Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski bio je spreman u martu da ispuni neke od uslova Moskve za mir, izjavio je u nedavnom intervjuu penzionisani pukovnik američke vojske Daglas Mekgregor.
On je okrivio bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona za sprečavanje nagodbe.
Sukob oko prijedloga o ograničavanju cijena prirodnog gasa u Europskoj uniji intenzivirao se jer je grupa od 12 država članica pozvala na znatno nižu gornju granicu intervencije kako bi se ograničio uticaj energetske krize bez presedana na potrošače i preduzeća u bloku.
Potez zemalja, uključujući Belgiju, Grčku, Italiju i Poljsku, došao je četiri dana prije hitnog sastanka ministara energetike EU-a kako bi pokušali postići dogovor o toj mjeri. Koalicija ima dovoljno glasova za blokiranje sporazuma ako se njeni zahtjevi ne ispune, prema diplomatama EU-a koji su željeli ostati anonimni jer su razgovori o toj mjeri privatni.
Prema prijedlogu Evropske komisije u oktobru, takozvani mehanizam korekcije tržišta gasa pokrenuće se kada cijena ugovora za mjesec dana unaprijed na nizozemskom objektu za prenos vlasništva premaši 275 evra po megavat satu, a jaz između svjetskih cijena bude veći od 58 evra.
Češka vlada, koja predsjedava EU-om, predložila je ranije ovog mjeseca da se gornja cijena spusti na 220 evra, a razlika između tržišta EU-a i svijeta na 35 evra, prenosi “Lux Times”.
Gazprom je 9. decembra postavio novi istorijski rekord kada je riječ o dnevnim isporukama ruskog gasa Kini preko gasovoda “Snaga Sibira”, saopštio je danas ruski energetski gigant.
Napominje se i da je Gazprom izašao u susret zahtjevu kineske strane da poveća dnevne isporuke gasa u decembru, u odnosu na ranije utvrđen raspored.
Italijanski ministar za životnu sredinu i energetsku bezbjednost, Gilberto Pičeto Fratin istakao je početkom nedjelje da se Italija i dalje oslanja na ruski prirodni gas, koji nastavlja da uvozi uprkos pozivima EU za zabranu.
Bivši ruski predsjednik i sadašnji drugi čovjek u ruskom Savjetu bezbjednosti Dmitrij Medvedev rekao je u nedjelju da Moskva proizvodi “najmoćnija sredstva razaranja” temeljena na “novim načelima”, prijeteći njegovom upotrebom protiv Zapada.
“Naš neprijatelj nije samo u vladi Kijeva. On je takođe u Evropi, Sjevernoj Americi, Japanu, Australiji, Novom Zelandu i drugim mjestima odanim nacistima našeg vremena”, napisao je Medvedev.
“Zbog toga intenziviramo proizvodnju najmoćnijih sredstava za uništavanje, uključujući i onih temeljenih na novim principima”, napisao je u poruci u nedjelju rano ujutro na Telegramu.
Nije iznio detalje o “novim principima”, ali je očigledno mislio na nove generacije hipersoničnog oružja na kojima Rusija radi posljednjih godina, prenio je “Afp”.
Evropa je prevarena obećanjem da će Rusija pasti na kolena od posledica sankcija, izjavio je bivši austrijski vicekancelar Hajnc-Kristijan Štrahe.
Zapravo, Evropljani su naneli štetu pre svega sebi, dodao je Štrahe, prenose “RIA Novosti”.”Mnogo toga smo prošli u poslednje vreme, prolazimo kroz sankcije koje su donete i koje su nas obmanule da možemo nešto da dobijemo tako što ćemo Rusiju baciti na kolena. To apsolutno nije slučaj”, rekao je Štrahe na mitingu u Beču.
On je ukazao na trgovinski suficit Rusije, čiji su prihodi ove godine porasli sa 100 milijardi na 220 milijardi dolara i istakao da “nema govora o tome da se Rusija baci na kolena”.
Prema rečima bivšeg vicekancelara, kao rezultat antiruskih sankcija, “mi sami sebi nanosimo štetu, Austrija je sebi nanela štetu”.
“I vidimo da rastu cene struje i gasa, hrane. Sve više ljudi pati. Ovo je pitanje socijalne pravde. LJudi ne znaju kako će moći da se obezbede tokom narednih meseci, a mi još nismo dostigli granicu. Mnogi stručnjaci upozoravaju na pretnju razvoju koji smo uočili ove godine, kao i da ćemo se u martu-aprilu suočiti sa talasom bankrota”, rekao je austrijski političar.
Štrahe je ovu situaciju nazvao “prokleto opasnom” jer ugrožava dobrobit i lišava poverenje ljudi u budućnost.
“To može dovesti do tenzija u društvu, što mi ne želimo, a svako ko snosi političku odgovornost to treba da spreči”, dodao je on.
Juče je održan miting u Beču, na kom je od austrijskih vlasti zatraženo da odbace politiku sankcija EU protiv Rusije, kao i da zadrže potpunu neutralnost zemlje i ulože napore u borbu protiv ilegalne migracije.
Od početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, Evropska unija je uvela osam paketa sankcija Moskvi i sada priprema deveti.
Kako je istakao predsednik Vladimir Putin, “politika obuzdavanja i slabljenja Rusije je dugoročna strategija za Zapad, ali su sankcije zadale težak udarac celokupnoj globalnoj ekonomiji”. Ipak, prema rečima šefa države, “nije bilo moguće narušiti finansijsku stabilnost zemlje, a sama Evropa je zašla u ćorsokak sankcijama”.
