VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Specijalni sud u Hagu produžio pritvor Kadriju Veseljiju

    Specijalni sud u Hagu produžio pritvor Kadriju Veseljiju

    Specijalizovana vijeća Kosova u Hagu produžila su pritvor jednom od nekadašnjih vođa terorističke OVK Kadriju Veseljiju, optuženom za ratne zločine na Kosmetu tokom sukoba 1998. i 1999. godine.

    Pretpretresni sudija Nikolas Giju utvrdio je da u slučaju Veseljija i dalje postoji opasnost od bjekstva, kao i od ometanja napretka postupka Specijalnog suda.

    – Sudija za prethodni postupak zaključuje da su rizici da Veselji može da pobjegne, opstruiše postupke Specijalizovanih vijeća ili počini dalje zločine protiv onih za koje se smatra da su protivnici OVK, uključujući svedoke koji su pružili ili bi mogli da pruže dokaze u ovom slučaju – navodi se u odluci Suda.

    Protiv Veseljija i još trojice optuženih nekadašnjih vođa terorističke OVK, Hašima Tačija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija Kancelarija Specijalizovanog tužioca je krajem aprila proširila optužnicu, tvrdeći da su počinili i ratne zločine u Gnjilanu, Budakovu i Semetištu.

    Prethodno, optužnica protiv ove četvorice potvrđena je 26. oktobra 2020. godine i tereti ih da su sa drugim članovima udruženog zločinačkog poduhvata imali zajednički cilj da obezbijede i vrše kontrolu nad cijelim Kosmetom metodama koje uključuju zastrašivanje, maltretiranje, upotrebu nasilja i nezakonitu eliminaciju onih koji se smatraju protivnicima.

    U optužnici se pominju Azem Sulja, Ljahi Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Suljejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.

  • Ruske snage preuzele najveću termoelektranu u Ukrajini

    Ruske snage preuzele najveću termoelektranu u Ukrajini

    Ruske snage preuzele su kontrolu nad Ugljegorskom termoelektranom u Svetlodarsku, saopštio je danas pomoćnik ministra unutrašnjih poslova samoproglašene Luganske Narodne Republike Vitalij Kiseljov.

    Prema njegovim rečima, jurišni odredi su jutros zauzeli celu teritoriju Ugljegorske termoelektrane, preneo je “Sputnjik”.

    Reč je o najvećoj termoelektrani u Ukrajini.

    Termoelektranu su od 22. maja držale jedinice Oružanih snaga Ukrajine, koje su se povukle iz Svetlodarska i okolnih naselja zbog pretnje opkoljavanjem, napisao je Kiseljov na Telegramu.

  • “Obavijestio sam predsjednika Putina, povlačimo se”

    “Obavijestio sam predsjednika Putina, povlačimo se”

    Rusija je odlučila da se povuče iz projekta Međunarodne svemirske stanice poslije 2024. godine, a sve obaveze prema partnerima će biti ispunjene.

    To je izjavio danas novi šef Roskosmosa Jurij Borisov nakon sastanka sa predsjednikom države Vladimirom Putinom.

    Borisov je otkrio da je obavijestio Putina da Roskosmos radi po ranije utvrđenom planu sa međunarodnim partnerima na stanici i da će Moskva sigurno ispuniti svoje obaveze, ali da je odluka da se Rusija povuče sa stanice poslije 2024. godine već donijeta, prenio je Tass.

    Rusija još uvijek nije obavijestila NASA-u o namjeri da se povuče sa Međunarodne svemirske stanice 2024. godine, rekla je Robyn Gatens, predstavnica američke kosmičke agencije.

    Gatens je rekla da ruske kolege nisu ništa još kazali o toj namjeri, kao što je predviđeno međuvladninim ugovorom na MSS-u, prenosi Tanjug.

    “Još ništa zvanično. Bukvalno smo sad vidjeli. Nismo dobili još ništa zvanično”, rekla je ona za Reuters.

  • State Department: SAD će podržati bilo koju odluku Šmita

    State Department: SAD će podržati bilo koju odluku Šmita

    Američki State Department oglasio se povodom najava da bi Kristijan šmit mogao nametnuti izmjene Izbornog zakona BiH i Ustava Federacije BiH, prenosi Glas Amerike.

    Do sada OHR nije ništa službeno potvrdio, a vlade kvinte (SAD, Velika Britanija, Italija, Francuska i Njemačka) nisu izrazile stav.

