VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Viktor Orban ponovo kritikuje EU: Kopajući jamu za Ruse, sami smo upali u nju

    Viktor Orban ponovo kritikuje EU: Kopajući jamu za Ruse, sami smo upali u nju

    Premijer Mađarske Viktor Orban dao je radijski intervju za mađarske medije te se ponovno osvrnuo na energetsku krizu te odnos EU prema Rusiji.

    Komentirajući prošlosedmični samit Evropske unije, Orban je rekao kako su svi bili nervozniji nego inače.

    “Svi su u nevolji i treba naći neko rješenje. Zdrav razum će prije ili kasnije morati preovladati. Rat se može okončati samo ako suprotstavljene strane sklope mir”, rekao je Orban.

    Govoreći o tome koliki zapravo Ukrajina predstavlja trošak za Evropsku uniju, Orban se osvrnuo na tri stvari.

    “Tu su ratni troškovi koji podrazumijevaju oružje, ekonomske troškove. Također, imamo i troškove obnove. Kada se rat završi područje Ukrajine će morati biti obnovljeno. To su neviđeno velike cifre, ne vrijedi ni pričati o tome. Na kraju, govorimo i o iznosu koji je potreban za funkcioniranje Ukrajine. Država nije operativna, prije rata nije mogla ni upravljati svojom ekonomijom. To bi nas koštalo pet milijardi eura mjesečno, a pitanje je ko će dati taj novac”, pojasnio je mađarski premijer.

    Kada je riječ o skladištenju plina i energetskoj krizi, Orban je naglasio kako postoje dvije ideje za zamjenu ruskog gasa.

    “Predsjednik Francuske Emmanuel Macron je rekao da prijateljstvo nije to ako će nam Amerikanci prodati četiri puta skuplji gas. Sada je došlo do privremenog zatišja u cijenama. Razlog tome je taj što ljeti skladištimo plin za zimu. Sada su svi napunili svoje rezervoare, ali kada se počnu trošiti, onda će i cijene rasti”, ističe Orban.

    Mađarski premijer je posebno bio kritičan prema sankcijama koje su nametnute Rusiji, a koje utječu i na EU.

    “Danas je cijena energenata i plina visoka jer smo podigli cijene i plaćamo penale. Mađarska pokušava da se izvuče iz posljedica loših odluka. Sankcije su se odnosile na to da imamo plan da kaznimo Rusiju za početak rata. Smišljajući plan kopanja jame za Ruse, sami smo upali u nju. EU smatra da trebamo nastaviti kopati, a mi Mađari mislimo da se treba izvući iz toga”, zaključio je Orban.

  • Doći će do ozbiljne promjene. Zelenski bježi?

    Doći će do ozbiljne promjene. Zelenski bježi?

    Dani Vladimira Zelenskog kao političara su odbrojani, izjavio je za Sputnjik poslanik Državne dume Rusije sa Krima Mihail Šeremet.

    “On bi već sada trebalo da razmišlja o bjekstvu”, konstatovao je on.

    Po rečima Šeremeta, u narednim mjesecima u svetu će doći do ozbiljne promene odnosa političkih snaga.

    “Zločinački kijevski režim više neće biti potreban svojim zapadnim gospodarima i moraće da beži iz Ukrajine koju su Zelenski i njegova podmitljiva bagra gurnuli u haos”, zaključio je poslanik.

  • “Ruska gazeta” o pobjedi Dodika: Važna pobjeda srpskog naroda nad kolektivnim Zapadom

    “Ruska gazeta” o pobjedi Dodika: Važna pobjeda srpskog naroda nad kolektivnim Zapadom

    “Ruska gazeta” objavila je da izbor Milorada Dodika za predsjednika Republike Srpske predstavlja važnu pobjedu srpskog naroda nad kolektivnim Zapadom.
    Ovaj ruski medij pita zašto je ovaj političar tako neprijatan Vašingtonu, Londonu i Briselu, ali i odgovara da je to očigledno vezano za njegove patriotske stavove, nastojanja za učvršćivanje ekonomskog položaja Republike Srpske, uključujući jačanje odnosa sa Mosvom.

