VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Stižu upozorenja – biće “velike recesije”

    Stižu upozorenja – biće “velike recesije”

    Nagli rast cijena energije oterao je u avgustu u stečaj nekoliko stotina kompanija u Njemačkoj, upozorio je ekonomski institut IWH.

    Takođe, banke očekuju znatno veći iznos nenaplativih kredita u idućoj godini.

    Zahtev za stečajem podnelo je u avgustu 718 kompanija, za četvrtinu više nego lane, a institut procenjuje da će ista stopa rasta biti zabeležena i u septembru, prenosi Večernji list.

    U oktobru bi se mogla popeti i na 33 odsto, ako se uporedi broj stečajeva sa istim razdobljem prošle godine, procenjuju u institutu.

    “Nakon dugog perioda malenih brojki o kompanijama u stečaju, trend se promenio”, izjavio je Stefen Miler iz IWH-a.

    Njemačko poslovno udruženje BDI upozorilo je na “veliku recesiju”.

    U istraživanju koje je sprovelo među 593 preduzeća, više od trećine njih navelo je da im zbog visokih cena energije preti propast. U februaru, kada je počeo rat u Ukrajini, takvu je ocenu iznelo njih 23 odsto.

    Anketa vodećih kreditnih institucija u avgustu je pokazala da će nenaplativi krediti u Nemačkoj iduće godine porasti na 37,6 milijardi evra, s ovogodišnjih 31,9 milijardi.

    Neki stručnjaci upozoravaju pak da iz brojki koje pokazuju rast broja stečajeva ne treba izvlačiti pogrešne zaključke. One sada možda izgledaju loše zato što su veštački smanjene u pandemiji 2020. i 2021, kada je vlada podupirala posrnule kompanije, tumače.

  • Kijev: Dajte; Zapad: Pa, nije tako lako

    Kijev: Dajte; Zapad: Pa, nije tako lako

    Kijev hitno traži isporuku modernih tenkova, ali Zapad odugovlači, prenosi Politiko pozivajući se na izvore upoznate sa ovom temom.

    Isporuka tenkova bi pomogla ukrajinskim snagama da brže napreduju na severoistoku zemlje i povrate više teritorija.

    Tenkovi su se našli na vrhu liste želja Kijeva u trenutku kada Ukrajina postiže napredak u istočnom regionu Donbasa u okolnostima šokantnog ruskog kolapsa ovog meseca, navodi Politiko.

    Zahtev je ove nedelje dobio novu hitnost nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio da će mobilisati dodatnih 300.000 vojnika za borbu u Ukrajini, što ovaj sukob vodi u novu eskalaciju.

    Moderniji američki tenkovi M-1 Abrams i oni nemačke proizvodnje Leopard, predstavljali bi snažan udarac koji bi mogao da pomogne ukrajinskim snagama da povrate i zadrže više teritorije, u poređenju sa starim tenkovima iz sovjetske ere kojima trenutno raspolažu, kažu stručnjaci i ukrajinski savetnici koji su govorili za Politiko.

    Ali najviši zvaničnici nacionalne bezbednosti u SAD i Nemačkoj oklevaju sa ovom isporukom, delom i zbog izazova u vezi sa obukom i logistikom, prema američkim zvaničnicima, ukrajinskim savetnicima i saradnicima Kongresa, navodi Politiko.

    M-1 Abrams su, na primer, potpuno drugačiji sistem od tenkova iz sovjetske ere koje Ukrajina trenutno koristi, i zahtevaju složenije održavanje i logističku podršku.

    „Prilično je velika prepreka da se u Ukrajini nađu ne samo tenkovi proizvedeni u SAD, već i delovi za njihovo održavanje. Ne želite da im date nešto što će se pokvariti i ostati bez goriva…“, rekao je jedan američki zvaničnik, koji je, kao i ostali, govorio za Politiko pod uslovom da mu se ne otkrije identitet.

    Za direktnu borbu, Leopard tenkovi bi mogli biti bolji izbor jer su slični onima koje Ukrajina već koristi i zahtevaju manje goriva od Abramsa, izjavio je zvaničnik.

    Međutim, Nemačka je u više navrata odbijala ukrajinski zahtev za tenkove, a ministarka odbrane Kristin Lambreht je nedavno rekla da se Berlin dogovorio sa partnerima u NATO-u da ne preduzimaju takvu akciju „jednostrano“.

    Ova debata o tenkovima je najnovije neslaganje oko naoružanja koje imaju Zapad i Ukrajina.

    Na svakom koraku, SAD su oklevale mesecima pre nego što su obezbedile određeno oružje ,prvo protivvazdušne rakete Stinger, a kasnije i artiljerijski raketni sistem visoke mobilnosti HIMARS ,zabrinute su da će to biti „crvena linija“ koja rizikuje da isprovocira Rusiju u novu eskalaciju, navodi Politiko.

