VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Sijarto: Zapad ne smije dozvoliti sukob sa Istokom

    Sijarto: Zapad ne smije dozvoliti sukob sa Istokom

    Zapad ne smije dozvoliti sukob sa Istokom preko političkih i vojnih blokova formiranih na osnovu geografije, izjavio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

    On je tokom Svjetskog ekonomskog foruma u Davosu upozorio da bi blokovski sukob zasnovan na geografskom položaju imao posebno negativan uticaj na one zemlje koje se nalaze “negdje u sredini”, napomenuvši da Mađarska zauzima baš takvo mjesto u “srcu Evrope”.

    Sijarto je podsjetio da je prije početka oružanog sukova Ukrajine i Rusije prošle godine postojalo opšte povjerenje i međusobno poštovanje Istoka i Zapada, što je omogućilo evroazijsku saradnju, koja je veoma korisna Evropi.

    – Sada imamo sukob geografskih blokova – rekao je Sijarto.

    Moderator diskusije i američki politikolog Jan Bremer naglasio je da je sada prikladnije da se govori o Rusiji i njenom savezniku Bjelorusiji, nego o “istočnom bloku”. Sijarto se saglasio sa takvim mišljenjem i pojasnio da je govorio o svojim strahovima i opasnosti međublokovskog sukoba.

    Sijarto je, u isto vrijeme, izrazio mišljenje da su događaji koji se trenutno dešavaju u svijetu “gori od Hladnog rata”.

    Bilo kako bilo, Sijarto smatra da je Rusija “dio realnosti” i da stoga treba održati otvorenim kanale za komunikaciju sa Moskvom, uz napomenu da su takvi kanali potrebni za početak mirovnih pregovora i rješavanje situacije u Ukrajini, jer bi, u suprotnom, bilo nemoguće “zadržati nadu za mir”, javio je TASS.

    Šef mađarske diplomatije istakao je da su za održavanje normalnih odnosa za saradnju država širom svijeta potrebni uzajamno poštovanje i metode rješavanja problema zasnovane “fizičkoj realnosti, a ne ideologiji”, što se posebno odnosi na energetsku bezbjednost i isporuku nafte, gasa i drugih goriva.

  • Volodin: Ukrajina postala platforma za slabljenje Evrope koja toga nije svjesna

    Volodin: Ukrajina postala platforma za slabljenje Evrope koja toga nije svjesna

    Predsjednik ruske Dume Vjačeslav Volodin izjavio je da je Ukrajina postala platforma za slabljenje Evrope koja toga još nije svjesna.

    Vašington i NATO su izabrali Ukrajinu kao platformu za borbu protiv naše zemlje sa ciljem da zaustave njen razvoj. Ali, kako se ispostavilo, to je i platforma za slabljenje Evrope, uklanjanje Evrope kao jakog konkurenta SAD. Samo što Evropa, države evropskog kontinenta nisu toga do kraja svjesni – rekao je Volodin na plenarnom zasjedanju parlamenta.

    Plan izolacije Rusije propao

    Volodin je rekao i da je propao plan Vašingtona i Brisela da izoluju Rusiju.

    • Plan Vašingtona i Brisela da izoluju Rusiju je propao, u međunarodnoj zajednici postoje zahtjevi za multipolarnost i pravedan svjetski poredak. Naš pristup razvoju odnosa sa drugim zemljama zasniva se na principima uzajamnog poštovanja, nemiješanja u unutrašnje stvari suverenih država i uzajamno korisnoj saradnji – rekao je Volodin.

    Plenarnom sjednicom počelo je proljećno zasjedanje parlamenta.

  • Grenel: Za haos na KiM krivi SAD i Kurti

    Grenel: Za haos na KiM krivi SAD i Kurti

    Bivši specijalni izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za pregovore Beograda i Prištine Ričard Grenel ocijenio je da je loša situacija u regionu rezultat toga što je SAD prepustila inicijativu Evropi u rješavanju kosovskog problema, kao i to što premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti ne snosi posljedice za svoje postupke.

