VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lavrov upozorio iranskog kolegu

    Lavrov upozorio iranskog kolegu

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je iranskom kolegi Hoseinu Amiru Abdolahijanu da su zapadni mediji pokrenuli kampanju.

    Kako je naveo kampanja bi mogla da izazove eskalaciju napetosti u Zalivu, saopštilo je danas rusko ministarstvo spoljnih poslova.

    U telefonskom razgovoru sa iranskim kolegom Lavrov je prokomentarisao “štetnost informativne kampanje koju su pokrenuli zapadni mediji”, preneo je Rojters.

    Lavrov je rekao iranskom kolegi da bi takve akcije mogle da dovedu do opasne eskalacije napetosti u strateški važnom regionu.

    Zvaničnik Bele kuće saopštio je ranije danas da je Vašington izrazio zabrinutost zbog iranskih pretnji Saudijskoj Arabiji i poručio Teheranu da SAD neće oklevati da reaguju ukoliko bude bilo potrebe.

    Izjava zvaničnika je usledila nakon što je Volstrit žurnal objavio da je Rijad podelio obaveštajne podatke sa SAD upozoravajući na potencijalni napad Irana na ciljeve u Saudijskoj Arabiji.

  • Priština nije stigla ni do dnevnog reda Savjeta Evrope

    Priština nije stigla ni do dnevnog reda Savjeta Evrope

    Biro Savjeta Evrope danas na sjednici nije predložio da se na dnevnom redu sastanka Komiteta ministara nađe i zahtjev Prištine za prijem u ovu organizaciju, saznaju “Novosti”.

    Tako je praktično propao još jedan pokušaj Aljbina Kurtija, premijera privremenih prištinskih institucija da obezbijedi stolicu samoproglašenog Kosova u SE.

    Komitet ministara sastaje se sutra i prva tačka je usvajanje dnevnog reda.

    Formalno je moguće da se zahtjev Prištine i tada uvrsti u proceduru, ali je malo vjerovatno da se to dogodi jer Biro to nije preporučio.

    Takođe, za ovakvo krupno pitanje kao što je početak procedure za prijem nove članice mora da bude uključen i ozbiljno lobiranje pred sastanak ministara čega ovoga puta, kako saznaju “Novosti”, nije bilo.

  • “Doktor Propast” predviđa: Erdogan napada Grčku, građanski rat u SAD, a prva nuklearna bomba pada na…

    “Doktor Propast” predviđa: Erdogan napada Grčku, građanski rat u SAD, a prva nuklearna bomba pada na…

    Poznati ekonomista Nuriel Rubini, poznat kao “doktor propast” zbog predviđanja velikih kriza, za “Špigl” je govorio o “megapretnjama” s kojima se svet suočava.

    S obzirom na to da se u isto vreme odvija više velikih kriza, on je otkrio šta misli kako bi političari trebalo da postave svoje prioritete, a u jednom trenutku je čak rekao i da je treći svetski rat na neki način već počeo i da će se svet raspasti.

    Prema njegovim rečima, političari bi trebalo da se pobrinu za Rusiju i Ukrajinu pre nego što se pobrinu za Iran, Izrael ili Kinu.

    “Ali kreatori politika takođe bi trebalo da razmišljaju o inflaciji i recesiji. Eurozona je već u recesiji i mislim da će biti duga i ružna. Ujedinjeno Kraljevstvo je još gore. Čini se da je pandemija obuzdana, ali uskoro bi se mogle pojaviti nove varijante kovida, a klimatske promene usporena su katastrofa koja se ubrzava”, ističe “doktor Propast”.

    Navodi i da bi SAD mogle da izvrše pritisak na Evropu da ograniči svoje poslovne odnose s Kinom kako ne bi ugrozila američku vojnu prisutnost na kontinentu. Tvrdi da se takav scenario već odigrava.

    “SAD su upravo donele nove propise koji zabranjuju izvoz poluvodiča kineskim kompanijama za veštačku inteligenciju, kvantno računovodstvo ili vojnu upotrebu. Evropljani bi hteli da nastave da posluju sa SAD i Kinom, ali to neće biti moguće zbog pitanja nacionalne bezbednosti. Trgovina, finansije, tehnologija, internet – sve će se podeliti na dva dela”, tvrdi Rubini.

