VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija diverzifikuje izvoz gasa ako ga Evropa ne bude htjela

    Rusija diverzifikuje izvoz gasa ako ga Evropa ne bude htjela

    Rusija će diverzifikovati svoj izvoz energenata, ako u Evropi nedostaje interesovanja za kupovinu gasa, rekao je prvi zamjenik stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN Dmitrij Poljanski.

    On je istakao da to nije lak proces, ali da će “to biti urađeno ako Evropa ne želi saradnju sa Rusijom po energetskim pitanjima”, prenosi TASS.

    “Mislim da ćemo diverzifikovati naš izvoz, a u tom slučaju Rusija neće biti strana koja će patiti, dok će se EU sjećati lijepih vremena jeftinog ruskog gasa i energenata”, kaže Poljanski.

  • Poljanski: Rusija neće zaboraviti da je Zapad slao oružje Kijevu

    Poljanski: Rusija neće zaboraviti da je Zapad slao oružje Kijevu

    Zamjenik stalnog predstavnika Rusije u Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski rekao je danas da Moskva neće zaboraviti isporuku oružja Kijevu korišćenom za ubijanje civila, kada je riječ o odnosu sa Zapadom.

    “Pitanje koje bi bilo vrlo bolno i teško ispraviti je realizacija da su naši evropski susjedi snabdijevali Ukrajinu oružjem, kojim su se ubijali civili, djeca i žene. Oni to rade namjerno, znajući da nova vrsta oružja koja šalju prethodnih mjeseci mogu da pogode oblasti koje su van domašaja ukrajinske vojske”, rekao je Poljanski za radio TNT.

    On je dodao da ne može da zamisli kako bi Rusija mogla da zaboravi, kako je naglasio, “apsolutno licemjerje bivših partnera kao što su Amerika i Velika Britanija”.

    “Međutim, razumijem da su ove zemlje opsjednute rusofobijom”, dodao je Poljanski, prenosi TAS S.

  • Polovina NATO zemalja ratifikovala prijem Švedske i Finske

    Polovina NATO zemalja ratifikovala prijem Švedske i Finske

    Švedska ministarka spoljnih poslova An Linde saopštila je danas na Tviteru da je polovina NATO zemalja ratifikovala protokol o pristupanju Švedske i Finske u Sjevernoatlansku alijansu.

    Do danas, polovina zemalja članica NATO je ratifikovala protokol o pristupanju Švedske i Finske. Hvala vam za ratifikaciju, navela je Linde.

    Ona je objavila da su do sada Kanada, Danska, Island, Norveška, Velika Britanija, Estonija, Albanija, Poljska, Njemačka, Luksemburg, Holandija, Bugarska, Letonija, Slovačka i Hrvatska ratifikovale sporazum, a za ulazak u Alijansu potrebno je da svih 30 članica da zeleno svjetlo.

  • Požari bukte u Španiji i Portugaliji, nove evakuacije

    Požari bukte u Španiji i Portugaliji, nove evakuacije

    Još nekoliko stotina ljudi evakuisano je danas iz svojih domova zbog požara koji se šire Španijom, Portugalijom i Francuskom, prenio je Rojters.

    Temperature u Portugaliji su malo pale, ali se i dalje očekuje da će u nekim mjestima sutra biti oko 40 stepeni, dok je u pet okruga proglašen crveni meteo alarm.

    Više od 1.000 vatrogasaca se bori protiv 17 požara na otvorenom, saopštile su portugalske vlasti.

    U Španiji je izbio novi požar na jugu zemlje, nakon što su cijele nedjelje vatrogasci imali problema sa vatrenim stihijama u zapadnim i centralnim pokrajinama.

    Danas je iz pokrajine Malaga evakuisano više od 400 ljudi, iz grada Mihas.

    Svjetska meteorološka organizacija je navela da je toplotni talas pogoršao kvalitet vazduha, posebno u gradovima.

    Portugalska ministarka zdravlja Marta Temido izjavila je u četvrtak da se zdravstveni sitem suočio sa “posebno zabrinjavajućom” nedjeljom zbog toplotnog talasa i da su neke bolnice pune.