    On je za RTS rekao da treba pogledati činjenice i uporediti kakva je situacija na KiM bila za vrijeme Trampa, a kakva sada kada je američki predsjednik DŽo Bajden.

    • Mislim da je prilično jasno da smo mi implementacijom ekonomskih sporazuma pokušavali da donesemo ekonomski razvoj i posao mladim ljudima, da dovedemo zapadne kompanije i investicije, da otvaramo granice, a sada smo došli do haosa zbog koga vidimo da NATO snage moraju da se umiješaju. Ta promjena bila je Aljbin Kurti – ocijenio je Grenel.

    On je rekao da je radio sa Hašimom Tačijem, Abdulahom Hotijem i Kurtijem, i da je veoma zabrinut, jer Kurti nastavlja da odbacuje američke i evropske ideje.

    • I nema posljedica po njega zbog toga. Tako da će se to nastaviti sve dok SAD jasno ne pritisnu Kurtija, da bi znao kakve su posljedice. To je ono što me sada brine u ovom trenutku, nema posljedica po Kurtija – rekao je Grenel.

    On smatra da Bijela kuća i DŽo Bajden nisu posvetili dovoljno pažnje Zapadnom Balkanu, da Stejt department šalje ljude nižeg nivoa i da je njihova politika da prepuste inicijativu Evropljanima.

    • Vidjeli smo šta to znači, ima mnogo priče, ali nikakve akcije – ocijenio je Grenel.

    On veruje da su SAD zainteresovane za region, ali ističe da je velika razlika između predsjedničkog izaslanika koga je poslala Bijela kuća i koji može da uđe u Ovalni kabinet kod Bajdena i ljudi kojima je to sada povjereno, koji su iz Stejt departmenta i koji podnose izvještaj državnom sekretaru.

    Grenel je naveo da je Tramp posvećivao punu pažnju idejama ekonomskog razvoja i izgradnje regiona da bi se dobio Otvoreni Balkan.

    • Ostavili smo po strani priče o politici i uzajamnom priznanju. O tome pričamo 20 godina i uzajamno priznanje ne stavlja hranu na sto ljudima koji pokušavaju da se staraju o svojim porodicama. Nama je potreban ekonomski razvoj obje strane, a to se nije desilo pod ovom administracijom – ocijenio je Grenel.

    Na konstataciju novinara da su SAD prvi put pritisnule Kurtija radi formiranja Zajednice srpskih opština, Grenel ističe da je ZSO dio starog sporazuma i da je trebalo da bude sproveden u posljednje dvije godine ali da se to nije desilo, jer DŽo Bajden i Bijela kuća nisu posvetili dovoljno pažnje.

    Grenel takođe napominje da nijedan novi sporazum nije potpisan od kako je Bajden predsjednik SAD, a kao inicijator Vašingtonskog sporazuma naglašava da je njime predviđano da se uključe privatne firme, a da zapadne firme dođu.

    • Јedna od tačaka je bila diversifikacija izvora energija što bi bilo sjajno za Srbiju, jer sva energija dolazi iz Rusije. Mi mislimo da treba da postoje alternative. Veoma je važno da se vlade i zvaničnici sklone i da prepuste mesto privatnom sektoru – rekao je Grenel.

    Na pitanje šta misli o francusko-njemačkom sporazumu, Grenel je rekao da je on veoma uopšten i da nema detalja.

    • Obje strane moraju da zahtijevaju više detalja, jer bez njih ljudi neće potpisati ništa. Sada smo u situaciji kada moramo da primijenimo prethodne ugovore. Ono što Francuska i Njemačka pokušavaju je novi sporazum koji će biti iznad svih prethodnih. Bolje bi im bilo da se koncentrišu da se sprovedu već potpisani sporazumi – smatra Grenel.

    On kaže da nije dovoljno pažnje posvećeno potrebama Srba na KiM i da je veoma zabrinut zbog rasta nasilja.

