VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Počinje: Rusi spremaju raketne bacače?

    Počinje: Rusi spremaju raketne bacače?

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je glavni cilj predložene bezbednosne zone oko nuklearne elektrane Zaporožje da se “zaustavi granatiranje”.

    Kijev kaže da Moskva tamo skladišti sofisticirano oružje.

    Moskva i Kijev optužuju jedni druge za granatiranje elektrane i akcije koje bi mogle da izazovu nuklearnu nesreću u najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani.

    Elektrana je više puta izložena granatiranju otkako ju je Rusija zauzela ubrzo nakon što je započela napad u februaru. Zbog toga je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), koja je telo UN, pozvala na demilitarizaciju područja oko elektrane. Rusija je mesecima odbijala takav predlog, ali se čini da se od tada zagrejala za tu inicijativu.

    Međutim, zaraćene strane nisu uspele da se dogovore oko detalja kako bi potencijalna bezbedna zona mogla da izgleda. IAEA se nada da će imati sporazum do kraja godine.

    Ukrajina tvrdi da ruske snage koriste elektranu kao skladište oružja, optužba koju je u četvrtak ponovila ukrajinska državna nuklearna kompanija Energoatom.

    Kompanija je u saopštenju navela da je Rusija postavila višecevne raketne bacače u blizini elektrane i da planira da ih upotrebi protiv ukrajinskih položaja i mostova na zapadnoj strani reke Dnjepar.

    Rojters nije bio u mogućnosti da nezavisno proveri navode.

    Rusija je zaplenila fabriku u ranim danima rata, ali njome upravlja ukrajinsko osoblje.

    U oktobru je Vladimir Putin izdao dekret o premeštanju fabrike i svih ukrajinskih zaposlenih iz Energoatoma u podružnicu ruske državne nuklearne energetske korporacije Rosatom.

    Kijev ističe da je reč o krađi.

  • Putin: To je svetinja

    Putin: To je svetinja

    Svi učesnici specijalne vojne operacije u Ukrajini za mene su heroji, rekao je danas predsednik Rusije tokom proslave povodom Dana heroja otadžbine.

    Posebnom nagradom Heroja Ruske Federacije, Vladimir Putin je nagradio 200 najistaknutijih pojedinaca za hrabrost pokazanu tokom operacije u Ukrajini.”Svi koji su danas nagrađeni, svoju hrabrost potvrdili su ne rečima, već delima”, ocenio je Putin, dodajući da ne sme da se zaborave oni koji više nisu živi, a koji su svoje živote dali za otadžbinu.

    “Ne smemo nikada da zaboravimo ni na one koji su trenutno u bolnicama, ali ni na sve one, koji su od svih naših heroja napravili ono što oni jesu. To su njihovi roditelji, okruženje u kojem su rasli, škole ili mesto na kojem rade”, ukazao je predsednik Rusije.

    “Otadžbina nije teritorija, već je predstavljaju ljudi, stoga smo vam svi zahvalni za sve ono što radite za nju”, naglasio je lider Rusije, dodajući da bi zaista voleo kada bi svi oni koji su trenutno na frontu istinski osetili svu toplinu i podršku ruskog naroda.

    “Svaki put kada je Rusija bila u problemu, kada je neko napadao njene teritorije, narod bi se ujedinio i suprotstavio protivniku, ponašajući se kao čvrst zid kako na ratištu, tako i van njega. Ljubav prema otadžbini prenosi se sa generacije na generaciju, to je svetinja. Rusi su ponosni na one koji sada brane pravo na nezavisnost zemlje”, naglasio je Putin.

    Oni koji su sada na prvoj liniji fronta, njihovo ponašanje i hrabrost predstavljaju glavne moralne orijentire za sve građane Rusije. Svi oni izabrali su rizičnu profesiju, ali njihov trud doprineće razvoju cele zemlje, ocenio je Putin i dodao da oni inspirišu zemlju da se uvek ide ka višem cilju.

