Neprijateljske akcije Zapada komplikuju trenutnu ekonomsku situaciju u Rusiji, ali ona je bolja nego što su očekivali naši neprijatelji.
To je izjavio predstavnik Kremlja Dmitrij Peskov.
“Naravno da neprijateljske sankcije Zapada komplikuju trenutnu ekonomsku situaciju u Rusiji, ali stanje je znatno bolje nego što su očekivali kada su pokušali da blokiraju rusku ekonomiju uvođenjem sankcija”, poručio je Peskov, prenosi TAS S.
Kompanija Gasprom je proglasila “višu silu” (vis major) za isporuke gasa u Evropu.
To će pogoditi najmanje jednog velikog kupca, javlja Rojters pozivajući se na pismo ruskog gasnog holdinga u koje je danas imao uvid.
U pismu, datiranom 14. jula, navodi se da Gasprom ne može da ispuni obaveze vezane za isporuke zbog “vanredni” okolnosti koje su van njegove kontrole.
Dodaje se da je mera više sile, što je klauzula u sporazumima na koju se preduzeća pozivaju kada su pogođena nečim što je izvan njihove kontrole, na snazi od 14. juna, dodaje britanska agencija.
Jedan trgovački izvor je rekao da se pismo odnosi na isporuke preko gasovoda Severni tok 1, koji predstavlja glavnu rutu za snabdevanje Nemačke i šire.
Iz Gasproma nisu imali nikakav komentar ovim povodom.
Ova mera će, po oceni britanske agencije, verovatno dodatno uticati na eskalaciju tenzija između Rusije i Zapada.
Evropska unija, koja je uvela sankcije Moskvi zbog rata u Ukrajini, namerava da prestane da koristi ruska fosilna goriva do 2027. godine, ali želi za sada da se isporuke nastave dok postepeno ne ukine uvoz ruskih energenata.
Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da njegova zemlja ne može da se razvija izolovano od cijelog svijeta i da mora da se fokusira na razvoj sopstvene tehnologije i podršku kompanijama koje se brzo razvijaju.
“Očigledno je da ne možemo da se razvijamo izolovano od ostatka svijeta i nećemo. U današnjem svijetu nemoguće je sve zaokružiti i postaviti ogromnu ogradu, to je jednostavno nemoguće”, poručio je Putin na sjednici Savjeta za strateški razvoj i nacionalne projekte, prenijela je agencija TAS S.
Ukazao je da antiruske sankcije predstavljaju ogroman izazov za zemlju, ali da Rusija neće odustajati, već će se još intenzivnije razvijati koristeći postojeći potencijal.
“Jasno je da je ovo veliki izazov za našu zemlju, ali mi ne samo što ne namjeravamo da odustajemo ili, kako neki od naših dobronamjernika predviđaju da se vratimo decenijama unazad. Naravno da ne, naprotiv, shvatajući ogromnu količinu poteškoća koje stoje pred nama, mi ćemo intenzivno i kompetentno tražiti nova rješenja, efikasno koristiti postojeće suverene tehnološke rezerve i razvoje domaćih inovacionih kompanija”, rekao je Putin, prenio je Interfaks.
Ruski predsjednik je priznao da je sve ovo izuzetno težak zadatak i dodao da su ruske vlasti svjesne toga.
Poručio je da su potrebne mjere podrške razvojnim institucijama i napomenuo da je neophodno razumjeti kako će se to uraditi u uslovima sankcija.
Ponovio je da smanjenje siromaštva u Rusiji ostaje jedan od glavnih ciljeva nacionalnih projekata.
“Jedan od naših glavnih nacionalnih ciljeva, o čemu stalno pričamo je poboljšanje ekonomske situacije naših građana, povećanje njihovih prihoda, posebno za one građane koji žive, najblaže rečeno, skromno, odnosno glavni cilj je smanjenje siromaštva”, kazao je Putin.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je danas da je Kijev još jednom potvrdio da ne namjerava da pregovara sa Rusijom i da ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ne želi mir.
“Odgovor svima koji zamjeraju Rusiji da ne umije da pregovora sa kijevskim režimom. Kijevski režim je sam odbio pregovore. Danas je to još jednom potvrdio Kuleba”, napisala je na Telegramu Zaharova, prenijela je agencija RIA Novosti.
Prema njenom mišljenju, šef ukrajinske diplomatije nije pomenuo da to “nije stav države Ukrajine, već pjesma koju je Vašington otpjevao i koju je kijevski režim preuzeo da izvodi”.
Kako je zaključila, potvrđena je činjenica da Zelenski i njegovi saradnici ne žele mir.
Ranije je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio da su pregovori sa Rusijom mogući tek nakon njenog poraza.
