VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Pooštrava se odnos Kine i SAD

    Pooštrava se odnos Kine i SAD

    Kina je optužila SAD da šalju “veoma pogrešne, opasne signale” Tajpeju.

    I to nakon što je američki državni sekretar Entoni Blinken poručio svom kineskom kolegi Vang Jiu da je održavanje mira i stabilnosti na Tajvanu od vitalnog značaja, izjavili su američki zvaničnici na koje se poziva Rojters.

    Tajvan je bio u fokusu 90-minutnih, “direktnih i iskrenih” razgovora u petak između Blinkena i Vanga na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, rekao je novinarima jedan američki zvaničnik.

    “Američki državni sekretar je u razgovoru jasno stavio do znanja da je, u skladu sa našom dugogodišnjom politikom jedne Kine, koja se nije promenila, održavanje mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu apsolutno, vitalno važno”, saopštio je visoki zvaničnik američke administracije.

    Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u saopštenju nakon sastanka navelo da SAD šalju “veoma pogrešne, opasne signale” Tajvanu, a da se sa povećanjima aktivnosti Tajpeja u pogledu nezavisnosti, umanjuje verovatnoća da će se doći do mirnog rešenja.

    “Pitanje Tajvana je unutrašnje kinesko pitanje i SAD nemaju pravo da se mešaju u to koji će se metod koristiti za njegovo rešavanje”, rekao je Vang prema saopštenju kineskog ministarstva.

    Tenzije oko Tajvana su porasle zbog posete Tajpeju u avgustu predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, nakon koje su usledile velike kineske vojne vežbe,ali i obećanja američkog predsednika Džozefa Bajdena da će braniti ostrvo u slučaju napada Kine, navodi Rojters.

    Bela kuća insistira da se njena politika prema Tajvanu nije promenila, ali Peking je saopštio da su Bajdenove izjave poslale pogrešnu poruku onima koji se zalažu za nezavisnisnost ostrva, koje Kina smatra svojom teritorijom.

    Tajvansko ministarstvo spoljnih poslova je, u reagovanju na sastanak Blinkena i Vanga, saopštilo da su kineske “nedavne provokativne akcije” prouzrokovale da Tajvanski moreuz bude fokus diskusije, a da Kina pokušava da “zbuni međunarodnu zajednicu argumentima i kritikama koje su u suprotnosti sa stvarnošću”.

    Stejt department je ranije saopštio da je Blinkenov sastanak sa Vangom bio deo napora SAD da “održe otvorene linije komunikacije i odgovorno upravljaju sa konkurentima”, a ovaj visoki zvaničnik je naveo da je Blinken ponovio otvorenost SAD za “saradnju sa Kinom po pitanjima od globalnog značaja”.

    Blinken je takođe “naglasio implikacije” ako bi Kina pružala materijalnu podršku ruskoj strani u ratu u Ukrajini ili učestvovala u zaobilaženju sankcija koje su uvedene Moskvi, dodao je zvaničnik. Američki zvaničnici su u prošlosti više puta ponavljali da nisu našli nikakve dokaze da Kina pruža takvu podršku, navodi Rojters.

    Blinken je “podvukao da SAD i Kina i cela međunarodna zajednica imaju obavezu da rade na suzbijanju posledica ovog rata, kao i da odvrate Rusiju od daljih provokativnih akcija”, rekao je zvaničnik.

    Blinkenovom sastanku sa Vangom prethodio je sastanak ministara spoljnih poslova saveza Kvad, koji okuplja Australiju, Indiju, Japan i SAD, sa koga je izdato saopštenje koje se odnosi na region Indo-Pacifika, i u kojem se kaže da se ova alijansa “snažno protivi bilo kakvim jednostranim akcijama koje nastoje da promene status kvo ili povećanje tenzija u regionu”.

    Od posete Pelosi “Kina je preduzela niz provokativnih koraka koji su namerno promenile status kvo”, rekao je ovaj američki zvaničnik. Potpredsednica SAD Kamala Haris razgovaraće o bezbednosti Tajvana tokom bilateralnih sastanaka sa liderima američkih saveznika Japana i Južne Koreje tokom posete sledeće nedelje, rekao je drugi američki zvaničnik, navodi britanska agencija.