    Jedan od novoproglašenih heroja je dodao da će “bez obzira na sve teškoće, ruska armija uspeti da ostvari sve zacrtane ciljeve i uništi nacističku zarazu, koja pokušava da podeli narod i uništi rusku istoriju”.

  • Blinken: SAD nisu podsticale niti omogućile Ukrajini da udari unutar Rusije

    Blinken: SAD nisu podsticale niti omogućile Ukrajini da udari unutar Rusije

    Državni sekretar Entoni Blinken rekao je da SAD nisu podsticale niti omogućile ukrajinskim snagama da izvode raketne napade unutar Rusije dok se sukob Moskve protiv susjedne Ukrajine proteže u 10. mjesec.

    Tokom konferencije za novinare u utorak, Blinken je rekao da su SAD bile obaviještene o izvještajima o napadima bespilotnih letjelica na ruske vojne lokacije, ali je naglasio da to nije pomoglo Ukrajini u izvršenju prijavljenih napada.

    Nekoliko ruskih vojnih objekata bilo je meta napada bespilotnih letjelica u posljednja dva dana, pri čemu je jedan takav napad izazvao požar u vazdušnoj bazi u ruskoj regiji Kursk u utorak, a odvojeni napadi u ponedjeljak rezultirali su smrću tri ruska vojnika i povredama četiri druga.

    “Nismo podsticali niti omogućili Ukrajincima da napadnu unutar Rusije”, rekao je Blinken odgovarajući na pitanje o napadima, prije nego što je dodao da su SAD i drugi saveznici predani slanju ukrajinskim snagama opreme koja im je potrebna za odbranu od tekućih napada iz Rusije, prenosi “The Hill”.

  • Putin: Da, mi to radimo. Ali ko je prvi počeo?

    Putin: Da, mi to radimo. Ali ko je prvi počeo?

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da će vojska nastaviti da napada ukrajinsku energetsku infrastrukturu i onda rekao da oni to rade, ali ko je prvi počeo sa tim.

    Kako je rekao, napadi će se nastaviti uprkos talasu globalnih kritika zbog štrajkova zbog kojih su milioni ljudi početkom zime ostali bez struje i vode.

    “Postoji velika buka oko naših udara na energetsku infrastrukturu susjedne zemlje. Da, mi to radimo. Ali ko je prvi počeo?”, rekao je Putin na ceremoniji dodjele nagrada, koja je danas održana u Kremlju.

    On je rekao da “kritika neće ometati borbene misije”.

    On je udare na energetsku infrastrukturu Ukrajine opisao kao odgovor na eksploziju na Krimskom mostu i druge napade, optužujući Kijev da je digao u vazduh kablove za prenos iz nuklearne elektrane Kursk, ali i da je prekinuo snabdijevanje vodom Donjecka.

    “Prekid vodosnabdijevanja gradu sa više od milion stanovnika je čin genocida”, rekao je Putin, optužujući Zapad za “potpuno ćutanje” po tom pitanju.

    “Čim preduzmemo akciju i uradimo nešto kao odgovor, odmah nastaje galama”, rekao je ruski predsjednik, prenosi “b92”.

  • Turska želi popust od Rusije

    Turska želi popust od Rusije

    Predstavnici Turske planiraju da održe razgovore s ruskom delegacijom u Ankari o popustu na cenu gasa iz Rusije od preko 25 odsto.

    To prenosi agencija “Blumberg”, pozivajući se na neimenovane visoke turske zvaničnike.

    Ankara želi popust na uvoznu cenu ruskog gasa za 2023. godinu, ali i na deo uplata izvršenih u 2022, retroaktivno, rekli su sagovornici njujorške agencije, prenosi Tass.

    Ako Turska ne dobije željeni popust, onda će nastojati da plaćanja odloži do 2024. godine.

    Sporazum će, ako bude zaključen, ublažiti pritisak na liru i pomoći da se izbegne rast cena energenata u Turskoj uoči predsedničkih izbora 2023. godine, navodi “Blumberg”.

    Turska se sprema za izgradnju gasnog čvorišta za isporuke gasa Evropi, izjavio je u nedelju predsednik Redžep Tajip Erdogan.

