima. Svi materijali, fotografije, snimci su objavljeni na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije i na zvaničnim nalozima na društvenim mrežama.
“Sada istina o Berbok. Ona je to rekla zato što je propao plan G7 da bojkotuje Rusiju na G20. Niko nije podržao zapadne režime. Zbog toga su i besni”, ocenila je Zaharova, istakavši da “nikakva Analena neće promeniti realnost svojim lažima”.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov se na marginama sastanka G20 u četvrtak sastao sa šefovima diplomatije Kine i Turske, a danas će razgovarati s kolegama iz Indije, Indonezije, Argentine i Brazila.
-
Njemačka šalje vojnike u BiH
Njemački Bundestag prihvatio je prijedlog Vlade Njemačke da u BiH u okviru misije EUFOR Altea pošalje 50 njemačkih vojnika.
Od 617 prisutnih “za” je glasalo njih 516, “protiv” je bilo 98, a troje je bilo uzdržano.
Za ovaj prijedlog glasali su Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali, koji čine njemačku vladu, te opozicioni Demohrišćani, dok su protiv bili Ljevica i desna Alternativa za Njemačku.
Istovremeno, iste stranke prihvatile su i prijedlog SPD-a, odnosno preporuku Vladi Njemačke u kojoj se, između ostalog, traži da se u BiH ukine koncept konstitutivnih naroda i uvede princip jedan čovjek jedan glas.
Iako je ova preporuka usvojena, politika zvaničnog Berlina neće se promijeniti, i taj prijedlog neće imati veći uticaj na dešavanja u BiH. Moguć je odlučniji kurs Vlade Njemačke prema rukovodstvu RS, ali na nivou EU i dalje ne postoji saglasnost u vezi s eventualnim uvođenjem sankcija.
Govornici iz redova Socijaldemokrata, Zelenih, Liberala i Demohrišćana osudili su, kako su rekli, secesionističku politiku Milorada Dodika, srpskog člana Predsjedništva, i ustvrdili da na njega utiče Vladimir Putin, predsjednik Rusije, koji, kako tvrde, želi destabilizovati zapadni Balkan u kontekstu rata u Ukrajini.
održali su mandat Kristijana Šmita, visokog predstavnika kojeg u RS ne priznaju, i založili se da BiH što prije dobije status kandidata za članstvo u EU.
S druge strane, ljevičari i desničari su smatrali da Njemačka ne treba da šalje svoje vojnike u BiH, te da treba da se drži tradicionalne politike Njemačke vojnog nemiješanja u događaje u inostranstvu. Ljevičari su ukazali na opasnost da ako Rusija u novembru ne prihvati produženje mandata EUFOR-a, EU i SAD mogu zaključiti NATO misiju, što bi, kako tvrde, bilo kršenje međunarodnog prava. Žaklin Nastić iz Ljevice je ustvrdila da cilj nije zaštita građana BiH, već djelovanje protiv Rusije i Kine, a da se zaboravlja uticaj Saudijske Arabije i Turske i rastući uticaj islamista.
Desničari iz AFD-a smatraju da je BiH propala država, a Rudiger Lukasen iz AFD-a je ukazao na prošle vojne misije na kojima je učestvovala Njemačka, od rata na Kosovu pa do Afganistana, za koje tvrdi da su protivni međunarodnom pravu jer nemaju odobrenje UN-a.
“Stabilnost zapadnog Balkana svakako jeste u našem interesu jer postoji opasnost od dolaska izbjeglica, rasta kriminala ili slično. Ali ovakav mandat ništa neće izmijeniti”, rekao je on.
Filip Kremer iz Zelenih je rekao da Dodik provocira paramilitarnim paradama, revizionizmom istorije i prijetnjom da će povući nadležnosti iz oblasti pravosuđa, poreza i odbrane s bh. nivoa.
“Nećemo dopustiti još jedan rat u Evropi a obnovljeni mandat za Alteu je naš početni doprinos da se takav scenario već sad preventivno spriječi”, rekao je on.
