VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”

    “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”

    Prvi puta od početka ruske invazije na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin i kineski Si Đinping susrešće se oči u oči.

    Do toga bi trebalo da dođe na SCO (Shanghai Cooperation Organization) samitu koji se ove nedelje održava u Uzbekistanu.

    Njihov poslednji susret bio je tokom Zimskih olimpijskih igara u februaru ove godine u Pekingu, kada su naglasili da je “njihovo prijateljstvo bezgranično”. Od tada Rusija traži načine kako da se još čvršće poveže s Kinom s obzirom na to da su joj Evropa i SAD udarili žestoke sakncije nakon što je pokrenula napad na Ukrajinu.

    Peking se dosad jako trudio da ne prekrši sankcije Zapada ili Moskvi pruži direktnu vojnu pomoć. To pažljivo održavanje ravnoteže, kažu stručnjaci, znak je da Si nije spreman da žrtvuje kineske ekonomske interese kako bi spasao Putina, piše CNN, a prenosi Jutarnji list.

    Ali trgovina među dvema zemljama buja, iako na zaobilazan način, jer Rusija očajnički traži nova tržišta, a Kina – čija je ekonomija deset puta veća od ruske – traži načine kako da dođe do jeftinih roba.

    Bilateralna razmena roba je na rekordnom nivou jer Kina kupuje mnogo ruskog gasa i nafte kako bi se nosila s energetskom krizom. U međuvremenu je Rusija postala glavno tržište za kinesku valutu, a kineske kompanije žure da ispune prazninu nastalu odlaskom zapadnih brendova iz Rusije.

    Rekordna trgovina

    Kineska potrošnja na robu iz Rusije u avgustu je bila čak 60 posto veća u odnosu na godinu dana ranije i iznosila je 11,2 milijarde dolara, pokazuje kineska statistika o carini, čime je nadmašen porast od 49 posto iz jula.

    Kineski izvoz u Rusiju je, u međuvremenu, u avgustu narastao 26 posto, te sada iznosi osam milijardi, čime su nadmašeni rezultati od meseca ranije.

    Ukupna robna razmena između Kine i Rusije u prvih osam meseci ove godine porasla je 31 posto i iznosi 117,2 milijarde dolara. To je već sada 80 posto od ukupne prošlogodišnje razmene koja je iznosila rekordnih 147 milijardi dolara.

    “Rusiji treba Kina više nego Kini Rusija”, kazao je Kit Krejč, bivši zamenik sekretara za ekonomski rast, energiju i životnu sredinu Sjedinjenih Država.

    “Kako se rat u Ukrajini odugovlači, Putin ubrzano gubi prijatelje i saveznike te postaje sve zavisniji od Kine, čija je ekonomija deset puta snažnija od ruske”, dodao je.

    Što se Kine tiče, na Rusiju sada otpada 2,8 posto njihove ukupne trgovine, što je nešto više od 2,5 posto koliko je iznosila krajem prošle godine. Udeli EU i SAD mnogo su veći.

    I pre rata, Kina je bila najveći pojedinačni ruski trgovinski partner te činila 16 posto njihove ukupne spoljne trgovine.

    Ali druga najveća svetska ekonomija postala je mnogo značajnija za Rusiju, koja je utonula u recesiju zbog sankcija Zapada.

    Ruska centralna banka je nakon početka rata u Ukrajini prestala da objavljuje detaljne podatke o trgovini. No Bruegel, europski think-tank, analizirao je nedavne statističke podatke 34 najveća ruska trgovinska partnera i procenio da se na Kinu u julu odnosilo, ugrubo, oko 24 posto ruskog izvoza.

    “Kinesko-ruska trgovina cveta jer Kina iskorišćava ukrajinsku krizu kako bi kupila rusku energiju po niskim cenama i zamenila zapadne kompanije koje su napustile rusko tržište”, kazao je Nil Tomas, viši analitičar zadužen za pitanje Kine u konsultantskoj kući Eurasia Group.