    “Ruska gazeta” navodi da Zapad smatra BiH svojom kolonijom i da tu ne želi da vidi samostalne igrače.

    Dodik je ovaj ruski medij rekao da je Ruska Federacija najvažniji diplomatski saveznik Republike Srpske, jer štiti interese srpskog entiteta na međunarodnoj političkoj sceni i u okviru ključnih organizacija, posebno u Savjetu bezbjednosti UN.

    “Rusija je garant opstanka Srba u BiH u ovo nestabilno i neizvjesno vrijeme”, dodao je Dodik.

    Prema njegovim riječima, Republika Srpska od osnivanja podržava najbližu saradnju sa Ruskom Federacijom, koja je garant Dejtonskog mirovnog sporazuma.

    On je istakao da je za Republiku Srpsku i cijeli srpski narod izuzetno važna ekonomska saradnja sa Rusijom, posebno u okviru energetskih projekata, u kojima Moskva nastupa kao strateški partner.

    Dodik je ocijenio da postoji mnogo načina za poboljšanje političkih i ekonomskih odnosa između Rusije i Republike Srpske, a posebno su, kaže, neiskorišteni u punoj mjeri potencijali saradnje u oblasti kulture i obrazovanja.

    “Obradovao sam se kad sam čuo da Rusija napušta bolonjski sistem obrazovanja”, rekao je Dodik i dodao da mu je dobro poznato kakvi su problemi sa ovakim načinom obrazovanja u Srpskoj.

    On je naglasio da omladina u Srpskoj treba da uči ruski jezik, a potom da studira na ruskim univerzitetima, te da samo na taj način mogu da se uspostave duboke kulturne veze među Rusima i Srbima, na kojima će zatim biti lako uspostavljati političku i ekonomsku saradnju.

    Govoreći o Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu, Dodik je istakao da je taj forum odlično mjesto za političke i poslovne susrete, a da je za njega posebno važan zbog mogućnosti susreta sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, koji, kako je rekao, u potpunosti dijeli borbu Srpske za njena garantovana prava u okviru Ustava BiH.

    On je podsjetio da je ruskog predsjednika upoznao o aktivnostima rukovodstva Republike Srpske, zahvaljujući kojima je spriječeno uvođenje sankcija BiH prema Rusiji, na čemu su insistirali Vašington i Brisel, a podržavali Bošnjaci u zajedničkim institucijama.

    Dodik je naglasio da je saradnja sa Rusijom u sferi energetike strateški važna za Republiku Srpsku, da nema alternative ruskom gasu, da Srpska ima ozbiljne planove za gasifikaciju svih velikih gradova, kao i izgradnju gasnih elektrana.

    “U BiH gas danas najviše koristi Sarajevo i to po povlaštenim cijenama, koje smo mi, Srbi, dogovorili u Sankt Peterburgu sa našim ruskim partnerima. Uprkos tome, Bošnjaci u BiH vode antirusku politiku i ometaju sve projekte koje Srpska nastoji da realizuje sa Rusijom”, dodao je Dodik.

    Govoreći o odnosu Zapada prema Rusima i Srbima, Dodik je rekao taj odnos ima civilizacijski i geopolitički karakter. On je, između ostalog, ukazao i na posljedice NATO agresije na Republiku Srpsku.

    Za Ukrajinu je rekao da je tamošnji konflikt direktna posljedica širenja NATO-a na istok, a stvarni cilj je Rusija, njeno zaustavljanje, na kraju uništenje.

    “Na Ukrajini danas cijeli kolektivni Zapad učestvuje u konfliktu sa Rusijom. Devedesetih godina prošlog vijeka zapadni mediji nazivali su Srbe krivcima za sve nevolje, odnosno, mi smo bili loši momci u novom svjetskom poretku. Zato je danas meni savršeno jasno zašto je veliki srpski istoričar Milorad Ekmečić upozoravao na to da je ‘srbofobija samo dijete rusofobije’”, zaključio je Dodik.