    Povodom te šutnje, Glas Amerike se obratio State Departmentu za službeni stav Vlade SAD-a.

    “Odluke o korištenju Bonskih ovlasti daju se isključivo visokom predstavniku. On će izabrati hoće li, kada i kako ih koristit”, poručio je glasnogovornik State Departmenta, te dodao da će SAD podržati “bilo koju odluku koju visoki predstavnik donese”.

    Glasnogovornik je odbio komentirati detalje eventualnih reformi.

    “U ovom trenutku nećemo komentarisati potencijalne reforme koje se navode u medijima. Ponavljamo, odluka o korištenju Bonskih ovlasti je isključiva nadležnost Ureda visokog predstavnika”, navodi se u odgovoru.

    Još uvijek nije poznat cjelokupni sadržaj pripremljene odluke visokog predstavnika, međutim, dijelovi dokumenta su do sada procurili u javnost.

    Za razliku od suzdržanog stava State Departmenta, pojedini članovi Evropskog parlamenta se nisu ustručavali da kritiziraju navodni nacrt koji su mediji prenijeli, pogotovo kada je u pitanju cenzus od tri posto za biranje delegata u Domu narodu Federacije BiH.

    Članovi Bundestaga, njemačkog parlamenta u kojem je Schmidt bio zastupnik skoro 30 godina, također su iznijeli kritike.

    Schmidt namjerava uvesti cenzus od tri posto za delegate koji se iz kantona biraju u Dom naroda Federacije.

    Također, za izbor predsjednika i potpredsjednika FBiH sada će biti potrebna podrška 8 delegata, za razliku od prijašnjih 6, u svakom klubu konstitutivnih naroda u Domu naroda FBiH.

    Dragan Čović i Andrej Plenković, predsjednici sestrinskih stranaka HDZ-a iz BiH i Hrvatske, ipak imaju pozitivno mišljenje o najavljenim reformama. Zbog mogućnosti nametanja spomenutih izmjena izbornog zakona u Sarajevu su jučer održani veliki protesti ispred zgrade OHR-a, a sve je proteklo mirno i bez incidenata.

  • Moskva: Upozoravamo Zelenskog

    Moskva: Upozoravamo Zelenskog

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zahrova objavila je saopštenje u kojem se obraća vlastima u Kijevu.

    Ona navodi da situacija u Zaporoškoj nuklearki, najvećoj u Evropi, izaziva sve veću zabrinutost. Ona tvrdi da su je “eskalirale ukrajinske vlasti” navodeći da Kijev “širi dezinformacije o navodnom uticaju ruskih predstavnika u elektrani na njenu bezbednost”.

    “Više puta smo isticali da je Rusija pokazala najveću odgovornost u pogledu ukrajinskih nuklearnih objekata i učinila sve što je u njenoj moći da obezbedi ne samo adekvatan nivo nuklearne i fizičke bezbednosti, već i najveću moguću transparentnost po ovom pitanju”, rekla je Zaharova.

    Ona dalje navodi da je Rusija krajem juna 2022. godine, zajedno sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), predvođena generalnim direktorom IAEA Rafaelom Grosijem, pripremala posetu nuklearnim elektranama radi provere poštovanja bezbednosnih standarda i sprovođenja zaštitne mere, ali da do posete nije došlo jer je Sekretarijat UN odbio da podrži inicijativu Sekretarijata IAEA pod slabim izgovorom nedovoljne bezbednosti i lošeg vremena za posetu.

    “Upozoravamo režim Zelenskog”

    “Ometanje posete koristilo je režimu u Kijevu i njegovim zapadnim sponzorima, koji nisu bili zadovoljni što će generalni direktor, stručnjaci agencije i međunarodni predstavnici uključeni u misiju imati priliku da vide pravu situaciju u NE Zaporožju i sami se uvere u ispravnost njeno funkcionisanje”, kaže Zaharova.

    Ona je napala kijevski režim zbog kršenja bezbednosti nuklearne elektrane.

    “Posle prekida posete, oružane provokacije Kijeva protiv nuklearke su višestruko porasle: napadi dronovima na teritoriju elektrane, kao i akcije usmerene na zastrašivanje njenog osoblja. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je u više navrata prijavilo ove incidente IAEA”, kaže Zaharova.