    Od 7. do 13. jula, u Portugaliji je registrovano 238 smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, saopštile su zdravstvene vlasti, dok je Španija u prva tri dana toplotnog talasa registrovala 84 smrtna slučaja, takođe zbog vrućina.

    Upozorenje je na snazi i u Britaniji, pošto je meteorološka služba izdala crveni meteo alarm zbog predstojećih “ekstremnih vrućina” u dijelovima Engleske u ponedjeljak i utorak.

    “Vanredne, vjerovatno rekordne temperature, biće zabilježene sljedeće nedjelje. Noći će biti veoma vruće, posebno u naseljenim dijelovima i to će uticati na ljude i infrastrukturu”, rekao je šef britanske meteo službe Pol Gandersen.

    Rekordna temperatura u Britaniji od 38,7 stepeni zabilježena je u gradu Kembridž, 25. jula 2019. godine.

    Borba sa vatrom traje i u Francuskoj, gdje avioni pokušavaju da ugase dva požara na jugozapadu zemlje, ali im u tome odmažu jaki vjetrovi.

  • Kraj rata?

    Kraj rata?

    Ministar odbrane Ukrajine Oleksij Reznikov rekao je da bi rat mogao da se završi do kraja ove godine.

    Kako je rekao, to zahteva koordinisanu pomoć partnera i pojačan ekonomski pritisak na Rusku Federaciju.

    “To je apsolutno moguće. Ovo mogu da kažem, iako sam po struci pravnik, ali komuniciram sa vojskom. Čak i sa vojne tačke gledišta, ovo je sasvim realan plan – oslobađanje naših teritorija”, kazao je Reznikov za Bi-Bi-Si.

    On je otkrio da ranije Zapad nije žurio da pomogne, jer je sumnjao u ukrajinsku odbranu i verovao u teze o “padu Kijeva za tri dana”.

    “Smatrali su da ćemo završiti porazom, da ćemo Kijev predati za tri dana, i zato nam nisu mnogo pomagali, samo su nas podržavali. Ali kada su videli da je pobeda Ukrajine apsolutno realan plan, želeli su da postanu saučesnici ove pobede”, rekao je Reznikov.

  • Berbokova: Ništa od ublažavanja sankcija

    Berbokova: Ništa od ublažavanja sankcija

    Ublažavanje sankcija Rusiji, pa ni zbog gasa, za Berlin nije opcija, rekla je u četvrtak uveče šefica nemačke diplomatije Analena Berbok.

    Čak i da Evropska unija ukine neke od sankcija koje uvela protiv rusije zbog napada na Ukrajinu, nije sigurno da bi Moskva obnovila stabilnu isporuku gasa, rekla je Berbokova u Bremenu razgovarajući sa građanima. “Time se izlažemo dvostrukoj uceni,” dodala je.

    Prema njenim rečima, prihvatanjem da neko “najbrutalnije” krši međunarodno pravo bilo bi pogrešan signal “svima koji gaze ljudska prava, slobodu i demokratiju.”

    Umesto toga, Nemačka će dalje podržavati Ukrajinu, “sve dok joj budemo potrebni,” rekla je ministarka, a “sankcije ćemo zadržati i istovremeno obezbediti da se naše društvo ne podeli.”

    Zapad od početka ruskog napada dodaje obruče kaznenih trgovinskih, političkih i diplomatskih mera protiv Rusije. Moskva odgovara, između ostalog zavrtanjem slavina gasovoda.

  • Bliži se pad Šolca?

    Bliži se pad Šolca?

    Njemački kancelar Olaf Šolc rizikuje da izgubi poziciju ako ne kapitulira pred Vladimirom Putinom, piše novinar Danijel Džonson za britanski “Telegraf”.

    On je napomenuo da se Njemačka nalazi u krizi zbog nedostatka energenata i zavisnosti Berlina od Rusije.”Odigrava se prava drama i traže se odgovorni za katastrofalnu odluku od pre deset godina da se odustane od nuklearne energije, zbog čega je Njemačka postala potpuno zavisna od Rusije. Reputacija Angele Merkel sada je pocepana u komadiće, a dve trećine birača osuđuje Olafa Šolca zbog neuspeha da obezbedi energetsku bezbednost”, napisao je Džonson. Prema njegovim rečima, aktuelni kancelar, pored grešaka u energetskom sektoru, nije dovoljno čvrst ni po pitanjima spoljne politike.