    Rusija je u maju izgurala Saudijsku Arabiju s mesta glavnog dobavljača nafte za Kinu. Moskva je zadržala poziciju na vrhu tri uzastopna meseca sve do kraja jula, pokazuju poslednji kineski podaci o carini.

    I kineski uvoz uglja iz Rusije dostigao je najviši nivo u poslednjih pet godina s 7,42 miliona metričkih tona koliko je iznosio u julu.

    Juan u Rusiji novi dolar?

    Rat u Ukrajini takođe je u Rusiji povećao potražnju za kineskim juanom, kako su sankcije Zapada u velikoj meri odsekle Moskvu od globalnog finansijskog sistema i ograničile pristup dolaru i evru.

    Trgovina juanom na moskovskoj berzi iznosila je u julu 20 posto od ukupnog obima trgovanja glavnim valutama, što je značajno povećanje u odnosu na ne više od 0,5 posto koliko je iznosila u januaru, pokazuju podaci medijske kuće Komersant.

    Ruske kompanije i banke sve se češće okreću juanu za međunarodna plaćanja.

    Ruski Gazprom je rekao da će Kini početi naplaćivati isporuke prirodnog gasa u juanu, dok je ruska VTB banka rekla da pokreće transfer novca u Kinu također u juanu.

    Za Peking ovo predstavlja vetar u leđa njegovim ambicijama da juan učini globalnim valutom.

    “Povećana ruska upotreba juana pomaže u približavanju Kine njenom dugoročnom cilju da svoju valutu učini globalnom te se tako izoluje od zapadnih finansijskih sankcija i poveća moć svojih institucija u međunarodnim finansijama”, kaže Tomas iz Eurasia Groupa.

    Za Rusiju je, pak, ovo partnerstvo s Kinom “nastalo iz čistog očaja”, kaže Krejč. ‘S obzirom da je Rusija znatno oslabljena, delom i zbog sankcija, Putin je voljan da uđe u kombinaciju s predatorskom silom sve dok time dobija pristup kapitalu”, dodao je.

    Kineske kompanije popunjavaju prazninu

    Kineske kompanije takođe ispunjavaju prazninu nastalu odlaskom zapadnih kompanija iz Rusije.

    Između aprila i juna je čak dve trećine ukupne prodaje novih pametnih telefona u Rusiji otpadalo na kineske pametne telefone, objavio je Rojters citirajući vodećeg ruskog trgovca elektroničkom opremom M.Video-Eldorado. Njihov ukupni udeo u Rusiji stalno se povećavao od 50 posto u prvom kvartalu, na 60 posto u aprilu i više od 70 posto u julu, izvestila je firma M.Video-Eldorado.

    U julu je najprodavaniji pametni telefon u Rusiji bio Xiaomi i držao je 42 posto tržišta, prema podacima ruskog Komersanta. Samsung, nekad vodeći na tržištu, u julu je držao tek 8,5 posto tržišta, dok je Epl držao 7 posto. Dve kompanije su pre napada na Ukrajinu držale skoro polovinu ruskog tržišta, no zaustavili su prodaju novih proizvoda u toj zemlji nakon početka rata.

    I kineski automobili preplavili su Rusiju.

    U avgustu su automobili kineskih proizvođača činili gotovo 26 posto ruskog tržišta, što je najviše u istoriji, pokazala je ruska agencija za analizu podataka Autostat. Poređenja radi, u prvom kvartalu ove godine to je iznosilo samo 9,5 posto.

    Glavni globalni igrači u auto-industriji, uključujući Ford i Tojotu, povukli su se iz Rusije ranije ove godine.

    Ograničenja u partnerstvu “bez granica“

    Međutim, u kinesko-ruskom partnerstvu postoje i ozbiljna ograničenja, kažu analitičari.

    Kina Rusiji ne pruža vojnu, komercijalnu ili tehnološku pomoć, kojom bi rizikovala “značajne američke sankcije usmjerene protiv Kine”, kaže Tomas iz Eurasia Groupa.

    “Peking nije voljan da žrtvuje svoje ekonomske interese kako bi podržao Moskvu”, kaže.

