VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Sijatro: Rusija sigurno nije pala na koljena

    Sijatro: Rusija sigurno nije pala na koljena

    Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto rekao je da sankcije EU nisu bacile rusku ekonomiju na kolena.

    On je o tome govorio u intervjuu za CNBC na marginama Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu.

    Sijarto je, ponovo, oštro kritikovao sankcije Evropske unije Rusiji, tvrdeći da su one oštetile privredu članica više nego rusku, kao i da nisu zaustavile rat u Ukrajini.

    “Ako napravimo procenu, analizu, o uticaju sankcija, očigledno je da one nisu ispunile očekivanja – jer šta se očekivalo početkom marta, krajem februara, kada smo razgovarali o prvom paketu sankcija? Da će rusku ekonomiju baciti na kolena, stoga će rat uskoro biti zaustavljen”, rekao je Sijarto.

    “Ruska ekonomija sigurno nije pala na kolena. Možemo dati drugačije procene koliko im je lošije, ali nisu na kolenima, a rat se ne bliži kraju. Evropska ekonomija više pati od sankcija nego ruska”, rekao je on.

    “Dakle, ako pogledate sa praktične, a ne ideološke strane, kakav je bio uticaj sankcija, videćete da su one štetnije po Evropu. Stoga, ne bi trebalo da nastavimo sa sankcijama jer one jednostavno nisu ispunile postavljena očekivanja i cilj”, zaključio je.

  • Rusija iznjela uslove za nove pregovore sa Ukrajinom

    Rusija iznjela uslove za nove pregovore sa Ukrajinom

    Za nove pregovore Moskve i Kijeva neophodna je saglasnost strana u vezi dva pravna aspekta.

    Radi se o priznavanju rezultata samoopredeljenja naroda bivših ukrajinskih teritorija i izradi novih međunarodnih propisa, napisao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev na svom Telegram kanalu.

    “Prisutno je podsećanje na principe međunarodnog prava kao osnove za pregovore. Univerzalni principi javnog prava naroda, nesumnjivo su važni, ali problem je uvek bio u njihovom tumačenju”, prokomentarisao je situaciju Medvedev.

    On je istakao da Rusija i neprijateljske zemlje najmanje dva od sedam principa, koji su sadržani u Povelji Ujedinjenih nacija, shvataju na različite načine: princip samoopredeljenja nacija (u smislu bivših ukrajinskih teritorija) i princip savesnog ispunjavanja međunarodnih obaveza (u smislu Minskih sporazuma).

    Prema njegovim rečima, zato je za nove pregovore neophodno ne samo jednoznačno razumevanje principa međunarodnog prava, koliko saglasnost u vezi dva pravna aspekta.

    “Kao prvo, priznanje (ili bar prećutno prihvatanje) rezultata samoopredeljenja naroda nekadašnjih teritorija Ukrajine, koje su danas oličene u unutrašnjem pravu Rusije, u njenom Ustavu. Kao drugo, izrada posebnih međunarodnih normi, u skladu sa nastalom situacijom i budućim međunarodnim odnosima. Kao što je to bilo, recimo, prilikom pripreme Povelje UN 1945. godine. Zapravo, to je stvaranje novih međunarodnih propisa, koji su dopuna sistema normi jus cogens”, napisao je Medvedev.

    Prema pisanju medija, portparol ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog ranije je izjavio da Ukrajina ne odustaje od pregovora, već govori da ti pregovori moraju biti utemeljeni na određenim principima, uključujući novčane naknade. Kremlj je na ovo odgovorio da ako je suditi po ukrajinskom zakonodavstvu, Ukrajina isključuje sebi mogućnost za pregovore.

  • Moskva: “Ako i oni uđu u NATO…”

    Moskva: “Ako i oni uđu u NATO…”

    Moskva će preduzeti vojno-tehničke mere sa svoje strane granice ukoliko Finska i Švedska uđu u NATO, izjavio je u danas ruski ministar spoljnih poslova.Moramo da izvučemo zaključke iz pristupanja Finske i Švedske NATO-u i ako do toga eventualno dođe, mi ćemo preduzeti odgovarajuće vojno-tehničke mere sa naše strane granice, rekao je Sergej Lavrov na godišnjoj konferenciji za novinare na kojoj je predstavio rezultate ruske diplomatske aktivnosti u 2022, prenosi Tass. Helsinki i Stokholm su 18. maja 2022. podneli svoje prijave za pridruživanje alijansi, ali je proces blokirala Turska zahtevajuci da dve zemlje kurdske organizacije proglase terorističkim i izruče Ankari one koji su osumnjičeni za terorizam i učešce u pokušaju puča 2016., kao i da ukinu zabrane isporuke oružja Turskoj.