    • U vrijeme Trampa potpisivali smo ugovore o normalizaciji, dovodili smo firme i investitore, privreda se razvijala i u Srbiji i na Kosovu, a sada se to ne dešava. Veoma sam zabrinut zbog rasta nasilja i pozivam obje strane da se koncentrišu na primjenu ranijih sporazuma i ekonomske reforme za mlade ljude koji tamo žive, da bi tamo i ostali i da ne moraju da se sele – zaključio je Grenel.
  • Vojsci stiže 1,5 miliona ljudi i oružje

    Vojsci stiže 1,5 miliona ljudi i oružje

    Biće izvršene obimne promene u ruskoj vojsci, konkretno, povećanje njene brojnosti na 1,5 miliona ljudi, saopštila je pres služba Ministarstva odbrane Rusije.

    Te promene će biti izvršene u periodu od 2023. do 2026. godine, saopštila je pres služba, nakon sednice Ministarstva kojom je predsedavao ministar Sergej Šojgu.

    U saopštenju se navodi da sve promene sastava Oružanih snaga, povećanje njene brojnosti i promene u vojno-administrativnoj podeli Rusije, koje će se odvijati u periodu 2023-2036. godine, zahtevaju od svih zamenika ministra odbrane, glavnih komandanata vidova Oružanih snaga, komandanta trupa vojnih okruga, Severne flote i rodovima trupa Oružanih snaga preduzimanje odgovarajućih kompetentnih odluka.Ministarstvo ističe da će povećanje Oružanih snaga Rusije na 1,5 miliona vojnika biti sinhronizovano sa isporukama naoružanja, izgradnjom infrastrukture i obezbeđenjem trupa.

    Ministar Sergej Šojgu je posebno skrenuo pažnju na činjenicu da sve mere treba objediniti u Sveobuhvatni plan za povećanje sastava i brojnosti Oružanih snaga Rusije i sinhronizovati sa rokovima isporuke naoružanja, vojne i specijalne tehnike i materijalnih sredstava u okviru Državnog odbrambenog naloga, izgradnje infrastrukture za raspoređivanje trupa i obezbeđivanje odgovarajućih resursa, ističe se u saopštenju.

    “Da bi se obezbedilo povećanje brojnosti Oružanih snaga Rusije, posebna pažnja biće posvećena regrutovanju vojnika po ugovoru, obezbeđivanju blagovremene isporuke tehnike, kao i povećanju poligona u postojećim vojnim okruzima i novim teritorijama Rusije”, rekao je Šojgu tokom sednice.

    Ministar je napomenuo da će takođe biti određen i obim obuke kadeta i studenata na fakultetima Ministarstva odbrane. Osim toga, vojni resor planira da poveća obim obuke specijalista u centrima za obuku Oružanih snaga Rusije u skladu sa povećanom potrebom za trupama povećanjem kapaciteta postojećih centara za obuku i stvaranjem novih, i obezbedi za čitav niz mera budžetskih izdvajanja u potrebnom obimu.

    Ministar odbrane je istakao da je jačanje borbene komponente ruske flote, vazdušno-kosmičkih snaga i raketnih strateških snaga neophodnim za osiguravanje bezbednosti zemlje.

    On je podsetio da će u okviru jačanja Oružanih snaga Rusije biti formirane dva nova međuresorska strateška teritorijalna udruženja – Moskovski i Lenjingradski vojni okrug, samostalne grupe trupa na teritorijama novih subjekata Rusije.

    Takođe će u Kareliji biti formiran i armijski korpus, tri motorizovane divizije Kopnene vojske i dve vazdušno-jurišne divizije u vazdušno-desantnim snagama, sedam motorizovanih brigada biće reorganizovano u motorizovane divizije u Zapadnom, Centralnom i Istočnom vojnom okrugu i Severnoj floti.

  • Hitna ostavka: Raketa mu “došla glave”

    Hitna ostavka: Raketa mu “došla glave”

    Savetnik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič podneo je jutros ostavku Volodimiru Zelenskom.