    Bojeći se američke odmazde, Kina je dosad “nepokolebljivo” odbijala da prekrši međunarodne sankcije protiv Rusije, prisiljavajući Moskvu da se za vojnu pomoć obrati Severnoj Koreji, kaže Kreg Singlton, viši saradnik zadužen za pitanja Kine u Udruženju za obranu demokratije iz Vašingtona.

    “Odbijanje Pekinga da prekrši sankcije pokazuje da ipak priznaje, premda nerado, da Kina i dalje zavisi od kapitala i tehnologije sa Zapada ako želi da nastavi sa svojim razvojem, iako je Si osobno sklon tome da pomogne u Putinovim ratnim nastojanjima”, kazao je.

    Štaviše, ovogodišnje rapidno usporavanje kineske ekonomije dodatno će ograničiti Sijevu spremnost da pomogne Putinu. Kineski predsjednik neće želeti dalje da rizikuje da destabilizuje ekonomiju Kine nekoliko nedelja pre izbora na kojima želi da napravi istorijski iskorak i osigura sebi treći mandat na kongresu Komunističke partije.

    Šta donosi budućnost

    I u budućnosti će odnosi verovatno ostati zategnuti, a Kina će želeti da ostavi sve opcije otvorene, kažu analitičari.

    “Između dvaju režima uvek je vladalo nepoverenje i kroz istoriju su se uvek tretirali kao suparnici‘, kazao je Krejč.

  • Rusija zatražila oslobađanje generala Mladića

    Rusija zatražila oslobađanje generala Mladića

    Ruska Federacija smatra da bi Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove iz humanitarnih razloga trebalo da pusti na slobodu ratnog komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, generala Ratka Mladića.
    Na Tviter nalogu Ministarstva inostranih poslova Rusije navedeno je da su upoznati sa izvještajima medija o hospitalizaciji Mladića u Hagu zbog naglog pogoršanja njegovog zdravlja.

    “Smatramo da bi prava odluka za Rezidualni mehanizam bila oslobađanje Mladića iz humanitarnih razloga”, naveli su iz MIP-a Rusije.

    Zdravstveno stanje generala Mladića ponovo se pogoršalo, pa je prije deset dana zbog jakih bolova i opšte slabosti prebačen u civilnu bolnicu u Hagu, odakle je u četvrtak, 8. septembra, vraćen u zatvorsku bolnicu u Tribunalu.

  • Švedska premijerka podnijela ostavku

    Švedska premijerka podnijela ostavku

    Švedska premijerka iz partije socijaldemokrata Magdalena Anderson podnijela je danas ostavku nakon poraza na parlamentarnim izborima, na kojima je desničarski blok osvojio većinu.

    Ostvarilo se da koalicija lijevog centra Magdalene Anderson tijesno izgubi od bloka desničarskih stranaka, 176 prema 173 mjesta, s 99 odsto prebrojanih glasova.

    Očekuje se da će čelnik Umjerene stranke Ulf Kristerson formirati vladu.

    Blok uključuje Švedske demokrate, krajnje desnu stranku koja je vodila kampanju protiv sve češćih ubistava bandi.

    Konačni rezultat tek treba biti potvrđen nakon ponovnog brojanja glasova, što je standardna praksa u Švedskoj.

    Gospođa Anderson prihvatila je poraz na konferenciji za novinare u srijedu.

    Ona je danas službeno podnijela ostavku.

    “U Saboru imaju jedno ili dva mjesta u prednosti. To je mala većina, ali je većina” rekla je Anderson.

    Bliskom izbornom kampanjom dominirale su bande, pitanja imigracije i integracije, kao i skokovite cijene električne energije.

  • Peskov: Glavna prijetnja ambicija Kijeva da uđe u NATO

    Peskov: Glavna prijetnja ambicija Kijeva da uđe u NATO

    Kremlj je danas saopštio da aktuelna ambicija Ukrajine da se pridruži NATO-u predstavlja bezbjednosnu prijetnju Rusiji i ističe neophodnost za Moskvu da sprovede “specijalnu vojnu operaciju” u Ukrajini.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je ideja članstva Kijeva u Alijansi “glavna prijetnja” Rusiji koja ističe “relevantnost i hitnu potrebu da osiguramo bezbjednost i naše nacionalne interese”.