  • NATO otkrio kako će odgovoriti na ruske referendume

    NATO otkrio kako će odgovoriti na ruske referendume

    NATO će pojačati svoju pomoć Kijevu kao odgovor na ruske “lažne” referendume koji se održavaju na teritorijama Ukrajine, izjavio je danas generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

    “Naš odgovor, odgovor NATO je da pojačamo podršku”, rekao je Stoltenberg u intervjuu za Si-En-En.

    Kako je rekao generalni sekretar NATO, najbolji način da se okonča ovaj rat je da se dodatno ojačaju Ukrajinci na bojnom polju kako bi u nekom trenutku mogli da postignu rješenje koje je prihvatljivo za Ukrajinu i koje čuva tu državu kao suvjerenu, nezavisnu naciju u Evropi.

    “Upravo na to treba da budemo spremni, da će Rusija iskoristiti ove lažne glasove za dalju eskalaciju rata u Ukrajini”, rekao je Stoltenberg u odgovoru na pitanje o mogućem ishodu referenduma.

    Dodao je da ti glasovi nemaju legitimitet i da ništa ne mijenjaju.

    “Ovo je i dalje agresivni rat Rusije protiv Ukrajine”, rekao je Stoltenberg.

    Danas su u 8:00 časova u samoproglašenim Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici (DNR i LNR), kao i u Hersonskoj oblasti i dijelovima Zaporoške oblasti u Ukrajini, koje su pod kontrolom ruskih snaga, počeli referendumi o pristupanju Ruskoj Federaciji.

    Glasanje će trajati do 27. septembra, kada će početi prebrojavanje glasova, prenijela je agencija TAS S.

    NATO saveznici podržavaju Ukrajinu oružjem, municijom, drugom vojnom opremom i obukom.

  • Sijarto: Sada je najvažnije izbjeći direktan sukob Rusije i NATO-a

    Sijarto: Sada je najvažnije izbjeći direktan sukob Rusije i NATO-a

    Mađarska smatra da je u ovom trenutku najvažnije da se ne dozvoli da napetost u odnosima Rusije i NATO-a preraste u otvoreni vojni sukob, čije posljedice nisu potrebne nijednoj od strana, izjavio je u intervjuu za Sputnjik šef mađarske diplomatije Piter Sijarto.
    „Ako mene pitate, to je sad najvažniji zadatak – izbeći bilo kakav direktni sukob Rusije i NATO-a, jer će nas to dovesti do posljedica koje nisu potrebne nijednoj od strana“, rekao je Sijarto, koji boravi u Njujorku radi učešća u radu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.

    Šef mađarske diplomatije je priznao da se on, kao i mnogi drugi pripadnici njegove generacije, ranije nadao da nikada neće doživjeti rat koji su preživjeli njegovi roditelji.

    „To očekivanje se krajem februara pokazalo kao iluzija. Ne želimo da dovodimo u opasnost postojanje planete, jer direktan sukob NATO-a i Rusije nema kraj i svima je jasno šta to znači. Eto zašto svaki put kada se sastajemo s kolegama iz NATO-a imamo kao zadatak bro jedan da ne dopustimo sukob Rusije i NATO-a“, rekao je Sijarto.

    Prema njegovim riječima, rizik od prerastanja napetosti u odnosima zemalja NATO-a i Rusije u otvoreni sukob neće nestati dok god traje kriza u Ukrajini.

    Šef mađarske diplomatije je, međutim, rekao da vjeruje da su Ujedinjene nacije i dalje „najpogodnije mjesto“ za razmatranje pitanja u vezi s ponovnim uspostavljanjem mira na raznim tačkama planete.

    Prema njegovom mišljenju, kriza u Ukrajini neće biti riješena ukoliko ne bude postignut dogovor Rusije i SAD, nezavisno od toga da li on odgovara drugim zemljama.

