Rusija neće isporučivati naftu na svjetsko tržište ako se uvede ograničenje cijena, rekao je danas zamjenik premijera Aleksandar Novak.
“Ako su ove cijene o kojima pričaju niže od cijene proizvodnje nafte, onda naravno Rusija neće obezbijediti snabdijevanje svjetska tržišta”, rekao je Novak za rusku televiziju.
Novak je istakao da to jednostavno znači da Rusija neće poslovati sa gubitkom.
Eksplozije su danas odjekivale glavnom ukrajinskom lukom Odesom.
Eksplozije su odjeknule dan nakon što su Kijev i Moskva u Istanbulu postigle dogovor o deblokadi izvoza ukrajinskih žitarica.
Nekoliko eksplozija pogodilo je Odesu rano ujutro, a uzrok zasad nije poznat, preneo je “BBC”.
Prema dogovoru iz Istanbula od petka, Rusija se složila da neće gađati luke dok su u tranzitu isporuke žitarica. Ujedinjene nacije su ocenile da je dogovor o žitaricama “svetionik nade”.
Lokalni poslanik Oleksij Hončarenko napisao je na Telegramu da je odjeknulo šest eksplozija u gradu i da je luka u dimu nakon napada.
Hončarenko je dodao da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila još nekoliko projektila i da su borbeni avioni bili angažovani u vazdušnim borbama iznad grada.
“Te bitange su jednom rukom potpisivale ugovor, dok su drugom rukom raketirali. Dakle, potrebni su nam avioni da potopimo celu crnomorsku flotu Ruske Federacije. Ovo će najbolje osigurati izvoz žitarica”, napomenuo je Hončarenko.
Reakcije na napad
Ukrajina je pozvala Ujedinjene nacije i Tursku da osiguraju da Rusija ispuni svoje obaveze iz sporazuma o deblokadi izvoza ukrajinskih žitarica iz luka na Crnom Moru, saopštilo je danas Ministarstvo spoljnih poslova iz Kijeva.
Američka ambasadorka u Kijevu Bridžet Brink rekla je da Moskva treba da odgovara za, kako je rekla, „nečuveni” ruski udar na lučki grad Odesu u subotu.
“Ruske rakete pogodile su infrastrukturu u Odesi dan nakon što su Rusija i Ukrajina, uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske, potpisale sporazum o ponovnom otvaranju crnomorskih luka i nastavku izvoza žitarica”, napisala je ona na Tviteru.
Ukrajinska ambasada u Ankari objavila je saopštenje povodom ruskog udara na luku Odesa.
“Ruskoj Federaciji je trebalo manje od 24 sata da izvrši raketni napad na luku Odesa kako bi dovela u pitanje sporazume i obećanja UN i Turske u dokumentu koji je juče potpisan u Istanbulu. Ruske rakete ispaljene na Odesu su u suštini kao da je Vladimir Putin pljunuo u lice generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu i turskom predsedniku Redžepu Erdoganu, koji su uložili velike napore da postignu sporazum na kome je Ukrajina zahvalna. Ukrajina ističe potrebu striktnog sprovođenja sporazuma o obnavljanju bezbednog izvoza ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda iz tri luke (Odesa, Černomorsk i Južno) preko Crnog mora. Pozivamo UN i Tursku da obezbede da Rusija ispuni svoje obaveze u okviru bezbednog rada žitnog koridora”, stoji u saopštenju.
Brita Ernst, supruga njemačkog kancelara Olafa Šolca, u više navrata je prekršila regulative time što je povjerljive dokumente bacala u smeće, piše njemački list “Der Špigl”.
List navodi da dokumenti nisu samo pomiješani sa običnim smećem, što je kršenje regulativa o reciklaži, već su pojedini nosili i oznaku povjerljivo.
“Špigl” je došao u posjed pojedinih dokumenata izvučenih iz smeća.
Prema regulativama, Ernstova je prvobitno trebala da dokumente propusti kroz rezač i potom da ih baci.
Komšija Ernstvove i Šolca je prvi put pronašao dokumente u novembru prošle godine.
List ističe da je Ernstvova prekršila više regulativa, počev od toga da ne odvaja svoje smeće, ali i pravilo za uništenje povjerljivih dokumenata.
