VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Putina je briga za Kosovo, već samo traži opravdanje za to što je učinio”

    “Putina je briga za Kosovo, već samo traži opravdanje za to što je učinio”

    Američki ambasador je naveo i da je njegov posao da se potrudi da srpska vlada razume kakav je stav Vašingtona, ali i da shvati stavove Beograda.

    Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kristofer Hil istakao je da se situacija na Kosovu pre 23 godine kada je NATO bombardovao tadašnju SR Jugoslaviju ne može uporediti sa “ruskom agresijom na Ukrajinu”.

    Hil je, na pitanje kako od Srbije može da se traži da se odrekne Kosova, a zatim da se od Ukrajine ne traži da se odrekne svojih teritorija, rekao da SAD ne vide analogiju između te dve situacije.

    „Mi ne smatramo da je situacija na Kosovu, koja je nastala pre 23 godine, u bilo kojoj meri slična oružanoj agresiji i kopnenoj invaziji Rusije, ciljanim napadima na stambene zgrade u kojima žive civili, mi ne vidimo analogiju između dve situacije“, objasnio je Hil.

    Hil se osvrnuo i na Putinov stav o Kosovu.

    “Ja mislim da njega apsolutno nije briga za Kosovo, samo se trudi da na neki način legitimizuje šta je uradio svojim susedima”, kaže Hil.

    On je dodao da Amerika i Srbija ovih dana imaju mnogo tema za razgovor.

    Američki ambasador je naveo i da je njegov posao da se potrudi da srpska vlada razume kakav je stav Vašingtona, ali i da shvati stavove Beograda. On je dodao da razume stav Srbije po pitanju sankcija Rusiji, jer je Srbija energetski zavisna od Rusije.

    „Naravno da Srbija ima alternativne izvore energije. Pitanje je samo koliko brzo se mogu staviti u funkciju. Može se reći da Srbija previše zavisi od ruskih energenata. Poslednjih meseci smo uvideli da Rusija nije posebno pouzdan izvor energije i Rusi kombinuju politiku i isporuku energenata. Srbiji je preko potrebno da diverzifikuje svoje izvore energije i mi bismo želeli da budemo deo tog procesa“, istakao je Hil za Novu.

    On je dodao da je problem sa energentima u tome što je potrebno vreme da se bilo koji sistem, bilo da se radi o solarnoj energiji, hidroenergiji, energiji vetra ili prirodni gas satavi u pogon.

    “Srbija mora da bude oprezna sa korišćenjem energije predstojeće zime“, rekao je on.

    Hil je naveo i da će Srbiji pomoći da iskoristi potencijale svojih izvora energije i da se nada da će Rusija jednog dana biti pouzdan snabdevač prirodnog gasa, jer ga trenutno koristi da ucenjuje druge zemlje.

    Upitan o tome kako vidi dešavanja na Severnom toku i prekid snabdevanja gasom, Hil navodi da SAD nisu odgovorne za ovakvu vrstu neodgovornih postupaka.

    “Teško je danas reći ko je za to odgovoran, ali budite uvereni da SAD nisu umešane u to”, naveo je Hil.

    Kada je u pitanju odnos Srbije prema ratu u Ukrajini, ambasador SAD kaže da “nema dileme da Srbija pokušava da uskladi svoju politiku za Zapadom i da je jasno iznela svoje stavove o ruskoj agresiji u Ukrajini”.

  • “Velika Rusija se ponovo rađa”

    “Velika Rusija se ponovo rađa”

    Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Dmitrij Medvedev oglasio se posle potpisivanja Ukaza o pristupanju Rusiji.

    On je poslao važnu poruku putem svog naloga na Telegramu.

    “Istina trijumfuje! Velika Rusija se ponovo rađa!”, napisao je Medvedev na svom Telegramu. Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je u Kremlju ukaze o prijemu Hersonske i Zaporoške oblasti, Donjecke i Luganske Narodne Republike u sastav Ruske Federacije.

  • Kina poziva na uzdržanost

    Kina poziva na uzdržanost

    Kina poziva sve strane u sukobu u Ukrajini da pokažu uzdržanost i učine napore za pregovore i prekid vatre, izjavio je stalni kineski predstavnik u Ujedinjenim nacijama Čang Jun na sednici Saveta bezbednosti u petak. Čang je rekao da Kina poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine i istakao da se moraju poštovati principi iz povelje UN.