    „Zaista smatram da bez dogovora Rusije i SAD, bez razgovora Rusije i SAD, ovu situaciju neće biti moguće riješiti, sviđalo se to nama ili ne. To je naš stav. On može biti pogrešan, ali smatram da je za rješavanje ove situacije neophodan rusko-američki dijalog što je moguće prije“, rekao je Sijarto.

    Šef mađarske diplomatije je, takođe, komentarisao mogućnost upućivanja snaga NATO-a u Ukrajinu, koja se već mjesecima spominje u zapadnim medijima. Prema njegovim riječima, do sadasu sporazumi zemalja NATO-a omogućavali da se izbjegne razmeštanje snaga te alijanse u Ukrajini.

    „Voljeli bismo da te odluke ostanu na snazi“, naglasio je Sijarto.

    Evropa ne razmatra mogućnost ukidanja sankcija Rusiji
    Govoreći o sankcijama protiv Rusije, Sijarto je rekao da evropske zemlje u ovom trenutku ne razmatraju mogućnost ukidanja ograničenja uvedenih zbog dogašaja u Ukrajini, te da je situacija upravo suprotna.

    On nije mogao da odgovori na pitanje može li deficit energenata tokom zime da podstakne evropske zemlje da ublaže antiruske sankcije.

    Proteklih dana šef evropske diplomatije Žozep Borelj je najavio da će Evropska unija uvesti nove sankcije Rusiji, kako personalne, tako i sektorske, zbog organizovanja referenduma na teritoriji oslobođenih područja Donjecke i Luganske Narodne Republike, Zaporoške i Hersonske oblasti.

    Mađarska protiv ukidanja veta u donošenju odluka EU
    Mađarska je protiv ideje da se ukine pravo veta prilikom usvajanja spoljnopolitičkih odluka u Evropskoj uniji i nastaviće da zastupa takav stav, rekao je Sijarto.

    Prošlog utorka održano je zasjedanje Savjeta Evrope na kojem je razmatrano pitanje izmjena mehanizama usvajanja odluka u Evropskoj uniji, koje bi podrazumijevale da jednoglasno donošenje odluka zamijeni većinskim glasanjem.

    Na taj način bi zemlje-članice EU bile lišene mogućnosti da koriste pravo veta, uključujući i veto na uvođenje ili ukidanje sankcija.

    „Oni žele to da učine, ali mi se s tim ne slažemo. Naše kolege obično govore o poštovanju evropskih sporazuma, sa čime se slažemo. U evropskim sporazumima je vrlo jasno rečeno da su u oblasti spoljne politike i politike bezbjednosti neophodne jednoglasne odluke i mi se toga pridržavamo“, rekao je Sijarto.

  • Rusija se isključuje iz Savjeta bezbjednosti? Vučić jasno poručio: Srbija neće glasati

    Rusija se isključuje iz Savjeta bezbjednosti? Vučić jasno poručio: Srbija neće glasati

    Predsednik Srbije je kazao da je gotovo siguran da će Zapad pokušati da isključi Rusiju iz Saveta bezbjednosti UN.

    “Srbija za tako nešto, za ograničavanje prava veta ili isključenje Rusiji neće glasati. Tu nemamo nikakvu dilemu. Za to im treba dvotrećinska većina. Oni mogu i da se pozovu na to da Rusija nije pravni naslednik SSSR. Ali postoji član mislim akta 108, na koji vidim da se spremaju da se pozovu. To bi bilo rušenje međunarodnog pravnog poretka. Za jednu od tih odluka im je potrebno da Kina bude uzdržana. Bog zna šta sve mogu da urade. To nije ni daleko, ni nemoguće. Za nas bi to bila katastrofa. Zbog KiM naravno”, istakao je.

  • Vučić: Neki iz Evrope hteli razgovor s Lavrovim pa se povukli

    Vučić: Neki iz Evrope hteli razgovor s Lavrovim pa se povukli

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je večeras da su pojedini evropski lideri u Njujorku, tokom trajanja Generalne skupštine UN, tražili sastanak sa ministrom spoljnih poslova Rusije, Sergejem Lavrovim, ali su od toga odustali, zbog zabrane koja je stigla, dodajući da takvih stvari ranije nije bilo.