Ernstova /61/ je ministar obrazovanja u pokrajini Brandenburg.
Zapadne zemlje nisu garantovale da neće ometati izvoz žita i đubriva iz Rusije – riječ je samo o dobrim namjerama zemalja, izjavila je za Sputnjik generalni sekretar Konferencije za trgovinu i razvoj UN Rebeka Grinspen, komentarišući potpisane dokumente o ukidanju ograničenja izvoza ruskih proizvoda i pomoći Rusije u izvozu ukrajinskog žita.
„O, ne, ovo je akt o jačanju povjerenja. nema nikakvih garancija, samo dobra volja i posvećenost svih strana da ova šema funkcioniše“, istakla je ona.
Kako je naglasila, pored toga, postoji dovoljno znakova koji govore o onome što sve strane žele.
Prema njenim riječima, imajući u vidu saopštenje G7, kao i izjave državnog sekretara SAD Entonija Blinkena, zajedničko svima je da podržavaju napore generalnog sekretara UN da se prehrambeni proizvodi i đubrivo oslobode sankcija upravo zato što niko ne želi prehrambenu krizu u svijetu.
Grispenova je, takođe, ocijenila da će se operativni troškovi pri izvozu ruske hrane i đubriva smanjiti nakon potpisivanja sporazuma.
„Cijene u svijetu rastu zbog problema sa isporukom, osiguranjem, plaćanjem, prevozom robe. Prema tome, ono što predviđam je da će se te prepreke ublažiti a cijena transakcija smanjiti“, istakla je ona.
Grispenova smatra da je polovina udjela u rastu cijena žita uzrokovana cijenama transporta i logistike.
Prema njenim riječima, u UN će nakon zaključivanja sporazuma o žitu u Istanbulu biti oformljena radna grupa koja će raditi upravo u cilju nastavka tih napora.
„Nastavićemo saradnju i komunikaciju sa našim partnerima u Evropi, SAD, sa našim ruskim partnerima kako bismo razumjeli sa kakvim problemima i preprekama se susreću kad su u pitanju prehrambeni proizvodi i đubrivo“, zaključila je ona u razgovoru za Sputnjik.
U petak su u Istanbulu potpisani multilateralni sporazumi o ukidanju ograničenja na isporuku za izvor ruskih proizvoda i pomoći Rusije pri izvozu ukrajinskog žita. Sporazum koji su potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN predviđa izvoz ukrajinskog žita i đubriva preko Crnog mora iz tri luke, uključujući Odesu.
Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da bi prekid vatre sa Rusijom bez povratka izgubljenih teritorija samo produžio rat.
U intervjuu za “Vol strit džurnal” on je upozorio da bi prekid vatre koji bi Rusiji omogućio da zadrži ukrajinske teritorije oduzete od početka napada u februaru samo podstakao još širi sukob, dajući Moskvi priliku da obnovi svoje snage i naoruža se za sljedeću rundu.
Zelenski je, takođe, govorio i o artiljerijskim raketnim sistemima visoke pokretljivosti (Himars) koje su isporučile SAD, rekavši da su zapadne zalihe Himarsa, iako prave materijalnu razliku, mnogo manje od onoga što je Ukrajini potrebno da bi preokrenula tok.
“Zamrzavanje sukoba s Ruskom Federacijom znači pauzu koja daje Ruskoj Federaciji mogućnost da odmori”, istakao je on.
Kako je dodao, društvo vjeruje da prvo moraju da se oslobode sve teritorije, a da onda može da se pregovara o tome šta da se radi i kako da se živi u vijekovima koji su ispred nas.
“Najhitnije su potrebni sistemi protivvazdušne odbrane koji bi mogli da spriječe Rusiju da ispaljuje rakete dugog dometa na miroljubive gradove stotinama kilometara od linija fronta”, dodao je Zelenski.
Govoreći o sporazumu potpisanom sa Rusijom o ponovnom pokretanju izvoza žitarica, Zelenski je rekao da bi diplomatski ustupci Moskvi mogli donekle stabilizovati tržišta, ali da će samo obezbijediti privremeni predah i donijeti bumerang u budućnosti.