    Sve legitimne zabrinutosti za bezbednost svih strana moraju biti ozbiljno razmotrene, a svi napori za mirno rešenje moraju biti podržani, zaključio je Čang. Rusija je stavila veto na nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN koji su inicirale SAD i Albanija, a koja osuđuje referendume u samoproglašenim Donjeckoj Narodnoj Republici i Luganskoj Narodnoj republici, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti za pristupanje Rusiji. Brazil, Gabon, Indija i Kina bili su uzdržani, javio je TAS S.

  • Amerikanci odobrili još 12,3 milijardi dolara pomoći Ukrajini

    Amerikanci odobrili još 12,3 milijardi dolara pomoći Ukrajini

    Američki Kongres je u petak odobrio 12,3 milijarde dolara pomoći Ukrajini.

    Paket, koji je odobren samo nekoliko sati nakon što je ruski predsjednik Vladimir Putin proglasio aneksiju četiri ukrajinske regije pod ruskom okupacijom, uključuje tri milijarde dolara za oružje, zalihe i plaće za ukrajinsku vojsku i ovlašćuje predsjednika Joea Bidena da naredi Pentagonu da prebaci 3,7 milijardi dolara u oružju i drugom opremi u Ukrajinu.

    Takozvana “kontinuirana rezolucija”, usvojena s 230 glasova za i 201 protiv, s 10 republikanaca koji su se pridružili demokratima, također daje 4,5 milijardi dolara Kijevu za održavanje stabilnosti finansija zemlje i održavanje rada vlade.

    Dodjelom se ukupni iznos američkog doprinosa penje na 65 milijardi dolara.

    “Ova nova bespovratna pomoć daljnji je dokaz povjerenja SAD-a u Ukrajinu i podržat će kritične vladine operacije i pružiti pomoć ukrajinskom narodu koji pati pod brutalnim ruskim ratom”, izjavila je ministrica finansija SAD-a Janet Yellen .

    Naglasila je da će ovo finasiranje pomoći u jačanju hrabrogo otpora Ukrajine ilegalnom agresorskom ratu, te je pozvala druge donatore da ne samo ubrzaju svoje postojeće isplate, već i da povećaju opseg pomoći.

  • Biden poslao upozorenje Putinu

    Biden poslao upozorenje Putinu

    Američki predsjednik Joe Biden komentarisao je odluku Kremlja, tačnije Vladimira Putina, da proglasi aneksiju četiri ukrajinske regije te je poručio kako ruski lider nikoga neće zastrašiti svojim potezima.

    U obraćanju naciji nakon ruske aneksije ukrajinskih teritorija, Biden je rekao kako će saveznici i dalje stajati čvrsto uz Ukrajinu.

    “Amerika i njeni saveznici neće napustiti Ukrajinu, dozvolite mi da to naglasim. Također, nećemo biti zastrašeni Putinom i njegovim nepromišljenim riječima i prijetnjama”, rekao je Biden.

    Nakon toga, američki predsjednik je poslao i direktnu poruku Vladimiru Putinu.

    “Amerika je u potpunosti spremna s našim saveznicima iz NATO-a da brani svaki pedalj teritorije NATO-a. Svaki metar. Dakle, gospodine Putin, nemojte pogrešno shvatiti šta govorim. Svaki metar”, poručio je prvi čovjek SAD-a.

    Na kraju, Biden se osvrnuo i na situaciju sa Sjevernim tokom i optužbama koje dolaze iz Moskve da je Amerika umiješana u eksplozije na važnom gasovodu.

    “To je očigledno bio namjerni čin sabotaže i sada Rusiju emituju dezinformacije i laži. Radićemo s našim saveznicima na tome da utvrdimo šta se tačno tamo dogodilo. Po mom nalogu, već smo počeli da pomažemo saveznicima da poboljšaju zaštitu kritične infrastrukture. U odgovarajućem trenutku, kada se stvari smire, poslaćemo ronioce da saznaju šta se tačno dogodilo”, zaključio je Joe Biden.

  • Stoltenberg: NATO neće priznati rusku aneksiju

    Stoltenberg: NATO neće priznati rusku aneksiju

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da NATO neće priznati rusku aneksiju i preuzimanje 15 odsto od ukrajinske teritorije.