    Vučić je u izjavi novinarima rekao da je u Njujorku imao mnogo bilateralnih susreta, i pored zvanično najavljenih, a na pitanje u vezi sa razgovorom sa zamjenicom državnog sekretara SAD Viktorijom Nuland rekao da je i sa njom razgovarao o svim temama, kao prethodno i sa savetnikom za nacionalnu bezbjednost predsjednika SAD, Džejkom Salivenom.

    Dodao je da je važno da Srbija ima američku podršku oko ekonomskih reformi i ekonomsog napretka zemlje.

    Sa druge strane, ponovo je ukazao da se globalna situacija užasno komplikuje.

    “Svet neće biti isti. Ma koliko da sam govorio, rekli bi da sam ‘drama kvin’, da izmišljam… A, sada to ovde osećate, i vidite da se na takav način govori. Biće mnogo teško”, rekao je Vučić.

    U tom smislu, naveo je da su neki evropski lideri, koji su tražili sastanak sa Lavrovim, morali da povuku svoj pristanak sa susret sa njim.

    “Bilo im je neprijatno, iako su ga tražili, jer je stigla zabrana… To nikad nije bilo. Ništa od toga nije bilo”, konstatovao je predsjednik Srbije.

    Dodao je da je za Srbiju važno da razgovara sa predstavnicima SAD, zbog potencijalnih problem na KiM, ali i svega drugog.

  • Kinezi reaguju: Izabrali stranu

    Kinezi reaguju: Izabrali stranu

    Šef kineske diplomatije Vang Ji rekao je ukrajinskom kolegi Dmitru Kulebi da moraju biti podržani svi napori koji vode mirnom rešenju ukrajinske krize.

    “Suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja mora biti poštovan”, rekao je Vang Ji tokom sastanka na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, prenela je agencija Rojters.

    Kineski ministar dodao je da je njegova zemlja uvek na strani mira.

    Prethodno su dvojica zvaničnika razgovarala putem video-konferencijske veze u aprilu, podsetio je Rojters.

  • Berluskoni: Putin je gurnut u sukob

    Berluskoni: Putin je gurnut u sukob

    ivši italijanski premijer Silvio Berluskoni branio je specijalnu vojnu akciju Vladimira Putina na tlu Ukrajine, rekavši da je ruski predsjednik “gurnut” u sukob.

    85-godišnjak je rekao da su ruske trupe trebale zamijeniti vladu “pristojnim ljudima” i zatim otići.

    Trostruki italijanski premijer dugogodišnji je saveznik ruskog predsjednika.

    Ovog vikenda očekuje se da će njegova stranka preuzeti vlast kao dio desne koalicije na opštim izborima u Italiji.

    Narativ u kojem se tvrdi da ukrajinska vlada ubija one koji govore ruski na istoku zemlje stvorili su mediji u Moskvi, rekao je Berluskoni za italijansku TV.

    Rekao je da izvještavanje, podstaknuto od strane separatističkih snaga i nacionalističkih političara u ruskoj vladi, nije ostavilo g. Putinu drugog izbora nego pokrenuti ograničenu invaziju.

    “Rusko stanovništvo, njegova stranka i njegovi ministri gurnuli su Putina da izmisli ovu specijalnu operaciju. Trupe su trebale ući, stići do Kijeva za sedam dana, zamijeniti vladu Zelenskog pristojnim ljudima i sedam dana kasnije vratiti se”, rekao je Silvio.

    On je dodao da su umjesto toga, naišli su na neočekivani otpor, koji je zatim hranjen oružjem svih vrsta sa Zapada.

    Gospodin Berluskoni je dugo bio obožavalac gospodina Putina, 2012. pridružio se tadašnjem premijeru na skijanju u ruskom gradu Sočiju.