    Podsetimo, Arestovič je izazvao buru svojom izjavom posle napada na Dnjepar.

    Arestovič je ranije bio poznat kao osoba sklona kontroverznim izjavama u kojima se direktno ili indirektno sukobljava sa komandantima Oružanih snaga Ukrajine, lokalnim političarima itd.

    Ovoga puta izazvao je buru svojim govorom u kojem je naveo da je raketu iznad grada oborila ukrajinska PVO i da je zbog toga raketa nekontrolisano pala. Malo je reći da je takva izjava izazvala bes, užas i ogorčenje velikog dela ukrajinske javnosti.

    Posebno je zanimljiv argument na kojem je Arestovič izgradio svoju verziju događaja: “Moj prijatelj, bivši oficir protivvazdušne odbrane, išao je ulicom u trenutku pogotka. Rekao mi je da je 100% čuo dve eksplozije i da je identifikovao prvi kao delo protivvazdušne odbrane. sada nije pogrešio. I bio je siguran da je raketa oborena.”

    Posle te izjave, pomenuti gradonačelnik Dnjepra opisao je Arestovića kao “samoljubivog gada”. Osim toga, pozvao je Službu bezbednosti Ukrajine i kontraobaveštajnu službu da odgovore na izjave savetnika.

  • 24. februara – “Završni udar”

    24. februara – “Završni udar”

    Ukrajinski zvaničnik je tvrdio da bi Moskva mogla da “pokuša da izvrši završni udar” u narednim nedeljama.

    On je upozorio da bi se to moglo dogoditi na godišnjicu sukoba, 24. februara ili u martu.

    “Za ovakve događaje moramo da se pripremamo svakog dana. I mi se spremamo… Prvo i poslednje pitanje je uvek o oružju, pomoći koja će nam pomoći da pobedimo ovog agresora koji je napao našu zemlju“, rekao je Danilov.

    Ukrajina već nedeljama upozorava da Rusija planira novu ofanzivu početkom 2023. godine.

    Ruske i beloruske trupe izvode zajedničke vojne vežbe na teritoriji Belorusije, što je navelo Ukrajinu da ojača odbranu duž svoje severne granice. Međutim, zapadni analitičari kažu da je malo verovatno da će beloruski vojnici direktno ući u rat i da je veća verovatnoća da će Rusija koristiti Belorusiju kao odskočnu dasku za novu ofanzivu.

  • Rusi 12 puta pokušali da ga eliminišu Zelenskog, a Amerikanci ga “ne daju”

    Direktor CIA-e Bil Berns otputovao je u Kijev pre početka rata Rusije protiv Ukrajine.

    On je želeo da obavesti ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog o ruskom planu da ga ubiju.

    U svojoj novoj knjizi Borba njegovog života: U Beloj kući Džoa Bajdena, autor Kris Vipl izveštava da je istovremeno Zelenski, dok je javno odbacivao upozorenja američkih zvaničnika da će Moskva uskoro pokrenuti najveći kopneni napad od kraja Drugog svetskog rata, primao tajni brifing od direktora CIA-e Bila Bernsa o opasnosti po njegov život.

    Njegov stav o američkim upozorenjima, koja su bila prilično neobična jer američki zvaničnici retko javno dele obaveštajne podatke na način na koji je Bajdenova administracija počela rutinski da otkriva ruske planove novinarima i stranim vladama, bio je da ih odbaci i sugeriše da SAD rizikuju paniku i reakcija na ukrajinsku ekonomiju.

    Ali u kopiji svoje knjige koju poseduje The Independent, Vipl je napisao da je šef CIA Berns otišao u Kijev “da ga dozove realnosti”.

    Predsednik Bajden je zadužio direktora CIA da pruži Zelenskom “precizne detalje ruskih zavera”. “Ovo je odmah privuklo pažnju Zelenskog; bio je zatečen, otrežnjen ovom vesti”, kaže se u knjizi.