Tri člana jedne porodice ubijena su tokom kampovanja u Nacionalnom kampu Makveta u američkoj državi Ajova, a napadač je izvršio samoubistvo, saopštila je danas policija.
Policijski zvaničnik Mič Morvet rekao je da su policajci reagovali na poziv o oružanom incidentu u parku i da su pronašli tijela tri osobe u šatoru.
Prema njegovim riječima, sve tri žrtve su iz iste porodice.
Nije poznat motiv ubistva.
Policija je nakon pronalaska tijela naredila evakuaciju kampa i svi registrovani gosti su napustili lokaciju nakon čega je utvrđeno da nedostaje jedan za kojeg je poznato da je imao oružje.
Tokom operacije uočeno je tijelo napadača u pošumljenom dijelu parka. Nije poznato da li je on odranije poznavao žrtve.
Ministrar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izrazio je u petak zadovoljstvo što su SAD i Evropska unija, kako je rekao, prestale da “opstruišu postizanje sporazuma o hrani”.
On je, komentarišući sporazume o ukidanju ograničenja isporuke ruskih proizvoda za izvoz i o pomoći Rusije u izvozu ukrajinskog žita potpisane u Istanbulu, ocijenio da je to što SAD i njihovi saveznici “koriste hranu u interesu geopolitičkih avantura neprihvatljivo i nehumano”, prenose RIA Novosti.
Istakao je da potpisivanje memoranduma Rusija-UN još jednom pokazuje “apsolutno vještačku prirodu pokušaja Zapada da okrivi Rusiju za probleme sa snabdjevanjem žitom na svjetskim tržištima“. Istakao je da je zahvaljujući naporima ruske delegacije bilo moguće da sporazum o izvozu ukrajinskog žita sačuva nepolitičku prirodu.
Lavrov je naveo i da će Rusija i dalje ostati vjerna svojim obavezama u oblasti obezbjeđivanju prehrambene bezbjednosti.
– Očekujemo da će u narednom periodu biti uloženi svi neophodni napori da se ovi sporazumi efikasno sprovedu – zaključio je Lavrov.
Nemački kancelar Olaf Šolc saopštio je da će država spasiti jednog od najvećih uvoznika gasa Nemačke “Uniper”.
“Bilo je potrebno da stabilizujemo ‘Uniper’. Oko 60 odsto uvoza gasa ide preko te kompanije”, rekao je Šolc na pres konferenciji.
Šolc je prekinuo odmor kako bi u Berlinu saopštio paket mera za spašavanje “Unipera”.
“Sa vlasnicima i finskom vladom, koja je u vlasničkoj strukturi, dogovorili smo rešenje, koje predviđa da uđemo u vlasničku strukturu, sa udelom od 30 odsto. Kupićemo deonice po vrednosti od 1,70 evra, što je ispod cene na tržištu. Stavićemo na raspolaganje hibridne obveznice u ukupnoj vrednosti do 7,7 milijardi evra“, objasnio je Šolc.
Većinski vlasnik “Unipera”, kompanija “Fortum” već je prihvatila paket mera vlade, kako ulaskom u vlasničku strukturu, tako i povećanjem kreditnog okvira za koncern iz Dizeldorfa.
“Uniper” snabdeva u Nemačkoj brojne gradske elektrane, regionalne operatere, ali i industriju gasom.
Pošto je Gasprom smanjio isporuke gasa Uniper je morao da nedostajuće količine nadoknadi kupovinom na tržištu iz drugih izvora, po mnogo većim cenama.
Zbog toga je “Uniper” počeo da dnevno posluje sa velikim gubicima.
Paket mera za spašavanje “Unipera” mora da prihvati još Evropska komisija, i tek nakon toga je moguće sprovesti sve planirane mere.
EK je dala rok od mjesec dana Mađarskoj da riješi pitanje vladavine prava pre no što zatraži od zemalja EU da suspenduju sredstva koje Budimpešta treba da dobije.
Komisija je danas saopštila da je ovlastila komesara za budžet Johanesa Hana da obavesti Budimpeštu o merama koje izvršna vlast EU namerava da predloži državama EU ako Mađarske mere remedijacije ne budu adekvatne, prenosi Rojters.