    Prva bomba pala bi na…
    Upozorio je da Rusija i Kina pokušavaju da izgrade alternativu dolaru i sistemu SWIFT. Rubini je ispričao da je predsednika jedne afričke zemlje upitao zašto dobija 5G tehnologiju iz Kine, a ne sa Zapada.

    “Rekao mi je, mala smo država pa će nas neko ionako špijunirati. Onda bih mogao da uzmem kinesku tehnologiju, jeftinija je”, ispričao je svetski ekonomista.

    Istakao je da je danas gora situacija, kada je reč o energetskoj krizi, visokoj inflaciji i stagflaciji, nego sedamdesetih godina prošlog veka, jer su javni i privatni dug sada veći.

    Ali, kako ističe, najveći rizik su klimatske promene. “Trenutno ne postoji način da se značajno smanje emisije CO2 bez smanjenja ekonomije. Iako je 2020. bila najgora recesija u 60 godina, emisije staklene bašte pale su samo za 9%”, kaže Rubini i ponavlja da svet mora da nađe način za ekonomski rast bez pogoršavanja efekata staklene bašte, odnosno emisije štetnih gasova.

    S obzirom na sve paralelne krize, navodi da je zabrinut za preživljavanje demokratije protiv autoritarnih sistema poput Kine ili Rusije.

    “Demokratije su krhke kada postoje veliki šokovi. Uvek se onda nađe neki mačo muškarac koji kaže ‘ja ću spasiti državu’ i koji sve svali na strance. Upravo to je Putin napravio s Ukrajinom. Erdogan bi iduće godine mogao da napravi istu stvar s Grčkom i pokuša da stvori krizu jer bi inače mogao da izgubi izbore. Ako se Donald Tramp ponovno kandiduje i izgubi izbore, ovaj bi put mogao otvoreno da pozove pristalice nadmoći bele rase da napadnu Kapitol. Mogli bismo da vidimo nasilje i pravi građanski rat u SAD”, kaže Rubini.

    Prema njegovim rečima, u Nemačkoj stvari za sada izgledaju relativno dobro.

    “Moramo da se suočimo sa svetom kakav jeste. Čak i ako dođe do nuklearnog sukoba. Jer tada bi prva bomba pala na Njujork, a sledeća na Moskvu”, zaključio je on.

  • Putin nije znao za nuklearne planove Rusije?

    Putin nije znao za nuklearne planove Rusije?

    Ruski vojni lideri nedavno su razgovarali o upotrebi taktičkog nuklearnog oružja u Ukrajini, prema brojnim američkim zvaničnicima navodi Njujork tajms.

    Ruski predsednik Vladimir Putin nije učestvovao u pregovorima koji su vođeni u vreme pojačanih tenzija u Moskvi, podstaknutih nedavnim gubicima ruskih snaga na ratištima širom Ukrajine.

    Sama činjenica da šefovi Oružanih snaga Ruske Federacije razgovaraju o upotrebi nuklearnog oružja uznemirila je Bajdenovu administraciju jer pokazuje da su ruski generali izuzetno frustrirani neuspesima svojih snaga na bojnom polju i sugeriše da su Putinove pomalo nejasne pretnje o upotreba nuklearnog oružja možda neće biti potpuno prazna.

    Ali američki zvaničnici su takođe rekli da još uvek nemaju dokaza da ruske snage pomeraju nuklearno oružje ili preduzimaju druge akcije koje bi mogle biti uvod u nuklearni napad.

  • Postignut dogovor: Rusija se vraća

    Postignut dogovor: Rusija se vraća

    Rusija će nastaviti svoje učešće u crnomorskom sporazumu o žitu, nakon što je dobila potrebne garancije Ukrajine.

    To je saopštilo rusko ministarstvo odbrane.

    “Ukrajina je dala potrebne pismene garancije da neće koristiti koridor za žitarice u Crnom moru za borbena dejstva protiv Rusije, a one su dobijene uz posredovanje Turske i UN”, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane, prenosi RIA Novosti.