  • Kremlj: To je naše, zauzećemo

    Kremlj: To je naše, zauzećemo

    Kremlj je saopštio danas da su ruske snage i dalje raspoređene radi zauzimanja delova istočne i južne Ukrajine koje Moskva smatra svojom teritorijom.

    Upitan o ciljevima ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da Rusija treba da oslobodi delove regiona Donjecka, Luganska, Hersona i Zaporožja, preneo je Rojters.

    Rusija je proglasila pripajanje ta četiri ukrajinska regiona nakon održavanja referenduma krajem septembra u Donjeckoj Narodnoj Republici, Luganskoj Narodnoj Republici, kao i u regionima Hersona i Zaporožja na kojima su se građani izjasnili za pripajanje Ruskoj Federaciji.

    Rezultate referenduma ne priznaju Ukrajina, zapadne zemlje, kao i vecina članica Ujedinjenih nacija.

  • Zaharova: “Priznanje Merkelove – pogodno za tribunal o Ukrajini”

    Zaharova: “Priznanje Merkelove – pogodno za tribunal o Ukrajini”

    Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel priznala je da su Minski sporazumi potpisani kako bi se Kijevu dalo vreme da se pripremi za sukob sa Rusijom.

    Povodom te izjave oglasila se portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova rekavši da to “apsolutno može biti upotrebljeno za suđenja u okviru tribunala”.

    Ona je istakla da se trenutno mnogo govori o pravnim procenama toga što se dešava oko Ukrajine, o nekim tribunalima i slično.

    “A, ovo je, posebno za tribunal. Ono što je Merkelova rekla u svom intervjuu je svedočenje osobe koja je direktno izjavila da je sve što je bilo urađeno tokom 2014-2015. godine imalo isti cilj: skrenuti pažnju svetske javnosti sa realnih problema, dobiti na vremenu, napumpati kijevski režim naoružanjem i dovesti situaciju do velikog sukoba”, smatra Zaharova.

    Prethodno je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da su Minski sporazumi potpisani kako bi Ukrajina imala vremena da postane jača.

    Dodala je da su svi shvatali da je konflikt zamrznut i da problem nije rešen.

    Ranije je i bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko u razgovoru sa ruskim prankerima priznao da su Minski sporazumi zapravo bili potrebni da bi se dobilo na vremenu i da bi se ojačala ukrajinska vojska uz podršku NATO-a.

  • Državni udar u Peruu, uhapšen predsjednik države

    Državni udar u Peruu, uhapšen predsjednik države

    Peruanski parlament je u srijedu izglasao smjenu predsjednika Pedra Castilla, ubrzo nakon što je Castillo najavio raspuštanje zakonodavnog tijela prije glasanja o njegovoj smjeni. Ubrzo je uhapšen, javlja Anadolija.

    Predsjednik Castillo u srijedu je raspustio Kongres i objavio je da će vladati dekretom, u potezu koji se smatra “pučem” samo nekoliko sati prije nego što je zakazana debata o njegovom opozivu.

    Bivši školski učitelj, koji je neočekivano preuzeo vlast od tradicionalne političke elite Perua, suočava se s neprekidnim krizama, s višestrukim rekonstrukcijama vlade, brojnim istragama o korupciji i protestima otkako je izabran u julu prošle godine.

    “Ova nepodnošljiva situacija se ne može nastaviti”, rekao je 53-godišnji šef države u televizijskom obraćanju naciji, odjeven u plavo odijelo i predsjednički pojas.

    Najavio je da “privremeno raspušta Kongres” i postavlja “izuzetnu vanrednu vladu”.

    Rekao je da će sazvati novi Kongres “što je prije moguće kako bi izradio novi Ustav u roku od najviše devet mjeseci.”

    “Od ovog datuma pa do osnivanja novog Kongresa, zemljom će se upravljati dekretima. Od danas je uveden nacionalni policijski sat od 22.00 do 04.00 ujutru”, kazao je.

    Castillo je također proglasio “reorganizaciju pravosudnog sistema, pravosudnih ovlasti javnog ministarstva, nacionalnog odbora pravde i ustavnog suda”.