Adis Ahmetović, poslanik SPD-a, je rekao da njemački angažman u EUFOR-u sprečava secesionizam i stvaranje trećeg entiteta.
“Sankcije moraju pogoditi one koji urušavaju državne strukture, demokratiju i prosparitet. BiH treba stabilne institucije koje mogu izdržati bilo koju formu etnonacionalizma”, rekao je on.
Knut Abraham iz CDU/CSU je spomenuo doprinos Angele Merkel, bivše kancelarke, na povezivanju regiona kroz Berlinski proces i pozdravio je odluku sadašnje vlade Olafa Šolca da ovu politiku nastavi.
On se usprotivio prijedlogu SPD-a o tome da se ne nastavi koncept konstitutivnih naroda u BiH.
“Po meni, ovdje se radi o tome kako tri konstitutivna naroda učiniti ravnopravnim i garantirati manjinska prava ostalim grupama”, rekao je on.
-
Preminuo Šinzo Abe
Šinzo Abe, bivši premijer Japana, preminuo je nakon što je danas upucan tokom predizbornog skupa u gradu Nara dok je držao govor, prenosi Rojters pozivajući se na japansku državnu TV NHK
On je pogođen u grudi i leđa, a njegov napadač je uhapšen nakon pucnjave.
Abe (67) ostao je bez svijesti nakon što je na njega pucao neidentifikovani napadač, koga je policija privela na licu mjesta, prenio je Kjodo.
Bivši lider vladajuće Liberalno-demokratske partije upucan je s leđa tokom posjete gradu Nara u okviru kampanje za izbore zakazane za nedjelju.
Abe je pao na zemlju nakon što su se čula dva pucnja i hitno je prebačen u bolnicu.
Novinska agencija Kjodo i NHK prenijeli su da je Abe bio bez svijesti i u stanju srčanog zastoja, kada je prebačen u bolnicu.
Napadač je uhapšen odmah nakon pucnjave i nije ni pokušavao da pobegne, a NHK prenosi da mu je policija zaplijenila oružje i identifikovala ga.
Japanska televizija NHK izvijestila je da je napadač Tecuja Jamagami, 41-godišnji bivši marinac iz Nare, rekao da je bio nezadovoljan Abeom i da ga je želio ubiti.
-
Zelenski: Ukrajina neće odustati od teritorije u zamjenu za mir sa Rusijom.
Predskednik Ukrajine Volodimir Zelenski izrazio je uverenje da će se ukrajinska zastava vijoriti na Krimu, kao što se već vijori na Zmijskom ostrvu.
Zelenski je u video obraćanju na Instagramu rekao da će ukrajinska zastava jednog dana sigurno biti i na Krimu i u svim gradovima i selima koje su zauzele ruske snage, prenosi Ukrinform.
Zelenski je izjavio da Ukrajina neće odustati od teritorije u zamenu za mir sa Rusijom.
Zelenski je za CNN rekao da Ukrajina ne želi da ustupi bilo koju teritoriju Rusiji i istakao da teritorijalni ustupci neće biti deo diplomatskih pregovora o okoncanju rata.
“Ukrajinci nisu spremni da daju svoju zemlju, da prihvate da te teritorije pripadaju Rusiji. Ovo je naša zemlja”, rekao je Zelenski. Ponovio je poziv američkom predsedniku Džozefu Bajdenu da poseti Kijev, ocenivši da bi to poslalo poruku Rusiji i svetu.
“Voleli bismo da vidimo predsednika Bajdena u Ukrajini. Čuo sam da je podržao tu ideju. Postoje neki bezbednosni momenti koji stoje na putu njegovoj poseti, mi to razumemo“, rekao je Zelenski.
On je ocenio da posete svetskih lidera Kijevu daju signal da podržavaju Ukrajinu jer veruju u njenu pobedu i da se, kako je naveo, “ne plaše Rusije”.