    Ministarstvo je navelo u saopštenju da “Rusija smatra da su garancije koje su u ovom trenutku primljene dovoljne i nastavlja sa primenom sporazuma“.

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je juče turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu da je ponovno pristupanje Rusije sporazumu o žitu moguće nakon istrage o napadu na Sevastopolj i bezbednosnih garancija Ukrajine, saopštila je pres služba Kremlja posle telefonskog razgovora dvojice lidera.

    Rusija je u subotu saopštila da obustavlja učešće u sporazumu o žitu nakon napada u Sevastopolju na ratne brodove Crnomorske flote i na trgovačka plovila koja su angažovana za obezbeđenje žitnog koridora.

    Dogovor koji su postigli Ukrajina i Rusija 22. jula u Istanbulu, uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske, rezultirao je izvozom nekoliko miliona tona prehrambenih proizvoda iz crnomorskih luka u Ukrajini.

  • Putin potvrdio: Nastavak moguć – pod jednim uslovom

    Putin potvrdio: Nastavak moguć – pod jednim uslovom

    Ponovno pristupanje Rusije sporazumu o žitu je moguće nakon istrage o napadu na Sevastopolj i bezbednosnih garancija Ukrajine.

    To je ruski predsednik Vladimir Putin rekao turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu, saopštila je pres služba Kremlja posle telefonskog razgovora dvojice lidera.

    “Neophodno je sprovesti detaljnu istragu okolnosti pokušaja udara na infrastrukturu i brodove Crnomorske flote u Sevastopolju kao i dobijanja stvarnih garancija od Kijeva o striktnom pridržavanju Istanbulskih sporazuma, posebno nekorišćenju humanitarnog koridora u vojne svrhe. Tek nakon toga bilo bi moguće razmotriti nastavak aktivnosti u okviru Crnomorske inicijative“, navodi se u saopštenju Kremlja, prenosi TASS.

    Predsednik Rusije podsetio je i da nije ispunjen drugi deo paketa sporazuma prema kojem je trebalo da se deblokira izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva na svetska tržišta.

    Erdogan je Putinu preneo da Turska nastavlja da preduzima neophodne korake za rešavanje problema u vezi sa sprovođenjem sporazuma o žitu.

    Rusija je u subotu saopštila da obustavlja učešće u sporazumu o žitu nakon napada u Sevastopolju na ratne brodove Crnomorske flote i na trgovačka plovila koja su angažovana za obezbeđenje žitnog koridora.

    Dogovor koji su postigli Ukrajina i Rusija 22. jula u Istanbulu, uz posredovanje Ujedinjenih nacija i Turske, rezultirao je izvozom nekoliko miliona tona prehrambenih proizvoda iz crnomorskih luka u Ukrajini.

  • Britanija je angažovala stručnjake za sajber bezbjednost da zaštite Ukrajinu

    Britanija je angažovala stručnjake za sajber bezbjednost da zaštite Ukrajinu

    Britanija je angažovala stručnjake za sajber bezbednost da zaštite Ukrajinu od ruskih hakera, piše londonski Tajms.

    Od februara sajber stručnjaci rade na daljinu u okviru programa britanske vlade vrednog 6,35 miliona funti, odnosno 7,38 miliona evra.

    Čim su ruske snage prešle ukrajinsku granicu 24. februara, u roku od 35 minuta tim stručnjaka za sajber prostor krenuo je na posao da zaštiti ukrajinska ministarstva od očekivanih napada. Program sajber pomoći Ukrajini vodi Ministarstvo spoljnih poslova uz pomoć Nacionalnog centra za sajber bezbednost (NCSC), navodi Tajms.

    Britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli obećao je da će nastaviti da pruža IT podršku ukrajinskim snagama. “Zajedno ćemo obezbediti da Kremlj bude poražen u svim sferama: na kopnu, u vazduhu i u sajber prostoru”, istakao je ministar Kleverli. Ruski napad na Ukrajinu nije ograničen samo na kopnenu invaziju, upozorava britanski ministar, Moskva uporno pokušava da izvrši invaziju na ukrajinski sajber prostor, ugrožavajući kritične informacije, usluge i infrastrukturu.