    Najava je uslijedila nekoliko sati prije nego što je Kongres kojim dominira opozicija trebao raspravljati o svom trećem prijedlogu za opoziv Castilla otkako je došao na vlast.

    “Danas je došlo do puča u stilu 20. stoljeća. To je puč koji je predodređen da propadne, Peru želi da živi u demokratiji. Ovaj državni udar nema pravnu osnovu”, izjavio je predsjednik Ustavnog suda Francisko Morales za radio stanicu RPP.

    Državna tužiteljica Perua Patricia Benavides izrazila je svoje “odlučno odbacivanje bilo kakvog kršenja ustavnog poretka” i pozvala predsjednika da “poštuje Ustav, vladavinu zakona i demokratiju, što nas je toliko koštalo”.

    Castillo je to objavio više od 30 godina nakon što je tadašnji predsjednik Alberto Fujimori suspendovao ustav i raspustio Kongres u aprilu 1992. godine.

    “Predsjednik Pedro Castillo izveo je državni udar. On je prekršio član 117. peruanskog ustava i postao je nelegalan. Ovo je samodržavni udar”, izjavio je politički analitičar Augusto Alvarez za AFP.

    Opozicija je pokušala opozvati Castilla zbog moralne nesposobnosti, što je ustavna odredba prema kojoj su dva predsjednika smijenjena od 2018.

    Castillo je izbjegao opoziv u sličnoj debati u martu, ali je ostao na udaru kritika.

    Nedavno je imenovao svog petog premijera i vladu od svog izbora, dok su hiljade ljudi izašle na ulice u novembru tražeći njegovu smjenu.

    Castillo je također pod istragom u šest slučajeva korupcije, uključujući optužbe protiv njegove porodice i političkog okruženja.

    “Nikada nisam krao iz svoje zemlje, nisam korumpiran”, izjavio je on u utorak, blokiran u borbi za vlast s Kongresom otkako je državni tužilac podnio tužbu optužujući Castilla da je bio na čelu zločinačke organizacije koja uključuje njegovu porodicu i saveznike koja dijeli javne ugovore u zamjenu za novac.

    Dok služi svoj petogodišnji mandat koji završava 2026. godine, Castillo ne može biti krivično gonjen, a tužioci su tražili da bude “suspendovan”, što je potez bez presedana koji je ocjenjivao Kongres.

    U oktobru je Castillo zatražio posredovanje Organizacije američkih država (OAS).

    To tijelo je posjetilo zemlju u novembru i pozvalo na “stodnevno političko primirje”, što je naišlo na ignoranciju.

    CNN i Anadolija: Uhapšen Castillo
    Predsjednika Perua Pedra Castilla uhapsila je policija u glavnom gradu Limi, javlja CNN, nakon što su zakonodavci glasali za svrgavanje Castilla u burnom danu za tu južnoameričku naciju.

    Očekuje se da će potpredsjednica Dina Boluarte položiti zakletvu kao nova predsjednica Perua, ali će morati dobiti međustranačku podršku da bi mogla vladati.

  • “Otvorićemo Pandorinu kutiju”

    “Otvorićemo Pandorinu kutiju”

    Naučnici su identifikovali DNK star dva miliona godina, najstariji dosad, u sedimentu iz ledenog doba na Grenlandu, otvorivši novo poglavlje u paleogenetici.Najstariji DNK ikad sekvenciran otkriva kako je Arktik izgledao pre dva miliona godina kada je bilo toplije.”Probijamo barijeru onoga što smo mislili da možemo da postignemo u smislu genetskih studija”, rekao je Mikel Vinter Pedersen, koautor nove studije.

    “Dugo se mislilo da je milion godina granica preživljavanja DNK, ali sada smo dvostruko stariji od toga”, rekao je on agenciji AFP.

    Fragmenti DNK

    Naučnici su pronašli fragmente DNK u sedimentu iz najsevernijeg dela Grenlanda, kazao je predavač na Univerzitetu u Kopenhagenu. Fragmenti “dolaze iz okruženja koje danas ne vidimo nigde na Zemlji”, dodao je. Zamrznut u udaljenom nenaseljenom području, DNK je bio vrlo dobro očuvan.

