VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kina planira vojni odgovor

    Kina planira vojni odgovor

    Kina je izdala oštro upozorenje Bajdenovoj administraciji.

    Upozorenje je upućeno povodom mogućnosti da predsedavajuća Predstavničkog doma americkog Kongresa Nensi Pelosi u avgustu otputuje na Tajvan, preneo je danas britanski dnevnik Fajnenšel tajms.

    U izveštaju londonskog lista se navodi da je šest ljudi upoznatih sa kineskim upozorenjima reklo da su ovoga puta ona znatno oštrija od onih koje je Peking slao ranije, u situacijama kada je bio nezadovoljan akcijama ili politikom SAD prema Tajvanu, prenosi Rojters.

    Kineska retorika sugerisala je ovoga puta mogući vojni odgovor, navodi se u tekstu Fajnenšel tajmsa koji se poziva na analize nekoliko zvaničnika upoznatih sa situacijom.

    Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće i stejt department odbili su da komentarišu izveštaj britanskog dnevnika.

    Kina pojačava vojne aktivnosti oko Tajvana nastojeći da izvrši pritisak na tamošnju demokratski izabranu vladu da prihvati kineski suverenitet, dok vlada Tajvana ponavlja da samo 23 miliona žitelja ostrva može da odlučuje o svojoj budućnosti i upozorava da iako želi mir, Tajvan namerava da se brani ako bude napadnut.

  • Erdoan: Narednih dana počinje izvoz žita Crnim morem

    Erdoan: Narednih dana počinje izvoz žita Crnim morem

    Turski predsjednik Redžep Tajip Erdoan izjavio je danas da će narednih dana početi izvoz žitarica Crnim morem.

    “Sa početkom transporta žitarica morskim putem u narednim danima, daćemo važan doprinos prevazilaženju globalne prehrambene krize”, rekao je Erdoan, a prenijela televizija TRT.

    On je dodao da će Ankara nastaviti da ulaže napore da se kriza u Ukrajini riješi diplomatskim putem, prenosi TAS S.

    “Odlučni smo da nastavimo diplomatske napore dok ne bude garantovan mir između Rusije i Ukrajine. Nadamo se da ćemo u doglednoj budućnosti dobiti ohrabrujuće vijesti i na pregovorima i tokom kontakata na svim nivoima, uključujući među liderima”, poručio je Erdoan.

    Rusija i Ukrajina, zajedno sa Turskom i UN, potpisale su u petak u Istanbulu sporazum o ponovnom pokretanju izvoza žitarica iz ukrajinskih luka na Crnom moru.

    Genealni sekretar UN Antonio Guteres i turski predsjednik Redžep Tajip Erdoan rekli su da će sporazum pomoći da se ublaži svjetska prehrambena kriza.

  • Na jesen referendum o prisajedinjenju Zaporožja Rusiji

    Na jesen referendum o prisajedinjenju Zaporožja Rusiji

    Šef administracije regiona Zaporožje Jevgenij Balitski potpisao je danas dekret o početku priprema za referendum o prisajedinjenju ovog regiona Rusiji i formiranju izborne komisije.

    On je rekao da će referendum biti održan na jesen na inicijativu građana regiona Zaporožje.

    “U toku su pripreme. Potpisao sam dekret o formiranju izborne komisije regiona kako bi se osigurala transparentnost i legitimnost referendumske procedure i zaštitila izborna prava građana”, istakao je Balitski.

    Administracija regiona Kerson saopštila je potom da je formirana posebna komisija za održavanje izbora i referendum. Ovo tijelo činiće sedam članova sa trogodišnjim mandatom.

    Lokalne vlasti ističu da region Kerson, koji je sada pod kontrolom ruskih snaga, ima pravo da bira svoju budućnost.

  • Rusija proširila listu neprijateljskih zemalja

    Rusija proširila listu neprijateljskih zemalja

    Ruske vlasti proširile su listu država i teritorija koje su vršile neprijateljske postupke protiv Rusije, njenih građana i kompanija, saopšteno je danas iz Kremlja.

    “Na listu su uvršena ostrva Garnzi i Men koja su podržala sankcije Britanije protiv Moskve, te Bahami, koji su zabranili sve transakcije Banke Rusije, Ministarstva finansija i brojnih kreditnih organizacija Ruske Federacije”, navodi se u saopštenju.

    U saopštenju se ističe da je ukaz o proširenju liste potpisan i da će uskoro biti objavljen.

    Lista neprijateljskih zemalja formirana je u skladu sa predsjedničkim dekretom objavljenim 5. marta 2022. godine.