  • Šolc i Makron prijete trgovinskom osvetom Bajdenu

    Šolc i Makron prijete trgovinskom osvetom Bajdenu

    Nakon što su se javno posvađali, Olaf Šolc i Emanuel Makron pronašli su nešto u čemu se slažu; pojačanu uzbunu zbog nepoštene konkurencije iz SAD-a i potencijalnu potrebu da Evropa uzvrati udarac.

    Njemački kancelar i francuski predsjednik razgovarali su o zajedničkoj zabrinutosti tokom gotovo tri i po sata razgovora uz ručak u Parizu u srijedu.

    Složili su se da nedavni planovi američkih državnih subvencija predstavljaju mjere koje narušavaju tržište koje imaju za cilj uvjeriti kompanije da prebace svoju proizvodnju u SAD, prema osobama upoznatim s njihovim razgovorima. I to je problem kojim žele da se pozabavi Evropska unija.

    Susret umova o ovom pitanju uslijedio je nakon javnih neslaganja posljednjih sedmica o ključnim političkim pitanjima kao što su energija i odbrana, razbijajući ono što se često smatra centralnim političkim savezom EU-a između njene dvije najveće privrede.

    Ali, iako je njihov ručak bio u neugodnoj pozadini, oba su se lidera složila da EU ne može ostati besposlena ako Vašington nastavi sa svojim Zakonom o smanjenju inflacije, koji nudi smanjenje poreza i energetske olakšice za kompanije koje ulažu na tlu SAD-a, u sadašnjem obliku.

    Konkretno, nedavno potpisani američki zakon podstiče potrošače da kupuju američko kada je riječ o odabiru električnih vozila – što je potez koji je posebno naljutio velike automobilske industrije koje rade u Francuskoj i Njemačkoj.

    Makron je prvi javno objavio oštro upozorenje. “Potreban nam je Zakon o kupovini evropskog tržišta poput Amerikanaca, moramo rezervisati subvencije za naše evropske proizvođače”, rekao je francuski predsjednik u srijedu naveče u intervjuu za TV kanal France 2, misleći posebno na državne subvencije za električne automobile.

    Makron je takođe spomenuo sličnu zabrinutost zbog konkurencije iz Kine koju subvencionira država.

  • Britanija: Koliko još moramo da trpimo ove gluposti? Rusija: Zar mislite da smo naivni?

    Britanija: Koliko još moramo da trpimo ove gluposti? Rusija: Zar mislite da smo naivni?

    SAD i njihovi saveznici kritikovali su Rusiju jer “gubi vreme” Savjetu bezbednosti UN širenjem zavjera da SAD ima “vojne biološke programe” u Ukrajini.

    “Koliko još moramo da trpimo ove gluposti?”, upitala je britanska ambasadorka pri UN Barbara Vudvord.

    Rusija je prethodno najmanje dva puta na Savjetu bezbednosti pokrenula pitanje programa biološkog oružja u Ukrajini, a Sjedinjene Države i Ukrajina su izjavile da nemaju takve programe.

    Zvanična Moskva se sada zalaže za službenu istragu, pri čemu je napravila nacrt rezolucije SB za uspostavljanje komisije, sastavljene od svih 15 članova tog saveta, koja bi trebalo da istraži njene tvrdnje.

    Prema Konvenciji o biološkom oružju, koja je stupila na snagu 1975. godine, takav je potez moguć, ali nikada nije primenjen, piše Reuters.

    Američka ambasadorka pri UN-u Linda Tomas Grinfild je rekla da su optužbe Rusije “čiste izmišljotine iznesene bez trunke dokaza”, kako sastanak predstavlja “kolosalan gubitak vremena”, pokušaj odvraćanja pažnje od zločina ruskih snaga u Ukrajini i očajničku taktiku opravdavanja neopravdanog rata.

    Da nisu upoznati s bilo kakvim programima biološkog oružja u Ukrajini stav je i zvaničnika UN za pitanja razoružanja.