-
Lavrov: Bezumna kritika Zapada
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov odbacio je danas “bezumnu” kritiku Zapada o ratu u Ukrajini, kritikujući ruske rivale što su izgubili šansu da se pozabave globalnim ekonomskim pitanjima.
“Zapadni partneri su tokom diskusije izbjegavali da prate mandat G20, da se bave pitanjima svjetske ekonomije”, rekao je Lavrov na samitu G20 u Indoneziji.
On je rekao da je diskusija Zapada “gotovo odmah, čim su uzeli riječ, skrenula na mahnitu kritiku Ruske Federacije u vezi sa situacijom u Ukrajini.
Agresori,okupatori,osvajači– čuli smo mnogo stvari danas”, rekao je Lavrov.Lavrov je dodao da je Rusija spremna da pregovara sa Ukrajinom i Turskom o žitu, ali je nejasno kada bi do takvih pregovora moglo doći.
Indonezija je danas pozvala G20 da pomogne u okončanju rata u Ukrajini, pošto su se ministri spoljnih poslova iz te grupe sastali na samitu tokom kojeg su se neki od najvećih kritičara ruske operacije našli u istoj prostoriji sa Lavrovom.
-
Poruka iz Pekinga: Testiramo zvijer
Kina se sprema za početak testiranja aviona, opisanog kao letjelicu od “istorijskog i strateškog značaja”.
Kineski mediji spekulišu da se radi o bombarderu H-20, nastalom na osnovu dizajna američkog B-2.Testiranje novog aviona nedugo posle porinuća najvećeg ratnog broda u istoriji Kine, nosača aviona klase “003”, ali i serije rizičnih manevara na Pacifiku.
Misteriozna letelica prekrivena velikim platnom, takvom fotografijom Kinezima je najavljeno predstavljanje novog aviona ratnog vazduhoplovstva, koji zvaničnici u Pekingu najavljuju kao događaj od “istorijskog i strateškog značaja”.
Iako nije objavljeno o kojem se avionu radi, mediji u Pekingu spekulišu da će platno biti skinuto sa strateškog bombardera nove generacije H-20, čije je predstavljanje bilo najavljivano na aeromitingu u Žuhaju prošle jeseni.
Prvi let novog aviona najavio je šef kineskog centra za testiranje letelica, Ge Heping.
Kineske vlasti su još ranije objavile da je u toku razvoj strateškog bombardera, čiji je izgled donekle otkriven prošle godine u spotu kojim se promoviše prijem regruta u redove ratnog vazduhoplovstva.
Prema dostupnim informacijama, nova letelica će biti jako slična američkom bombarderu B-2, te da će imati dolet od oko 12.000 kilometara, odnosno dovoljno da izvede akcije protiv meta u Australiji ili zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država.
Klasa “003”
Kina je nedavno porinula novi nosač aviona, dug skoro 300 metara, opremljen katapultima za lansiranje i hidrauličnim užadima za zaustavljanje letelica. Kada bude završen “Fudžijan” ili “003” će, prema procenama američkih vojnih analitičara, biti “najveći i najmoderniji” nosač aviona izgrađen van SAD.Gotovo istovremeno, Japan je u patrolu poslao “Izumo”, nekadašnji nosač helikoptera, koji je u skladu sa novom vojnom strategijom Tokija, preuređen u nosač aviona.
Misteriozna letelica prekrivena velikim platnom, takvom fotografijom Kinezima je najavljeno predstavljanje novog aviona ratnog vazduhoplovstva, koji zvaničnici u Pekingu najavljuju kao događaj od “istorijskog i strateškog značaja”.
Iako nije objavljeno o kojem se avionu radi, mediji u Pekingu spekulišu da će platno biti skinuto sa strateškog bombardera nove generacije H-20, čije je predstavljanje bilo najavljivano na aeromitingu u Žuhaju prošle jeseni.
Prvi let novog aviona najavio je šef kineskog centra za testiranje letelica, Ge Heping.