    Ukrajinski zvaničnici tvrde da je Zelenski preživeo više od 12 pokušaja atentata od strane Rusije od početka februara. Prema Viplovim rečima, najmanje dva pokušaja su osujećena zahvaljujući američkim obaveštajnim podacima koje je Berns podelio tokom te posete Kijevu.

  • Tvrdnja “samoljubivog skota” šokirala mnoge

    Tvrdnja “samoljubivog skota” šokirala mnoge

    Poslednje dane rata u Ukrajini obeležila je tragedija u Dnjepru. Međutim, ona je razotkrila i da u Kijevu nešto “ne štima”.

    Reč je o projektilu koji je pogodio civilnu zgradu, prilikom čega je ubijeno 30 ljudi, ranjeno 70, a više desetina se vodi kao nestalo. Ali, značajno je i ono što je usledilo nakon toga – a to su međusobna prepucavanja u Ukrajini, ko je kriv.

    Iako je bilo za očekivati da će se loptica odgovornosti prebacivati sa ruske na ukrajinsku stranu, to se nije dogodilo. Rusi su jednostavno ćutali, a njihov glavni propagandista je na državnoj TV rekao da su Ukrajinci oborili raketu, koja je potom pala na zgradu. A onda je nastao haos sa saopštenjima u Ukrajini.

    Najveću buru podigao je savetnik predsednika Ukrajine, Oleksij Arestovič, poznat po kontraverznim izjavam, koji je ovog puta rekao da je raketu iznad grada oborila ukrajinska protivvazdušna odbrana i da se projektil zbog toga nekontrolisano srušio.

    Malo je reći da je takva izjava u velikom delu ukrajinske javnosti izazvala bes, užas i ogorčenje, piše Ivan Čović za Index.hr.

    Arestovič je kao argument za tu tvrdnju uzeo verziju događaja njegovog prijatelja: “Moj prijatelj, bivši pripadnik protivvazdušne odbrane, hodao je ulicom u trenutku pogotka. Rekao mi je da je 100 odsto čuo dve eksplozije i da je prvu identifikovao kao rad protivvazdušne odbrane. Do sada nije pogrešio. I bio je siguran da je projektil oboren.”

    Nakon te izjave, gradonačelnik Dnjepra opisao je Arestoviča kao “samoljubivog skota”.

    Prema zvaničnoj verziji zapovedništva vazdušnih snaga Ukrajine, udar je izveden projektilom X-22 koji je lansiran iz Kurske oblasti u Rusiji. Oni tvrde da je projektil X-22 zbog tehničkih nedostataka ili davno prekoračenog radnog veka skrenuo s kursa i nekontrolisano se srušio. Budući da se radi o projektilu koji je razvijen 1950-ih, a stavljen u službu 1960-ih, taj scenario se činio uverljivim.

    A nakon što je savetnik Arestovič u svom obraćanju teret udara prebacio na protivvazdušnu odbranu, zapovedništvo je ponovno dalo saopštenje za javnost, demantujući takav scenario. Oružane snage Ukrajine na svojim službenim stranicama su objasnile kako nemaju oružje koje može da oboriti ovu vrstu projektila.

    Ipak, da bi stvar postala složenija i dobila konspirativnu notu, istovremeno se javio ukrajinski portal Strana.ua, koji je izvestio da su ukrajinske vlasti najmanje tri puta izvistile o tome da su oborile takve projektile.

    Vazdušne snage Ukrajine su zatim te stare izveštaje o oborenim projektilima nazvale netačnim.

    Onda se opet javio Arestovič, koji nije odustao od svoje tvrdnje, obrazlažući je rečima da niko neće kriviti Ukrajinu. “Nisu nam zamerili nakon pada našeg projektila protivvazdušne odbrane u Poljskoj, koji je ubio dvoje poljskih državljana. Svi dobro razumedju da nije bilo ruskog udara, ne bi bilo ni tragedije, bez obzira na konkretan mehanizam njegovog nastanka”, istakao je savetnik Zelenskog.