    Džonson tvrdi da je Šolc, pokušavajući da se dodvori i NATO i Rusiji, napustio Ukrajinu i da joj ne pruža praktično nikakvu pomoć, što umanjuje kredibilitet Berlina, dok su nemački ekonomski i energetski problemi doveli do toga da se sve više Nemaca protivi agresivnim merama protiv Moskve, a javna podrška Kijevu u Nemačkoj slabi.

    “Ili će Berlin doživeti ogroman neuspeh, praćen raspadom vladajuće koalicije, ili će kapitulirati pred Putinom. Šolc i njegove kolege su se prošle nedelje radovali padu Borisa DŽonsona. Ali nemački kancelar bi se mogao suočiti sa istim košmarnim scenarijem, a njegovo likovanje može biti kratkog veka”, napisao je Džonson.

  • Moskva: Cilj napada u Vinici sastanak sa dobavljačima oružja

    Moskva: Cilj napada u Vinici sastanak sa dobavljačima oružja

    Napad krstarećih raketa u Vinici bio je usmeren na zgradu u kojoj su se najviši zvaničnici ukrajinskih oružanih snaga sastajali sa stranim dobavljačima oružja, saopštilo je rusko ministarstvo odbrane, prenosi Rojters.

    “14. jula lansirane su krstareće rakete Kalibr na Dom oficira u Vinici. U objektu je bio skup predstavnika komande Ukrajinskih oružanih snaga i stranih dobavljača oružja… Napad je rezultirao eliminacijom učesnika”, navodi se u izveštaju.

    Ukrajina je negirala da je u Vinici pogođena vojna meta, tvrdeći da je pogođen kulturni centar koji su koristili penzionisani veterani, a da su u napadu poginule najmanje 23 osobe.

    Saopšteno je i da je među žrtvama napada troje dece, od kojih najmlađe ima samo četiri godine.

    Rusija je više puta negirala da je gađala civilna područja, uprkos rastućim dokazima da su njihove rakete pogodile stambene objekte širom zemlje, piše Rojters.

  • Blumberg: EU zbog ekonomske krize drastično smanjuje pomoć Ukrajini

    Blumberg: EU zbog ekonomske krize drastično smanjuje pomoć Ukrajini

    Evropska unija će zbog ozbiljnih problema u ekonomiji izdvojiti za pomoć Ukrajini milijardu evra, umesto planiranih devet, piše Blumberg.

    “Velika pomoć Ukrajini, koju je Evropska unija obećala u maju, kako se čini, odlazi u drugi plan, pošto se blok suočava s ozbiljnim ekonomskim problemima”, navodi agencija.

    U tekstu se podseća da je gotovo pre dva meseca predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predložila da se Ukrajini uputi devet milijardi evra u vidu hitnih kredita. Za sada je Evropska unija uspela da se dogovori samo o prvoj tranši, koja pokriva devetinu planirane sume.

  • Novi zakon obavezuje ruske firme da podržavaju vojsku

    Novi zakon obavezuje ruske firme da podržavaju vojsku

    Ruski predsednik Vladimir Putin je potpisao zakon kojim se uvode posebne odredbe u ekonomiji tokom borbe protiv terorizma i drugih operacija vojske u inostranstvu. Prema zakonu, ruskim kompanijama je sada zabranjeno da odbijaju vojne ugovore dok su takve operacije u toku. U dokumentu se pominju ugovori o nabavci dobara i usluga za potrebe vojske, kao i oni koji imaju za cilj stvaranje zaliha proizvoda, sirovina i poluproizvoda za potrebe odbrane. Kada posebne mere budu uvedene u privredu, Vlada će imati pravo i da privremeno reaktivira mobilizacione kapacitete i objekte, kao i da koristi materijalna sredstva državnih rezervi. Zakon ima za cilj da obezbedi da ruske oružane snage budu dovoljno opremljene za izvođenje protivterorističkih i drugih operacija van Rusije.