  • Sijarto o sankcijama Rusiji

    Sijarto o sankcijama Rusiji

    Mađarska ne vidi razlog da se nastavi sa usvajanjem novog paketa sankcija Rusiji.

    To je izjavio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto nakon razgovora sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, prenosi TASS.”Naš stav je kristalno jasan. Ne vidimo nikakav racionalan razlog da se ide na još jedan paket sankcija, posebno kada je reč o energetici. Energija je za nas jasna crvena linija. Nismo spremni da primoravamo mađarski narod da plaća cenu rata za koji apsolutno nije odgovoran“, rekao je mađarski ministar novinarima, prenosi TASS.

    “Naravno, ako bude predložen nacrt, mi ćemo učestvovati u raspravi, ali nećemo davati saglasnost ni na šta što je protiv našeg nacionalnog interesa”, dodao je mađarski ministar.

    Prema njegovom mišljenju, evropska privreda “kreće u recesiju“.

    “Mislim da je to potpuno protiv interesa Evrope i Evropljana“, naglasio je Sijarto.

    Ministri spoljnih poslova članica Evropske unije saglasili su se u sredu na neformalnom vanrednom sastanku u Njujorku, na marginama Generalne skupštine UN, da nastave sa novim sankcijama protiv Rusije i pružanjem pomoći Ukrajini, saopštio je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj, nekoliko sati nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin naredio delimičnu mobilizaciju.

  • Referendum počeo jutros

    Referendum počeo jutros

    Glasanje na referendumu o pripajanju Rusiji počelo je jutros u regionima u Ukrajini koje kontroliše Rusija.

    Stanovnici narodnih republika Donjecka i Luganska, kao i teritorije Hersonske i Zaporoške oblasti u Ukrajini glasaće na referendumima o pristupanju Rusiji od danas pa do 27. septembra.

    Pitanje hitnog održavanja referenduma pokrenula su ranije ove nedelje veća DNR i LNR, prenosi TAS S.

    Datumi referenduma određeni su u utorak, a lokalni parlamenti su jednoglasno usvojili referendumske zakone, dok su izborne vlasti odobrile proceduru.

    U utorak su se inicijativi pridružili stanovnici regiona Zaporožje i Hersona, pošto su lokalne proruske javne organizacije podnele slične zahteve svojim vlastima.

    U video obraćanju u sredu ujutro, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će Rusija podržati odluku donetu tokom referenduma.

    Format plebiscita bio je tema najžešćih rasprava uoči glasanja, navodi TAS S.

    Zbog vremenskih ograničenja i tehničkih problema doneta je odluka da se koriste tradicionalni papirni listići i da se ne sprovodi digitalno glasanje.

    Lično glasanje će se odvijati isključivo 27. septembra, dok će se ostalim danima glasati po zajednicama i na način od vrata do vrata iz bezbednosnih razloga, navodi TAS S.

    Stanovnici samoproglašenih DNR i LNR izjašnjavaće se da li „podržavaju priključenje svojih republika Rusiji kao federalnom subjektu“.

    Stanovnici Zaporožja i Hersona će biti upitani da li su za „otcepljenje regiona od Ukrajine, stvaranje nezavisne države i naknadno priključenje Rusiji kao federalnom subjektu“.

    U DNR i LNR, gde je sada ruski jedini službeni jezik, glasački listići će se štampati na ruskom jeziku.

    U Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti pitanje će biti postavljeno i na ukrajinskom i na ruskom jeziku.

    Zato što je trenutno u toku ukrajinska kontraofanziva, značajan broj stanovnika Donbasa, Zaporožja i Hersona je napustio svoje domove i oni će moći da glasaju van tih teritorija, uključujući i Rusiju, navodi TAS S.

    Centralna izborna komisija Hersona očekuje da će na glasanju učestvovati oko 750.000 ljudi.

    Zaporoška oblast ima oko 750.000 registrovanih birača.

    DPR je odštampao oko 1,5 miliona glasačkih listića za svoje stanovnike.

    Sva četiri regiona su izjavila da su posvećena maksimalnoj transparentnosti i legitimnosti, budući da su otvorena za praćenje od strane međunarodnih posmatrača.

    Predsednica Centralne izborne komisije LNR (CIK) Jelena Kravčenko saopštila je u sredu da CIK “prima i razmatra” prijave stranih posmatrača, iako nije navela njihove zemlje.

    CIK DNR saopštio je da očekuje strane posmatrače i obećao da će dati više informacija nakon njihove akreditacije.