    Moskva je ranije tražila pravne garancije da Ukrajina nikad neće biti primljena u NATO

  • Šolc: Putin nije shvatio da je odluka o napadu na Ukrajinu greška

    Šolc: Putin nije shvatio da je odluka o napadu na Ukrajinu greška

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin, nažalost, izgleda još nije shvatio da je odluka o napadu na Ukrajinu greška, izjavio je danas njemački kancelar Olaf Šolc, komentarišući telefonski razgovor koji je sa Putinom imao dan ranije.

    Šolc je rekao da je i dalje važno da se Putinu naglasi da Rusija mora da se povuče iz Ukrajine, prenio je Rojters.

    U jučerašnjem 90-minutnom telefonskom razgovoru, Šolc je pozvao Putina da pronađe diplomatsko rješenje za sukob u Ukrajini zasnovano na prekidu vatre i potpunom povlačenju ruskih trupa što je prije moguće.

    Kako je naveo portparol njemačke vlade Štefen Hebeštrajt, Šolc je upozorio da bilo kakvi koraci Rusije ka aneksiji teritorija neće proći bez odgovora i neće biti priznati ni pod kakvim uslovima

    Prenio je da je Šolc istakao potrebu da se osigura bezbjednost nukelarne elektrane Zaporožje.

    Prema rečima portparola, nemački kancelar je apelovao na Putina da Rusija nastavi da u potpunosti primenjuje sporazum o izvozu ukrjainskog žita koji su podržale Ujedinjene nacije.

  • Kremlj odbio navode

    Kremlj odbio navode

    Rojters je objavio da je glavni izaslanik Vladimira Putina za Ukrajinu rekao ruskom lideru kada je počeo rat da je postigao privremeni sporazum sa Kijevom.

    Izaslanik je, prema pisanju Rojtersa, tvrdio da je sto sporazum koji će zadovoljiti zahtev Rusije da Ukrajina ostane van NATO-a, ali je Putin to odbio i nastavio sa pohod.

    Rojters piše da je izaslanik rođen u Ukrajini Dmitrij Kozak rekao Putinu da veruje da je sporazum koji je postigao otklonio potrebu da Rusija nastavi svoju okupaciju Ukrajine velikih razmera, prema svedočenju trojice ljudi bliskih ruskom rukovodstvu.

    Rojters je prvi izvestio o Kozakovoj preporuci Putinu da usvoji sporazum.

    Putin je pre rata više puta tvrdio da se NATO i njegova vojna infrastruktura približavaju ruskim granicama prihvatanjem novih članica iz istočne Evrope, a da se alijansa sada sprema da uvede i Ukrajinu. Putin je javno rekao da to predstavlja egzistencijalnu pretnju Rusiji, što ga je navelo da reaguje.

    Kremlj: To nema veze sa realnošću
    Ali uprkos ranijoj podršci razgovorima, Putin je jasno stavio do znanja kada mu je Kozakov dogovor predstavljen da ustupci o kojima je pregovarao njegov pomoćnik nisu otišli ​​dovoljno daleko i da je proširio svoje ciljeve na pripajanje delova ukrajinske teritorije, rekli su izvori.

    Dogovor je odbijen, a 24. februara je počeo rat u Ukrajini.

    Upitan da prokomentariše saznanja Rojtersa, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao:

    “To nema apsolutno nikakve veze sa realnošću. Tako nešto se nikada nije dogodilo. To je apsolutno netačna informacija.”

    Treba napomenuti da je u novembru 2021. Peskov opisao optužbe da se Rusija sprema da izvrši invaziju na Ukrajinu kao “šuplju i neosnovanu” izmišljotinu zapadnih medija.

  • Amerika odobrila vizu Lavrovu, Rusi traže da i ostatak delegacije uđe u New York

    Amerika odobrila vizu Lavrovu, Rusi traže da i ostatak delegacije uđe u New York

    Ministru vanjskih poslova Rusije Sergeju Lavrovu i određenom broju članova delegacije koju on predvodi, odobrene su vize za ulazak u Sjedinjene Američke Države kako bi prisustvovali Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija (UN).