    .

    Kineski napadi
    Britanci su, između ostalog, otkrili da su ruski hakeri čitali mejlove o tome kako će članice NATO-a odgovoriti na invaziju, jer su u jednom trenutku probili sajber odbranu jedne od zemalja EU. Ruski agenti su osumnjičeni da su se infiltrirali u ključna ukrajinska ministarstva i ubacili USB uređaje u računare. Osim Rusa, Ukrajina je izložena sajber napadima kineskih, iranskih i beloruskih hakera, navodi Tajms. Kina je optužena za ekonomsku špijunažu kako bi pomogla svojim kompanijama da se zaposle u posleratnoj obnovi.

    Ruski pokušaji da destabilizuju Ukrajinu hakerskim napadima uobičajeni su od aneksije Krima 2014. Taj rat se, između ostalog, sastojao od sajber napada na elektroenergetsku mrežu i napada na kompjuterske sisteme kijevskog metroa i aerodroma u Odesi. Uoči invazije na Ukrajinu pojačala se aktivnost ruskih hakera. Između ostalog, napali su ukrajinske telekomunikacione mreže kako bi onemogućili rad nadzornih kamera i mobilnih telefona. Jednom su promenili titlove tokom govora predsednika Vladimira Zelenskog.

    Britanski timovi za sajber bezbednost odgovorili su na napade na 30 ukrajinskih vladinih organa, piše londonski Tajms. Smatra se da i druge zemlje EU, uključujući Nemačku i Estoniju, pružaju podršku sajber odbrani.

    Elitna Turla
    Sve tri ruske obaveštajne agencije su uključene u sajber operacije u Ukrajini, ali najsofisticiraniji hakeri pripadaju grupi Turla. Osnovana 90-ih, najtajnovitija je i najteže ju je otkriti, piše Tajms. Svoje napade izvodi sa hirurškom preciznošću, rezervisano za istaknute mete. Operaciju Turla otkrili su britanski timovi za sajber bezbednost na dve lokacije u Ukrajini nakon tehničke greške ruskih hakera. Turla je povezan sa FSB-om, jednom od tri glavne ruske obaveštajne agencije. SVR i GRU se takođe bave hakovanjem u Ukrajini.

    Veruje se da GRU stoji iza većine sajber napada na Ukrajinu. Zapadni zvaničnici veruju da SVR stoji iza napada na zemlju EU koja je dozvolila ruskim agentima da čitaju mejlove o odgovoru NATO-a na invaziju

  • Ukrajina ne može da se odbrani?

    Ukrajina ne može da se odbrani?

    Ukrajinsko Vazduhoplovstvo saopštilo je danas da trenutno nema efikasnu odbranu od balističkih projektila koje Iran planira da pošalje Rusiji.

    Jurij Ihnat, portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva, rekao je da je domet iranskih balističkih raketa koje navodno stižu u Rusiju 300 do 700 kilometara, što bi Rusiji omogućilo da pogađa ciljeve bilo gde u Ukrajini.

    “Velika je verovatnoća da će rakete biti isporučene severno od ukrajinske granice, odakle mogu da budu lansirane preko cele teritorije Ukrajine”, rekao je Ihnat danas na konferenciji za novinare održanoj u Kijevu. Ranije danas, CNN je objavio da se Iran sprema da Rusiji pošalje dodatnih 1.000 komada oružja, uključujući balističke rakete zemlja-zemlja i dronove kamikaze.

    Na pitanje da li su oružane snage Ukrajine spremne da se brane od ovakvih tipova iranskih projektila, Ihnat je rekao da će Ukrajina “preduzeti sve zaštitne mere koje može protiv takvih projektila”. Međutim, on je upozorio da trenutno nemaju efikasnu odbranu od takvih projektila.

    “Teoretski ih je moguće oboriti, ali je veoma teško uraditi sa onim što trenutno imamo na raspolaganju“, dodao je on.