    Predsednica izborne komisije Hersonske oblasti Marina Zaharova rekla je da su pozivi upućeni „velikom broju zemalja“.

    Ruski CIK je takođe obećao da će poslati svoje posmatrače da nadgledaju referendume.

    Državna duma (donji dom ruskog parlamenta) saopštila je da će članovi svih parlamentarnih frakcija dobiti pozive da učestvuju u praćenju glasanja.

    Kako se navodi, “zbog ukrajinskog granatiranja i subverzivnih dejstava”, proruske vlasti svih oblasti spremaju se da pojačaju mere bezbednosti tokom dana glasanja.

    NATO: Lažni referendumi u Ukrajini grubo kršenje Povelje UN
    NATO je osudio planove Rusije da održi referendume u okupiranim regionima Ukrajine i pozvao sve države da odbace, kako se kaže, “očigledne ruske pokušaje teritorijalnog osvajanja”.

    “Lažni referendumi u regionima Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona u Ukrajini nemaju legitimitet i predstavljaju grubo kršenje Povelje UN”, navodi se u saopštenju Severnoatlantskog vojnog saveza.

    “Saveznici u NATO neće priznati njihovu nelegalnu i nelegitimnu aneksiju. Ove teritorije su Ukrajina”, kaže se u saopštenju.

  • Lavrov: Referendumi – odgovor na poziv Rusima da napuste Ukrajinu

    Lavrov: Referendumi – odgovor na poziv Rusima da napuste Ukrajinu

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da su referendumi u Donbasu, Hersonu i Zaporožju odgovor na poziv ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog Rusima da napuste Ukrajinu.

    “Kulminacija je bio intervju sa Zelenskim 5. avgusta prošle godine, koji je savjetovao ‘svima koji se osjećaju Rusima radi svoje djece, svojih unuka da odu u Rusiju'”, rekao je Lavrov na sjednici Savjeta bezbjednosti UN.

    On je dodao da su odluke o referendumima “odgovor na želju Zelenskog”.

    Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika najavile su održavanje referenduma o priključenju Rusiji od 23. do 27. septembra.

    Referendume o priključenju Rusiji u istom periodu najavile su i uprave Hersonske i Zaporoške oblasti.

  • “Molim vas, objavite imena”

    “Molim vas, objavite imena”

    Sergej Lavrov pozvao je generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da od ukrajinskih vlasti traži da objave spisak ljudi ubijenih u ukrajinskom gradu Buči.

    “Molim vas, pitajte ukrajinske vlasti da preduzmu ovaj jednostavan korak i objave imena ljudi čija su tela razbacana po Buči. Tražio sam ovo mesecima, ali niko ne želi da odgovori. Gospodine generalni sekretare, najmanje što biste mogli je da iskoristite svoj autoritet”, rekao je Lavrov na sednici Saveta bezbednosti UN o Ukrajini, preneo je TAS S.

    Ukrajina je 3. aprila optužila ruske snage da su izvršile masakr u Buči, kod Kijeva, a lokalne vlasti su saopštile da je ubijeno 419 ljudi.

    Lavrov je rekao da se tragedija u Buči dogodila dva dana nakon što su se ruski i ukrajinski pregovarači skoro dogovorili u Istanbulu krajem marta.

    Ruski ministar tvrdi i da je tragedija “nedvosmisleno inscenirana”.

    “Hteo bih da vam skrenem pažnju na činjenicu da su naše zapadne kolege postale histerične odmah nakon te prevare i uvele novi paket sankcija Rusiji, neosnovano nas optužjući da smo ubijali civile. Posledice ove propagande su ispunile svoju svrhu, ali sada su svi osim nas, čini se, zaboravili na incident u Buči”, naveo je Lavrov.

  • Zaharova: “Rusija nije prijetila nikome nuklearnim oružjem”

    Zaharova: “Rusija nije prijetila nikome nuklearnim oružjem”

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je “nepristojnim” nepravilno citiranje Putinovog govora o “nuklearnoj prijetnji” od strane američkog predsjednika DŽozefa Bajdena.

    Što se tiče govora predsjednika Sjedinjenih Država, smatram apsolutno nepristojnim način na koji je počeo. Počeo je, navodno, sa “citiranjem” predsjednika Rusije. Mi smo, kao i uvijek, počeli da provjeravamo Bajdenove riječi – rekla je Zaharova.

    Prema riječima Zaharove, Bajden je ruskom predsjedniku “pripisao” riječi da “naša zemlja prijeti svijetu nuklearnim oružjem”.

    • To je apsolutno propagandna karika koja se nameće javnosti, javnom mnjenju, suprotno onome što je u stvari rečeno – zaključila je zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova.