    “Vize su date Lavrovu i velikom broju članova delegacije”, navodi se u saopštenju Ministarstva vanjskih poslova Rusije.

    Moskva je od Washingtona zatražila vize za 56 osoba, navodi se u pismu ruskog ambasadora u UN-u Vasilija Nebenzije od 2. septembra generalnom sekretaru UN-a Antoniju Guteresu. Ruski diplomatski izvor rekao je u utorak da su Sjedinjene Američke Države odobrile 24 vize, prenosi Reuters.

    Nebenzia je u svom pismu također naveo da avionska posada Lavrovovog aviona nije dobila vize. Nije odmah bilo jasno da li je Washington dao vize za rusku posadu ili bi se od Lavrova očekivalo da leti komercijalnim avio kompanijama za New York.

    Prema “sporazumu o sjedištu” UN-a iz 1947. godine, Sjedinjene Američke Države su općenito dužne dozvoliti pristup Ujedinjenim narodima stranim diplomatama, no Washington tvrdi da može uskratiti vize iz sigurnosnih, terorističkih i vanjskopolitičkih razloga.

    Ujedinjene nacije su ranije ovog mjeseca saopštile da razgovaraju sa Sjedinjenim Američkim Državama o ruskim vizama.

    Ministarstvo očekuje izdavanje viza i ostalim članovima delegacije kao i ubrzano rješavanje logističkih pitanja, imajući na umu da “restrikcije zbog ilegalnih sankcija SAD-a blokiraju logistički dolazak ruskih predstavnika na sjednicu Generalne skupštine”, navodi se u saopštenju, prenosi RIA Novosti.

    Rusija već sedmicama kritikuje SAD zbog neizdavanja viza članovima ruske delegacije u svrhu učestvovanja u radu Generalne skupštine UN-a. Sastanak na visokom nivou Generalne skupštine UN-a počinje 20. septembra.

    Kremlj je u utorak saopćio da SAD krši svoje obaveze time što nisu izdali vize cijeloj ruskoj delegaciji i rekao da će pozvati Ujedinjene nacije i Sjedinjene Američe Države na odgovornost za tu situaciju.

    Sjedinjene Američke Države saopštile su ranije ovog mjeseca da ozbiljno shvaćaju svoje obaveze kao zemlja domaćin UN-a i da su podaci o vizama povjerljivi prema američkom zakonu, tako da ne mogu komentirati pojedinačne slučajeve.

  • Rusija po prvi put priznala poraz u Ukrajini, Zelenski naveo površinu oslobođene teritorije

    Rusija po prvi put priznala poraz u Ukrajini, Zelenski naveo površinu oslobođene teritorije

    U svome obraćanju u utorak naveče, predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski kazao je kako je do sada oslobođeno oko 8.000 kilometara kvadratnih teritorije Ukrajine, većina u regiji Harkova.

    Zelenski je rekao i kako se trenutno na oslobođenim teritorijama provode stabilizacijske mjere i da su iste kompletirane na oko polovice oslobođene teritorije.

    Takođe, predsjednik Ukrajine je rekao kao se radi na okupljanju međunarodne podrške za sigurnu Ukrajinu u budućnosti.

    “Već smo zajedno s našim partnerima izgradili moćnu antiratnu koaliciju koja uključuje desetke različitih zemalja. A sada radimo na tome da najmoćnije države koje nam već pomažu pretvorimo u koaliciju mira koja će trajati zauvijek”, rekao je Zelenski.

    Uticajni američki Institut za istraživanje rada (ISW) je u svojoj posljednjoj analizi naveo da je Rusija po prvi put od početka invazije na Ukrajinu otvoreno priznala poraz.