    “Zar stvarno mislite da smo toliko naivni? Mislite li stvarno da mi mislimo da će Pentagon obavestiti visokog predstavnika Kancelarije za pitanja razoružanja pri UN o njihovim tajnim biološkim programima u Ukrajini?”, upitao se ruski ambassador pri UN Vasilij Nebenzja, zalažući se za uspostavu komisije.

    Trenutno nije poznato kada će Rusija dati nacrt rezolucije na glasanje, za čije usvajanje je potrebno devet glasova “za” i nijedan veto Rusije, Kine, SAD, Francuske ili Britanije.

  • Nebenzja: Grosi, budi oprezan

    Nebenzja: Grosi, budi oprezan

    Na zatvorenoj sednici Savjeta bezbednosti UN Rusija je ponovo pokrenula pitanje o “prljavoj bombi“ koju priprema Kijev kako bi je upotrebio u Ukrajini.

    Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja je na toj sednici rekao da Zapad ne bi trebalo da ignoriše tu pretnju.“Bilo bismo srećni ako grešimo, ali ne mogu se jednostavno samo tako ignorisati tvrdnje koje su veoma ozbiljne i koje mogu da pretnje krajnje neprijatnim posledicama. Obraćamo se našim kolegama sa apelom da učine sve što je moguće da spreče taj užasni scenario“, saopštio je Nebenzja.

    Ruske diplomate su upozorile generalnog direktora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafaela Grosija da bude na oprezu, jer dva objekta koja će proveriti stručnjaci IAEA nisu jedina u kojima Kijev ima mogućnosti da napravi “prljavu bombu“.

    Nebenzja je istakao da su predstavnici zapadnih delegacija na zatvorenoj sednici SB UN propagirali “uobičajeni narativ o tome da Rusija priprema operaciju pod lažnom zastavom“.

    Takođe je saopštio da je Grosi informisao članove SB UN o situaciji na Zaporoškoj nuklearnoj elektrani.

    Kako je saopštio generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Grosi, misija IAEA stići će u Ukrajinu kroz nekoliko dana kako bi proverila informacije o tome da Kijev priprema provokaciju sa “prljavom bombom“. Po njegovim rečima, biće potrebno još par dana da se izvedu zaključci.

    Misija IAEA posetiće samo one objekte gde, prema informacijama Rusije, može biti u toku priprema za pravljenje “prljave bombe“.

  • Mask postao vlasnik Tvitera, pa napravio “čistku”

    Američki milijarder Ilon Mask je zvanično postao vlasnik društvene mreže Tviter, nakon višemečnih pregovora sa akcionarima.

    Mask je nakon preuzimanja kompanije otpustio nekoliko rukovodećih ljudi u kompaniji i najavio dodatne otkaze, prenosi Rojters.

    Među otpuštenima je izvršni direktor Tvitera Parag Agraval, finansijski direktor Ned Segal i šefica pravnih poslova i politike Vidzaja Gadea.

    Mask je ranije optužio prethodno rukovodstvo da su njega i investitore obmanuli o broju lažnih naloga na platformi.

    Nakon preuzimanja Tvitera Mask je saopštio je da želi da “pobedi” spam botove i učini javno dostupnim algoritme koji određuju kako se sadržaj predstavlja korisnicima i spreči da platforma postane mesto mržnje i podela.

    Mask zasad nije izneo pojedinosti o tome kako će sve to postići i ko će voditi kompaniju.

    Tviter je u aprilu prihvatio Maskovu ponudu od 44 milijarde dolara, ali je u međuvremenu došlo do nesuglasica i međusobnih optužbi između kompanije i Maska.

  • Brod pod ruskom zastavom vrši uviđaj na Sjevernom toku

    Brod pod ruskom zastavom vrši uviđaj na Sjevernom toku

    Brod pod ruskom zastavom koji je iznajmila kompanija “Nord strim AG”, operater gasovoda Sjeverni tok 1, prvi put sprovodi istragu u oblasti Baltičkog mora.

    U tom delu je došlo do oštećenja tog cjevovoda, saopštila je danas švedska mornarica.