  • Novi spor u EU

    Novi spor u EU

    Njemačka se zalaže da se u Evropskoj uniji liberalizuju uslovi za pomoć koju članice daju svojim predzećima.

    Međutim, ta inicijativa nailazi na otpor nekih država koje veruju da bi Njemačka, kao najjača privreda u EU, samo dobila dodatnu kompetitivnu prednost.

    Evropska unija trenutno traži odgovor na američki zakon o suzbijanju inflacije vredan više od 500 milijardi evra, koji predviđa subvencionisanje američkih preduzeća i preduzeća koja proizvode u SAD.

    Strahuje se da bi tako velikodušne subvencije mogle da navedu i deo evropske industrije da se preseli u SAD.

    Očuvanjem konkurentnosti EU sa SAD uglavnom i Nemačka obrazlaže svoj zahtev da se i u Evropi liberalizuju pravila o državnim subvencijama.

    U EU Evropska komisija mora da odobri državnu pomoć privredi, kako bi se očuvalo fer tržišno takmičenje na jedinstvenom evropskom tržištu.

    Vladajuće nemačke socijaldemokrate (SPD) ocenile su u nedavno objavljenom dokumentu da ta evropska regulativa “mora hitno biti reformisana i usklađena sa sadašnjim trenutkom”.

    Međutim, ukidanje kontrole državnih subvencija moglo bi da otvori pandorinu kutiju u EU i da dovede do takmičenja samih njenih članica u državnoj pomoći svojim privredama.

    “Liberalizacija naših pravila konkurencije i subvencija u većini slučajeva nije najbolji i najkorisniji način da se savladaju novi izazovi”, rekao je za briselski portal Euractiv jedan portparol holandskog ministarstva privrede.

    Slično bojazan izrazili su i češki zvaničnici, gde pojedini političari veruju da bi utrka u subvencionisanju privrede išla na ruku većim članicama Unije.

    “Ako dođe do spirale ‘ko daje više’, Češka Republika nikada neće pobediti”, relao je češki evroposlanik Ludek Nidermajer.

    Nidermajer je dodao da je cilj njegove vlade da se pravila o državnim subvencijama u EU dodatno poštre, a ne da se olabave.

    U EU su sa izbijanjem pandemije korona virusa, a zatim zbog energetske krize i zbog rata u Ukrajini, privremeno suspendovana određena pravila koja određuju u kojoj meri neka članica može da subvencioniše svoju privredu.

    Evropska komisija objavila je nedavno da je Nemačka najčešće tražila dozvolu EU za kriznu podršku privredi.

    Potpredsednica Komisije Margrete Vestager saopštila je da je više od polovine svih intervencija, oko 53 odsto, odobreno Nemačkoj. Evropska komisija je visinu te pomoći procenila na ukupno 540 milijardi evra.

    Na drugom mestu je bila Francuska, sa udelom od oko 24 odsto, ispred Italije sa nešto više od sedam odsto odobrenih zahteva.

    Komisija može samo da procenjuje visinu državne pomoći, pošto u zahtevu ne mora uvek biti navedena precizna cifra, a odobreni zahtev i ne znači obavezno da je pomoć isplaćena.

    Uz to, pomoć, pored novčane subvencije, može biti u vidu kredita ili državnih garancija.

    Međutim, i sama Margret Vestager predložila je novi, prelazni okvir za pomoć preduzećima.

    Prema tom predlogu, koji je objavila 13. januara, države EU bi lakše mogle da pomažu firmama u oblasti obnovljive energije i da uvedu poreske olakšice za preduzeća u strateškim sektorima, ako postoji opasnost da bi mogle da presele svoju proizvodnju i ulaganja u zemlje izvan EU.

    Ipak, njen predlog je da se ta pomoć pruža kroz “kolektivni evropski fond”, koji bi se finansirao i zajedničkim evopskim zaduživanjem, što bi trebalo da izjednači nejednakost među članicama EU.