    Na kraju, Zaharova zaključuje da su akcije Ukrajine prekršile svih sedam principa nuklearne bezbednosti koje je formulisao generalni direktor IAEA, ignorišući rezolucije Generalnih konferencija IAEA iz 1985. i 1990. godine, u kojima se navodi da svaki oružani napad ili pretnja napadom na nuklearna postrojenja krši principe Povelje UN, međunarodnog prava i Povelje IAEA.

    “Upozoravamo režim Zelenskog da ne nastavlja sa provokacijama na najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani, jer bi to moglo dovesti do nuklearne nesreće koja bi imala posledice ne samo po Ukrajinu. Pozivamo međunarodnu zajednicu da bude oprezna po ovom pitanju i da osudi akcije kijevskih vlasti”, zaključuje Zaharova.

  • Medvedev: “Niko nije otkazao zimu”

    Medvedev: “Niko nije otkazao zimu”

    Zamjenik predsedavajućeg Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev upozorio je, komentarišući gasnu krizu zbog rata, da “uskoro dolazi” zima u Evropu.

    On je dodao da su “alternativna snabdevanja gasom, naftom i ugljem skupa ili jednostavno nerealna”.

    “Uskoro stiže hladnoća”, naveo je na Telegramu Medvedev, preneo je Rojters.

    “Niko nije otkazao zimu, a alternativna snabdevanja gasom, naftom i ugljem su skupa ili jednostavno nerealna”, rekao je bivši predsednik Rusije.

    Kremlj je saopštio danas da turbina za gasovod Severni tok 1, najveći cevovod ka Evropi, još nije dopremljena sa remonta u Kanadi, a od sutra se očekuje da bude prepolovljen protok gasa kroz taj gasovod zbog obustave rada još jedne turbine.

    Evropska unija optužuje Rusiju da pribegava ekonomskoj uceni, dok moskovske vlasti tvrde da je smanjena isporuka gasa Evropi posledica tehničkih problema i zapadnih sankcija zbog ruske vojne operacije u Ukrajini.

  • “Doktor Propast” ponovo ima crne prognoze

    “Doktor Propast” ponovo ima crne prognoze

    Ekonomista Nurijel Rubini, poznatiji kao “Doktor Propast”, ponovo ima crne prognoze, koje se ovoga puta odnose na Sjedinjene Države.

    Naime, on je upozorio na predstojeću tešku recesiju, u trenutku kada američka vlada pokušava da se izbori sa najvišom stopom inflacije u poslednje četiri decenije, prenosi RT.

    “Mislim da postoji mnogo razloga zašto ćemo imati opaku recesiju, kao i dužničku i finansijsku krizu”, rekao je Rubini za Blumberg.

    Američka ekonomija je u periodu stagflacije (nizak rast i visoka inflacija), dok su odnosi duga “istorijski visoki”, objasnio je Rubini, sugerišući da se isto odnosi i na druge razvijene zemlje širom sveta.

    “Ideja da će ovo biti kratko i plitko je potpuno varljiva”, dodao je on.

    Rubinija, profesora Univerziteta u Njujorku i izvršnog direktora kompanije “Roubini Macro Associates”, Volstrit je nazvao “Doktor Propast” zbog predviđanja finansijske krize iz 2008. i 2009. godine.

    Ekonomisti raspravljaju o tome da li će recesija pogoditi američku ekonomiju ove godine, dok Federalne rezerve pokušavaju da obuzdaju rastuću inflaciju povećanjem referentne kamatne stope.

    Inflacija u SAD je u junu dostigla 9,1 odsto, što je najviša stopa u više od 40 godina.

    Američka ministarka finansija Dženet Jelen ranije je demantovala da je američka ekonomija u recesiji, rekavši da nacija umesto toga prolazi kroz “neophodno i odgovarajuće” usporavanje.

  • Moćno oružje stiglo u Ukrajinu

    Moćno oružje stiglo u Ukrajinu

    U Ukrajinu su iz Nemačke stigli višecevni raketni bacači mars II i još tri oklopne haubice 2000, izjavila je u utorak ministarka odbrane Kristine Lambreht.

    “Mi držimo reč”, dodala je Lambrehtova.Prethodni dan je ukrajinski ministar odbrane potvrdio da su iz Nemačke stigla prva tri protivvazdušna tenka gepard i nekoliko desetina hiljada komada municije. Lambrehtova je pomenula da je isporučeno još pet tenkova gepard. Ukrajina će od nemačkih proizvođača ukupno dobiti 30 geparda i 60.000 komada municije, uglavnom od nemačke vojske.