“Mađarska sada ima rok od mesec dana u okviru kojeg može da dostavi svoje primedbe i bilo kakve dodatne činjenice, naročito o srazmernosti mera koje predviđa Komisija”, navodi se u saopštenju EK.
Novi rok je deo procedure EU, nazvane “mehanizam uslovljavanja”, koja je osmišljena da zaštiti finansijske interese bloka od potencijalnog kršenja vladavine prava zemalja članica. Taj mehanizam je odvojen od drugih postupaka vezanih za vladavinu prava koje je EU pokrenula protiv Mađarske.
Zbog zabrinutosti za novac iz budžeta EU, Komisija je u aprilu uvela „mehanizam uslovljavanja” protiv Mađarske. što bi na kraju moglo da dovede do suspenzije isplate 21 milijarde evra Mađarskoj iz kase tog bloka.
Komisija smatra da je novac EU u Mađarskoj u riziku zbog, kako kaže, korupcije koja može biti u formi tendera za projekte koje finansira Brisel, a u kojima učestvuje samo jedan ponuđač, obično povezan sa vladajućom strankom.
Izvršna vlast EU je takođe zabrinuta za nezavisnosti pravosuđa, medija i nevladinih organizacija u Mađarskoj, dodaje britanska agencija.
Mađarski premijer Viktor Orban je ranije odbacio primedbe EU i SAD u vezi s korupcijom u toj zemlji, ali su najviši mađarski zvaničnici proteklih nedelja rekli da je Budimpešta spremna da sarađuje sa Komisijom na rešavanju problema.
Budimpešta je ove nedelje ponudila da smanji broj javnih tendera na kojima učestvuje samo jedan ponuđač na 15 odsto od ukupnog broja. Takođe je ponudila da donošenje zakona u Mađarskoj učini transparentnijim i inkluzivnijim.i da dozvoli sudovima da nalože tužiocima pokretanje spora čak i ako su tužioci odlučili da to ne čine, prenosi Rojters.
S obzirom da strani mediji spekuliše o njegovom zdravlju, neki se pitaju da li postoji raspoloživi naslednik ruskog predsednika Vladimira Putina.
Priča se da je Dmitrij Kovaljov jedan od potencijalnih naslednika, a teorije o njemu su se pojavile nakon što je viđen kako razgovara sa Putinom tokom pobedničke parade 9. maja.
Kovaljov, navodno deli Putinovu ljubav prema hokeju na ledu i zaposlen je na važnom položaju u Kremlju.
Telegram kanal “Baza” je objavio: “On je zadužen za jedno od odeljenja Predsedničke administracije”, preneo je Dejli Miror.
Autor knjige “Moskovska pravila” Kir Džajls rekao je za “Ekspres” da bi naslednik mogao biti gori za Zapad.
“Oni bi učinili da odnos Rusije sa Zapadom, i sa sopstvenim narodom, bude još gori nego što je Putin radio poslednjih nekoliko godina svoje vladavine”.
Drugi potencijalni naslednici su Nikolaj Patrušev (70), predsednik Putinovog saveta za bezbednost.
Izveštaji su ukazivali na to da će eventualna Putinova smrt dovesti do vakuma moći, zbog toga što je ruski predsednik uspešno zbrisao opozicione lidere.
Putin je ranije rekao da je razmišljao o svom nasledniku i podizanju nove generacije naslednika.
On je 2021. godine za En-Bi-Si rekao: “Znate, povezao sam ceo svoj život, celu svoju sudbinu, sa sudbinom svoje zemlje do te mere da ne postoji značajniji cilj u mom životu od jačanja Rusije.”
“Ako neko drugi, i ako vidim tu osobu, čak i ako je ta osoba kritična prema nekim oblastima onoga što sam radio, ako vidim da je to pojedinac koji ima konstruktivne stavove, da je on ili ona posvećena ovome. zemlju i spreman je da žrtvuje ceo svoj život ovoj zemlji… Učiniću sve da takvi ljudi dobiju podršku”.
Neki tvrde da bi rat u Ukrajini mogao da dovede do Putinovog pada.