Kineske vlasti su još ranije objavile da je u toku razvoj strateškog bombardera, čiji je izgled donekle otkriven prošle godine u spotu kojim se promoviše prijem regruta u redove ratnog vazduhoplovstva.
Prema dostupnim informacijama, nova letelica će biti jako slična američkom bombarderu B-2, te da će imati dolet od oko 12.000 kilometara, odnosno dovoljno da izvede akcije protiv meta u Australiji ili zapadnoj obali Sjedinjenih Američkih Država.
Serija incidenata u Pacifiku
Porinuće novog nosača aviona i najava promocije strateškog bombardera vremenski su se podudarili sa serijom rizičnih poteza kineskih, ruskih, američkih i japanskih mornarica u Pacifiku.Serija bliskih susreta kineskih i tajvanskih aviona, tokom prethodnih sedmica, nekako, u drugi plan je bacila žalbe kanadskih vlasti, koje tvrde da su kineski lovci od kraja decembra u najmanje 60 navrata “prozujali” pored patrolnih aviona angažovanih u vodama oko Severne Koreje.
Kineskim manevrima priključio se i nosač aviona “Liaoning”, koji je prokrstario vodama južno od Japana i istočno od Tajvana, posle čega je Peking optužio japanske vlasti da prate i ometaju ovaj brod.
“Ne trebaju nam posebni fotografi sa japanskih brodova i aviona”, rekao je portparol kineskog ministarstva odbrane.
Vlasti u Tokiju su u pratnju kineskog nosača aviona poslali upravo “Izumo”, tvrdeći da su kineski avioni izveli stotine letova u međunarodnim vodama južno od Japana.
-
“Shvatite da Putinu moramo da oduzmemo izgovor”
Njemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek uputio je javnu molbu kanadskoj vladi da isporuči turbinu za gasovod Sjeverni tok 1.
Ta turbina je zbog sankcija prema Rusiji zadržana posle završenog remonta, a ključna je za protok gasa u Evropu.
Habek je izjavio za “Blumberg” da turbina za Severni tok 1 treba da bude vraćena pre nego što u ponedeljak počnu radovi na redovnom održavanju tog gasovoda.
Isporučivanjem te komponente bi se oduzeo argument koji, kako kaže, služi ruskom predsedniku Vladimiru Putinu kao izgovor da ostavi cevovod zatvorenim.
“Ja ću biti prvi koji će se boriti za dalji snažan paket sankcija EU (prema Rusiji), ali oštre sankcije moraju više da štete Rusiji i Putinu nego našoj ekonomiji. Zato tražim da se shvati da Putinu moramo da oduzmemo izgovor s turbinom”, rekao je Habek u telefonskom intervjuu njujorškoj agenciji.
Nemačka se suočava sa mogućom racionalizacijom potrošnje energije u narednim mesecima, što bi moglo da pogodi preduzeća i potrošače i uvuče najveću evropsku ekonomiju u recesiju.
Zapadni zvaničnici upozoravaju da bi Rusija mogla dugoročno da zatvori Severni tok posle završetka dvonedeljnog redovnog održavanja najvećeg ruskog cevovoda ka Evropi. Protok gasa je već smanjen za 60 posto u junu zbog problema sa turbinama, što je omelo napore Nemačke da obezbedi dovoljne zalihe u skladištima za zimu.
“Potrebni su nam kapaciteti Severnog toka 1 da popunimo naša skladišta. Popunjeni skladišni kapaciteti u Nemačkoj nisu važni samo za nemačko tržište, već i za evropsko tržšte i za sigurnost snabdevanja u Evropi”, rekao je Habek.
Ograničenje isporuka dovelo je potresa na tržištima gasa. Evropske cene gasa na terminskom tržištu, koje su se udvostručile tokom prošlog meseca, danas su na putu da zabeleže najveći dnevni rast u poslednjih više od devet meseci, navodi “Blumberg”.