SAD ne podstiču Ukrajinu da sprovodi operacije unutar ruske teritorije.
To je izjavio koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Bele kuće Džon Kirbi u intervjuu za “Ej-Bi-Si”.
“Mi, naravno, ne podstičemo niti pomažemo ukrajinske operacije unutar Rusije. Pokušavamo da osiguramo da (ukrajinska strana) može da štiti svoju teritoriju, povrati svoju zemlju, između ostalog i onu izgubljenu tokom oružanog sukoba”, rekao je Kirbi.
On je dodao da eskalacija vojnog sukoba u Ukrajini ne odgovara američkim interesima.
“Od samog početka smo govorili o monitoringu i uzimali u obzir rizike od eskalacije vojnih dejstava, jer je to loše ne samo za ukrajinsko stanovništvo, već i za naše interese”, istakao je Kirbi.
On je dodao da eskalacija sukoba takođe ne odgovara ni interesima stanovništva Rusije.
Kako je ranije saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, Ukrajina je 5. decembra izvršila napad na ruske vojne aerodrome “Djagilevo” u Rjazanjskoj oblasti i “Engels” u Saratovskoj oblasti bespilotnim letellicama sovjetske proizvodnje.
Ruska PVO presrela je ove dronove koji su leteli na maloj visini. Prema navodima Ministarstva, prilikom pada i eksplozije fragmenata dronova na aerodromima neznatno su oštećeni trupovi dva aviona. U napadu su poginula trojica ruskih vojnika na aerodromu, a još četiri ranjena su hospitalizovana.
Portparol Kremlja Dimitri Peskov rekao je danas kako EU menja zavisnost od ruskog gasa za zavisnost od američkog tečnog naftnog gasa.
Pritom, Brisel ima daleko manje koristi od takve transakcije, dodao je Peskov.”Evropa ima apsurdnu želju da se oslobodi zavisnosti od Rusije. Međutim, istovremeno ne govore o tome da jednu zavisnost menjaju za drugu, odnosno, oni su zavisnost od Rusije zamenili za zavisnost od američkog tečnog prirodnog gasa. To je slična zavisnost, samo sa mnogo manje reciprociteta”, ocenio je Peskov, a prenosi Tas.
”I sada, kada Evropljani svakoga dana gube milijarde evra, te milijarde zarađuje Vašington”, rekao je Peskov.
Tas podseća da je ruski predsednik Vladimir Putin izjavio da su jeftini i pouzdani ruski energenti bili konkurentna prednost za Evropu, pa se čak i delimično odustajanje od njih već negativno održava na njenu privredu i stanovnike.
Visoki predstavnik EU za vanjsku politiku i sigurnost Josep Borrell izjavio je danas da EU neće tolerisati napade na Eulex i da barikade na sjeveru Kosova moraju biti uklonjene.
“EU neće tolerisati napade na Eulex ili korištenje nasilnih, kriminalnih radnji na sjeveru. Grupe kosovskih Srba moraju odmah ukloniti barikade. Mir se mora vratiti”, napisao je Borrell na Twitteru.
Naveo je da će Eulex nastaviti koordinirati s kosovskim vlastima i KFOR-om.
Borrell je naglasio da svi akteri moraju izbjeći eskalaciju.
Eulex je saopštio da je na njegovu patrolu u blizini barikade koju su postavili građani u mjestu Rudare na putu Kosovska Mitrovica – Zvečan bačena bomba i da nema povrijeđenih, ali je pričinjena manja materijalna šteta.
EU je zabrinuta što Turska održava bliske veze s Rusijom uprkos ratu u Ukrajini i strogim sankcijama Zapada protiv Moskve, piše nemačka agencija dpa.
Sve dublje ekonomske veze između Turske i Rusije su “razlog za veliku zabrinutost”, rekao je šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj u pismu Evropskom parlamentu, objavila je nemačka medijska grupa Funke, a prenosi Indeks.Drugi razlog za zabrinutost predstavlja nastavak turske politike da se “ne pridružuje restriktivnim merama protiv Rusije”, koje je uvela Unija, stoji u pismu.
Borrelj je istakao da EU i Turska čine carinsku uniju, koja dozvoljava slobodni protok roba, koje mogu biti korišćene i u civilne i u vojne svrhe. Važno je da Turska Rusiji ne ponudi bilo kakav način da zaobiđe sankcije, upozorio je Borrelj.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan namerava da razgovara s ruskim i ukrajinskim kolegama u nedelju kako bi raspravio “jačanje” sporazuma Ujedinjenih naroda o crnomorskom koridoru za žito. Do telefonskih poziva s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim dolazi usred dugotrajnih problema vezanih za julski sporazum, u kojemu su posredovali UN i Turska.
Sporazum, nedavno produžen do sredine marta, dozvoljava izvoz ukrajinskog žita kroz crnomorski koridor.
Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da je više od 1,5 miliona ljudi u Odesi i okolini ostalo bez struje, a situaciju je opisao kao veoma tešku.
“Cjelokupna nekritična infrastruktura u Odesi ostala je bez struje nakon što je Rusija upotrebila bespilotne letelice iranske proizvodnje i pogodila dva energetska objekta, izjavili su zvaničnici, dodajući da bi popravka štete mogla potrajati mesecima”, preneo je Rojters.
“Prema preliminarnim prognozama, biće potrebno mnogo više vremena za obnovu energetskih objekata u regionu Odesa nego nakon prethodnih napada. Ne govorimo o danima, već čak i nedeljama, i verovatno čak dva do tri meseca”, saopštila je administracija.