  • Ukoliko pobjede na izborima Laburisti bi mogli ukinuti britanski Dom lordova

    Ukoliko pobjede na izborima Laburisti bi mogli ukinuti britanski Dom lordova

    U slučaju pobjede na izborima, britanski laburisti bi mogli da razmotre ukidanje Doma lordova. Ovaj prijedlog se nalazi u nacrtu pregleda Ustava kojeg je napravio bivši premijer Gordon Brown.

    Nacrt, takođe, predlaže davanje novih ekonomskih ovlasti, uključujući i poreze lokalnim zajednicama. Guardian koji je imao pristup dokumentu je naveo kako se razmatra i mogućnost da se lokalnim vlastima dopusti predlaganje zakona Parlamentu.

    Prijedlog predviđa i da se lokalnim nivoima vlasti prepusti velika kontrola nad obrazovanjem, transportu i finansiranju istraživanja.

    Iz stranke nisu negirali postojanje pregleda i naglasili su kako je rad na dokumentu u toku.

    Ukidanje Doma lordova bila bi velika izmjena u Velikoj Britaniji. Dom lordova je gornji dom britanskog parlamenta. Karakteristično je da u Domu lordova. Članstvo Doma lordova se dobija imenovanjem, nasljedstvom i zahvaljujući zvaničnoj funkciji. Broj članova Doma lordova nije fiksiran i trenutno ima 756 mjesta.

  • Američki nosač aviona stigao u Južnu Koreju

    Američki nosač aviona stigao u Južnu Koreju

    Nosač aviona na nuklearni pogon USS Ronald Regan stigao je u petak u južnokorejsku luku Busan uoči zajedničke vojne vježbe dviju zemalja koja ima za cilj pokazati svoju snagu protiv rastućih prijetnji Sjeverne Koreje.

    Zajedničke vježbe biće prve u kojima će učestvovati američki nosač aviona u regiji od 2017., kada je SAD poslao tri nosača aviona, uključujući Regan, na pomorske vježbe s Južnom Korejom kao odgovor na sjevernokorejske nuklearne i raketne testove.

    Saveznici su ove godine oživjeli svoje velike vojne vježbe koje su bile smanjene ili odložene prethodnih godina kako bi podržali diplomatiju s Pjongjangom ili zbog Kovid-19, kao odgovor na sjevernokorejski nastavak velikih testiranja oružja i sve veće prijetnje nuklearnim sukobima sa Seulom i Vašington.

    Južnokorejska mornarica rekla je da njena kombinovana obuka s borbenom grupom Regan ima za cilj pojačati vojnu spremnost saveznika i pokazati “čvrstu odlučnost Koreje i SAD-a”. saveza radi mira i stabilnosti na Korejskom poluostrvu.”

  • “Mobilisaće ih milion”

    “Mobilisaće ih milion”

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tvrdi da se rukovodstvo Rusije priprema da mobiliše do milion ljudi.

    “Unapred je odštampano 300.000 poziva za mobilizaciju u Rusiji, ali se rusko rukovodstvo sprema da mobiliše do milion ljudi”, rekao je Zelenski u video obraćanju, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Zelenski je rekao da je u gradovima Rusije bilo protesta protiv mobilizacije i ocenio da su Rusi “saučesnici u svim zločinima, ubistvima i mučenjima Ukrajinaca zato što su ćutali i ćute”.

    Prema njegovoj oceni, sada je vreme da se napravi izbor.

    „Za muškarce u Rusiji ovo je izbor da umru ili žive, da budu osakaćeni ili da ostanu zdravi. Za žene u Rusiji izbor je da zauvek izgube svoje muževe, sinove, unuke ili da pokušaju da ih zaštite od smrti, od rata, od jednog čoveka“, rekao je Zelenski.

    Pozvao je Ruse da protestuju, beže ili da se predaju, dodajući da su im to opcije da prežive.

    Portparol Kremlja Dmitri Peskov demantovao je juče navode pojedinih medija da je plan Moskve mobilizacija milion vojnika.

    “To je laž”, izjavio je Peskov za TAS S.