    Šef Alijanse smatra da je Rusija narušila međunarodne zakone, da je aneksija nelegalna i nema legitimitet, rekao je on.

    “Ovo je drugi put da Rusija zauzima ukrainske teritorije silom i to ne mijenja činjenicu da Rusija vodi brutalni rat i agresiju protiv Ukrajine. To ne mijenja našu odlučnost da podržavamo Ukrajinu. NATO nije dio konflikta ali podržavamo Ukrajinu i njeno pravo na samoodbranu. NATO je obrambena alijansa i ostaje ujedinjena i odlučna da brani i štiti svakog svog saveznika i svaki pedalj teritorije saveznika”, izjavio je Stoltenberg.

    On je dodao da je ovo najozbiljnija eskalacija od početka rata.

    Za Stoltenberga, to pokazuje slabost i priznanje da rat ne ide kako je planirano i ne postiže stareteške ciljeve.

    “Putin je odgovoran za ovaj rat i njegova je odgovornost da ga prekine. Da prekine stradanje hrabrog ukrainskog naroda, da prekine krizu energije i hrane koja ima uticaj na svijet. Ako Rusija prestane da se bori, biće mir. Ako Ukrajina prestane da se bori, zemlja će prestati da postoji”, kaže Stoltenberg.

    Na pitanje novinara da prokomentariše ukrainsku kandidaturu za članstvo u NATO, generalni sekretar je rekao da svaka evropska demokratija ima pravo da traži članstvo, a saveznici poštuju to pravo.

    Ponovio je da NATO vrata ostaju otvorena.

    “Saveznici NATO su u Madridu na samitu podržali pravo Ukrajine da izabere svoj put. Ali odluku za članstvo treba da donesu saveznici, a NATO fokus u ovom trentuku je podrška Ukrajini da se bori protiv ruske invazije”, rekao je Stoltenberg.

    On je rekao da je ovo najozbiljnija eskalacija rata s kombinacijom mobilizacije u Rusiju, s retorikom pretnje za koršćenje nuklearnog oružja i s aneksijom dijelova Ukrajine.

    Na novinarsko pitanje kako bi NATO reagovao ako Ukrajina napadne aneksirane teritorije, šef Alijanse je izjavio da Ukrajina ima pravo da preuzme svoje teritorije, a da aneksija ne mijenja ništa u ovom ratu.

    On je podvukao da NATO nadzire situaciju oko nuklearne prijetnje i dodao da nuklearan rat ne može da donese pobjednika, te da će imati posljedice za Rusiju.

    Dodao je da upotreba nuklearne sile u Ukraini može da donese ozbiljne posljedice.

  • EU postrožio izdavanje viza ruskim građanima

    EU postrožio izdavanje viza ruskim građanima

    Povećani nadzor kod izdavanja viza i strože granične kontrole omogućiće nam da se zaštitimo i očuvamo jedinstvo, rekao je Margaritis Shinas.

    Evropska komisija u petak je pozvala granične službe i konzulate država članica da strože nadziru zahtjeve za ulaznim vizama ruskih građana, koji u velikom broju nastoje pobjeći iz zemlje nakon što je proglašena djelimična mobilizacija.

    “Evropska unija jeste i uvijek će biti prostor azila. Ali ovo sad je prije svega sigurnosno pitanje – povećani nadzor kod izdavanja viza i strože granične kontrole omogućiće nam da se zaštitimo i očuvamo jedinstvo”, rekao je potpredsjednik Europske komisije Margaritis Shinas.

    Komisija je na zahtjev država članica objavila ažurirane smjernice o postupku izdavanja viza i graničnim kontrolama za ruske građane na vanjskim granicama EU-a.

    “Sigurnosna prijetnja je realna i EU će zaštititi sebe i naše građane”, rekla je povjerenica za unutrašnje poslove Jlva Džonson, ističući da je potreban zajednički pristup na vanjskim granicama EU-a prema ruskim građanima i kod izdavanja kratkoročnih viza.

    “Istovremeno, Evropa neće zatvoriti svoja vrata onima kojima doista treba zaštita”, dodala je Johansson.