    U Madridu su 28. juna 2022. održani razgovori između turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, finskog predsednika Saulija Niinista, tadašnje premijerke Švedske Magdalene Anderson i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.

    Potpisan je memorandum koji omogucava Švedskoj i Finskoj da uđe u NATO, a turski lider je naveo da se Švedska obavezala da ce izručiti preko 70 osoba umešanih u terorističke aktivnosti.

  • Zelenski: Uskoro

    Zelenski: Uskoro

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio je da će njegova zemlja uskoro dobiti još jednu bateriju raketnog odbrambeog sistema Patriot.

    Ovog puta stiže iz Holandije.

    “Primio sam veoma važne vesti od holandskog premijera Marka Rutea. Ukrajina će dobiti još jednu bateriju Patriota”, napisao je Zelenski na svom Telegram kanalu.

    Dodao je da su time Ukrajini zagarantovane isporuke tri baterije tog antiraketnog sistema, prenosi Tass.

    “Ali ovo je samo početak. Radimo na novim rešenjima za unapređenje naše PVO”, poručio je ukrajinski predsednik.

    Rute je ranije rekao da se Holandija pridružuje projektu SAD da obezbedi Ukrajini sisteme Patriot.

    Nemačka je ranije takođe izrazila spremnost da Ukrajini obezbedi Patriot.

    Reč je o raketnom sistemu zemlja-vazduh koji se u SAD koristi od 1980-tih.

    Sistema Patriot može da obori rakete srednjeg dometa, kao i avione, dronove i krstareće rakete.

  • Lavrov: Politika Zapada rušenje tradicionalnih veza, to vidimo i na Balkanu

    Lavrov: Politika Zapada rušenje tradicionalnih veza, to vidimo i na Balkanu

    Politika Zapada zasnovana je na rušenju tradicionalnih veza i prijateljstava, vidimo to u mnogim regionima, na Baklanu i u mnogim bivšim sovjetskim regionima, kao i u svemu onome što se dešava u vezi s Ukrajinom, počev od 2014. godine, od Majdana, kada je rečeno da Ukrajina treba da bira da li je sa Zapadom, ili s Rusijom, istakao je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

    Lavrov je na godišnjoju konferenciji za medije rekao da “Zapad svima daje na znanje da će sredstva koja koristi protiv Rusije upotrijebiti i protiv bilo koje druge nepodobne države”.

    On je optužio Zapad da preko Ukrajine vodi proksi rat čiji je cilj konačno rješenje ruskog pitanja.

    • Kurs Vašingtona s ciljem diktata u međunarodnim odnosima znači sljedeće: nama je dozvoljeno sve šta god poželimo i gdje god poželimo, u bilo kom dijelu planete. Svi drugi, bez naše saglasnosti, ne smiju ništa da preduzimaju čak i u slučaju prijetnje po bezbjednost – rekao je Lavrov.

    Na pitanje da li bi dejstva u okviru specijalne vojne operacije mogla biti završena ove godine, Lavrov je odgovorio:

    • Ciljevi specijalne vojne operacije nisu izmišljeni, iz Ukrajine ne smije da proističe opasnost za Rusiju.
  • Ukrajina gubi rat, panika?

    Ukrajina gubi rat, panika?

    Oružane snage Ukrajine podlegle su panici zbog aktivnih i uspešnih ofanzivnih dejstava ruske vojske.

    Ovo je u intervjuu za Jutjub kanal Redacted izjavio bivši savetnik Ministarstva odbrane SAD, pukovnik američke vojske u penziji Daglas Mekgregor.Kako je naveo, vojska našla se u teškoj situaciji zbog uspešnih akcija ruske vojske tokom specijalne operacije.

    Prema rečima američkog vojnog stručnjaka, medicinski objekti u Ukrajini su pretrpani zbog velikog broja ranjenih, kao i zbog potrebe da se oni evakuišu sa ratišta. Mnogi ukrajinski vojnici su loše obučeni.