Prema njegovim riječima, Rusija treba da sjedne za pregovarački sto poslije poraza na bojnom polju, “u suprotnom, to će ponovo da bude jezik ultimatuma”.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski saopštio je kanadskom premijeru Džastinu Trudou da je za njegovu zemlju neprihvatljiva odluka Otave da vrati gasnu turbinu namenjenu gasovodu “Severni tok 1”, jer smatra bi to moglo da podstakne još kršenja sankcija Rusiji.
Reč je o prvom telefonskom razgovoru dvojice lidera nakon kanadske odluke da dopusti povratak u Evropu turbine za ruski gasovod “Severni tok 1”, koju je ukrajinski predsednik oštro kritikovao.
“Naglasio sam da Ukrajinci nikada neće prihvatiti odluku Kanade u vezi sa turbinom ‘Severnog toka'”, naglasio je ukrajinski predsednik.
Trudo je saopštio da je doneta “veoma teška odluka” da se odobri izuzeće od sankcija uvedenih Rusiji, u vezi vraćanja iz Kanade popravljene turbine potrebne za gasovod Severni tok 1.
EU neće povući sankcije uvedene Rusiji zbog rata u Ukrajini, ako Moskva i Kijev potpišu mirovni sporazum pod ruskim uslovima, izjavio je njemački kancelar Olaf Šolc, prenosi TASS, pozivajući se na njemačke medije.
“Deo nove realnosti je da se i EU konsolidovala. Ona je prilično jednoglasno reagovala na rusku agresiju i uvela do sada nezabeležene oštre kaznene mere. Od početka smo znali da ćemo verovatno morati da primenjujemo ove sankcije još dugo”, naveo je Šolc u svom članku za nemački dnevnik Frankfurter algemajne cajtung, objavljenom u nedelju.
On je naglasio jasan stav Brisela da “ni jedna od ovih sankcija neće biti povučena u slučaju mira po diktatu Rusije”.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izvršio je inspekciju ruske grupe Istok uključene u specijalnu operaciju u Ukrajini i naredio da prioritet bude uništavanje ukrajinskog raketnog i artiljerijskog naoružanja dugog dometa, kojima se granatira prostor Donbasa, saopštilo je danas Ministarstvo odbrane Rusije.
Šojgu je naredio komandantu grupe da prioritet bude uništavanje visokopreciznim oružjem ukrajinskih raketa i artiljerije dugog dometa, iz kojih se granatiraju stambena naselja u Donbasu i namerno pale polja sa žitom, kao i skladišta žita, prenosi RIA Novosti.
Šojgu je 16. jula izvršio inspekciju grupa Jug i Centar.
Sankcije su cena koju Rusija i Iran plaćaju za svoj suverenitet, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
On je za državnu radio-televiziju Irana rekao da su Rusiji još od vremena Sovjetskog Saveza nametnuta ograničenja u raznim oblastima, čiji se ukupan broj verovatno meri hiljadama, prenosi RIA Novosti.
“Ali, verovatno je to cena koju plaćaju i naša zemlja i Iran za svoju nezavisnost i suverenitet“, istakao je Peskov.
Ponovio je da će “specijalna operacija” u Ukrajini biti završena kada budu postignuti svi njeni ciljevi, da nema određenog vremenskog roka i da je najvažnija efikasnost.
Vlasti samoproglašne Donjecke Narodne Republike (DNR) tvrde da su došle do pouzdanih podataka kojima se ukazuje da ukrajinska vojska stoji iza napada na pozorište u ukrajinskom gradu Marijupolju, rekao je danas izvor blizak istrazi za agenciju TAS S.
Iz kancelarije generalnog tužioca DNR je rečeno da će kasnije prokomentarisati situaciju. Prema ruskom Ministarstvu odbrane, “ozloglašeni bataljon Azov napao je pozorište 16. marta”, a Kijev je prebacivao krivicu na rusku vojsku.
Ruski politički vrh je negirao optužbe, a tela 11 civila su otkrivena ispod ruševina pozorišta.
Rusija i Iran će “napustiti” dolar u budućim bilateralnim transakcijama.
Kako navode iz Moskve, dve zemlje bi uskoro mogle da sklope sveobuhvatan sporazum o saradnji, pošto jačaju veze, preneo je Sputnik International.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov obratio se prilikom posete Vladimira Putina Iranu, navodeći da su Moskva i Teheran pouzdani dugogodišnji partneri.
On je takođe naglasio da će dve zemlje postepeno napuštati praksu korišćenja američkih dolara za procenu obima bilateralne trgovine.
“Svi znamo da su trgovinsko-ekonomski odnosi dve zemlje prošle godine premašili četiri milijarde američkih dolara, iako je možda pogrešno računati to u američkim dolarima, a vremenom ćemo se verovatno udaljavati od ove prakse kako razvijamo našu saradnju u bankarskom finansijskom sektoru”, rekao je Peskov u intervjuu za iransku državnu televiziju.
Zvaničnik je rekao i da je samo u poslednjih nekoliko meseci trgovinska razmena između Rusije i Irana povećana za 31 odsto.