    “Imamo protivvazdušnu odbranu, a ne protivraketnu odbranu“, rekao je Ihnat i dodao da Ukrajina veruje da Rusiji ponestaje sopstvenih raketa Iskander-M, što je primorava da se okrene Iranu. “Očigledno, ove rakete im dolaze da zamene iskandere, kojih im ponestaje”, rekao je portparol.

    Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Zelenskog, nazvao je Teheran “učesnikom u agresiji”.

    “Iran šalje rakete u Rusku Federaciju i zna da će Rusi njima napasti naše gradove. Oni obučavaju Ruse da koriste dronove znajući da će njima napasti ukrajinski energetski sektor i izazvati novi talas izbeglica prema evropskim Sindikat”, objavio je Podoljak na Tviteru.

  • Projektili su ispaljeni: Počinje invazija?

    Projektili su ispaljeni: Počinje invazija?

    Viši severnokorejski vojni zvaničnik optužio je SAD i Južnu Koreju za “agresivnu provokaciju” pokretanjem zajedničkih vežbi vazdušnih snaga ove nedelje.

    On je upozorio na posledice ako se vežbe pretvore u invaziju, javio je NK njuz, pozivajući se na državnu severnokorejsku medija.

    Maršal Korejske narodne armije (KPA) i član Prezidijuma Politbiroa Pak Džong Čon rekao je da “procenjuje da je Vašington odabrao kodno ime vojne vežbe Vigilant Storm kao znak ili poruku Pjongjangu” podsećajući na ofanzivu SAD na Irak iz 1991. , koja je nosila kodni naziv “Operacija Pustinjska oluja”, izvestio je državni glas Koreje.

    On je takođe rekao da veruje da su zajedničke vežbe deo američkih planova za “ukidanje vlade Severne Koreje”. U svojoj strategiji nacionalne odbrane objavljenoj prošle nedelje, SAD su upozorile da će “upotreba nuklearnog oružja Severne Koreje dokrajčiti režim”.

    “Ako SAD i Južna Koreja pokušaju da upotrebe oružje protiv nas, suočiće se sa šokantnim incidentom”
    Ali dok je Pak zahtevao od Vašingtona i Seula da obustave vežbe i rekao da je njihova nacionalna bezbednost u pitanju, on nije naveo konkretne akcije koje bi Pjongjang preduzeo ako se vežbe održe južno od međukorejske granice.

    “Ako Sjedinjene Države i Južna Koreja pokušaju da upotrebe oružje protiv nas bez straha, specijalna sredstva oružanih snaga DNRK odmah će izvršiti svoju stratešku misiju, a SAD i Južna Koreja će se suočiti sa šokantnim incidentom i platiti najstrašniju cenu u istoriji”, rekao je Pak u svojoj izjavi, ukazujući da će KPA napasti samo ako Severna Koreja bude napadnuta prva.

    Otprilike devet sati nakon te izjave, Severna Koreja je lansirala najmanje deset balističkih projektila u more kod istočne obale Južne Koreje, u onome što je vojska Republike Koreje nazvala “činom bez presedana” koji se “nikada i ni pod kojim okolnostima ne može tolerisati”. Seul je obećao “čvrst odgovor” na lansiranje i uzvratio sa tri precizna tzv. rakete zemlja-vazduh.

    Na televiziji se čula sirena za uzbunu.

  • Savjet bezbjednosti UN u srijedu o BiH

    Savjet bezbjednosti UN u srijedu o BiH

    Savjet bezbjednosti UN održaće sutra polugodišnju debatu o BiH, objavljeno je na sajtu UN.

    Očekuje se da će Savjet glasati o produženju misije Altea / multinacionalnih stabilizacijskih snaga predvođenih EU/ za još godinu dana.

    Aktuelni mandat misije ističe 3. novembra.

    Gana koja predsjedava Savjetom bezbjednosti u novembru zakazala je ovu sjednicu drugog dana svog predsjedavanja.

    Prema planu zasjedanja, BiH će biti jedina tema na sjednici i očekuje se da će biti donesena odluka o statusu misije Altea.