    “Ukrajinski lekari i medicinske sestre su preplavljeni zbog broja ranjenih koji dolaze, zbog potrebe da se izvuku sa ratišta. I na kraju, postoji ogroman broj ukrajinskih vojnika koji su primorani da obuku vojne uniforme i odu u front sa relativno slabom obučenošću… Oni idu napred, padaju pod jaku vatru, a onda shvataju da su ih oficiri napustili”, rekao je stručnjak.

    Prema rečima stručnjaka, deo ukrajinskih vojnika se predaje Rusima, neki beže sa poprišta borbe i pada u ruke kijevskoj tajnoj policiji, koja ih, bez postupka sa dezerterima, pogubljuje.

    “Padajući pod neprijateljsku vatru, ukrajinska vojska shvata da su ih oficiri napustili. Tada se neki od vojnika predaju, a neki pokušavaju da dezertiraju i padnu u ruke kontraobaveštajcima, koji se jednostavno obračunavaju sa dezerterima – na licu mesta ih streljaju”.

    Kako je Mekgregor primetio, ukrajinsko ministarstvo odbrane bezobzirno šalje regrute u smrt kako bi dokazali zvaničnicima u Vašingtonu, Briselu i NATO-u da je njihov novac dobro potrošen.

    “Situacija je zaista zastrašujuća”, rezimirao je pukovnik.

  • U padu helikoptera poginuo cijeli vrh ukrajinskog MUP-a

    U padu helikoptera poginuo cijeli vrh ukrajinskog MUP-a

    U padu helikoptera kod vrtića u Kijevu stradao je cijeli vrh ukrajinskog MUP-a, prenose mediji.

    Helikopter se danas srušio pored vrtića u ukrajinskom gradu Brovari.

    Policija je objavila da je najmanje 16 mrtvih, među njima dvoje djece.

    Poginuo je ukrajinski ministar unutarnjih poslova Denis Monastirski, javio je AFP.

    U helikopteru su, prema izvještajima, bili njegov zamjenik Jevgen Jenin i državni sekretar. Prema za sada dostupnim informacijama, devet od 16 poginulih bilo je u helikopteru, prenosi Index.hr.

    Mediji prenose da su 22 osobe su u bolnici, od toga desetero djece.

    “U trenutku tragedije u vrtiću su bila djeca i osoblje ustanove. Sada su svi evakuisani”, naveo je ranije regionalni guverner Oleksij Kuleba.

  • Brajan Volš optužen za ubistvo supruge: Novi detalji istrage u slučaju nestale Ane

    Brajan Volš optužen za ubistvo supruge: Novi detalji istrage u slučaju nestale Ane

    Muž nestale Ane Volš optužen je za njeno ubistvo, tri nedjelje nakon što je nestala na Novu godinu, prenosi “Dejli mejl”.

    Brajan Volš je već u pritvoru pod optužbom da je obmanuo policiju.

    Nedjeljama je policija sastavljala slučaj protiv njega za koji se vjeruje da uključuje dokaze poput krvi pronađene u podrumu para i krvave sjekire.

    Volš će se sutra pojaviti na sudu po novoj optužbi za ubistvo.

    Istražitelji sumnjaju da je Brajan Volš, svoju suprugu Beograđanku Anu usmrtio u njihovoj kući u Kohasetu, a potom “kupio” tri dana da zavara tragove zločina.

    Američki istražitelji i dalje tragaju za Beograđankom Anom Volš (39), koja se i dalje vodi kao nestala, ali su sve veće njihove sumnje da ju je u novogodišnjoj noći u podrumu porodične kuće ubio suprug Brajan Volš (46), u mjestu Kohaset u blizini Bostona.

  • Planiran atentat na Makrona

    Planiran atentat na Makrona

    U Parizu je počelo suđenje članovima ekstremne desničarske grupe, koji su optuženi za zavjeru za pokušaj ubistva francuskog predsjednika Emanuela Makrona.

    Oni se terete i za pokušaj državnog udara, piše “Guardian”.

    Optuženi, kojima, ako budu proglašeni krivim, prijeti maksimalna zatvorska kazna od deset godina, negirali su bilo kakvu krivicu. Suđenje će trajati do 3. februara.

    Tužioci navode da su članovi grupe pod nazivom “Les Barjols” planirali da napadnu predsjednika Emanuela Makrona nožem tokom zvanične posjete sjeveroistoku Francuske u novembru 2018. godine.