    “Dužnosnici Kremlja i propagandisti državnih medija opširno raspravljaju o razlozima ruskog poraza u Harkovskoj oblasti, što je značajna promjena u odnosu na njihov prethodni obrazac izvještavanja o preuveličanim ili izmišljenim ruskim uspjesima s ograničenim detaljima. Kremlj nikada nije priznao da je Rusija poražena oko Kijeva ili, kasnije, kod Zmijskog otoka, okarakteriziravši povlačenje iz Kijeva kao odluku da se kao prioritet stavi ‘oslobađanje’ Donbasa, a povlačenje sa Zmijskog otoka kao “‘gestu dobre volje'”, navodi se u izvještaju ISW-a.

    Kremlj sada radi da očisti Putina od bilo kakve krivice za poraz, a odgovornost se prebacuje na neinformisane Putinove savjetnike. Takođe, ISW navodi da će poraz u Harkovu, ruske vlasti pokušati iskoristiti da provedu prikrivenu mobilizaciju.

  • Amerika razmatra sankcije protiv Kine

    Amerika razmatra sankcije protiv Kine

    Sjedinjene Države razmatraju opcije za uvođenje sankcija Kini kako bi je odvratile od napada na Tajvan, javlja Rojters.

    Istovremeno je EU pod diplomatskim pritiskom sa Tajvana da to uradi, prenosi britanska agencija reči izvora upoznatih sa diskusijama koje se vode.

    Njihovi izvori navode da su namere Vašingtona i odvojeno lobiranje Tajvana kod izaslanika EU još uvek u ranoj fazi – kao reakcija na strah od kineske invazije koji je narasta paralelno sa eskalacijom vojnih tenzija u Tajvanskom moreuzu.

    U oba slučaja, ideja je da te sankcije prevaziđu mere koje su već preduzete na Zapadu da se ograniče trgovina i investicije sa Kinom kada su u pitanju tehnologije poput kompjuterskih čipova i telekomunikaciona oprema.

    Izvori Rojtersa ne navode detalje o tome šta se tačno razmatra ali pominjanje sankcija protiv druge ekonomije sveta i jednog od najvažnijih činilaca svetskih lanaca nabavke upitno je zbog izvodljivosti same akcije.

    “Potencijalno uvođenje sankcija Kini daleko je kompleksnije pitanje od usankcija protiv Rusije, kada se uzmu u obzir izuzetna povezanos Amerike i saveznika sa kineskom ekonomijom“, kaže Nazak Nikaktar, nekadašnji viši zvaničnik američkog Ministarstva trgovine.

  • Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost

    Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost

    Budžetski deficit Ukrajine od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.

    Kreditni dug se rapidno uvećava a pomoć koja stiže je nedovoljna, piše Politika.

    Ukrajinski deficit budžeta je veliki i u opasnoj zoni. Analize stanja to govore. Upozorenja su sve glasnija i stižu sa svih strana.

    Pomoć zapadnih država Ukrajini od februara ove godine iznosi 18 milijardi dolara i nije dovoljna da se pokrije mesečni deficit od pet milijardi dolara, izjavio je ministar finansija Ukrajine Sergej Marčenko, na međunarodnoj konferenciji u Minhenu.

    Ministar je istakao da će, prema ocenama Svetske banke, u narednih 18-36 meseci Ukrajini za pripreme za zimu, žetvu, remont puteva, socijalne izdatke biti potrebno 105 milijardi dolara.

    Ovih 105 milijardi je tri puta više od prihoda budžeta u 2021. godini. I to još u granicama od pre početka sukoba.

    Ukrajina nema novca da isplati svoj javni dug i pod određenim okolnostima postoji rizik da se pretvori u zauvek dužnu zemlju, rekao je Džefri Taker, saradnik Fondacije za ekonomsko obrazovanje, mnogo pre “sudara” sa Rusijom.

    Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, budžetski deficit zemlje od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.

    Oleg Ustenko, savetnik predsednika Ukrajine za ekonomska pitanja, ranije je rekao da bi do kraja godine budžetski deficit mogao da dostigne 50 milijardi dolara u okviru programa makrofinansijske pomoći EU.

    Ukrajinski predsednik izjavio je da će budžet za sledeću godinu biti ratni i da će za odbranu biti izdvojeno 27,4 milijardi dolara.