    Tri bacača mars II i ukupno 10 haubica su takođe iz Bundesvera. Sistem mars može da ispaljuje različite rakete – na primer one sa GPS sistemom ili rakete za izbacivanje mina koje blokiraju delove terena. Kao dodatak ovim sistemima, industrija će u septembru da isporuči radar kobra za otkrivanje artiljerije, rekla je Lambrehtova.

    “Ugovor je već potpisan, sada počinje obuka ukrajinskih vojnika za ovaj veoma složen sistem.”

    Uskoro treba da počne obuka i za protivvazdušni raketni sistem iris-T SLM. Tenkovi gepard koji su stigli u ponedeljak druga su isporuka teškog naoružanja iz Nemačke u Ukrajinu, pet meseci po izbijanju rata. U junu je već isporučeno sedam haubica koje imaju domet do 40 kilometara.

  • Predstavljen Zakon o podržavanju Dejtonskog mirovnog sporazuma

    Predstavljen Zakon o podržavanju Dejtonskog mirovnog sporazuma

    Zamjenik člana Komisije za spoljne poslove Predstavničkog doma Kongresa SAD En Vagner i kongresmenka Suzan Vajld predstavile su Zakon o podržavanju Dejtonskog mirovnog sporazuma kroz sankcije, prema kom kaznene mjere mogu biti uvedene svim domaćim i stranim akterima koji ugrožavaju stabilnost BiH.

    SAD, prema novom zakonu, moraju da uvedu sankcije svim domaćim i stranim akterima koji ugrožavaju Dejtonski mirovni sporazum ili na bilo koji drugi način remete stabilnost BiH.

    U saopštenju, koje su objavile Vagnerova i Vajldova, navodi se da će pomenuti zakon poslati “jasan signal odvraćanja” pred izbore u BiH u oktobru.

    Vagnerova je izjavila da destabilizirajuće i antidemokratsko ponašanje pojedinih zvaničnika u BiH, kao i ono što je nazvala “destruktivnim uticajem Rusije”, prijete da ugroze nasljeđe vlasti SAD u posredovanju Dejtonskom sporazumu i podržavanju stabilnosti BiH.

    – Uvođenjem sankcija radi rješavanja političke krize i korupcije u BiH, ovaj zakon jasno stavlja do znanja ‘lošim’ unutrašnjim i spoljnim akterima da bi mogli biti pozvani na odgovornost zbog prijetnje miru i stabilnosti u zemlji – naglasila je Vagnerova.

    Ona je podsjetila da u Sent Luisu postoji snažna zajednica ljudi iz BiH, uz napomenu da ona zna koliko je važno da se u BiH upotrijebe ovlašćenja za uvođenje sankcija kako bi se spriječilo da se BiH ozbiljno destabilizuje.

    – Pred izbore u oktobru, ova poruka bi mogla biti još više ključna – dodala je Vagnerova.

    Vajldova je istakla da je ključno da SAD podrže napore ljudi u BiH da zaštite svoj teško stečeni mir i izgrade jedinstvenu, snažniju i reprezentativniju demokratiju.

    – Među drugim ključnim odredbama, ovaj zakon poziva BiH da sprovede presude Evropskog suda za ljudska prava, koji nalažu da se ukinu etnički i vjerski zahtjevi za obavljanje visokih političkih funkcija – uslovi koji su neprihvatljivo obespravili previše članova stanovništva – poručila je Vajldova.

    Prema njenim riječima, konstruktivan pristup novog zakona može pomoći da se stvore veće mogućnosti, inkluzivnost i stabilnost širom regiona, kako sada tako i za generacije koje dolaze.

  • Ukrajinci imaju problem – ostali bez udarnih dronova

    Ukrajinci imaju problem – ostali bez udarnih dronova

    Ukrajinska vojska je skoro ostala bez udarnih dronova, saopštio je Sputnjiku oficir protivvazdušne odbrane ruske vojske iz grupe “O”.

    “U ovoj fazi operacije gađamo izviđačke dronove, kao što su Leleka, Furija. Bez obzira na njihove male razmere, uništavamo ih… U poslednje vreme protivnik uglavnom koristi izviđačke dronove, pošto više nemaju udarne”, rekao je on.