  • Vanredna situacija u Kaliforniji, šumski požar se ubrzano širi

    Vanredna situacija u Kaliforniji, šumski požar se ubrzano širi

    Vanredna situacija proglašena je u dijelovima Kalifornije zbog šumskog požara koji se ubrzano širi u blizini Nacionalnog parka “Josemiti”.

    Gori hrastova šuma, a požar je naglo dobio na obimu od izbijanja krajem sedmice i vatrogasci ne mogu da ga stave pod kontrolu.

    Evakuisano je više od 3.000 ljudi, a deset kuća je uništeno u požari.

    Prema podacima kalifornijske Šumarske i službe zaštite od požara izgorjelo je 4.815 hektara zemljišta čime je “Požar hrastova” trenutno najveći aktivni šumski požar u SAD.

    Vanredna situacija proglašena je u oblasti Maripoza, a guverner Kalifornije Gevin NJusom kaže da požar dodatno raspiruje visoka temperatura i suvi vremenski uslovi.

    Veći dio SAD zahvaćen je visokim temperaturama. U Maripozi je juče izmjerena temperatura od 35 stepeni Celzijusa i očekuje se da će se i u narednim danima zadržati na tom nivou.

    Požar je izbio sjeveroistočno od Nacionalnog parka “Josemiti” u kojem se nalaze najveća i najstarija stabla sekvoje na svijetu.

  • Makron želi da obnovi nuklearni sporazum

    Makron želi da obnovi nuklearni sporazum

    Francuski predsjednik Emanuel Makron prenio je iranskom predsjedniku Ibrahimu Raisiju da je razočaran zbog nedostatka napretka u razgovorima o obnovi nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.

    Francuski lider zatražio je od Raisija da donese “jasan izbor” za postizanje dogovora i povratku u sprovođenje iranskih obaveza preuzetih sporazumom iz 2015. godine, saopšteno je iz kancelarije francuskog predsjednika.

    Makron je izrazio uvjerenje da je takav ishod još moguć ali da treba da se desi što je prije moguće.

    Iran je junu počeo sa uklanjanjem nadzorne opreme Međunarodne agencije za atomsku energije /IAEA/ postavljene prije postignutog dogovora sa svjetskim silama 2015. godine.

    Prema sporazumu sa svjetskim silama iz 2015. godine, Iran se saglasio da će ograničiti svoj nuklearni program, a zauzvrat će biti ukinute zapadne sankcije.

    Bivši predsjednik SAD Donald Tramp povukao je Ameriku iz sporazuma koji je ograničavao nuklearni program Irana u zamjenu za ublažavanje zapadnih sankcija.

    Jedna od glavnih pritužbi Trampa bila je da sporazum nije pokrio raketni program Irana ili podršku Teherana oružanim grupama na Bliskom istoku koje Zapad smatra terorističkim.

  • Plan EU na klimavim nogama?

    Plan EU na klimavim nogama?

    Plan Evropske komisije o 15-postotnom smanjenju potrošnje gasa u razdoblju od avgusta do marta sledeće godine nailazi na otpor među članicama EU.

    Italija, Poljska i Mađarska već su iskazale rezervisanost prema predlogu, a Španija i Portugal jasno su rekli da mu se protive.Ministri energetike članica EU odlučivaće o planu na sastanku u utorak, a za njegovo usvajanje je potrebno da ga podrži 55 odsto članica EU ili vlade čije države pokrivaju 65 odsto populacije EU.

    Izvori iz briselske diplomatije navode da članice nisu naklonjene toj meri jer postoji puno nerešenih pitanja za pokretanje ovakve faze hitnosti. Zabrinutost je razumljiva s obzirom na to da je EU tokom prošle godine iz Rusije uvezla gas koji podmiruje 41 odsto potreba njenih članica, piše Jutarnji list.

    Početna tačka

    Žoao Galamba, portugalski državni sekretar za energetiku, već je u nacionalnom dnevnom listu Ekspreso rekao da je Portugal prisiljen da poveća potrošnju gasa za elektrane zbog niskog vodostaja, a plan EU nije održiv u njihovom slučaju jer ostavlja Portugal bez struje.

    “Za razliku od drugih država, mi nismo živeli iznad svojih mogućnosti sa energetskog gledišta”, citirao je Fajnenšel tajms zamenicu španskog premijera Teresu Riberu, koja je dodala da predlog Komisije ignoriše ekonomske i socijalne posledice. Dodala je da će smanjenje potrošnje gasa naterati zemlju da smanji proizvodnju struje i zaustavi izvoz gasa ostatku kontinenta.

    “Predlog Komisije može biti početna tačka, ali ne i cilj”, rekla je Ribera, a prenosi Blumberg.