    “Nemaju sve države članice podjednaki fiskalni manevarski prostor za državne subvencije. To je činjenica. I rizik za integritet Evrope”, napisala je Vestager u pismu koje je uputila vladama članica EU, a u koje je uvid imao Euractiv.

    Predlog osnivanja takvog fonda najviše podržavaju Francuska i Italija.

    Vlada u Berlinu je veoma skeptična prema predlogu zajedničkog evropskog zaduživanja.

    Prema podacima nemačkog zavoda za statistiku, Nemačka je sa bruto domaćim proizvodom od 3.600 milijardi evra u 2021. bila daleko najveća privreda u EU. Francuska i Italija slede sa 2.500 i 1.700 milijardi evra.

    Francuska želi da EU usvoji industrijsku strategiju “Made in Europe”
    Francuska želi da Evropska unija usvoji industrijsku strategiju “Made in Europe” kao odgovor na američku šemu subvencija za zelene investicije, a kako bi sprečila industrijske kompanije da napuste Evropu i smanjila zavisnost članica EU od spoljnih dobavljača.

    Lideri EU će razgovarati o industrijskoj politici na samitu koji se održava od 9. do 10. februara u Briselu, zabrinuti da će vašingtonski Zakon o smanjenju inflacije od 369 milijardi dolara za subvencionisanje proizvoda od baterija preko električnih automobila, solarnih panela i turbina na vetar, odvući kompanije dalje od EU, preneo je Rojters.

    “Sprovođenje ambiciozne i robusne evropske industrijske politike je stoga danas od suštinskog značaja. Francuske vlasti predlažu da to bude u obliku strategije ‘Made in Europe'”, navodi Francuska u dokumentu u koji je Rojters imao uvid.

    Lideri EU su se složili prošlog marta, odmah nakon ruskog napada na Ukrajinu koji je izazvao skok cena energenata, da Evropa mora da smanji svoju zavisnost od spoljnih dobavljača energenata, ključnih sirovina, poluprovodnika, lekova i hrane.

    Francuski predlog poziva na uvođenje hitnih mera posebno kako bi zadržali evropske kompanije koje se bave solarnim panelima, baterijama, vodonikom i ključnim sirovinama, uz napomenu da bi strategija “Made in Europe” trebalo da se zasniva na četiri stuba.

    Prvi stub se odnosi na ciljeve EU da se smanji zavisnost od spoljnih dobavljača i postavljanje ciljeva proizvodnje do 2030. u ključnim sektorima koji bi bili regulisani zakonima EU.

    Drugi bi bio hitna promena pravila EU o pružanju vladine pomoći preduzećima, koja je već dozvoljena u okviru pandemije kovida 19, da bi mogla da se nastavi u odrđenim sektorima na privremenoj osnovi.

    Treći stub bi trebalo da bude finansiranje EU osetljivih sektora i poslednji stub potpuno mobilisanje trgovinske politike, uključujući instrumente trgovinske odbrane.

  • Šojgu, iznenada obavio inspeksciju

    Šojgu, iznenada obavio inspeksciju

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, izvršio je inspekciju štaba grupacije snaga “Istok”, koje su angažovane u zoni ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini.

    Kako se navodi u saopštenju Ministarstva odbrane Rusije, prilikom obilaska komandnog mesta, Šojgu je primio izveštaj glavnokomandujućeg, generala Rustama Muradova, o trenutnoj situaciji i aktivnostima grupacije, kao i izveštaje komandanata trupa aktivnih u drugim oblastima, prenosi Tass.

    Kako se navodi u saopštenju, ruski ministar odbrane je posebnu pažnju posvetio naporima da se obezbedi sveobuhvatna podrška trupama uključenim u specijalnu vojnu operaciju” organizovanju njihovog “utvrđivanja i stvaranju uslova za bezbedan smeštaj trupa na terenu, kao i aktivnostima sanitetskih i logističkih jedinica, navodi ruska agencija.