    “Djelimo isti prostor trenutno i komuniciramo jedni s drugima. Taj konzorcijum je pre izvjesnog vremena naveo da želi da izvrši uviđaj na mestu eksplozije”, rekao je portparol švedske mornarice za Rojters, dodajući da je “Nord strimu” odgovoreno da im za sprovođenje “samo podvodnog snimanja, nije potrebna nikakva dozvola” .

    Švedski i danski istražni organi su zaključii da su četiri curenja gasa iz Severnog toka izazvana eksplozijama prošlog meseca, ali nisu navele ko bi mogao da bude odgovoran za to. Svetski lideri su saglasni u oceni da je reč o činu sabotaže.

    Švedski tužioci i policija su ranije ovog meseca završili istragu na mestu događaja, a mornarica te nordijske zemlje je u sredu saopštila da će sprovesti sopstvenu istragu.

    Kompanija Nord Strim AG, koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma, nije odmah odgovorila na zahtev za komentarom.

    Švedska je odbila zahteve Moskve da ruska strana učestvuje u njihovoj istrazi ili da podeli bilo kakve nalaze pre nego što ona bude završena.

    Gasprom, koji je i vlasnik gasovoda Sjeverni tok 2, takođe je najavio da planira da sprovede sopstvenu istragu, ali kasnije, rekao je portparol švedske mornarice.

  • Evropa ima sada toliko gasa da ne zna šta će s njim

    Evropa ima sada toliko gasa da ne zna šta će s njim

    Evropa ima sada toliko prirodnog gasa da ne zna šta će s njim, pa je cena na spot tržištu ove nedelje nakratko postala negativna, objavila je TV stanica CNN.

    Evropski zvaničnici su mesecima upozoravali na energetsku krizu tokom predstojeće zime, jer je Rusija – nekada najveći snabdevač prirodnog gasa u regionu – smanjivala isporuke u znak odmazde za sankcije koje je Evropa uvela zbog ruske invazije na Ukrajinu, navodi se u prilogu američkog medija.

    Sada su skladišta gasa u EU skoro popunjena, pa tankeri koji prevoze tečni prirodni gas (TPG), kako se dodaje, stoje u lukama jer nemaju gde da istovare teret, a cene padaju.

    Referenta cena fjučersa prirodnog gasa (kupovina mesec dana unapred) na evropskom tržištu pala je za 20 posto od prošlog četvrtka i za više od 70 procenata otkako je krajem avgusta dostigla rekordnu vrednost. Na holandskom spot tržištu, cena za isporuku gasa u roku od sat vremena pala je u jednom momentu ispod nula evra, prema podacima Interkontinentalne berze.

    Cene su skliznule na negativnu teritoriju zbog “prebukiranosti mreže“, rekao je za CNN Tomas Marzec-Manser, šef za analitiku tržišta gasa u kompaniji Independent Komoditi Intelidžens Servisis (ICIS).

    To je iznenađujući preokret situacije za Evropu, u kojoj su domaćinstva i preduzeća bila pogođena zastrašujućim skokom cene jednog od njenih najvažnijih izvora energije u prethodnom delu godine.

    Masimo Di Odoardo, potpredsednik za istraživanje tržišta gasa i TPG-a u firmi “Vud Mekenzi”, kaže da se ovako dramatičan zaokret sreće u velikoj meri duguje neuobičajeno blagom vremenu.

    “U zemljama kao što su Italija, Španija, Francuska, temperature i potrošnja gasa su bliže nivoima iz avgusta i početka septembra. Čak i u nordijskim zemljama, i u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, potrošnja je daleko ispod proseka za ovo doba godine”, dodaje.

    Skladišta gasa u EU su sada popunjene skoro 94 odsto, prema podacima operatera Gas Infrastrakčer Jurop. To je znatno iznad 80 odsto, koliko je 27-člani blok postavio kao cilj koji treba dostići do novembra.

    “To je izuzetno visok nivo“, rekao je Di Odoardo, napominjući da je maksimalni nivo skladišštenja u proseku iznosio 87 procenata kapaciteta u poslednjih pet godina.