    Bajden je prethodne noći, govoreći sa govornice Generalne skupštine UN, rekao da je ruski predsjednik navodno otvoreno pretio upotrebom nuklearnog oružja, čime Moskva zanemaruje režim njegovog neširenja.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin je juče u obraćanju naciji izjavio da će Rusija “svim sredstvima koja su nam na raspolaganju osigurati svoj suverenitet”. Međutim, nije pominjao nikakvo nuklearno oružje.

  • EU priprema nove sankcije protiv Rusije

    EU priprema nove sankcije protiv Rusije

    Visoki predstavnik EU za vanjsku politiku potvrdio planove o novim restriktivnim mjerama protiv Moskve, vojne pomoći Ukrajini kao odgovor na rusku mobilizaciju.

    Visoki predstavnik EU za vanjsku politiku, Josep Borel, u četvrtak je najavio da će blok pripremiti nove sankcije protiv Moskve i povećati svoju vojnu podršku Ukrajini kao odgovor na djelimičnu mobilizaciju u Rusiji.

    “Nastavićemo i povećati našu vojnu podršku, snabdijevajući Ukrajinu oružjem i proučavaćemo kako usvojiti nove restriktivne mjere protiv Rusije”, rekao je Borel novinarima nakon vanrednog sastanka najviših diplomata EU-a na marginama Opšte skupštine UN-a u Njujorku.

    Borel je sazvao ponovno okupljanje nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin naredio djelimičnu mobilizaciju u srijedu, a vlasti koje podržava Rusija odlučile su dan ranije održati referendume u četiri ukrajinske regije za pripajanje Rusiji.

    Nazvao je Putinovu strategiju mobilizacije “300.000 vojnika i ovo spominjanje nuklearnog oružja” “neodgovornim i ciničnim pokušajem potkopavanja” međunarodnog mira i sigurnosti “u neviđenim razmjerima”.

    Borel je dodao da nedavni potez Rusije neće promijeniti odlučnost EU-a “da stoji uz Ukrajinu i našu sveobuhvatnu podršku sposobnosti Ukrajine da brani svoj teritorijalni integritet i suverenitet koliko god je potrebno”.

    Potvrdio je da će EU nastaviti finansirati isporuku oružja Ukrajini kroz “European Peace Facility” akciju.

  • Orban: Ukinuti sankcije Moskvi

    Orban: Ukinuti sankcije Moskvi

    Mađarski premijer Viktor Orban rekao je svojoj vladajućoj stranci Fides da sankcije EU protiv Rusije treba ukinuti, prenosi list “Mađar nemzet”.

    Orban je ovo rekao juče na sastanku iza zatvorenih vrata sa članovimma svoje stranke, prije početka jesenje političke sezone.

    Ovaj provladin dnevni list prenosi, bez preciziranja izvora, da je Orban rekao da su sankcije podstakle inflaciju i poskupljenje gasa. On je rekao da bih gas odmah pojeftinio za 50 odsto, a inflacija opala ako bi sankcije bile ukinute.

    List citira Orbanovu izjavu da bi Evropa bez sankcija Rusiji mogla da ojača, te da bi izbjegla recesiju koja je na pomolu.

    Rojters nije mogao da potvrdi ove navode, a Vladin portparol za sada nije dostupan za komentar.

    Orban je objavio na “Fejsbuku” poslije stranačkog sastanka da su “sankcije iz Brisela gurnule Evropu u energetsku krizu”.

  • Sjeverna Koreja odbacila optžbe

    Sjeverna Koreja odbacila optžbe

    Severna Koreja saopštila da nikada nije snabdevala Rusiju oružjem i municijom i da nema takve planove, upozorivši SAD da “zatvore usta” i ne šire glasine.

    “Nedavno su SAD i ostale neprijateljske zemlje govorile o kršenju rezolucije SB UN i širile glasine o poslovima sa oružjem između Demokratske Narodne Republike Koreje i Rusije. Nikada nismo izvozili oružje i municiju u Rusiju i ne planiramo da ih izvozimo”, naveo je neimenovani zvaničnik Ministarstva odbrane, prenela je agencija KCNA.

    Zamenik portparola američkog Stejt departmenta Vedant Patel rekao je ranije ovog meseca da je Rusija “u procesu kupovine miliona raketa i artiljerijskih granata od Severne Koreje za upotrebu u Ukrajini“.

    Portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi kasnije je objasnio da je reč o “potencijalnoj kupovini” i da nema “nikakvih naznaka da je kupovina završena”.

    Vašington takođe optužile Iran da isporučuje dronove Rusiji za upotrebu u ratu u Ukrajini, što je Teheran negirao.

    Rusija je takođe negirala optužbe i zahtevala od SAD da pruže dokaze.