    Nasuprot tome, Robert Habek, nemački ministar ekonomije, apeluje na evropski princip solidarnosti.

    “Moramo sačuvati gas, a to znači da čak i one zemlje na koje smanjenje snabdevanja ruskim gasom nema direktni uticaj moraju pomoći drugim zemljama. Inače nema evropske solidarnosti”, rekao je Habek, čija zemlja 66 odsto svojih potreba za gasom zadovoljava iz ruskih izvora.

    Međunarodni monetarni fond je, inače, smanjio predviđanja nemačkog privrednog rasta za sledeću godinu sa 1,2 odsto na 0,8 odsto.

    Ko koliko zavisi od gasa

    Španija i Portugal tradicionalno puno manje zavise od ruskog gasa nego ostale evropske zemlje, to iznosi 10 odsto njihovih potreba. Obe zemlje kupuju gas putem LNG postrojenja, Portugal između ostalog iz Nigerije i SAD. Španija je prošlog meseca uvezla plin za 77 odsto svojih potreba putem LNG postrojenja, navodi Blumberg. Mađarska je pak prošle nedelje objavila vanredno stanje u energetici i zabranila izvoz gasa drugim članicama EU.

    Francuska od Rusije kupuje gas za samo 15 odsto svojih potreba i nije se otvoreno suprotstavila predlogu, ali je Agnes Panije-Runaše, ministarka energetike, istakla da je potrebno “definisati jednake ciljeve za sve”.

    Ana Moskva, poljska ministarka za klimu, kazala je da se Poljska ne slaže s predloženim merama.

    “Mehanizam solidarnosti ne sme voditi smanjenju energetske sigurnosti za bilo koju članicu EU”, navodi Politiko stav ministarke čija zemlja 54 odsto svojih potreba za gasom zadovoljava iz Rusije.

  • “Amerika moli”

    “Amerika moli”

    Američki Stejt department pokušava da utiče na posetu ruskog šefa diplomatije Africi, izjavila je Marija Zaharova.

    Zvanična predstavnica Ministarstva inostranih poslova Rusije kaže da američke diplomate “trče od kuće do kuće različitim zemljama i mole (diplomate) da se ne fotografišu sa Lavrovom”. Cilj je, po njenim rečima, da ruska strana ne iskoristi fotografije kao dokaz da izolacija ne postoji.

    Ona je dodala da SAD “ne shvataju da Rusija za tu svrhu ne koristi fotografije, već da to radi uz pomoć američke gluposti i potpunog nedostatka osećaja realnosti”.

    Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov doputovao je u zvaničnu posetu Egiptu.

    Kairo je prva stanica ruskog ministra u okviru posete Africi.

  • Evropa traži od Nigerije veće isporuke gasa

    Evropa traži od Nigerije veće isporuke gasa

    Evropska unija traži dodatne isporuke gasa (LNG) od Nigerije pripremajući se za moguće smanjenje snabdevanja ruskim gasom.

    To je izjavio Metju Boldvin, zamenik generalnog direktora energetskog odeljenja Evropske komisije.

    Boldvinova izjava data je u Nigeriji gde je boravio ove nedelje i održao niz susreta sa zvaničnicima te zemlje, najvećeg proizvođača nafte u Africi, prenosi Rojters.

    Zvaničniku EU rečeno je da Nigerija poboljšava bezbednost u delti reke Niger i da planira da posle avgusta ponovo otvori gasovod Trans Niger, što bi omogućilo veći izvoz gasa u Evropu.

    EU uvozi 14 odsto svojih ukupnih potreba LNG iz Nigerije i postoji potencijal da se ova količina više nego udvostruči, ukazao je Boldvin za Rojters.

  • Ukrajinci vraćaju svoju teritoriju – preokret?

    Ukrajinci vraćaju svoju teritoriju – preokret?

    Ukrajinske snage postepeno se kreću ka istoku Hersonske oblasti, koju je Rusija zauzela na početku rata, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    “Okupatori su pokušavali da tamo uspostave uporište…ali kako im je to pomoglo? Ukrajinske oružane snage, korak po korak, kreću se ka toj oblasti”, rekao je Zelenski sinoć u video obraćanju, prenosi Rojters.

    Ukrajinska vojska ispalila je najmanje sedam granata u oblasti hidroelektrane Hakovka u Hersonskoj oblasti, saopštila je u subotu vojno-civilna administracija te oblasti, koja je pod ruskom kontrolom.

    Ukrajinska vojska je prothodne noći napala i most preko reke Ingulec kod sela Darjevka u regionu Herson, dodaje se u saopštenju.