  • Zaharova odgovorila generalnom sekretaru UN

    Zaharova odgovorila generalnom sekretaru UN

    Generalni skeretar UN Antonio Guteres prekoračio je svoja ovlaštenja izjavama da rezultati referenduma u DNR, LNR, Zaporožju i Herosnu nemaju pravnu vrijednost, rekla je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.Guteres je ranije saopštio da će bilo kakva odluka o pridruživanju ovih regiona biti ništavna, nevažeća i da je treba osuditi, ocijenivši da se ovi referendumi ne mogu opisati kao istinsko izražavanje narodne volje.

    U ovom slučaju, Guteres, očigledno, ne samo što je prekoračio svoja ovlaštenja, nego se zapravo uskladio sa kolektivnim Zapadom, još jednom pribjegavajući selektivnom pristupu u tumačenju događaja – rekla je Zaharova.

    Ona je dodala da direktni napadi generalnog sekretara na pravo na samoopredjeljenje naroda DNR, LNR, Herosna i Zaporožja predstavljaju još jedan primjer licemjerja i očiglednih dvostrukih standarda.

    – Smatramo da je neprihvatljiva činjenica da je generalni sekretar UN postao instrument propagande i pritiska na države članice, a treba da se rukovodi Poveljom UN u njenoj cjelosti – zaključila je Zaharova.

  • Bajden: Uragan Ijan pričinio štetu najveću u istoriji

    Bajden: Uragan Ijan pričinio štetu najveću u istoriji

    Američki predsjednik Džozef Bajden izjavio je danas da je uragan Ijan na Floridi pričinio štetu koja je vjerovatno među najvećim u istoriji i naredio je preduzimanje svih mogućih akcija da budu spaseni ljudski životi.

    Utvrđuje se šteta koju je uragan pričinio, rekao je Bajden novinarima, prenosi Rojters.

    Uragan Ijan danas je nastavio ka Južnoj Karolini nakon sto je juče pogodio Floridu, kada je poginulo 19 ljudi, praćen obilnim padavinama koje su prouzrokovale katastrofalne poplave i nestanak struje širom te američke savezne države.

    Više od 2,5 miliona stanovnika Floride, na obalama Meksičkog zaliva, dobilo je naredbu ili upozorenje za evakuaciju, u trenutku kada se približavao uragan Ijan koji prije toga pogodio Kubu.

    Bajden je juče zvanično proglasio stanje katastrofe.

  • Orban: “Brisel je lagao”

    Orban: “Brisel je lagao”

    Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je danas da su u Briselu “lagali narod Evrope”.

    Kako je naveo, lagali su kada su rekli da sankcije Moskvi neće biti proširene na energente i da će one dovesti do brzog okončanja rata u Ukrajini, prenosi MTI.

    Veliki akcionari energetskih kompanija, “počevši od finansijera Džordža Soroša, ostvaruju milijarde ekstra profita” zahvaljujući porastu cena energenata povezanih sa sankcijama, izjavio je mađarski premijer za nacionalni radio.

    Građani u Evropi trenutno plaćaju skupo energente zbog sankcija, što budućnost čini nestabilnom, rekao je Orban.

    On je primetio da se rat u Ukrajini nastavlja, bez nade da će se brzo završiti.

    Prema njegovom mišljenju cene energenata su vođene politički motivisanim odlukama u Briselu, a ne ekonomskim razlozima.

    Bez sankcija, cene energenata bile bi iste kao u aprilu, kada se očekivalo da se one stabilizuju na oko 100 dolara, saopštio je Orban.

    Zemlje EU su se na samitu u Versaju dogovorile “sa rukovodstvom Nemačke i Mađarske” da ne proširuju sankcije na energetiku, rekao je on, uz napomenu da bi Mađarska bila u mnogo goroj situaciji da se vlada nije izborila za izuzeće od sankcija Rusiji.

    On je naveo i da je neizvesno da li će se situacija još više pogoršati, s obzirom na to da EU želi da uvode nove sankcije za Rusiju.

    Komentarišući plan Budimpešte da sprovede javnu anketu “Nacionalne konsultacije“ o sankcijama Evropske unije Moskvi zbog rata u Ukrajini, mađarski premijer je rekao da su jedinstvo i saradnja još važniji u vreme krize.

    Anketa je “pravno najfleksibilniji oblik” uključivanja ljudi u proces donošenja odluka, što je “po mom iskustvu politički najbolja stvar u određenim situacijama”, izjavio je Orban, navodi MTI.