    Nastojanja Evrope da obezbedi što više gasa uoči zime dovela su do gomilanja tankera s TPG-om u evropskim lukama, zbog manjka terminala za skladištenje.

    Feliks But, šef u kompaniji Vorteks za praćenje podataka o TPG-u, navodi za CNN da čak 35 plovila pluta u blizini luka u severozapadnoj Evropi i na Iberijskom poluostrvu, ili plove veoma sporo prema njima, zbog manjka skladišnih kapaciteta za istovar.

    Tim brodovima će “verovatno trebati još mesec dana da udome teret“, dodaje on.

    Zajedno, ti tankeri nose TPG vredan oko 2,0 milijarde dolara, prema podacima provajdera podataka sa energetskog tržišta Argus Media.

    Uprkos nedavnom padu cene gasa u Evropi na oko 100 evra po megavat satu, evropski fjučersi prirodnog gasa su i dalje za 126 odsto iznad nivoa na kom su bili prošlog oktobra, kada su ekonomije počele ponovo da se otvaraju posle korona blokada i kada je potražnja skočila.

    Cene bi mogle ponovo oštro da porastu u decembru i januaru ako vreme naglo postane hladnije, upozorava But. Uprkos činjenici da je ruski udeo u ukupnom evropskom uvozu gasa pao sa 40 posto na samo 9,0 procenata, region bi mogao da se nađe u teškoj situaciji sledećeg leta kada bude trebalo da popuni zalihe za iduću zimu.

    Procenjuje se da će cene dostići 150 evra po megavat-satu do kraja 2023. godine, kaže Bil Vederbern, ekonomista za robna tržišta u Kepital Ekonomiksu, i objašnjava da će “punjenje skladišta uoči sledeće zime zahtevati od EU da uveze još više TPG-a, jer mora da nadomesti izgubljeni uvoz ruskog gasa za celu godinu“, navodi CNN.

  • Ako Moskva “pogodi” Maska to bi bilo…

    Ako Moskva “pogodi” Maska to bi bilo…

    Pretnja visokog ruskog zvaničnika da će Rusija udariti na zapadne komercijalne satelite proceni li da pomažu Ukrajini, zabrinula je mnoge.

    “Kvazicivilna infrastruktura u orbiti mogla bi biti legitimna meta povratnog udara”, rekao je juče Konstantin Voroncov, zamenik direktora Sektora Ministarstva spoljnih poslova za neširenje oružja i kontrolu naoružanja.

    U istoriji se nije dogodilo da je neka zemlja projektilom napala satelit neke druge zemlje i takav čin tokom rata u Ukrajini bi značajno podigao tenzije između Rusije i SAD-a.

    “Ova pretnja dovodi nas na ivicu nečega što nikad ranije nismo videli”, rekla je Mišel Hanlon, direktorka Odseka za pravo u vazduhu i svemiru pri Univerzitetu Misisipi pa dodala: “Uvek smo imali osećaj da bi se tako nešto moglo dogoditi, ali do sada nito nije rekao na glas da bi to mogao i da uradi.”

    Ukrajinska vojska se, podsetimo, snažno oslanja na “SpaceX” Ilona Maska, koji omogućava brzi internet putem mreže satelita Starlink. Američke kompanije poput “Maxar Technologies” takođe, prave snimke rata u Ukrajini uz pomoć satelita u orbiti. Uz to, desetine hiljada komunikacionih uređaja u Ukrajini oslanjanju se na mrežu satelitu američkog komunikacinog diva “Iridium”.

    Prema međunarodnom i ratnom pravu, ruski udar na komercijalne satelite neke američke privatne kompanije mogao bi se smatrati činom rata na koji bi SAD mogle da odgovore, kaže Hanlon.

    Portparol Bele kuće Džon Kirbi sinoć je rekao da bi bilo kakav napad na američku infrastrukturu izazvao odgovor, ali nije išao u detalje.

    “Pravni aspekti svega ovog su trenutno jako mutni. Naprosto nemamo ni jedan primer korišćenja sile u ratu protiv satelita”, rekao je za Rojters Brajan Viden, analitičar pri udruženju “Secure World”.