    Zelenski je u obraćanju rekao da će socijalne obaveze, poput isplate penzija, biti potpuno pokrivene, i dodao da će se troškovi koji nisu esencijalni morati da se umanje koliko je moguće.

    „Jasno je da će ovo biti budžet zemlje koja je u ratu. Najviše će sledeće godine ići na sektor bezbednosti i odbrane. To će biti prioritet”, naglasio je Zelenski.

    Ukrajini je potrebno 750 milijardi dolara za trofazni plan rekonstrukcije nakon ruske invazije, izjavio je nedavno ukrajinski premijer Denis Šmihal na međunarodnoj Konferenciji za obnovu Ukrajine u Švajcarskoj.

    Ukrajinski premijer je rekao da bi glavni izvor finansiranja tog plana bila sredstva zaplenjena od ruskih oligarha.

    Evropska investiciona banka (EIB), kreditni ogranak Evropske unije, predložila je da finansijska struktura koja je pre korišćena za pomoć tokom pandemije, bude model za finansiranje obnove Ukrajine u iznosu do 100 milijardi evra.

    Evropska unija planira da dodeli 500 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini kako bi joj pomogla da oživi ekonomiju. Evropska komisija traži opcije finansiranja, kao što su grantovi i zajmovi, preneo je TAS.

    Sve u svemu, Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost jer ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima bez pomoći Zapada, mnogi to tvrde.

    Prikupljeni porezi čine samo 40 odsto budžeta zemlje, a od toga više od 60 odsto odlazi na vojsku.

    U nedavnom intervjuu za “RBK Ukrajina”, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da će budžet za narednu godinu biti „izuzetno neizvestan” zbog „ratnih uslova”.

    Kijev navodi da mu je potrebno pet milijardi dolara mesečno i to očekuje kao pomoć zapadnih sponzora. Međutim, biće tu još potrebno dodatnih četiri milijarde dolara mesečno u naredna tri meseca da bi se pokrili troškovi hitnog smeštaja i popravke stanova za milione ljudi, kao i da se finansiraju osnovni minimalni prihodi za one koji su ostali bez posla.

    Prekomorski kreditori Ukrajine podržali su zahtev Kijeva za dvogodišnje zamrzavanje isplate gotovo 20 milijardi dolara u obveznicama što će omogućiti da Ukrajina izbegne opasnu neredovnost u otplatama dugova.

    Skoro sedam meseci od početka rata u Ukrajini, bez nagoveštaja da će mirovni sporazum ili prekid vatre biti uskoro postignuti, poverioci 75 posto nerešenog, aktivnog dugovanja Ukrajine, morali su da pristanu na zahtev Kijeva da se odlože isplate.

    Rešenje su podržale i vlade najvećih zapadnih zemalja kao i najizloženiji investicioni fondovi.

    Kako bi se izbegao tehnički bankrot, Ukrajina je poveriocima ponudila dodatne kamate na zamrznuta sredstva. Kako će se sve na kraju završiti, ne usuđuje se niko da prognozira.

    Od početka sukoba Ukrajina od zapadnih zemalja dobija vojnu pomoć vrednu desetine milijardi dolara, a tako će se i nastaviti. Čelnici grupe G7 su objavili kako će nastaviti da šalju pomoć “dokle god to bude potrebno”.

    Najveći pojedinačni iznos do sada je 40 milijardi dolara, koje je Amerika namenila Ukrajini u sklopu “Zakona o zajmu i najmu” koji je do sada bio aktiviran samo za vreme Drugog svetskog rata, kad su SAD u više od 30 savezničkih zemalja poslale oružje i vojnu opremu u ukupnoj vrednosti od tadašnjih 50 milijardi dolara.

    Iako se naširoko misli da će ta američka pomoć Ukrajini biti besplatna, to naravno nije slučaj, kao što ni ta pomoć iz Drugog svetskog rata nije bila besplatna.

    Da rat stane danas, i da Ukrajina dobije iste uslove o počeku i roku isplate, poslednju ratu Kijev će otplatiti tek 2077. godine. A to je po svim današnjim merilima daleka i neizvesna budućnost.