    Detektivi, koji su prisluškivali telefonske razgovore tokom četvorogodišnje istrage, tvrde da su postojali i planovi za ubijanje migranata i napad na džamije, kao i dokazi o antisemitizmu, ali nijedna od navodnih zavjera nije sprovedena.

    Advokati odbrane kažu da su prijetnje grupe bile samo razgovor i da nije bilo konkretne ili neposredne prietnje Makronu.

    Odsustvo bilo kakvih krivičnih radnji navelo je tužioce da umanje optužbe protiv osumnjičenih 12 muškaraca i žena starosti između 26 i 66 godina na udruživanje radi izvršenja terorističkog akta.

    Optuženi, kojima prijeti maksimalna zatvorska kazna od 10 godina ako budu proglašeni krivima, negirali su bilo kakvu krivicu.

    Lusil Kolo, advokat odbrane, rekla je da se teza optužbe temelji na “fikciji da će se dogoditi nasilni čin”.

    “Les Barjols”, nacionalistička i antiimigrantska grupa koja koristi nadimak koji su lokalni stanovnici Malija dali vojnicima koji su učestvovali u francuskoj vojnoj operaciji Serval 2013-14, formirana je na Facebooku početkom 2017. godine.

    Hapšenja su uslijedila nakon dojave francuskim službama bezbjednosti da ekstremno desničarski aktivista sa sjedištem u oblasti Alpa planira napad na Makrona u novembru 2018. tokom obilježavanja Dana primirja u Prvom svjetskom ratu u Verdenu na sjeveroistoku Francuske.

    Denis Koline, za kojeg se pretpostavlja da je vođa ekstremističke grupe i bivši aktivista desničarskog nacionalnog fronta, sada Nacionalnog okupljanja, uhapšen je 2020. godine.

    Tužioci su tvrdili da je grupa, koja se u jednom trenutku imala 5.000 članova, takođe urotila da otme članove parlamenta i zbaci vladu. Neki sastanci su uključivali vježbu gađanja u paravojnom stilu i obuku prve pomoći.

    Tokom racija na imanju članova grupe policajci su pronašli vatreno oružje, uključujući pušku M16 i uputstva o pravljenju eksploziva. Policija je navodno pronašla nož u kući člana “Les Barjolsa” Žan-Pjera Bujea (66), koga je uhapsila nekoliko dana prije Makronove posjete.

    “On priznaje da je bilo razgovora, ali oni nikada nisu otišli dalje od toga”, rekla je Olivija Ronen, advokat Žan-Pjera Bujea, za agenciju “France Press”.

    Ona je optužila tužilaštvo da neprijateljske opaske Bujea o Makronu nije stavilo “u kontekst vremena”, kada je u Francuskoj bio rasprostranjen gnijev zbog rasta cijena goriva koji je doveo do pojave pokreta “žutih prsluka”.

    “Ono što nam je predstavljeno kao planirani napad na predsjednika Republike su zapravo počeci žutih prsluka”, dodala je Ronen.

    Jedan član grupe imao je “suprotne stavove o vladi” i davao komentare koji su “ponekad bili ekstremni”, rekao je advokat odbrane Gabrijel Dumenil i upitao: “Ali da li to znači da su htjeli da preduzmu akciju i da izvrše atentat na šefa države? Odgovor je ne”.

    Tužioci će tvrditi da su planovi grupe bili “u potpunosti usmjereni na ozbiljno narušavanje javnog reda putem zastrašivanja i terora” i da su postojali mnogo prije žutih prsluka.

  • Ukrajinci gube tlo pod nogama, sprema im se poraz?

    Ukrajinci gube tlo pod nogama, sprema im se poraz?

    Ruski politikolog Vladimir Kornilov smatra da su se SAD iznenada “zabrinule” zbog Ukrajine.

    Kako je naveo, Amerika je počela da shvata da bi bez stalne vojne podrške Zapada, kijevski režim bio u opasnoj poziciji, i pretrpeo bezuslovni poraz.

    On je podsetio, da zapadne zemlje i dalje smatraju Ukrajinu glavnim instrumentom protiv Ruske Federacije.

    “Sada su SAD i zemlje EU počele da shvataju, da režim u Kijevu gubi tlo pod nogama i da se takođe suočava sa nedostatkom oružja, opreme i municije”, rekao je.