    Nova tehnologija omogućila je naučnicima da utvrde da je 41 fragment više od milion godina stariji od najstarijeg poznatog DNK sibirskog mamuta. Morali su prvo da utvrde postoji li DNK skriven u glini i kvarcu, zatim da vide može li se ukloniti iz sedimenta kako bi ga proučili. Korišćena metoda “pruža temeljno razumevanje zašto minerali ili sedimenti mogu da sačuvaju DNK”, rekla je Karina Sand, koja je na čelu geobiološkog tima na Univerzitetu u Kopenhagenu i koja je učestvovala u studiji.

    “To je Pandorina kutija koju ćemo tek otvoriti”, dodala je.

    Prilagodljivost vrsta

    “Reke koje teku kroz okolinu transportovale su minerale i organski materijal u morsku okolinu i tu su se ti kopneni sedimenti taložili”, rekao je Vinter Pedersen. Zatim, u nekom trenutku pre otprilike dva miliona godina, “ova se kopnena masa ispod vode uzdigla se i postala deo severnog Grenlanda”, objasnio je. Danas je to područje arktička pustinja u kojoj su već otkrivene različite vrste naslaga, uključujući fosile biljaka i insekata koji su očuvani u izvrsnom stanju. Ali naučnici nisu pokušali da utvrde DNK fosila, a vrlo malo se znalo o prisutnosti životinja u to vreme.

    Istraživački tim, koji je započeo s radom 2006. godine, sada je omogućio dobijanje uvida u to kako je regija izgledala pre dva miliona godina.

    “Imali smo pošumljenu okolinu s mastodontima, sobovima i zečevima koji trče naokolo zajedno s mnogo različitih biljnih vrsta”, rekao je Vinter Pedersen. Pronašli su 102 različite vrste biljaka. Prisutnost mastodonta bila je posebno vredna pažnje, dodao je, jer nikada pre nisu pronađeni tako severno. Otkriće je takođe dalo istraživačima više informacija o prilagodljivosti vrsta.

    Pre dva miliona godina Grenland je imao temperature 11 do 17 stepeni više nego danas. “Ovakvo okruženje, ovu mešavinu vrsta danas ne vidimo nigde na Zemlji”, kazao je Vinter Pedersen.

    “Plastičnost vrsta, način na koji se vrste zapravo mogu prilagoditi različitim tipovima klime, mogao bi da bude drugačiji od onoga što smo pre mislili. I očigledno nas to tera da tražimo novije i starije lokacije. Postoji nekoliko različitih nalazišta širom sveta koja zapravo imaju geološke naslage koje sežu tako daleko u prošlost. I još dalje”, dodao je Vinter Pedersen.

  • “Crveno” upozorenje u Njemačkoj

    “Crveno” upozorenje u Njemačkoj

    Njemački operater električne energije uputio je potrošačima upozorenje i pozvao na smanjenje potrošnje.

    U Njemačkoj raste strah od zimskog “blekauta”, a operater TransnetBW iz pokrajine Baden-Virtenberg je po prvi put informisao potrošače o teškoj situaciji, prenosi Velt.

    Potrošači od pre nekoliko nedelja status elektromreže mogu da provere preko aplikacije. Do sada je status uvek bio u “zelenom“.

    Međutim u srijedu ujutro je stanje prešlo u “žuto“, a posle podne u “crveno“.

    “Smanjite potrošnju kako bi održali stabilnost mreže“, bila je poruka upućena potrošačima.

    Potrošači su pozvani da isključe svoje uređaje u domaćinstvima i pređu na uređaje koji rade na baterije.

    Razlog za nestabilnu mrežu je nedovoljni kapacitet prenosa struje sa severa ka jugu, navodi operater.

    Na jugu Njemačke ima premalo rezervnih elektrana kako bi se pokrila povećana potražnja, pa je Njemačka morala da kupi 700 megavat sati struje iz Švajcarske.